Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Сабор од 1902. године и патријарх Бранковић

Световар Прибићевић рекао је у сабору ово: Аво је сабор ски одбор био уверен, да је па тријарх Георгије дефраудавт, како је смео радити четири'по године под председништвом таквог патријарха. Ми би с истим правом могли питати Световара Приби ћевића:« Зашто је он као члан школског савета радио четир и по године под председништвом патријарха Георгија, кад је и он био уверен, да је патријарх Георгије дефраудант. Јер што да се обмањујемо. На сабору 1902. године докавано је необоримо, да је патријарх Георгије у врло много случајева проневерио народни црквени новац. Нешто је вратио после 10 и 12 година, кад га повијаше новине, а нешто није био никако вратио. Сабор је ивјавио, да дубоко сажаљева ову ствар и поввао је патријарха Георгмја да у року од 14 дана исплати мањак. Ово ј е било једногласно решено. Цео сабор и цео народвнао је како стоји ствар с патријархом Георгијем. И кад се Световар Прибићевић ово дана ивмотавао, као да он није на чисто с том ствари, то је било само фарисејство. Но поред свег Прибићевићевог фарисејства, остаје пита ње: Зашто је сабор 1902. годи не поступао онако благо са патријархом Георгијем? Зашто су самосгалци прмстали на онај предлог, не внам. То нека они кажу. Ал вашто су радикали онако учинили, то треба да се расветли. Већина у радикалном клубу хтела је 1902. године дасврша ва патријархову ствар у рука вицама. Са мало ларме и мало трвавице. Већина је мислила, да патријарх Георгије неће хтети платити ону своту коју је сабор пронашао, јер ако плати, онда је тиме привнао своје де фраудације А ако не хтедне платити, онда би наступила тужба. Па се мислило он ће после неког времена отићи. А ако не оде, онда ће се поступити према њему друкчије. Ово је радикални клуб отворено ивјавио и тадањем краљев ском комесару Бзли Талијану. Ја сам у оно време бележио како су ишле те ствари, и држим да је време, да их данас саопштим. Ближио се већ крај сабору, а патријарх Георгије није ни како савивао саборски одбор. Тмда је краљевски комесир Бела Талијан саопштио, да патријарх Георгије неће да савове саборсЕи одбор јер чланови тога одбора нису били код њега да му се представе. Он их не поанаје и не може их саввати. То је бмло 5. јула у очи затварања сабора Дан доцније, била је кратка, али доста бурна

седница радикалног клуба. Клуб је рвшио, да чланови саборског одбора не могу ићи да се при* кажу патријарху Георгију. Они могу радити у саборском одбору с патријархом, али више ни штд. — Клуб не сматра да је ствар са патријархом Георгијем свршена. У име радикалног клуба, одлавили смо код краљевског комесара: др. Ђура Красојевић, др. Миша Михајловаћ и ја. 0нога дана морао је др. Красојевић да председава, те смо отишли у име клуба до краљевског комесар’, др Миша Михајловић и ја. Ми смо пре свега ивнели, да је радикални клуб решио, да чланови саборског одбора не могу ићи патријарху Георгију на подворење. То је ствар учтивости, а ако патријарх Георгије и ми сли, да су чланови саборског одбора пропустили неку форму учтивости, нема права да не савове саборски одбор. За тим смо нвнели вашто чланови саборског одбора не могу да оду патријарху Георгију у посету. Поввали смо се на оно решење сабора, које се тиче И пригода а патријарха Георгија. Ирекли: Сабор је оно ре шио пре неколико дана, и како му могу сад ићи чланови саборског одбора џа доклоњење. Краљевски комесар омахнуо је руком, што чланови саборског одбора неће патријарху у визиту, али је пмтао оно, што би му и онако били кавали. Питао је: — Ама вар ви и ваш клуб нисте на чисто с тим, да ћете морати радити и измирити се са патријархом Георгијем. Он ће вам остати. На то смо ми отворено ивјавили, да се томе не надамо. Сабор је поступао онако благо, што није хтео шкандала. Али сабор држи, да ће му се то упасати у васлугу. И да ће патријарх Георгије повући кон веквенције, а неће наићи на помоћ владе. Не догоди ли се оно, чему се сабор нада ? онда он вадржава себи право да даље поступи. И ми смо на вавршетку иврично вамолили краљевског комесара, да у томе правцу протумачи на меродавном месту становиште саборске већине, као и то, шта ју је побудило на онако благ поступак. — Краљевски комесар рече: „Краљ му је опростио а , (аболирао га је). Ми напоменусмо: То се односи на кавну, али то не вначи, да он мора остатл и патријарх. Овде сам ивнео правац ра дик&лне странке и њзно мишљење у тој ствари 1902. го дине. Оаа је то отворено рекла краљевском комесару. Но после сабора све је остало по старом. Саборски одбор није смео сам, на своју руку, бзв сабора, да прекине рад и доведе автономију ма и привремено у ванредно стање. Он

је спремио Сабору што треба, а на сабору је да реши и увме одговорност. Нек реши сабор. И нек онда вакључи, да не може радитп под председништвом патријарха Георгија и нека онда вакључи, да саборски одбор не може радити под председништвом његовим, имаће право. Али то мо* жв да реши само сабор. Што је сабор 1902. године учинио све што му беше у снави, да реши питање патријарха Геор гија бес трвавица и шкандала, то му многи и многи неће ва мерити. А ако после тога по тражи успеха у одлучнијем раду, и томе неће бити он крив. Народ то тражи, достојанство српске цркве налаже то.

