Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Самосталци не би да саборишу.

Ивввштај оа двветв овдмцв орпохог народно-црхввиог оабора. Данасоу самосталци у сабо ру продужиЛи опструкцију, па још и више од тога. * Прво су искалм да се претресе ствар патријарха Георгија, у погледу 80 хиљада круна, јер како рече Прибићевнћ та ствар биће и да не поотоји. И искали су, ако се та ствар докаже, да се сабор рави^е, јер не би смели да саборишемо под председништвом дефрауданта. Други је прешни предлог био, да се тек најпрешније ствари сврше, па да се сабор одгоди. Затим нека неки бирани одбор прегледа уредбе и да се споравумева ва то време са вла дама и епископатом. Иа свега се види, да самосталци нису спрвмни ва оабиљан рад и неће рада. Сад су ивашли на среду с тим, аашто су опструисали. Хтели су радикалима нож под грло: Или оставите патријархово пмтање на страну, или ако га кренвте па се докаже, одмах хајдемо кући, јер се не може саборисати под патријархом дефраудан том. Но радикали су све то одбили. Нека иде сабор својим ре дом. Доћ« ће и питање патрмјархово, па ће се решити. Нема никакве потребе ца се иде што пре кући. Ако се сабор рааиђе, је ли сигурно да ће га опет ускоро саавати ? Што нам је у руци, не упуштајмо. Патријарх Георгије ивјавио је, да нема дефраудације него су ту можда „рачунске погре шке“. Што фали, он ће накнадити. Доносимо кратак иавештај ове седнице. Седница још траје. ♦ * • Скоро читаву јучерању седницу заузела је расправа о решним предлозима ( које су поднели самосталци. Поднели су два предлога, оба врло занимљива. Смер тим предлоЈима провиди се; јасно је, шта су хтели самосталци с тим предлозима. Оба та прешна предлога, а нарочито први требао је бити бомба, која ће смрвити радикалну странку. То бар пред светом; а знамо, шта се крије и повади. Ну та бомба распрштала се, али не погоди циља, но баш оне, који је бацише. Но да видимо те прешне предлоге самосталске. Др. Душан Поповић и другови подносе прешан предлог, да се мимо остале предмете стави одма на дневни ред ствар оних 80 хиљада, којима је патријарх Горгије оштетио народне фондове. То тобож с тога, што саборска већииа и оргач јој „Застава“ подмећу самосталцима, да опструишу, да би спречили, да та ствар не до^е пред сабор. Тиме су они

приказани народу као да служе патријарху, да су н»егови јатаци. То је денунцирање пред народом и да докажу, да није тако, подносе горњи предлог. — У образлагању тога свога предлога наравно је, да се др. Поповик служио повнатим сво јим „говорничким“ ивразима, а није пропустио и да буде „шаљив“. Други говорник самосталски Световар Прибикевић ивносио је, да он није уверен, да та проневера постоји, а није уверена о томе ни већина саборска — иначенебирадилапод председав ањем таквога ч о в е к а. И он је тражио, да се одма тога тренутка стави та ствар ј а дневни ред. Мислили су да су сада тим својим говорима „кроз прозор“ уништили и скрхали радикалну странку, а и да ке тиме постики и онај свој прави смер: да онемогућавају рад овоме сабору. Но радикали се нису нашли ни најмање у неприлици. Хладнокрвно су се осмехивали на нападе самосталске и чекали су да се ивбацакају, те да им отшале шалу. С^ејали су се тобожњој наивности самосталаца, да им нису ни мало познате пригоде патријархове. Др. Мита Мушицки изјавио им је, да се особито Р ДУЈе, што су поднели тај предлог, да изађе истина на среду. Изјавио је, да радикална странка прихваћа прешност предлога, али им је показао и то, да се саборска већина неће дати завести, да помогне самосталцима, да им пође за руком, да остваре онај свој скривени смер. Јасно је, да терају опструкцију, а зашто, то ће они сами знати најбоље. Та ствар о пригодама патријарховим мора доћи пред сабор, али не одма, као што би то желели самосталци, но својим редовним путем. Др. Радивојевић Вачић доказао им је, да је саборски одбор спреман, да неће да скрива ту ствар — као што подмећу самосталци — те је из цепа извадио извештај о тој ствари и положио на саборски сто. Др. Миша Михајловић их је поучио, да то што самосталци хоће, не иде — и ту ствар мора поднети саборски одбор сабору, овај је упутити ревивионом одбору и када овај вготови извештај, онда ће сабор да о томе рекне своју. Не може се претпоставити, да самосталци толико не познају саборски пословни ред, но су хтели да што пре распрште овај сабор. Други прешни предлог поднео је Светозар Прибићевић и другови Тај предлог гласи, да се изабере одбор од 15 чланова ив свију странака да тај одбор ради најпре да се постигне споравум између народних странака у погледу организаторног и за-

