Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Памет Василијанова

Реч је о Василијану Муачевићу. Он мисли да мора говорити па макар то било и лудо. У сабору траже самосталци да се сабор оцгоди. У почетку су правним говором одуговлачили само да не дође до кориснога рада, а кад су радикали стали тим смицалицама на крај а они веле да још ни* су проучили потребе народне. Треба им времена. — Неки су самосталцито одуговлачење бранилн али хладно и бев икакве воље. Али отац Василијан устаје, јер га сврби јевик и брани што нико паметан бранити неће Он вели, сабор на првом ме сту треба да се споравуме са владикама и патријархом, па и са ма^арском владом, па тек када се са њима споравуме и они даду приволу онда не ка се ради, али бев тога не. Е па лепо оче Василкјане, сабор хоће да одувме уживање даљскога властелинства од патријарха. То сабор вато ради тако, што има право да одувме и што тамо народ наш жели. А вато жели што је то праведно. Сада по мудрости и памети оца Василијана прво требамо да пи тамо патријарха, да ли он пристаје да му се одувме властелмнство даљско ив уживања? Наравно, патријарх ће бити паметан управо себичан, па ће рећи да не пристаје. И онда по памети оца Василијана не треба одувети од патријарха даљско добро. Па онда по памети оца Василијана, треба прво питати ка луђере да ли ће што хтети од манастирских добара давати у народне фондове, ако неће хтети давати, онда сабор не треба да донесе уредбе да калуђери морају давлти. И од куда год прво питај патријарха и калу^ере. Из патријаршеског добра и манастирског прихода треба употребитина народне потребе, али ако они т. ј. патријарх и калу^ери не пристану онда не треба ни народу да се даде. Само отац Василијан ваборавља да све то може сабор урадити и бев питања патријархо* вог и калу^ерског. Али шта ћемо? Василијан мора говорити макар то и не било паметно. Па шта би још хтео отац Василијан ? Он би хтео да се сабор одгоди до пролећа а на пролеће опет до пролећа. Кад је отац Василијан свр шио говор није му нико тапшао. Рледао лево и десно па се нашао у чуду. У љутини је рекао кад ми сабор неће да тапше, а мени ће тапшати моји бирачи. Мислио је отац Василијан да његови бирачи не внају даље од носа, али ће се преварити.

Утисци са српског народно-црквеног сабора

IV. Јуче сам вам господине Поповиљу рекао, како ја као паор судим о бомбонама националнста ■ радикала. Толико о вама г. Поповићу а сад прелавмм на једног вашсг друга да и с њим уповнам српску јавност т. ј. српске паоре, да види Србин паор са каквим су готовмм материјалом дошле орп ске националисте на српски народни црквени сабор, да догра ^ују српску народну црквену автономају. У расправи о вери фикацпји, кад су нацинали сте ломиле копља ва мандат дра Полита, во^у своје ново органмвовање националне'стран ке у којој је расправи учествовао и др. Жарко Мжладиновић и кад је добацио једну реч националистама коју су васлужили од њега, јер су га на то иваввали, рекао је Световар При бићевмћ, од којег су ме само до 5 корака делили, полугласно: неће те бува ујести, да у вагребачки сабор уђеш. Кад се ова реч мало распреде, он да ив ње човек добија чита ву историју. Иа ње се јасно види да су самосталци т. ј. на ционалисте, дошле готове да све оно штогод радикали као већина саборска хоће да ивведу у интересу општем народном, да националисте учине немо* гућим. И то све ив чисто личне мржње, необвирући се на прилике у којима се налавимо, необвирући се. на одговорност коју пред мародом на себе у вимају. Но националистама је то свеједно. ТБжма је народно поверење сиграчка, с којом се они могу титрати како је њима воља, њима је стало до сво је личне ствари, да радикална странка као већина данашњег сабора не спроведе савремене рефзрме на автономну пољу, да се не би још већма популарисала у српском народу, и тиме и оно мало угледа националиста у народу српском утукла. А повољне прилике на које ће требати чекати четрдесет и педесет година а може бити и више српском народу да своју авгономију догради, то је националистама споредна ствар. А непрестано мн она реч „неће те бува ујести да уђеш у вагребачки сабор* вуји у гла ви. Како се то има довести г. Прибићевићу у веву са српскохрватском коалицијом, вар се српски народ борио у Хрватској и Славонији против куеновшти не двадесет и више година и своје прси ивлагао бајонетима за једног Прибићевића, је ли то пакт радикалне и самосталне странке у Троједници гледе по* литичких ивбора? Јесу ли то принципи вадарске и ријечке револуције? Да, да! Е али је нашим националистама у троједничкои сабору ближи и питомији Шевић, Милекић

и Недељкзвић, него Жарко Ми диновић, који с« толико година борио против Куеновштзне и живот и своју будућност на коцку мећао. Лепо достојанство и каваљерство и једног обичног □аора, а не једног вемаљског посланика. Право је мени један угледан народни човек рекао, да су ондашњи самосталци а данашње нацмоналисте насл-д ници бивше народне Куенове странке. Но ја му нисам веровао. Сад видим да сам био у ваблуди, јер сам у оно доба симпатисао бившој самосталној странци; сад тек видим, како научени људи далеко виде и како уму да завире у душу сумњивих људи. Каменица.

