Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Др. Полит — признао је.

Др. Полит, у 227. броју „Браника и , почео да привнаје. Привнаје, да се његова странка „бришв и , привнаје да и сам на вив „либерал и р^аво ввучи у народу, привнаје да ће он на српском народном цркзеном сабору бити усамљен и да неће сметати. Још пре десетак д&на одмах после ивбора, писао је др. По лит у „Бранику% како су радикали на ивдисају и како ће првих ивбора насигурно пропа сти. А гле сад! Но то није чудо Оно је било јуначење човека, који је оборен на вемљу. У првом тре нутку шкрипи вубима и прети како ће покавати, али после мора да привна, да је сломљен и да не може ништа. Последњи ивборм били су страшна лекција чак и ва дра Полита. Народ је тако немило одгурно у страну оно мало либерала, да су чак и дра Полита морали да бирају алмажани и то неправдом. Хоћемо да вабележимо нај главнија места ив тог привнања дра Полита. Ево тих места: „Хоћемо ли данас још да гово римо о нашој старој народној странци, којој је на челу отајао Оветовар Милетић? Та се странка данас брише и нова страначка струја радује се, кад кавује народу да те странке више нема. Данас заиота у нао и сам навив „либерал“ рђаво звучи. Странке хоће да се другим именом зову па зато и они, којж оу припадалм иашој странци, узимају друго име. Зиа ли се и може-ли се внати за узрок? Ако је име „либерал“ у других марода може бити заворио, у нас Орба не би могло бити. Баш Оветозар Милетић је дао то име нашој старој народној етранци. Ја о моје отране нисам нвкад био за то име, јер сам био тога уверења, да Орпство и поред либерелизма и поред радикализма може да пропадне. Нама Орбима овде мора бити главна ствар одржање нашега народнога бића на политичком и на народно-црквеном пољу. Али из пијетета према Милетићу ја се нисам противио, да наша отара народна странка аадржи име „српске народне слободоумне" или либералне странке. Данао је то поотало као највећи грех и ја као представник те странке у мојим старим данима постао оам највећи грешник, кога је слободно и омаловажавати и клеветати. Према тој новој струји ја бих морао бити на чиото: да ли је та наша странка усамљена? Ја могу да имам толико објективности да се у томе ни мало не обмањујем. По опољашњим знацима и ;по посљедњим избо рима за наш народно-црквени сабор отвар заиста тако стоји, да је наша странка уеамљена и да ја заузимам уоамљен положај. Но ствар је у том што према струји, која је овладала у ширим слојевима српокога народа, та наша отранка погледом на извеотан терор у нарсду не може и не сме ое манифеотирати.

Па и они, који би били с нама срцем и душом, морају да траже ааштите против постојећега терора у примању назива друге странке. Мене те појаве не ивненађују, јер таквих при« мера са струјама, које захукају народ, има обилато у повесници. На народно-црквеном сабору што ће се већ у нед< н>у 10. децембра т. г. у Карловцима саотати стара наша странка и моја личност неће еметати постојећим одношајима етранака. Др. Полит овде евноси као да је име либералне странке мрско у народу. И као да је Милетић ивабрао рђаво име с којим се он др. Полит није слагао. Но боже сачувај. Није име криво. Него је рђав и жалостан рад дра Полита и његових дру гзва, ом[ авило у народу то име. У осталом није дру Политу мрско било само име странке, које је име дао Милетић, него се он у опште није елагао са Милетићевим радом. Он је подривао тај рад стално, а име Милетићево му је требало да га омили у народу. Није нам тек сад повнато да др. Полит ради да се оснује нова странка, од кад је стару своју странку обрукао. Нека ивволи! Скупиће се сви противннцг радикала у тој странци и сложиће се против њр. Но права начела неће и мати та „равличија а , то је јаоно како ће се свршити. Ив старих цигаља и трулих греда срушене куће, хоће господа да видају нову. Но брво ће им се срушити на главу. Либералаа странка имала је бар на почетку светлих дана све док та странка није вапала у руке др. Полита и другова. А она нова странка, не само што ће се обрукати на вавршетку, него ће се обрукати већ и I а почетку.

Како је дошло до споразума?

I. Очекивао сам, да ће ово питање расветлити опробано старије перо какво; но очекивао сам увалуд. Старија се пера канда уморила. Нека ое дакле не вамери полетарцу, када се лаћа пера он, да историју овог покрета раоветли. Писаћу исти ну и само иотину; а добро сам се ргвабрао, па и могу писати истину Још лзтос некако слушао оам, да је др. Михајловић, у равговору са Прибићевићем, рекао му ово: Ако радикална странка победи на ивборима сабороким и окупштинским — како ми то очекујемо — онда ћемо ми ра дикали као већина понудити вама — мањини — праведан опоравум. Победи ли на из борима — противно нашем оче кивању — отранка самостална, онда је на вама, као на већини, да понудите — ако хоћете праведан споравум радикалној странци. Не учините то, ми вам се нећемо наметати.