конодавног рада овога сабора, атим споразум у том погледу између народних странака и епископата и тада, да се сабор одгоди, пошто посвршава најпрешније послове. За време одгоде сабора, тај би одбор радио на изради нацрта уредаба и ступио у додир са владама, да довнамо и добијемо јемства, шта ће нам владе потврдити, а шта не. И према томе онда сабор, да донесе те уредбе. Јасно је, да је овом прешном предлогу смер, да се овај сабор рази^е, не посвршавши свој ваконодавни рад. Ту је намеру провидела одма саборска већина и њени говорници прихватише први део пред лога да се изабере одбор не од 15, но од 17 чланова, али да сабор одма ради. С пуно разлога говорили су ва то др. Жарко Миладиновић, др. Мита Мушицки, др. Миша Михајловић и други и не дадоше се вавести говорима самосталаца. Јасно је, да је самосталцима стало до тога, да се овај сабор што пре ра^иђе — не свршивши свој најглавнији задатак. Зашто ? Што су дошли неспремни на овај сабор и што им не годи, да башовајсабор ради — они знају зашто. Узаман вичу, да хоће да раде, да не опструишу — ми их провидимо. Занимљивост ове седнице повећава и изјава оца Георгија. Сиромах он! Он није никада ништа проневерио, па га опет и сада беде, а то је само једна рачунска ствар. Но ва њу је одговоран и бивши саборски одбор, ане само он Ако има какве рачунске штете, ту смо. Пре^ашњи саборски одбор у таквом је материјалном стању, да може надокнадити ту штету. Иначе је изјавио, да ако се до • каже — он сирома не зна та „рачунскаппогрешки,а и , он ће повући конзеквенције. — Само да не мисли, да то повлачење конвеквенције вначи самопод мирити штету.

Утисци са српског народно-црквеног сабора.

Драги др. Мандићу: Јуче сам вам рекао да ств паор да можда не би чистили ни саборницу; а сад ћемо мало даље. Ви оте у истој седници саборској од суботе говорили о неком робијашу, т. ј. да је ва шем генералисиму Политу (који вас је тако добро регрутирао како му је добацио у очи један мој сељак, ала сте регрутирали самосталце), протукандидат један робијаш. Но питам вао ја докторе као јуристу) колику кавну васлужује човек којм учини влочин, а колику онај, који створи прилике ва влочин. Ја нисам јуриста ја сам један проот паор, (како нас ви крсти те), али по мом природном сватању ја држим да пред државним ваконима треба да су јед-

пако криви. Али пардон ви нисте у државном сабору, ви сте у црквеном сабору, где се уређује црква. У нашој црквеној науци стоји да је Вог свевнајући, да се испред божијег ока ништа неда сакрити, да је Бог у души сваког човека, и да ће Бог судити сваком по својој васлуви. И питам вас ја господин јуриста да ли таки човек, који истина Бог није иввршмо влочин, али који је на пр. играо главну улогу у спремању терена ва влочин, но пошто влочин није иввео ни могао' одговарати пред државним ваконом, али да ли ће тај утећи испред суда свемогућега, ва своја дела и недела која је починмо ва вемљи. Ја држим да неће. И по томе ја држим кад сте ви др. тако строг канониста, и кад већ хоћете да очувате чистоту цркве и високог сабора, што је од вас врло лепо, да треба да сте праведан. И кад нема меота у црквеном сабору човеку који је учивио грех, што може учивити свакм жив човек, и ва који је грех одговоран пред државннм ваконнма, и који је већ и кавну своју ивдржао, ва учињен грех, онда ја као паор држнм да ће те се и ви самном слагати да у нашем црквеном сабору још мање и а места чо веку, који је под стечајем, који истина Бог неће одговарати пред данашњим модерним државиим ваконима, али ће ва своја дела одговарати пред овемогућим. Но још једно питање г. докторе. Да није и ваш клијент генералисим, — којег ви онако жестоко бранисте са братијом равличвја ва време верификације, којим сте докавали да сте ви равличија и генералисим једно тело и једна душа; умешан бно у неорећу која се пре непуна два деценија догодила у Новом Саду, да није ваш генералисим можда творац те несреће, који је видио пред собом једног опаоног политичког такмаца и да га се реши није бирао оредства, већ је то учинио ма по цену живота свога пријатеља. И питам вас да ли таки грешници омеју и могу бити представници у црквеном сабору. 8а то докторе будите праведан и внајте, кад сте у црквеном оабору да оте у цркви и да као канониота, какав оте ое покавали у суботу, не смете пресу^ивати једну ствар само оа државног гледишта већ и оа религијовног. Но сад да пођемо мало дал»е. Да ое дотакнем мало и г. шаљивчине. Ко никад 1 ије био у орпоком црквеном оабору и да је случајно ушао у саборнвцу, кад је др. Поповић подносао пред ог да ое тобож верификација са дневнога реда скине, но који предлог ои није донео, само је мислио да га донесе, јер се човек вабунио око вицева, па је и ваборавио на предмет о ком је мислио да

Врој 247, У Ножш Оаду, у среду 20. децембра 1908. Годпа ХГЕ

' Застава" жвлавж овакж даж двавута, а жедвлом звецем ж дажжма жаа жеделе ж овеца једаред Цена је ва Угарсну кад ое јутарљж ж вечерљп <жот ваједно шал>е жа једаж месец 2 кр. 40 пот. Поједннж јутарњн бројевн етају 2 потуре. ЛИСТ СРПСКЕ ШРОЈШЕ РШШНЕ СТРШЕ

За огласе влака се по 12 жот. од вваже врвте оважжх сжтжжх слова. Уреднжштво „Заставе* је у жу» г. Ј. Т. Чавжка Аджжжжстрацнја „Заставв" налавж се у жукж где је Мжлетжкева штампаржја у главжој ул. бр. 0? Поједжви јутарки бројевж етају 2 потуре. ИЗШЕ „РЦI“ ДЕОШШСКОГ ДРШВIУ РУШ