Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Утисци са српског народно-црквеног сабора.

Посмжтрајућч саборски рад од 17 децемора. о. г., гледајући овојем ро^енам очмма равметање самосталаца, састављених ив бивших либерала, и клерикала и куеноваца који нестмдећи се ни публике ни своје све сти, чинише све могуће сметње саборској већини само да сабзрски рад омету и да га вадрже, сигурно ммајући у виду да после неуспешног рада данашњег сабора (којег ће равличија и самосталци неуспешним учинити) учине одговорном данашњу саборску већину пред српоком јавношћу. Гледајући покор у сабору који чине „националисте“, — како их ја себи кротим — са овојим вицевима упадањем у реч а нарочито лупањем песницама о скамије, које се и у сеоским крчмама ретко ви^а и неотице ми сенуше мисли неколико пута тог дана у сабору кров главу. Еј, Србине Бановче и Личаннну, и сви остали ивборници ив свију сревова у ко јнмаоте биралм „националисте**, да вам је само неколико мннута да вавирите у карловачку оа* борницу, па да се својим рођенмм очима уверите, какав сте ужасан грех учинили у овим ретким али важним приликама □о српоку автономију и српскм народ, кад сте бирали људе који су се ва време ивбора оде нули јегњећом кожом, а оад кад су господа вуци стреоли оа себе јагњећу кожу, оад да их видите па да вам се кожа јежи, А вар је српски народ могао и очекивати од једне отраике, скупљене са брда и дола, нешто патријотско и родољубиво да ће учинити, кад внада су о том ново органивованом странком калуђер Валеријан Прибићевић, Пелеш, Муачевић и т. д. и тд. а ивиграни и преврени По лит им је Бог. Зар рад досадашњи тих људи није био довољан па да човек определи и будући правац тих људи?! Е, али Лика и Банија оне оу још плодне њиве да на њима таке биљке ничу, ва које биљке давно у Срему, Бачкој и Банату ранивооти иема. Но те ће биљ ке брво исцрпити ранивоот и у новим крајевима јер је ва таке фине биљке одвише оштра клима у новим крајевима. А то ће учинити данашњи црквени сабор који ће најбоље обележити данашњу сабороку мањину. Данашња мањина најбоље је покавала свој правац приликом верификације кикиндоког мандата. Данао кад давно же љеном орпском црквеном сабору предлеже толики оилни хитни и прешни поолови, који ни минут одлагања не би смели трпети, наша нова странка „националиста** два дана мучи са бор са Политовим мандатом докавивајући сабору исправност његову. И то би чинила шест недеља. Све би време саборске

севоне рескирала нацаонална странка да ваљаност Полито вог мандата докаже, јер њој је □речи Полит вожд него автономија. Др. Мандик у свом сле □илу тако је далеко ишао да је □ротукандидата Политовогнавивао најгаднмјим речима, које његову интелигенцију у*велику су мњу доводи. И он се не женира да се као тигар устреми на једнсг посланика мв ратарског стале жа, који се усудио да му у р ч упадне, кад је др. Мандић цитирао ив рескрипта ивборни ред. Са речима: „да ми један паор у реч упада, то доаволити не могу, и тражио је од истог паора да му да вадовољштину. Но др. Мандић као оличена интелигенција валда нема друг чијег иврава ва ратаре већ паор. — Само госп. докторе Мандићу немојте никад ваборавити, да су вас ти ординарни паори у сабор послали. И да не ааступате у тој високој кући своју особу већ паоре, како их ви већ крстите. И внајте да сте оном паору оног даиа не шкодили већ углед подигли. А внајтв и то да је и оног паора п слао народ у саборницу као и вас. И никад немојте заборанпти ону Ммлошеву, кад је Ме терниху добацио: ја сам био сви њар а сад сам књав, а ти да си био свиимр ти би и остао сзињар, да се не би та иврека могла и на вас односмти г. др. сравњу* јући вас и оног паора кога сте онако дрско у сабору нааали. да сте ви паор можда не би ни себ фницу чисти и а не у њој пссланик били. Оволико данас а сутра даље. Каменица.

Влада Савић. ратар.

Где су Куеновци?

У једном од прошлих бројева „Ваставе“ ивишао је чланчић о дру Пелешу, како је постао самосталац. Интересантио је с тим човеком. Кад смо билм у Грацу на универви — био је одушев љен — либерал. Полит му је био увор, кад је говорио о њему, увек је плакао. Пмсао је редовмо у „Бранмк и . И онда је већ било „Орбобрана и , он је баш родом ив Баније, где је било легло Србобранаца, али он није био Србобранац, него либерал. Кад је ступио у живот, под Куеном је добио врло брво 81а1Iит а^спЛ, а после и јавно бележништво у Петрињи. Зна се, како се тешко добијао 51а1ит □од Куеном, како су скоро сви нарочито Срби морзли после свију свршених испита и после свршене праксе адвокатске по 2—3 год. и дуже чекати да добију сталну канцеларију у мајмањем месту, а јошдужеони, који су тражили у бољем и већем ме сту. А на јавно бележништво није смео нико ни помислити;

