Застава — јутарња издања

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Здравље Срба у нашим крајевима.

„Тешжо ежоме, коме куКа жвнутра гори“. Срвека кар. пословкца. Професор др. Милан Јовановић Батут. написао је у свом „Здравлу“ чланак под насловом .„Здравље Срба у краљевнни Угарској“. Тај је чланак толико ванимљив и од толике важности, да га у ивводу доносимо у „Застави". Иначе и сада најтоплије препоручујемо лист „Здравље“. Тај лист ивдаје „Друштво ва чување народног вдравља у Србији“ и уре^ује га др. Милан Јовановић Батут. Лист ивлави месечно на 2 табака. Цена му је ва Аустро-Угарску 2 круне годишње, 1 круна на пола године. Претплатити се може и код дра К. Радојчића или дра В. Кујунцића Земун. Најтоплије препоручујемо овај лист (Ур. г 3аст.“) Знатан део нашега народа живи у крчљевини Угарској. По вванично] статистици од године 1904. било је Срба: у Угарвкој 448.503 , Хрватској и Славонији 640.115 Свега 1,088.618 Ако рачунамо по просечној мери прираста од рођења Срба у тим областима ва г 1908 и 1904. са 9 5% в (од хиљаде), онда би могао ивносити број угарских Срба: на ивмаку 1905. год. . 1,098.959 „ „ 1906. „ . 1,109.399 То је, истина, мали број пре ма броју неких других народа у тим областима, али је нас Срба у опште врло мало. И баш вато, што нас је тако мало, морамо будним оком пратити све внатније појаве у народном животу, ма се ове тицале и најмањега дела његовог. Нарочито нас мора интересовати телесно вдравље и отпорност народа дакле оно што ми вовемо жива снага његова — јер од њих вависи сва одбранбена и привред на моћ наша. На жалост, морамо одмах привнати, да је већ читав нив година, како се почело опажати, да баш жива снага нашега народа у тим крајевима опада. Доста поувдано мерило живе снаге и вдравствених прилика у једном народу даје нам годишњи број смртних случајева у њему, или — као што се то обично вели — смртност његова. По вва ичној статистнци умрло је на 10.000 живих од Годжже 1903—1904. просечно у области Угдрске Хрват. и Слав. Јевреја 166 149 Немаца 231 209 Мађара 244 172 Хрвата 249 260 Словака 267 280 Румуна 275 Свих народности укупно бев Срба 289 214 Срба 827 804 Према овим подацима ивла-

ви, да просечна мера смртностн Срба у краљевини Угарској далеко надмаша смртност њихових сугра^ана других народности. Бројевима ивражено односи се смртност тамошњих Срба према смртности других тамошњих на рода: у Угарској ..... као 327:239 у Хрватској и Славонији п 304:214 а то ће рећи: тамошњи Срба су према другим народностима на сваких 10.000 становннка сваке године у губитку: у Угарској за 88 живота у Хрватској и Славонији „90 „ просечно „89 „ Ако тај губитак прорачунамо на целокупан број Срба у тим областима — дакле на свих 1,109.399 — онда ивлави, да тамошњи Срби годишње губе 9873 — дакле око 10 000 живота више, него сравмерно друге народности... а то је ужасно. Копати сваке године 10.000 гробова, које нисмо морали во пати; сахранити 10.000 живота, које нисмо морали сахранити: значи лакомислено расипатн народну снагу и бројно слабити према туђину, супарннку и не пријатељу. Значи сваке године ивгубити велику битву и оставити на бојном пољу 10.000 погинулих више него непријатељ. Али је још судбоноснији онај потајни привредни или евономни део тога „рата бев оружја“ ивме^у појединих на рода... па и у томе правцу су ивгледи за напредак Срба у краљевини Угарској веома сумњиви, ако не баш жалосни. Ево само неколико рачунских примера, који ће вам то објаснити. Сваки човечји 'живот представља неку иввесну материјалну вредност — неки ма и најмањи део друштвеног или народног вапитала, вреди ва друштво бар онолико, колико је оно ва њега (снаге, времена, новца и т. д.) утрошило, док га је иввело и упутило. У Европи се обично рачуна да јета економска вредност човечЈ’ег живота просечно равна вапиталу од 2000—2500 круна, а има вемаља, где је она и много већа. Увмемо ли ту вредност као мерило, онда ивлави, да Срби у краљевини Угарској смрћу губе несравмерно много више народног иметка, него друге народности тих области. Онај вишак годишњих смртних случајева од 9673 живота пред ставља новчану вредност од 9893X2000 — дакле 19,746.000 динара (круна) — а ако још рачунамо трошак око сахране и подупгја (прооечно по 40 динара) — и преко 20 милијона дин. (круна). Такав огромвн дефицит у благајници на родној мора имати својих последица. Али ни то још није све. Кад ме^у тамошњим Србима годишње умре 9873 душа више него што би управо морало умрети, онда, равуме се, срав-

