Застава — јутарња издања

католичка нова савидана црква, са високом кулом, на којој су висила велика звона да се далеко чује, када ее Богу моле побожни вјерни римокатолич. ке вјере.', Са окупацијом је дошла и католичка најезда у ову некад српску и муслиманску касабу. Данас их је било у граду око једна хиљада. А где је Српотво овога града? И нехотице се упита Душан, о којима је слушао да их такође овдје има. Успне се уз једну побочну улицу на брежуљак, да може да прегледа варош и да можда пак пронађе српски крај И ваиста, када се уопео мало на више, угледа тамо доље бујан брдски поток, с друге стране гомилу малих кућица са малим двориштима, а једва се изнад тих ниских кућерака уздизала кула од старе, буром, вјетром и прахом поцрнеле цркве. То је био српоки крај и српока црква, а све је лежало под брегом, куда оунце не допире. Одкад је дошда Аустрија у ове земље, српско отановништво поче уједаред нагло пропадати, а странци отеше мах и у трговини и у звањима. Српоко становништво настрада нарочито усљед пожара који је букнуо некако изненада, случајно и на сасвим онакав начин као оно сарајевска јангија (пожар) кад је уништила силне српске милијоне, букнуо је дакле пожар и овдје на сасвим исти начпн, те као оно у Сарајеву, тако исто и овдје захвати баш онај крај, гдје су били српски дућани, па као оно у Оарајеву, тако се иото и овдје није могло ништа спасти. Тако изгорјеше и српски дућани и српске куће и српске магазе с робом и ове се претвори за један дан у прах и пепео. И нико не зна откуда тај пожар> а десило се одиах некако, кад је Аустрија дошла у ове земље. Та су изгорјела земљишта од оси-

ромашелих српсних породица откупили странци и сазидали ено онај дио модерне вароши, гдје се налази котарска област, све куће званичника, посједника отранаца и католичка црква оа великим вртовима унаоколо Душан пође натраг и дође до чаршије. Уједаред з чу ив далека неки смијех, кикот Мало даље се указаше два, од смвјеха запурена жива женска лица, двије пуначке госпођице, живих плавих очију, са црвеним шеширићима и разњежене спољашности. Обоје се гласно разговараху на аемачком јевику и цикаху при том. Читава до сад мртва чаршија оживи Турци дућанџије, валфа, шегрти, све поокака са сједала, поче се комјешати, смијати, добацивати један другоме не слане ријечи, и онај стари Мујага, што продаје љеб и сомуне, и што говори кров ноо, и он остави своју лулу, догега се до 'улаза свога дућана и поче одавати неке гласове од себе, као мала животињица, кад је гладна и угледа храну. Наота кикот, завијање, пљескање старих, младих, дјеце и свега што се ту нашло, док дјевојке не прођоше кроз чаршију и не иочезоше тамо некуд у једном сскачету, са кикотом се ооврћући тамо чак некуд у крај у лице, гдје стајаху два господина у фесовима у турскои одијелу. Када дјевојке зађоше ва угао, полагано неотајаше смијеха и вике, опет наста мир. Чаршија опет заспа, у њој овлада оно старо мртвило, Туреки кућерци, дућани и магазе до^оше у своје отаро расположење заједно са старии и оиједим Мујагои. Душан Трифковић је видио у главном касабу, за коју му је један пријатељ при поласку казао: ту ћеш своје кооти закопати. Врати се у гостионицу гдје је одсио. Овлада њиие страшна пустош и празноћа. Легне на постељу, оојети умор и за-

жели да што прије легне да спава. Како је било око 6 сати у вече даде себи у собу донијети вечеру и одмах послије јела легне Да опава. Но и ако је био силно уморен од пута, који је трајао више од 24 сата, Душан Трифковвћ се ипак још дуго немирно преврћао по постељи. Душан Трифковић се није још никоме приказао у касаби, но већ се знало, да је дошао. Један будући колега Хрват је о њему говорио и злурадо се смијући причао два дана прије његова доласка о „афарама“ Душановим. п 3бог мале пријеваре осудио човјека на смрт,“ говорио је исти свуд по касаби, „Господо и госпође бруке и срамоте ва судску струку! да нам таког шаљу амо“; Исти је кодега наиме из Сарајева добио писмо. у коме се тачно изнијело све о чему се по Сарајеву већ јавно говорило, а све бијаше удешено у стилу професора Франка. Кад је сутра дан Душан ушао у званије да се прикаже, сви бијаху на окупу осим предотојника, који је касније долазио. Њих пет шест званичника бијаху забављени око читања новина, а о насладом се емијаху иронички и влурадо. Иоти тај господин, који је добио оно писмо из Сарајева о Душану, читао је на глас њемачки лист п oпепl-ВишlBсћаи“, у коме бијаше описана најновија дефраудација котареког предстојника истог уреда, иначе родом Пољака. У чланку се тврдило, да је котарски предстојник при градњи неких званичних зграда покрао 18000 К, и ва тај новац себи саградио вилу. . . . Сутра дан му је лепи Мато дошао у стан, кад Душан није био код куће и тачно се раопитивао, куд одлази Д. Трифковић, с ким се састаје и ко га посјећује ?

