Застава — јутарња издања

држао, али ју је пре кратког времена прекршио, ускочивши у Малеш, да пали српске куће. Ипак у ову вест „Вечерње Поште“ ва сад не треба веровати, тим пре што Бугари често пута маневришу са смрћу појединих својвх војвода у Ма ћедоннји, да би им ватурили траг и сакрили планове. Ако је пак она истинита, њено потвр ^ење нећв вг.каснити.

Поплава у Травнику.

О поплави у Травнику добила је „Политика“ још овај ижвешта ј: Раније је био напао велики снег. Наједанпут се време нагло промени, те се енег врло бр* во топио. Уа то удари јака киша, те су ноћу 15. и 16. овог месеца река Лашва, која протнче кров Травник, ивлије ив корита и удари кров улице, дижући и рушећи што јој је стајало на путу. Наста кукњава, вапомагање и спасавање чега се могло. Катострофа је била толика, да је варош и сад пусте. Ова је поплава довршила, што је последњи ложар у Трав нику био почео, те се он сада налави у великој беди. С тога му је помоћ са стране врло потребна. Човечије срце не сме га ваборавити.

Читуља.

Тек нам данас стиже из Варјаша тужна веот, да је пре кратког времена иопустио своју честиту душу тамошњи ратар газда М ил о ш Милова и о в. Покојник беше редак Србин и врло одушевљен члам срп. иар. радикалне странке. У сваком народном послу је најжижље суделовао ие само у своме месту, него и у целој околини, где се свуда његова реч врло поштовала. Било му је тек 52 годжне. Био је председник српске читаонице, опћински благајник, контролор српеке штедионе, којој је био и члан осиивач; као репревентант у пслитичкој општинн свагда је живо бранио српске интересе. Једном речи: беше врло разборит ратар. Као изборник иа последњем избору посланика у Араду где се мушки и достојанствено заузео да радикални кандидати победе, отишао је сав блажен кући после њихове победе и не слутећи да неће ни прву расправну саборску седницу дочекати. Боловао је свега три дана! Нека је нашем брату Ммлошу лака црна земља а милој породици његовој ваше искрено саучешће. Ј. 3. С.

Уток Циге на високу владу

Читамо у „Народној Обрани“: Циганима забранило наше поглаварство играти по каванама без дозволе и плаћања лиценције, а подједно им забранила купити око столова прмносе. Против ге одлуке уложио је примаш Михајловић следећи уток: Виоока кр. вемаљска владо! Против одлуке поглаварства слободног и кр. града Осека од 24. прооиица 1906. број 30921. IV. 1906. улажем у отвореном року следећм у*ок: Не дају Циги да игра. 0 мили Боже, слободе ли лањске године! Играти си омео док си хтео. Играш и играш, и нико да те пита ва какве пристбјбе, а кад дође дванаести сат, а Циго Михај ловић заигра, па свима гоетима срце из груди скочи и ето ти одма доста, да се плати 4 круне, што Циго радо плаћа, па сме и после поноћи да ве

сели госте. Лепа су то била времена. Али тешко сад, ва нас, ва Цигаие. Л>уто ли нас притиснуло. Сад ми ваља платити за свако вече кад играм до поноћи прмстојбу од 4 К 50 пот. и биљег према висини улазнице, а кад свирам преко поноки до два сата приотојбу од 9 К 50 пот., а недељом и свецем бев обзира на трајање свирке унапред приотојбу од 9 К 50 пот., а у исто време забраиило ми се скупљање милодара обилажењем око гостију или на ини који начин у каванама и рестаураци јама. А како ће Циго да не проси и не сабира? Од чега ћу јадан платити те 'пристојбе, од чега ћу болан проживети. На отрану ми оада миле гуслице и танаио гудало. Нека сада Осечанима игра градско поглаваротво. Оно то моае да чини, а да не сабира милодара. Сретни ви Ооечани, сад вас неће узнемиравати Циго, кога сте тако радо слушали Да ти је, висока владо, било видјети, када су сталм пљеакати, кад је Циго Михајлових заиграо. А знао он то I Танано и вееело, па за час, у мили Боже, да би ваплакао. Веселите се и ви, газде и кавеције. Решили сте се буке и неповваиих гостију у вашим каванама па можете ко добри пургари у 8 сати у кревет, а вино у вашим подрумима 'нека почива. Бзће боље кад буде старије. И није за садање Осечане! А има ће ман»е бри ге и градско поглаварство, куда ће са тодиким дохотцима од градских даћа. Тако све проти Циги. Нико да помогне домородцу Винковчанину, Циги Ммхајловића Али не мисле сви тако и зато улажем проти горњој одлуцк овај уток и молим: Висока краљевска земаљска владо ивволи одлуку поглаварства слободног и краљевског града Ооека од 24. просинца 1906. број 39051.-06.-IV, укинути те ми издати довволу свирања онако, како ју и године 1906 уживао Јоспп Михајловић“.