мерно том вишку смртних случајева и а више и случајева поболевања, него што би упра* во морало бити — па и то је велики губитак народне снаге и тековине. На сваки смртни случај рачуна се у науци обично 34 случаја оболевања и тај р^чун је приближно тачан. Према томе Срби у краље вини Угарској имају годишње (9873 X 34 =) 334.682 болесника више, него што би мо рали имати: него што их имају сравмерно друге народнооти украј њих Ако рачунамо, да сваки тај болесник просечно болује по 20 дана (а то је просечна мера поболевања, статистички утвр^ена), онда опет ивлави, да су ови ти болесници у купно боловали 334.682 X 20=) 6,693.640 дана. — Увмемо ли, да сваки болесник троши ( п Бо лесник мало једе, али много троши“, вели пословица); да оно што он сам вбог болести ивдангуби, што стаје његова нега и лечење, што ивдангубе они, који га дворе и т. д. ив« носи просечно само 1 динар (круну) на дан — онда ивлави да тих 6 и по милијона дана сувишног боловања стају наш народ тамошњих крајева преко 6 и по милијона дин. (круна) годишње више, него друге народности. Најпосле да споменем још један економски губитак, који се јавља као последица лоших вдравствених прилика у једном народу. Ваља још рачунати, да по гдекоје болести оставе и та* ких трагова, да човека, баш и кад их преболи, убогаље или иначе ва рад онеспособе. Подсетвћу вас само на ужасне последице трахома (мисирске окобоље) што их је статистика у тврдила баш међу Србима кра , љевине Угарске, па нека вам то буде мерило, колики су укупни губици још и с те стране. Није ми намера да даље ивводим оваке рачуне; нећу ва сада да расправљам питање, где је управо уврок тој огромној смртности Срба у Угарској, Хрватској и Славонији само ћу вас вавршно подсетити, да бев вдрава, снажна и отпорна народа нема будућности у данашњој борби. У томе је сва тајна напретка; и народ који се на то начело не осврће, мора пропа сти. С тога и вама довикујем ив дубине свога уверења и своје душе: не оклевајте; не пропу штајте време, да не буде касно! Немојте да се обистини она Змајева: „И биће људи ■ биће света, Ал’ Срба бити неће“. Ииоац на вавршетку меће ва срце, да се што више бринемо о вдрављу народа. У томе има право и ми поново најто плије можемо препоручити народу, да се претплатм на „Здрав ле и . А на нашим лекарима је, да што пре створе: „Д р у ш т в о вачувањенародногвдра-

вља“, које би приближно ив> гледало онако, као оно у Србији.

Забава српске занатлијско-ратарске читаонице у Новом Саду.

На Нову Годину у понедељак, у вече у 8 сати, прире* ђује у гостионици „код три круне и овдашња .српска ванатлијско-ратарска читаоница, у корист своје благајне, вабаву са игранком. — Истог дана у 11 сати пре подне прославиће иста читаоница и своје свечарство, св. Василија. Умољавају се чланови читаонице и гости, да у што векем броју присуствују ревању свечарског колача

Поучна и забавна седа на Малом Јарку и на Клиси.

Другог дана нашег Божића одржано је једно поучно и вабавно село на наши новооадски салаши, и то у школи на Малом Јарку. Салашани су се ис купили били у врло лепом броју, како људи, тако и жене, па и момци и девојке. Нису могли ни стати у школској дворани. Говорио је др. Миладин Свињарев и то о народном вдравл»у. У говору својем био је јасан и равумљив, схватио је потпуно како треба говорити народу. Ивносио је врло јасне примере ив живота нашег народа, који се на њима сваког дана понављају. Нарочито је био вгодно истакао прилепчивост очне болести „трахоме“. Ту је изнео, како један болесник аа најкраће време може целу кућу да варази. Предавање ово врло се допало нашим салашанима и вредно је било чути, вако су после међу собом ваподели били равговор о том. Професор српске велике гимнавије Марко Вилић читао је вгодну приповетку једну, која се тако^ер била врло допала. Салашани су им топло вахвалили што су дошли да их поуче и мало равоноде. Умолили су их уједно, да ивнесу пред одбор аа прире^ивање тих поучних и вабавних села, и искрену молбу салашана, да се што чешће у средини њиховој такова села приреде. Друго поучно и вабавно село било је у исто време на Клиси Ту се на жалост нашао неко или некоји, да растелале, како се на Клиси неће одржати село другог, већ трећег дана Божића т. ј. на Св. Стевана. Свет је поверовао био у ту вест и тако се десило, да у основној школи клиоанској није било никога, кад су чланови одбора ва прире^ивање села стигли тамо, школа сама била је хладна, неваложена. Међутим члан приређивачког одбора Глиша Мирковић српски народни учитељ новооадски, раваслао је био децу, да јаве родитељима, да до^у на село.

ВроЈ 253. У Новом Оаду, уоуботу 80. дацвкбра 1906, Годана XXI.

'Застажа" ■влавн свакж дан джаиута, а кеделом звецем ж данжма ква иеделе ■ свеца једаред Цена је аа Угарсну хад се јутарњи ■ вечерњп лжст ваједио шаље на једав месец 2 жр 40 пот. Поједннж јутарњи бројевж етају 2 пОтуреЛOСТ СРПСКБ НАРОДНЕ РШКШЕ СТРАНКЕ.

?а огласе нлака се по 11 пот. од сзаки врете овакнх вктких слова. Уреднжштво „Заставе* је у куки г. Ј. Т. Чавика Адмииистрација „Заставе" иалаеи се у кукн где је Мнлетнћева штампарија у главвој ул. бр. ЈЛ Појединн јутарњи бројеви етају 2 потуре. ИЗДАЉЕ „РШ" ДЕОНOЧАРСКОГ ДГУШТВА У РУIИ-