Застава — јутарња издања

шкандали овога превоза изазивали су овдашње гра ђане, да су тужбу и пријаву поднели нлшој области а за капетана знамо да је отпуштен због пића. Пре неколико дана био је годишњи вашар у Футогу, те је тога дана као и други дан силаа све- 1 тина колима и стоком враћвла се у Срем кући. Око 4 сата по подне накупио се читав караван на обали угарској, али г. капетантрештен нијан не хтеде из чарде изаћи. На молбу и опомену више особа па и једпоунашег свештеника, не хтеде се капетан ни кренути, тако неки почеше и погрђивати, па тек око 6 сати увече реши се капетан да превезе озебле путнике и стоку. Када се брод кренуо премч нашој страни, вукућ за собом препуњену скелу, ноче капетан по свом старом обичају продукције, које свет у скели није аплаузом одобрзвао, него запомагањем и дреком, Зар је онда чудо, ако се човек умеша и г капетана на ред ономене, или видећ и своју главу у торби да и друге мере неупотреби. Капетан на среди ни Д нава напушта крму, машиписта (ибетрункен) неће да заступа капетана, Лука син Паје касира наваљује сикиром и ножем на путника, овдашњи грађзнин и поседник Пера Котлић отима оикиру и нож. Ова паника, тај неред од пијаног превозног особља изазвала је то да је и ако је овдашњи млад човек М. Живковић (како „Сремске Новине* веле) одвалио шамар пијаном капетану, а то му није првина да га прими ; знао је г. капетан овде и у затвору ноћивати кад ноћу иде улицама и прети да ће пуцати. Вели се у истом листу да је месар М. Живковнћ начинио знатну штету на броду, а та је процењена са 8 круна и та је била учињена усљед гурања и разметања самог превозног особља. Код синтичара овдашњег П. Крагића након битке — вели се у горњем листу — полупан је аузлаг и штета нанешена од 21. К. 80 ф. а то би могло бити да у опште има аузлага код тога ситничара, али случајно је то мали прозор у коме има нешто робе. Тако је описана битка та на Дгнаву. Грађанство овдашње учинило је најенергичније кораке да овоме нереду на пут стане, те у будуће нећемо дочекатв, да један наш Србин лекар из Новзг Сада, прелазећи пре неки дан ујутру — када оно јак ветар дуваше, па видив сво особље превозно нанито завати: ,Боже, предајем душу своју у руке твоје“.

Вести из места и са стране

Црквена скупштина. Јуче, у недељу, после свете литургије, блла је редовна седница јесењч скупштине српске православне црквене и школзке општине новосадске. На скупштини је био леп број како чланов* скупштине, тако и чланова црквеног одбора Кад је председник Петар Павловић отворго седни цу, учињен је уобичајени помен бившем члану црквеног одбора, покојном Мити Николићу и бившем члану скупштине Аћиму Богдановићу, као и бившој вредној овдашњој учат. љици, пок М а р и Рајковпћа, рођ. МиЛић. Затим је из несен на дневни ред: Прорачун ва 1907годину, који је примљен једногласно с пррдлогом К. М и л о в а н о в и ћ а, да се ва школску књижницу предвиђена свота 140 К повиси на 200 К — Ззтимје прочитан исцрпан извештај месног школског о д б о р а о раду му и просветном положају, који је без примедбе увет на знање, као и исцрпан иззештај привременог школског управитеља К. Миловановића, чији предлови су такође једно гласно примљени, наиме, гледе отварања' нових школа у вароши и на салашима,* гледе посебну дворницу ва школска учила и ваједнички рад свију чиниоца што се тиче подизања важности школе и цркве и неговања побожности. — Погле тога је иввршен ивбор школског управи теља, те је на 6 година поново изабран К. Миловановић, досадашњи привре■ мени управитељ, који је од 74 присутна члана добио 68 гласова. — Примљена је великом већином гласова од члана П е тр а Попадића предложена измена основног писма ва задужбину Ђ. К. Јовановића, да се, наиме, половина прихода те вадужбине употребљава на нвдржавањз овдашњих српских народних основних школа. — За питомца задужбине пок, добротвора Сте вана Нчколића, изабран је једногласно по којников рофак Н Николић, учениксрпске велике гимвазије новосадске — Од-