цузи, и од тих највише »Зелено Дрво«, главнв стан наших различија. Познате митровачке пропалице напунише своје буђедаре, и садачје настала права трка и лов на душе Родикали свесни своје снаге и пуни поуздања у своју праведну ствар, мирно су гледали ту трву, шго се умало није љуто осветило нашој ствари. Цео званични апарат стао је у службу наших »раз личија«, сви уреди, све јавне власт, све је то кортешовало за »рвзличија«. На избору виде смо корпоративно заступану казниону са свима стражарима, све стражаре судбеног стола, све писаре свију јавних уреда, скоро целу имовну општину, порезни уред, царинару, солару, по шту, све је то било на биралишту, све је то било командовано да гласа за »владину стран ку«. Главну улогу у тој ствари играо је сам кандидат др. Душан Поповић, који је делио обећања на све стране, а господа кортеши просипали су силан новац немилице Но хвал* буди будној свести народној, не помогоше на оних 100 звавичних гласова, не помогоше ни претње, ни мићења, ни сви стражари, и ради кална листа ипак победи. А наш је магистрат био са својим симаатијама на страни наших различија, јер од 37 магистратсквх гласова, гласала су свега четворица — др. Бајић, др. Јовановићј Коста Рајковић и Коста Вожић на радикалну листу. И ту још има »Нови Ср бобран« образа да тврди, да је радикалну листу извукао магистрат! Како су у целом срезу осим Илинаца и Моровића радикали у већини, био је успех наших кандидата, и сраман над наших противника сигуран. Но сада је насту пило нешто, што Срем још није дожввео, од како бира посланике за црквени сабор. У Ада шевци имамо при избору огромну већину, попа Обрадовић са неколико својих креатура разбије изборну скупштину, одведе неколико својих вервих у свој стан, тамо без председника обави неку врсту избора, и сам он, г попа, издаје — разуме се без црквеног печата веродајнице »изборницим^«. То се исто догађа у Малој В<шици. У Огару неки стари Куеновци осујетише у опће избор, јер се н* четири позива председника није сестао дово*зн број одборника. У Грку злогласни бележник ђжа Радотић почини ово чудо: Радикалнв кан дидати иобеђују огромном већином, во председнив — иначе и сам питомац митровачке казнионе — проглашује за изабраве кандидате ма њине, јер су кандидати већине кажњени. По вечерњу се светац познаје! Кад смо за те покоре дознали, знали смо какав ће бити избор. Самозвани »самосталци« се сада свом силсм дадоше у лов на душе. У Кузмину пије поп Миливој Борић из Илинаца, син кузминског вопе, неколико дана са изборницима, а у очи самог избора части их и сам кандидат, и пије с њама до неко доба ноћи, бзца новце и обе ћ&ња. Са Лаћарцима пије познати Куеновац,