Јаша Томић

Српски народно-црквени сабор.

— Једанаеста седница. Због божићних празника данас је одгођен сабор. Одгођен је до 9 (22.) јануара. Била је потреба, да се дотле одгоди не само због божићних празника, него и због многих светаца, који долазе сада један за другим, те се имало обзира на свештенике — посланике. На дневном реду данашње седнице била је истакнута и манастирска уредба, Та је уредба по предлогу саборске већине скинута са дневног реда, а истакнута на дневни ред прве седнице, која долази. Саборску већину руководило је при томе више разлога, а најглавнији је међу овима тај, што је епископат тражио времена, да ову уредбу проучи. Сав сабор једногласно је изјавио. да желиспоразум са епископатом. С>мо сталци су били баш они, који су то увек наглашавали. Против тога нису имали ништа ни радикални посланици и у ту сврху је баш изабран законодавни одбор седамнаесто рице. Тај је одбор јуче ступио у додир са епископатом и овај се изјавио, да је вољан ступити у преговоре, а уједно је изјавио и жељу, да му се даде времена, да проучи манастирску уредбу. Иако је предлог манастирске уредбе проглашен прешним, саборска већина имајући у виду једнодушну жељу сабора, — да се дође до споразума са епископатом — није могла неизаћи на сусрет тој жељи епископата.. Ово је могла тим лакше учинити, јер ради споразума жр твује само један дан, јер од сутра би и онако почео божићни одмор. За тај један даа пак та важна и опсежна уредба не би се могла ни претрести. Да се саборска већина није одазвала жељи епископата, онда би на њу повикали — и то с правом — да уопће неће споравума, да неће ни да покуша,

може ли доћи до споразума, и да не рачуна на последице таког јој држања. Ине дође ли до споразума са епископатом, саборска ће се већина опет латити рада, као што Су то још прекјуче изјавили у сабору радикални посланици — а за овај покушај губи само један дан. Много времена дакле није жртвовала, а стала је на пут свакој сумњи, да неће у опће никаква споравума. • Свак, ко хоће правично да суди, мора јој признати, да јој је поступак био правилан и оправдан. Увиђају то и самосталци, па ипак док изјављују, да се то слаже и са њиховим становиштем, да се покуша споравум са епископатом; док изјављују своју радост, што то хоће ево и саборска већина не могу, а да не подвале, да се опажа преокрет у схваћању саборске већине. Др. Мита Мушицки, др. Жарко Миладиновић и др Миша Михајловић мушки су одбили ту подвалу самосталску и доказали, да они, кад ово данас чине, нису одступили од свога становишта, јер ни саборска већина није била никад противна споразуму. Она се разилазила у мишљењу од самосталаца у томе, да тај спора ум не сме бити искључиви услов законодавном раду, као што би хтели самосталци, но треба и мора се радити иако не дође до споразума. Разила зили су се даље од самосталаца и у томе, што су сви хтели дужи рок за тај покушај ради споразума, а радикална странка била је противна томе, па и данас је, јер ће се при првом додиру видети, да ли може бити споразума или не. Време се дакле не сме губити, па ни овим поступком га не губимо, осим цигло једног дана. А вашто је радикална странка пристала да жртвује тај дан, рекли смо напред. Самосталци су и данас спомињали, како би требало тражити најпре гаранције и споразума и са владама, па онда приступити раду. Говорници саборске већине доказали су неоправданост и тога становишта им; то не смемо чинити, јер бисмо тада баш ми дали прилике влади, да нам диктира уредбе. Добро им је рекао др. Миша Михајловић: Ако је Тако, као што ви тврдите, оида би требало умолити владу, да нам пошље готове предлоге. Сви самосталски говорници истицали су, да те уредбе неће бити потврђене, ако се споравум са владом не постигне и без њега ге би требало приступати раду, на што им је др. МихаЈловић згодно одговорио, да ко се боји врабаца, нека не сеје проју. У овој препирци радикалних посланика са самосталцима било је више занимљивога, што ћемо истаћи у опширнијем извештају. Предлог саборске већине усвојен је једногласно.

' Заетава“ ЖBлмм лмки даж двавуга, а кедело« лецем ■ дажжма »а веделе ■ свеца једаред ј« аа Угарсву жад со јутарњи н вечерњи ^мс^ја^хо гаале жаједам месец 2 кр. 40 пст. Прједшп јутарњи бројевв ,етац 2 потуре. ^ЛИСТ СРПСКЕ ШОЖШИШДЕ ИРШБ

Вро] 249 Iовцм Оаду, у петак 22 децембра 1906, (‘одима ЈОД

За оглав« алаћа се ло 12 иот. од овахе врете овакжх сжткжх сложћ. Уредннштво „Заставе" је у кућж г. Ј. Т. Чавнћа Аднжжжстрацжја и Bаставе“ налавж се у кукж где је Мжлетжћева штампаржја у Глааној ул. б©< Поједжни јутарњн бројевн етају 2 пот^ре. МЗШЕ „РШ“ ДЕОНИЧАЈРСКОГ Дl7№ У РУМИ-