то еу биле повластице ва протежеје, ва синове Куеноваца. Сад клко је тако један страшан Србин либерал-оповацијоаалац др. Пелеш могао преко ноћм добмти и BСаlит и јавно бележништво У — ПетрињЈ, то је вагонетка — била, сада више није. Кад је настала она несрећа у Сеничаку, сумња паде на многе одлмчне родољубе српске, па кад је дошло до главне рас праве — новине неке донеше вест, да ће и др. Пелеш бранити оне несретне људе и у тој белешци се надодало, како је др. Пелеш оповиционалац, не внам сада да ли је речено да је радикал, самосталац али је на то ивашла у службеним „Народним Новинама“, тада органу Куеновштине, ивјава дра Пелеша, у којој он каже, да он није оцовицијоналац, није самосталац, нити радикал, ни либерал, него — одушевљени присташа народне (т. ј. владине, куеновске) странке. Само се не сећам сада, да лм је др. Пелеш у тој ивјави очитовао да није либерал, радикал, самосталац тога се не сећам, али оно друго стоји. Баш лепо рече: одушевљени присташа народне странке (његове баш рзчи!). Чини ми се, после тога је добио јавно бележниптво. Како је онда био одушевљени присташа „народ н е и странке, остао је све до лето шњих ивбора, кад је опет ивабран у сабор земаљски као такав, и да остаде Куеновштина и даље — вдраво је сумњати у то, да не би др. Пелеш остао и на даље одушевљен присташа „народне" странке, као што је сада одушевљен присташа самосталне странке. Они око „Србобрана“ сада дабогме младм су, али опет ваљда их бар толико памћење служа, да ово нису ваборавилк, па када то внају, — како се онда вове писати, да су свм бивши Куеновци у радикалној странци?!

Српски народно-црквени сабор.

— Осма свднжца Јучерања седница српског народно-црквеног сабора отпочела је доста мирно, текла је већим делом глатко, а све зато, што је саборска већина попуштала мањини, да једном дође до правог рада. Тек у даљем току седнице дошло је «до бурнијих призора. После оверовљења записника, који је оверовљен с опаском Буда Будисављевића и једно гласним усвајањем предлога му, да посланици могу чинити од сада опаске при одре^ивању дневног реда идуће седнице и после читања поднесака прелази се на верификацију нападнутих мандата. Протест против избора по-

сланика врањевачког по предлогу верификационог одбора одбија се, што је закаснио. Тако^е се одбија протест против ивбора мокринског посланика по предлогу верификационог одбора, Иввестилац МитаКлицин опширно извештава о протесту против избора световног посланика старо-бечејског среза. Побија све разлоге наведене у про • тесту и износи одборов предлог, да се протест одбије Има три протеста. У сва та три протеста напада се на избор изборника у појединим местима, сам изборни чин и личност посланикова. Ивбор изборника нападнут је у Сентомашу, Ади, Петровом Селу, Ст. Бечеју и Турији. Побија све разлоге, једино би се могло замерити избору изборника у Петровом Селу, који је неправилан, јер је било заказано време вакључењу избора. Но када би се 4 тај ивбор и уништио, ипак то не би утецало на исход избора посланика. — Против самог ивборног чина уложен је протест само зато, што је председник изборног одбора, мада је избор био тајан, отворио једну гласаницу. То такође не може утецати на исход избора. — Личност посланикова напада се тиме, да он нема црквене свести. За то су наведени равлози: што је ивазвао тутора из цркве, да прими верозаконски принос од неких; нема љубави према цркви по сведоцби ондашњег пароха М. Сивачког — јер му се не свети свечарска водица, не причешкава се и дотичном свештенику није познато, да ли му је жена и дете православне вере. Сведоџба та по формалиој страни није правилна. — Питање црквене свести начелно је решено на сабору 1902. године. Црквена свест није квалификација посланика. У изборном реду је тачно наведено, ко може, а ко не може бити биран за посланика, тамо нема спомена о црквеној свести, а и за ову нема дефиниције. Препоручује предлог верификационог одбора.| Ма да је извештај известиочев био врло опширан мањина ипак тражи, да се прочитају сви списи. То ваљада за то, да докаже, како јој је стало, да што пре дође до правог рада и да покаже, да не опструише, иако је доцније при расправи велико - бечкеречког мандата одустала од читања списа, јер је иавештај био доста опширан. Поп Вељко Лукик говори, да је ово српско-православни сабор, да чланови његови могу бити само чланови српске православне цркве. Спомиње 40. §. изборног устројства, но њиме не доказује ништа. Претпоставља, да се Продановић није одрекао православне цркве иначе се не би примио мандата. Овај безначајни говор Лукућев потпуно је обеснажио поп

Нрој 246. 7 Ноаом Оаду, у уторак 19. децембра 1906. Годжва КIД.

Застам“ мвлмж вмкж дан двавуга, * веделом ?вецем ■ дапма ам неделе ■ свеца једаред ^ена је аа Угарсву кад се јутарњв ■ вечерљг Ј жст ваједво шал>е на једав месец 2 кр. 40 пот. Поједннж јутарњн бројеви стају 2 потуре. ШТ СРПСКЕ ИАРОДВЕ Р&ДИШНЕ ИРШЕ

За оглаве злака се по И жот. од вваке врете овакжх сжтжжх елова. Уреднжштво „Заставе" је у кукж г. Ј. Т. Чавжка. Аджжнжстрацжја „Заставе" налавж се у кукж где је Мжлетжкева штампаржја у главжој ул. бр. 22 Поједжнж јутарњж бројевж етају 2 потуре. ИЗДАЊЕ рРШ 1 ' ДЕОНИЧАРСКОГ ДР7ШТВ& У РУМИ-