кортеш ћире Милекића, који ге у једној молби на владу хвали, да је веран присталица »Милекићев« и Куенов. Лаћарци долазе пијани ш биралиште, а води их горе именовани кортеш Милекићев М <лош Мојић. И треба да започш избор, и одмах је било јасно за свакога, да радикали имају огромну већину, види то и др. Поповић, и пре уласка у бирачку дворану држи он својима један ужасан говор. Грди радикале као пијани матроз, неколико присутних свиња ра се згадише и одоше, пијани Лаћарци га не разуму, а винковачки Куеновци бледе и румене од стида. Радикали знају, да је то све добро прорачунана комедија, у цели, да се изазове шкандал и омете сигурна њихова победа, и за то остају мирни на сва кочијашка изазивања велеможнога господина посланика. — Ивбор започе, предано буде 220 веродајница, и када изборни одбор не хтеде поповске потврде да прими за веродајнице, напусти др. Поповић са својима биралиште. Н» сокаку је поновио своје простачке погрде на радикале и одвео добро напојене изборнике у бирцуз »Зеленом Дрвету«. На изборном месту, у »Српском Дому« је међутим мирно обављен избор, те буду др. Миша Михајловић и Паја Зековић изабрани са 140 односно 138 гласова, дакле са надполовичном већином изборника 08 целога среза. Кажу, да је тада и др. Псповић поред чаше добра винв и пива правио у бирцузу код »Зеленог Дрве та« неки избор, при коме су гласали људи еа сокака, разуме се без веродајница. И тако је тај цео поступак показао сву срдиту немоћ једног уображеног жутовљунца, кога је пуки случај избацио на површину. Али је нешто карактеристично код целе ове ствари. Када је пре четири године кандидовао овде тадањи шидски предстојник Бастајић, није званични апарат у толикој мери био уџотребљен, као овом приликом. Са изборницима дођоше с» села бележници, благајници, оврховодитељи, шумари и сви комунални учители из целог среза. Што је најлепше, ти луди нису били изборници Имао је др. Поповић потпуно пра во, кад је узвикнуо: Живио Куен! |По његовом рецепту хтео је да буде изабран; али се уверио, да по том рецепту не може више у Срему да буде биран — ни »самосгалац«, Куе ново посмрче и верни ученик свога великогв учитеља Васе ђурђевића.

Очевидац.

Политички преглед.

Угарски сабор. Данас и сутра завр шиће се у угаржом сабору расправа о прорачуну министарства пољопривреде, и одмах ће се прећи на прорачун мзнистарства Јросвете и наставе Министар Апоњи ће још у сутрашњој седници взнети свој програм. Сад је већ сигурно да сабор не-

ће моћи још у току ове године расправити прорачун. Министар председник Векерле поднео је већ предлог да се овогодишњи прорачун продужи још на два месец* То ће сабор бев сумње и усвојити. Сабор ће радити до идућег петка а ва тим ће се одложити вбог божићних празника до 7. јануара по нов. календару. Вуквица Немачке Аустрији. „Нови Бечки Журнал“ добио је из Бе;лина ову вест: Из овдашњих добро обавештених кругова јаељају, да је немачки посланик у Бечу грсф Ведел добио налог, да поново изјави аустријско; влади, како ће немачка влада и најблажији и најпријатељскији аредлог аустријске владе у корист Пољака сматрати као ненадлежно мешање ау стријске владе у унутарње пруске ствари и тај покушај најодлучније одбити. Пруска је решена да своју борбу са Пољацима реша и доврши сзма како хоће. — По иавештајима бечких листова гроф Ведел је испунио дато м/ упутство и изнео све то аустријском министарству спољних послова. Барон Ерентал уверавао је грофа Ведела, да и ни помишља на то, да посредује у корист Пољака. 0 во држање Еренталово јако је огор • чило аустријске Пољаке и спремају се, да аустријском министру спољнех послова дакле Еренталу сви Пољаци изразе своје негодовање. — У Пруској међутим и даље гоне Пољаке. Ие само, што су сканулу многе опћинске и школске представнике, него су отпустили и све шумске раднике Пољаке, а све зато, што им дец-1 страјкују. Огкавали су многим вакупцчма и радницима на државним путовима. У познањској покра јини скинули су до сада око 250 опћинска управитеља вбог школског страјка. Наравно, даје међу Пољацима стога велико огорчење. Аустр. аристокрација у борби против ИЗборПС реформе. Одбор аустриј. горњег дома са огромном већином, управо са свима протлв 4гласа донео је решење ово: Предлаже се аусгријском горњем дому да утврди број својих чланова. Тај број да не буде мањи од 150 чланова а не сме бити већи од 170. Одборско ово решење узбунило је јако аустријску владу а у политичким круговима аустријским подигло је велику прашину. Смер му је јасан. Аустријски горњи дом је против опште избогне реформе. Горњим решењем својим хоће да спречи, да не буду именовани многи нови чланови горњег дома и тиме се омогући, да се данашње расположење аустријског горњег дома угуши и новоименовани чланови његови изгласају и у гор њем дому ту изборну реформу. Како се аустријски горњи дом састоји из старе а-