Влада Савић, ратар.

Стара Србија и реформе

— Ужасни аодатци о арнаутским зулумима. Брошира „Стара Орбија и реформе“, коју омо примили на прикав, а која је оад ивашла у Београду, оштампана ив „Срп ског Књижзвног Гласника“, ивноси концивне и са објашњењем чл, XXV. берлинског уго вора, колико се, ваиста, политатика аустро угарске монархије, чија је цил. Солун, коси са завођењем вбиљских рефорама у области турско царевине с хришћанским становништвом. Нарочито је истакнуто колико је пројекат реформе аустро-руске акције нооио карактер једностраннх намера на Балкану и како је сав Мирцтешки програм, оа отсутности руске акције вбог руско-јапанског ј ата и унутрашњих немира у вемљи, добио облик искључивостз аустријске интервенције у питању рефорама. На супрот томе, сам је берлинска уговор, потвр^ујући принцип париског мира, утвр дио као вакониту фзрмулу ва расправљање исгочног питања колективну интервенцију свих великих сила. И скључива иатервенц^ја Аустрије, вбог њене тежње не само економоког већ и војничког продирања гв окупиране Босне и Херцеговине на Вардар, не улива никаква поверења балканским народима. Колика је ова бојаван, утврдили су толики напори ауетриј ске дипломатије да се пошто пото ивувме северо-вападни део Старе Србије иа облзоти реформке акције. Да ли је игде у Турској несносније стање Хришћана него у косовском вила јету? Ту је од септембра 1904. до септембра 1906. било: 621 убиство; 58 насилне отмице срп ских жена и девојака; 158 на силних турчења; 161.000 дина* ра уцене; покрадених 820 коња, 740 волова, 2180 оваца и кова, штете од паљевине кућа и летине у вредности од 220.000 динара; 484 неосуђених Срба у

аатзору, и највад, 1628 пребеглзх Срба вбог арнаутских насиља. Овакво ст&ње у Старој Србији не само што не искљу чује реформе већ их императпвно и на првом месту вахтевају. Овоме на сусрет може ивићи само вападне демократске државе које су, у осталом, у питању финансијске контроле обележиле легалну формулу колективне интервенције као неку врсту маниф°стације против искључиве аустро руске реформне акције.

Лажни гласови о Србији.

Од српска државне канцеларије ив Београда ва штампарске ствари добијамо ове ре дове: — У последње време ив* бијају у иввесном делу стране штампе равне меистините веоти о приликама у Србији, а у најновије време распрзотрте су у ловдонско ј штамп& вести по инфзрмацијч „,)ДС2КI агентуре“ рускг министарства спољних послова, о равгранатој и с великјм обавирвошћу сдремљеној вавери, у цаљу, да се у Срблји ивврши државни удар и да се протера дшастија Кара^ор^е вића. — Налавимо ва потребно, да редакцијама целе отране штамп обратимо нарочиту пажњу на такве вести и да им по наре^ењу оа меродевног места саопштимо, да оу све те ве« сти у пуном смислу тенденциовне ивмишљотине, да од свега тога нема нитруна истине, и да ое веоти ивмишљавају једино у том циљу, да се Србија у страном овету диокредитује, и емисија новог српског зајма, по могућству, осујети. — Иввор лондонске веоти о комплоту у Србији „одсекааагентура,е а , руског министарства спољнмх послова, по нашем оазнању и не постоји, — а вест „Еејрг^ег Неиеslеп Масћпсћlеп“ о вавери против крсља Петра није ив Београда, већ је скована у истој кујни, где и вест лондонске штампе. — Сви кругови у Бзограду с правом се чуде, што угледна страна штампа тако глупим ивмишљотинама, укавује гостопримство.

Арнаутски злочини.

Нз св. Ннколу, 6. о. м. кре нули су се ив манастира Девича (у Старој Србији) својим кућама Јања Ратковић ив села Лукавца и Тома Симеуновић ив села Синаје (пећске нахије). Недалеко од манастира, у једној клисури сачекали су их Арнаути и ив бусија убили Тому на месту, а Јању ранили на три места И Јања и Тома виђени су и у сваком погледу честити и поштени људи. За вликовце, Арнауте, држи се да су Дренвчани.

застава" жвлав* вважм дак дваиуга, а жедел-сж гвецем ■ даинма жва иеделе ■ свеца једаред Лана је за Угарсну жад се јутарњи в вечерн.г ласт ваједно шале иа један месец 2 кр. 40 пот. Поједннж јутарњи бројевв етају 2 потуре. ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДВЕ РШШНЕ СТРАВКЕ

ВроЈ 260 Иокм Овдј, у суботу 23 дсцембра 1906 Годкна ХП

?>» оглжсп зе по 18 пот. од сжаже врете оважп сжтижх слевв Уредннштво „Заставе м ја у жућв г. Ј. Т. Чавнна Адмжнжстрацжја „Заставе" налазж се у кукж где је Мжлетжкева штампаржја у главној ул. 6п '?« Поједини јутарњи бројевн етају 2 потуре. ИЗШЕ „РШ" IЕОНOЧАРСКОГ ДГЈШТВа 1 РУIИ.