Убијство због врачања.

Наш лавоверни народ још и данас верује у вржџбине и даје со обиањивати и варати од којекаквих циган чура и картама, иа тако и пролази. Тако св због тога догодило прекјуче на ноћ убијство у Срп. Чанаду. Тамашњем становнику Славку Матићу нарав није дала мира, те је у биртији показивао да имаде хиљадарке, што су некм цигани видели те после подметоше неку циганку врачару коју овај није ни познавао да му врача да има срећу у коњима; она му обећа све и сва али мора врачати ноћу. Око 9 сати у веће дође врача ра но „лемогаше“ (?) иишта учинити док не веже себи око паса „банку хиљадарку“ у цело. Олавко јој даде и поче да врача она њега оотави у соби, а она ће да обилави око куће и т. д. Кад се домаћињу учинм да циганке за дуго нема. по^е јој у потеру и стигне је на крај села где су је чекала два циганина с коли и муж је зграби и хитне у кола, па и сам хтеде да ускочи, али га Славко вадржи, овај хтеде Славку провући нож преко очију, али не погоди, те га расече преко чела и удари неколико пута у груди али да не осакати јако јер’је нож наишао на књиаеицу бележ■ицу коју је Славко узасе имао Цига је био велики и јаки чевек али ни Славко није баш слабачак те му пође за руком да циганина обори, отме му нож ив руке и закоље га; онај пакцига са колима и циганком побегли су без трага; Славко, се сам пријавио суду. Ето како пролази лаковерни. Оканите се врачања јер то ме помаже!

Исељавање у Америку расте

Јављају из Њујорка, да се иое љавање у Америку рапидро диже. До оада се ив Угарске недељио селило у Америку 2000 -2500, нотај се број прошле нед?ље подигао до 4376. Од којих јо било 794 Мађара, 2096 Словвка, 552 Немца, 678 Срба и Хрвата, и 257 Румуна.

Брзојави „Застави“.

Стигли 28. децембра. Прилнке у Ауотрији. Беч. У сабору сс распрчвља прешан предлог, да се ваконом утврди број чланова горњег дома. Већина гозорника тражи да се горњи дом демокративира. Прнлике у Руоији. Лоц. Данас пре подне уби јен је шеф жгндармерије пуковник Навка Војска је пуцала. Шесторо је рањено Неорећа у руднжку. Марсељ. У угљено.<. мајдану Гардави усљед непогоде 11 раднвка су тешко рањени.

ТРГOВИНА

БУДИМПЕШТА, 9. јануара 1906. (Брзојавни извештај). Готоиж роба. Раж прве каквоће 12 кр. 80 п. до 12 кр. 95 п. Езж средње каквоће 12 кг. 65 п. до 12 кр 75 п. Јечаи за храму 12 кр. 60 пот. до 12 кр. 90 пот. Јечам за куиање пива — кр. — п до — кр. — п. Зоб прве каквоће 14 ир. 60 п. до 15 кр. — п. Зоб оредње каквоће — кр. — п. до — кр — п. ЈКукурув домабш 12 кр. 50 пот » 12 ср. 70 п. Терм ■ м ■ Жмто за апрмл 1907. 14 кр. 92 п. до 14 кр 94 п. Жшо . Јвк^обар 15 кр. 46 п. до 15 кр. 48 п Раж за април 1907 13 кр. 32 п. д-13 кр. 34 пот. Кукурув ва мај 1097. г. 10 кр. 24 п. 10 кр. 26 п.

