Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Глас из Срема

Кад су оно неки вагребачки самостал ци похитали у наш кићени Срем, да бајаги сатру радикале, писала су иста господа по новинама како их народ у Срему с барјацима дочекује, на раменима носи и цвећем обасипа, а све у внак своје велике љубави и верности према њима. Писали су дугачке чланке о величанственим зборовима самосталаца у Срему и о највиђенијим људима који су с њима. Говорили су о сво јој превласти и снави, а радикалима су поручивали да ва кратко време неће их нигде ни бити. Радикали су опомвњали ввше пута те славом опијене самосталце, да не изврћу истину, да се толико не размећу, јер тиме обмањују сами о»:бе, а озбиљна јава могла би их о противном брзо уверити. Но вагребачки диктатори осташе при своме, па тако усијаних глава затекоше их и најновији црквени избори У највећем степену распламтелог партвзанског жара имали су обер кнезови ив Загреба да ивведу своју војску у Срему на бојно поље и да смрве, униште слабачког противника — радикалну странку. Али већ једну главну битку изгубише, падоше на ивборима; ва епархијску скупштину, а исто ће тако проћи и на ивборима ва црквени сабор. Мада је ^енерал-штаб одлучно захтевао од месних организација, да ивборне ОЈврације изврши сретно, ипак ове нису то могле учинити. И поред све махинације, којој су привик нути самостални војници, бегају и губе се у борби са радикалном странком. А то се донекле даде и равјаснити, ј‘ер победити радикале значило би победити народ, што је немогуће. Паметан свет, кој'и је познавао Србе у Срему, смејао се потхвату шарене војске, смејао се пропалим Куеновцима, Политовим либералима, себичним клерикалима и зауканим самосталцима, ксј'и се сједини ше и сложише да на овим важним ивбо рвма продру, а касније би удесили побе ду вадобивеног плена! Смејао, се јер је већ унапред внао и гледао резултат који је чекао самосталце и савезнике њихове ! Народ сраски у Срему, мада му је у селу поп или учитељ самосталац, неће то да буде. И сваки ко му о самосталцима што спомиње, пролави у Срему као неввани гост. Народ има вере само у срп сву народну радикалну стј анку, која му је у тешким данима живота била узданица бољег времена, кој’а је и до сада само о добру народа водила рачуна и која се трудила да све оно, што наш народ терети и тишти, отклони и олакша. Он се, чврсто држи програма радикалног и оних људи који су поввати да тај програм остваре. — Зато самосталци једнако про лаве како у Иригу, где су одржали први свој велики вароднм вбор, тако и у Добановци где су неколико гласова ометали њихов сјајни вбор! Зато свуда у Срему по свима местима не мсгу самосталне организације ко;е постоЈ'е Ј’едино на напиру, ни једног човека изборника да пошаљу на биралиште. Зато ће и од сада сав труд вагребачког ђенералштаба остати увалудан и бевнадеждан! Народ српски неће дозволити да се у његовој' црквеној автономији створи без- : влашће и самовоља, неће пустити да се 1 народни иметак и новац траћи и расипа, : него ће служећи се правом својим бранити 1 и чувати и најмању стварчицу народног : добра од нападаја грабљиваца и себичња

ка. А народ вна врло добро ко му искрено мисли, а ко се претлара, па ће према срецу окренути тропар. Зато самосталци ма и друговима никад неће цветати у Срему цвеће ! Ово су све факта, која више говоре од целог хвалисавог пискарања вагребачких „велеума“ којима су хравили досад своје „верне“. Зато жалимо што су вође ив Загреба на своја путовања потрошили силно време и многи новац у Срему, а све бадава. М П.

Натарошке банке у Банату.

Наш народ живи у врло тешким по литичким приликама Он још не ужива сва она права, која би му по уствву припадала. Политичка слобода је у нао још увек само појам, јер ниЈ’е потпуно остварена Истини за љубав мора се привнати, да и гра^ани других народности, па и сами Мађари не могу да се похвеле уживањем свих политичких грава. Један од најглавнијих уврока овој не■ згоди свих грађана у Угарској, а наро чито народности јесте ч-новничка само■ воља, нарочито по селима Не давно је и ■ шовивистички лист „Пешти Хирлап“ на I гласио, да су се чиновници и сувише осилили. Привнаје, да су чиновници по : стали господари народа, а треба да су : његови служитељи. Уместо да се старају, да унапре^ују благостање грађана, они их врло често угњетавају и сметају рав витку Они су ту ради народа, а ве на род ради њих тим снисе понашају, као да је народ ту њих ради. Кад овако говоре Ма^ари, шта ћемо тек ми да рек немо?! Чиновници су се могли толико осилити само вато, што је државна управа стала на скроз погрешно становиште, да би се бечки уплив одржао. Тиса је угње тавао све независне елементе. Он ј’о уорево ободравао чиновништво, да народ притп скује и да га држи у шкрипу. Он Ј‘е тражио од чиновништва, да му у сабор по шљу послушну већину, кој'а ће слепо служити Бечу. Ако то није могло лепо ећи, ргдило се силом. Чиновници су бевобзирно поступали и иввршавали налсг из Пеште, па вато је влада морала и њима да пусти на вољу. Она их је штитила, па ма какво вло учинили. Варме^ашка управа много је слична била пашалуку, а и сада је на многим местима. Велики жупани и поджупани тражили су арач од солгабирова, ови од натароша, а натароши од јадног народа. На тај’ начин постали су солгабирова и натароши велика сила, управо паше и субаше. Знамо да је народ био пропиштао — и почео се селити у Америку. Солгабирови и натароши умели су да вастраше не само онај неуки народ, него и оно мало сеоске хнтелигенције Ако је који свештеник, учитељ или трговац хтео да помогне народу, глобили су га немилостиво — или су га на иввестан начин задобили ... Натарошке и солгабировске плате нису толико велике, — али споредни приходи ивносе пет, шест и десет пута толико. У последње је време и наш народ прогледао. Дугогодишња патња освестила га ј’е. Он се је почео челичити. Уповнао је боље и ваконе. За то је и могао да развије у последње време толики отпор чак и у бившој Граници, где су солгабирови оставили стари граничарски систем. Сабљу је