р еђено ј е 400 К у корист поучних и забавних села за народ и за на бавку биоскопа у ту сврху. — Одо брен је петогодишњи доплатак неким учитељима и учитељицама и отпис неугонива парохијала. — Затим је иввршен ивбор петорице чланова ва потписивање скуп- . штинског влписника и седница је ватворена ј- Сгеван Милетић. I У суботу 18. пов. у вече умро је у Новом Са- з ду у 70 ој години живота Стеван Милетић. Покој- » ник је жнвио све до пре мало година у Нештину, • (Срему.) И имч ли кога, ко није знао његову гостољу- ) биву кућу и није знао његово искрено одушевљено ] Србовање. Волео је, помагао је и заузимао се за све 1 наше народне установе. Последњих година живио 1 је код ћерке своје удове гђе Зорке Лазићке и био 1 одговорни уредник „Врача Погађача.” Погреб овог честитог Србина биће данас у понедељак 20. нов. у 3 1 /» сата по подне. Покојника ће опојати у ус- 1 певској цркви, а саранити на успенском гробљу. < Лака му црва земља! Он је то заслужио. Укидање смртне пресуде у Србији. „Политнчка К)респонденција“ има ову вест из 1 Београда: *У министарству правде сад се претреса питање о укидању смртне казне, јер то одговара и духу програма радикалне странке, али се страхује, да се остварењем ове рефзрме не увећају разбојништва, која се, због самих земљишних прилнка, до сада нису могла сасвим искоренити. Веоградска прослава. На синоћној седници општинског одбора реша вало се о детаљима прославе стогодишњице првог освојења Београда. Као дан прославе утврђен је 30. новембар, када је и краљева слава. Решено је даље, да се на тај дан осим што ће се приредити парастос борцима, који су изгинули при освојењу Беог Р ада, положити темељ за једну болницу и за једно! народпо купатило. Даље да се тога дана објави отварање једнога азила за убоге и да се унесе у прорачун једна с<ма за подизање радничких станова. Мусломанска омладина делегатима Хрзатске и Славоније. Мусломанска академска омладина из Бовне и Херцеговине у 3 гребу упутила је делегатима Биан' кинију и Красојевићу у Будимпешту следећи телеграм: „Исламска омладина из Босне и Херцвговине апелује на домољубље Ваших велеможности, да бисте у високим долегацијама осудили апсолутистички режим у окупационим <емљама и понижујући одговор министра Буријана на представку земљовласника споменутих земаља и одлучно затражити промену садашњег режима у конституцијонални. — Уједно наглашујемо своје, по окупацијоној упрзви дезавуирано право, да нам се већ једном реши верско просветно питање.“ Српске саламе. Пишу из Београда: Кланично друштво инстали рало је нарочито оделење за израду салама, које неће уступати миланској и сегединекој роби ове врсте. Машинерија је инсталирана, нарочити стручни редници су доведени, и рад је већ почео. Одељењем руководе два млада и вредна човекз, Талијан ђорђерини, члан једне овакве фирме на страни, који је израду салама покушао пре годину дана код нас са лепим успехом; и млади београдски кобасичар Дра гутин Лазареввћ. Српски Учитељски Конвикт у Новом Саду примио је у новембру т. г. ове чланарине и прилоге: Од Лазара Вукотића из Ст. Футога чланарине 10 К. — Од Светозара Вукашиновића из Петриње чланарине 24 К. — Од Бранка Петровића из Прага у име уписнине 2 К и чланарине 8 К. — Од Шан|дора Тапавице из Шајкаплока чланарине 10 К. Од Стевана Радића, равнајућег учитеља из Ирига чланарине 20 К. — Од дра Давида Коњовића вз Сомбора друштвену обвезницу бр. 892. у вредности 10 К као прилог. — Од Новака Попова, трговца у Мошорину 3 К и од гостију му 6 К 10 пот. у име свечарског прилога, што је екупио и послао тамошњи учитељ. — На свима овим прилозима захваљује управа. , Убијство у Зпгајици. > Прошле недеље завадили се у крчми браћа Па' јин Љубомир и Жива, са Благојем Владисављевићем, > кога су си ножевима и секиром толико измрцварили > док није јадник душу испустио. Убице су ухапсили : где их очекује судска правда за њихово зверско I дело. Еј Србине тужпи, па докле тако.

Брзојави „Застави“.