ШД ВЕШТ ДЕТА ЈЈШСТА • одма може ступити кЈи вна мађарски код КlB ШуАпа шпецерајска радња у Суботици (ЗаБаНса) 1.51729 I—l Објава. Потписани се препоручујем поштованој публицм ив места и са стране, да сам се настанио у својој кући (Петефијева ул. 58.) и да предувимам све могуће послове око видања, као и све друге радове, уједно и веће послове (аЈориепш^ е), планове, прорачуне, и трошковнике (коsеlпићегsсћlа^е) обављам по најумеренијој цени брво и тачно, јер сам вј ових 20 год. мојега рада све поверене ми послове радио на опште аадовољство мојих поштованих муштерија. Уједно примам као над виратељ (стручњак) све радове било веће мли мање За што многобројније наруцбине моли. У Новом Саду јануара 1907. С поштовањем Стеван Гусек . испитани аидарски мајстор I. 1730 I—l и грађевинар. Петефијева улица 58. бр

Продаја земље и куће Ив слободне руке продајем 7 ланаца добре земље и кућу на доброж месту. — Упитати се КОД I. 1714 I—l Неце Закића, Шајкаш Лок (Бачка). Нова радња готових одела == Пднт« Спажћа у Новом Сжду, дужажска ул. бр. 36. добмлж је огромжи кабор жжјмодерниј*г ♦миог јесе&ег ■ аммског оделж зж мушке, женске м децу. —■ Цене ниеке н утвр^ене. = I. 1825 47КРАСТАВЦЕ, пфеферонеКвсео купус 100 кила 10 К бруто оферира I 1528 15—20 2паПП. Ценовници бадава. Нжјковкјкх лепевж м кжкктж аа бжлске тожлете. 8 НOВА РАДЊА | муштв ж атжскв помодне м у робе •»■—•■= !Ј иј Д. СЛОНАШШћА : И д код „Злжтив Куглв“ у ћурчжјској улмцк бр. 23. преко I 8. I К путж Бржће Миросжвлевжћа. Препоручује ва наступајуће м Рц праанике и бжлску сеаоку своје * . богато снабдевено стоваришне: М Њ жушких кошула, крагнова, маж- м ц ф џетни, краватни, џепиица, трико ђ $ кошуља и др. I. 1684 4—12 1» д : ’ Све врсте ручаих рждова. Велико стовариште жеискогбелог рубља. Ј || ;| | За « СТ У • гараитовано У кантама од 5 кила ♦равм. К. 7-/3. । М. *«l.-Бечмр«|. ј. 1653 s—lo ОрПЈЈА^А • " С7Ш ШШ нуди најјефтииије Алекс. А Мудрок, Мжтровжца (Срем). I. 1461 8011-ва српсма нам«жорева.чжа радж>а I — у ВРШЦУ. : ! КО! д жрст жл псранжду жвк жупж само и л г= жод Србжжа = ® 1 Светислава Кешанског м М у ВРШЦУ. * |Иарада слова ввштачка. 1.1283 28-80 КО ХОУ ЈЕФТИНЕ РАШЕ БЕЗ КАЗАНА, нека купи код Радована Поновића трговца из ПјтИбка књигу, из које се може научити како ое праве све ракије и манипулирати мином; цена јв 6 круна.Тлко истопродајем за прављење ракије потребни материјал са прашком заједно цена је за 100 литара 8 круна. 14—20 1515

уреджжж ,Јаша Томжћ. Одгожоржи уредмжк Кожсгамжжм Враджарожжћ, Орнска штампарија дра бвмгГМ^летића у Новом Оаду