заменио био наџак, батине, глоба Последња два ввбора пославика ва политички сабор покаваше, да солгабирови и натароши не могу више тако лако да пошљу влади пославике, јер народ је прогледао очима. Не само што варод неће да бира посланике по жељи натароша и солгабирова, него и у општинама тражи своја права и почиње да их врши, и спрема се, да у жупанијске скупштине не шиље више натароше и владнне присталице, него људе, који ће га тамо бранити. Док наш варод не буде имао уплива у жупанијским скуп штинама, неће бити господар у општини. Натароши и солгабирови у Банату спремају се, да другим начином обевбеде своју превласт. Виде, да вастрашивање не помаже више. Они се спремају, да народ одрже у материјалној вависности. Зато су решили, да у Темишвару оснују свој нов чани завод, који ће бити врло јак Удеонице тог новчаног завода ул< жиће они главницу ватарошких мировинских фндова торонталске, тамишке и кр. шовске северинске жупаније, а то је врло замашна свота. Ту ће уложити своју половину жупаније и политичке општине. Дбћи ће помоћ ив Пеште, ако треба. Тим огромним капнталом конкурисали би свима новчаним заводима, нарочито тако-вваним народносним бавкама. Држе да ће новац моћи давати јефтиније, него ост»ле, те да ће свет тамо увимати вајмове. Ко увме пак ва јам у њиховој банци, — тај мора бити њихов. Поред тога сви ће натароши бити природни агенти тога вавода, јер је и у интересу њиховог фонда. Натароши?су пак у свакодневном саобраћају са сеоским светом, па могу да учине врло много. Нема сумње, овај је вавод нова опас ност по политичку невависност народа, јер ће се њиме и опет учврстити н тарошкосолгабировска превласт. Али ипак ће се они преварати у рачуну, ако наш нар д буде свестан, а наши новчави еаводи схвате своју дужност. Ко има јши да чује нека чује. =

Изборна борба.

Пишу нам из Уљме: Ми смо у че твртак 16 о. м. издбрали 15 изб рника, који ће 25. новембра бирати посланике за српски народно црквени сабор. Изабрали смо саме одлучне радикале. Истог дана био је овде наш досадашњи по сланик Мита Клицин. Дочекали смо га најсвечаније и допратили у село. У порти Ј’е пред многобројним бирачима положио рачун о раду на сабору 1902. године. Верно и живо је описао родољубив и успе шан рад радикалне већине на сабару као и смицалице калућерске странке. Затим је изнео програм за будући сабор. Говор ј'о пажљиво саслушан и често прекидан бурним повлађивањем, а при крају не беше краја народном одобравању. После тога био је Мита Клицин у Избишту, где је тако^е положио рачун и развио свој програм. « Пишу нам рз Маргитице: Ми смо у четвртак обавили избор изборника/Ивабрати су сами радикали, који ће у Уљм; гласати за радикалне посланик< • Јављају ив Парте, да су изабрали саме радикалне изборнике. У недељу 12. о. м. био је тамо Мита Клицин, досадашњи посланик, којом је приликом положио рачун о досадашњем раду и сбјаснио програм радикалне странке.

Број 244. У Новом Саду у вонедељак 20. новембра 1906, Година ХИ.

*3*сгава“ авлави сваки дан два пута, а иедељом и понедељииком једаред. Цвиа је ва Угареку жад се јутарњи и вечерњв вист заједно шаље иа један месец 2 жр. 40 пот. ■а четврт године 7 крува. Кад се јутарњи и > ечерњи лист васебво шаље: месечво 2 кр. 98 пот. на четврт године 8 круна 75 пот '* Аустрију и све оствле вемље на четврт године 10 круна. Зародним бројевима од печка цена је: • пола годиие 2 круне, на целу годину 4 круне, * ва страие вемл.е годишње 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИBДАЊВ ,РАДА“ ДКОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За огласе илака ае по 12 пот. од еваке врст« оваквх ситних слова. Уредништво „Заставе" је у куки г. Ј. Т. Чавић* Администрација „Заставе“ налааи се у кукж, где је Милетикева штампарија у главиој ул. бр. 22 Дописи шал>у се уредништву а претплата и огласи адиинистрацији „Заставе“. Рувописе не враћамо. Ноједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Чек-конто 12008.