Отжглм 20. новембра. Откриће Андрашијева опоменика. Вудимпешта. Јуче је било откриће Андрашијева споменика у присуству краља, чланова краљевске куће, министара, дипломатских заступника, хрватско - славонског изасланства м ивасланика ив свију жупанија. Свечани говор држао је Коломан Сел Затим је одговорио краљ, да се са захвалношћу сећа непролазних заслуга Ан драшијевих ва краља, отацбину и монархију. Изразио је наду, да ће Андраши, који је не само у угарском политичком животу, него и у спољној политици монархије створио нове основе, које још и данас постоје, — служити ва узор потомству. Председници посланичке куће и горн»е куће положили су венце. Краљ је ивразио своје признање вајару Зали. За недељни одмор. Будимпешта. Мланарски радници обуставили су јуче посао, да би иввојевали недељни одмор Неће недељом еве дотле радитм, догод се не заведе недељни одмор. Жељевнички оудар. Велики Варад. Између железничких станица Холода и Рогоза сударио се теретни воз са особним. Погинуло је 3 особе, 4 су тешко, а 20 лако озле^ене. Холодски станички шеф, који је крив због судара, суспендован је. Угароки оабор. Будимпешта- Посланичка кућа је усвојила предлог Бернатов у погледу оп.ћег поскупљивања. Народносни посланик Манију ивјављује, да се поступак потпред седников у прошој седници, када му није дао реч, противи саборском реду и досадањем обичају. Нлему се учинила неправда, јер је министар напао народносну странку као никад до сада, а иије им се дала реч. То не одговара непријатности Одбија напад Полоњијев, да су народности у духовној ваједници са спољним непри , јатељима Угарске. — Председник позива ( Манија, да се не упушта у никакву по лемику. Мааију тражи за то довволу од . сабора. (Вика. Немир.) Већина му дозвољава. Манију одбија инсунацију, као да народности уједињује мржња против Ма ђара. Векерле одговара, да су народносни I посланици у великој мери употребљавали , слободу говора. Народности требају да су трпељиви према Ма^арима. Узајамно поштовање ће их ујединити и тада ће се слагати. (Допадчње,) Изборна борба. Ст. Паланка Наши сви изабрати. Живио Миловановић!

И 3 Ј А В А. Хвела бележнику Данилу Кгкићу, који нам' је пре неки дан послао 249. број „Браника“ у којем се про Славио својим, ал’ несланим, припосланим, те нас бар д^некче обавесгио и нагнао да јавно^ти предамо изјаву следећег садржаја: Да би и ми не само као општинари, него и као парохијани ове парохије, а на које се Кукић позива, могли дати јавна и срдачна израза нашег поштовања спрам рада нашег г. пароха Јована Чичулића како у све тој цркви, тако и ван н>е, то ево и путем швности изјављујемо своје нотпуно вадовољство, како на н>еговој б?дној свв'-ти при заштити свију нас и наших интгреса у мору ове туђииштине, тако исто и лри опхођењу са свима нам#, било богетима или сиромашнима, а још веће задов' љство на вршењу свију његоввх свештеничких дужности. Те одбијајући с наше стране све гнусне и гадне подвчле бележника Кукића, како проти нашем господину пароху, тако исто и нротив ђорђу Везмзру, нашем учителу, молимо кх да истрају и днле сваки на свом по*у не обзирући се ни на чије поДвале а најмање Кукићеве, који жали наше свеордне поклоне у пилићима, те му расту зазуб^це. У Марадику, 12. новембра 1906. Милан СавиЛ в. р., предсејЛгик и опћвнски одбор ник; Милош Бабаји^ в. р., нодпредседник и оцћив ски одборник; Јоеан ОдабашиН в. р., месни судац и опћинсви одборник; Љубомир Паунови Кв. р.. опћински одборник, Ђока Тати Кв. р., опћкнски одборник; Живан ЖивковиЛ в. р., тутор; Мита Пе тровиН в. р., тутор; Стеван Бради Кв. р., Лазар Обрадов в. р., Миливој Бради Ив. р., Тодор СавиА Бада в. р., Петар Бради Хв. р., Мита Поиовиб, в. р., Светозар БабајиК в. р., Лазар Тати Ив. р. Кузман Мвричар в. р.; Алекса Тати Кв. р., Милач Бради Кв. р., Неделко Вуков в. р. Крста Татн^ в р., Петир Верначки в. р., Јоеан ГалчиН в. р.. Илч.<l Вуков в. р., Сава РатковиК в. р. и Војин БраднК в.