То је дакле била прва и доста рана усмена понуда. Друга је усмена понуда била на сам ддн избора посланика у Митровици. Тада је и опет др. Михајловић понудио у кафани споравум своме протукандидату дру Душану Поповићу. Он му је наиме рекао: Радикали немају апсолутне већине на епархијској архидијецеаалној скупштини. Ако је самостална етранка солидарна са свима осталима протурадикалима, онда сте ви у већини, и на вама самосталцима је, да понудите — ако хоћете — нама споравум. Ако пак ви нисте солидарни са осталим антирадикалима, онда ивволите то рећи. У том смо случају, према вама, ми у већини и тада ћемо ми вама понудити правичан споравум. Поповић је ивјавио, да самосталци н и с у солидарни са осталим равличијам а и обећао, да ће то саопштити својој централној у прави. Шта је он чинио у том правцу и е да ли је чинио, то нам није повнато. Чудновата је била ствар та епархијска скупштина архидијецеве! Радикална странка није добила ни једнога попа, а добила је два учитеља. У протопопијатима митровачком, вемунском и карловачком победила је она на ивборима и добила сво јих 33 скупштинара, свега дакле са учитељима 35 епархиј« ских скупштинара. При нвбо рима имала је она својих радикалних ивборника у сва четир протопопијата 252. Сва протурадикалска равличија (самосталци, клерикалци и т. д.) добили су свега 93 ивборника. Народ је дакле већ при ивборима ва епархијску скупштину громхо проговорио у кррист радикалне странке. Но при иабору ва народно црквени сабор тако је вагрмео у корист радикала, да је тек спахија-клерикал Максимовић и самосталац поп Богда новић продр’о осим радикала. Па и самосталац тек је продро потпомогнут од радикала. Срем је дакле глаоно рекао — да је радикалан. Ко буде хтео у будућности преговора с нама, тај мора до-‘ бро тај факт уочити и о њему вавда и бригу водити. Но да се вратимо епаржијској скупштини. Самостална странка није ни. шта поручила. — Тада су др. Красојевић и др. Михајловић послали уредништву „Србобрана и оваки телеграм: „Као рел а т и в н а већина епархијске скупштине нудимо вама споравум. Одговорите и ... Ово је била трећа понуда, но сада писмена. Сутра дан, у самој конференцији странке радикалне, прочитан је овај телеграм Прибићевићев: „Ивволите се обратити на Муачевића и остале прија теље, који тамо стижу сутра ујутру, јер су према вакључку средишњег одбора у ствари

епархијских скупштина, мјеродавни чланови наше странке односних епархија“... У конференцији радивалној била су ваступљена ова три мишљења: 1. Да се самосталцима даде одговарајући (пр о п’о р ц и ј оналан) број чланова у епархијоким одсецима, јер тако је правилно и праведно. 2. Да им се даде п о л о в ина, како оу они оами вахтевали и нудили, пре ивбора ва оабор, а без обзира на то, што их је мање од радикала. б. Да им се даде више, па евенту ално и св е! ако неће они по правди и паритету, (једнаком броју), али ув тај једини уолов, да прекину оа клермкалима и калу^ерима и да ниједан калу ђер и ниједан клерикал не сме у епархијоке одборе, већ сами чиоти овејани самосталци. После дуже дебате надвладало је мишљење, да им се понуди половина; но овлашћењем је ивабран одбор шесторице, да може по нужди и попустити, али тражити вато 'накнадно одобрење конференције. У исто доба, имала је отранка самоотална, овој договор у Инђији. Тамо оу одржали конференцију ова антирадикалока равличија. У двору је углављена лиота свију одсека и ту је листу однео у Инђију игуман Сергије Попић. Споравумевали ое антирадикали и споравумели ое с*мосталци са клерикалима и са калу^е! рима. Једна је оамо била тешкоћа, Расправљало се наиме тугаљиво питање, шта да се одговорм радикалима, на њихову телеграфску понуду ва споравум? Старм либерал Муачевић био је брво начиото. Треба радикалима отавити таке уолове, на које они н е м о г у пристати и онда иваћи пред народ и рећи му: „Видиш бедни орпски народе, и после оних ужасних нападаја и клевета на нао ми, самооталци ипак омо понудили радикалима споравум, али де* отруктивни, обеони ти елементи неће да внају ва слогу и они охоло одбише нашу понуду ва споравум. Осуди народе те неоретнике!“ Ц.ихватише дакле овоју ујдурму и вакључише: тражи ће половину одоека ва себе, али ув тај иврични уолов, да епархијоки радикални с к у пштинари морају гарантов а ти, (морају стати добри вато) да ће радикални посланици дати самооталцима п о л о в ину свију највиших одоека митрополијоких. Самосталаца има овега 24. Ако им ое приљубе и ови ивабрани алмажани, који се кандидоваше са „самосталним програмом“ онда их је 29. Посве је дакле неоправдано, неправед* но и бевочно тражити, да 41 пооланика добију иото толико чланова у оабороком одбору и

' Застава - ивлаз* оакж дам днанута, а неделом вхецем н даннма мва иеделе н свеца тедаред. Цена је ва Угарсиу кад се јутарњн и вечерњг лист ваједно шал>е на један месец 2 кр. 40 пот. Поједнии јутарњж бројеви етају 2 потуре. ЛИСТ СРПСКЕ ИАРОДНЕ РАДИШНЕ СТРАНКЕ

Врој 237 У Ноком Оаду, у петак 8 децембра 1906. Годиа ХЈЈI.

^а огласс клака се по 12 аот. од сваке жрсте ожакжх смтнжх сложа. Уреднжштво „Заставе* јв у кукж г. Ј.Т. Чажжка. Адмжнмстрацжја „Заставе* налавж се у кукж гдо је Мжлетж&ежа штампаржја у глажжој ул. бр. Р2 Поједмнж јутарњм бројевм етају 2 потуре. МЗДАЊЕ „РШ“ ДЕОВИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУИ: