Застава

ЗАСТАВА.

У НОВОМ САДУ 20. маја. Дуовски празници раскинули су у неколико свезу вести, које се ишчекују о догађајима на западу, јер за то време не излазише листови, те у ове крајеве не допре ни једна вест о томе, како се даље развија покољ у Паризу између једнокрвне браће. подељене у два табора: у борце за одржање „комуне“ односно начела комуналистични и у борце противника тих начела. Но то се може у кратко све накнадити, што је за време светковања дуовски празника пропуштено и то с тим пре и лакше, што до овог тренутка још није стигла вест која би рекла: свршено је! и ако сваког тренутка може сти£и. У кратко се могу све вести, које стигоше за ово 4—5 дана из Француске скупити у ово неколико речи: Устанак је савладан, и ако се још на појединим местима очајнички боре омање чете комуналиста. Но очајнички отпор њихов неће изменути ни најмање ток догађаја; они ће морати подлећи јачој сили исто тако на овим местима, као што су на свима, до сад подлегли. Ово потврђују и две најновије вести из самог Парпза. Једна вели: да су комуналисте на свима позицијама сатрвене, само се још неколико чета опшанчило у гробљу предграђа Пер-ла-Шес где he сви изгинути бранећи се, пошто им је немогућно пробити се кроз редове верзаљске војске која их је са свију страна опколела, ако би и хтели покушати да отуда умакну. Ту ће се дакле, на гробљу, завршити крвава драма паришке комуне. Друга вест која је нешто мало касније приспела, вели: да су комуналисте и у томе гробљу сатрвене, дакле да су и те чете, последњи борци начела комуналистичних бранећи ова, изгинули, и да је влада верзаљска разоружала већ становништво паришко без икакве сметње. С тим би дакле било све завршено, и сад прва вест која отуда дође, а буде се тицала овог комуналистичког покрета, без сумње гласиће: свршено је! Али какав ће затећи Париз, онај који сад у њега оде, а познавао га је пре несреће његове, пре својих 10 месеци? Колико се јавља отуда, Париз је сад бедна слика опустошења, Париз је развалина. У издихању своме, људи. који се борише за начело слободе општинске, дал од беснила дал по невољи, друго је питање заборавише на вредност Париза као дела грађевинског и на недужност његову, као таквога, те га у своме очајању насилно почеше разоравати. Једна за другом стижу вести како најлепше и најзнатније грађевине у пламену букте, којег комуналисте сипајући петролеум подрањују. Разуме се по себи, да ће противници комунпстичких начела, ова нечовечна дела, која остају сад историји на пресуду употребљавати као оружје против самог начела и оних којц у будуће устану да иста исповедају и проповедају. У реду тих противника особито у Француској биће их понајвише из редова данашње већине народне скупштине у Верзаљу. Али не треба сметути р ума, да је, ако не цела, а оно већи део кривице на њима, односно верзаљској влади, која се послужила сретствима таким, која су сасвим доследно морала изазвати ове последице. Стешшеним комуналистама, у тренутцима очајне борбе и извеснр смрти нцје толико замерити што их оставља здрава свет, колико онима, који комуналисте дотле доведоше, да их хладно расуђивање и здрава свест остави. Кад историја буде изрицала своју пресуду, за цело ће велики део кривице, за сав овај вандализам пасти на писца историје „Француске револуције* на Тјера, и кад се већ верзаљска влада у борбу упустила, нна војсковође верзаљске војске, који, као што тврде стручњаци, оставише времена да се варош може овако страшно разрушити; то учинише пак с тим, што не разагнаше најпре комуналисте из Лариза, пак онда да се обратише на освајање тврђава које беху у рукама комуналиста. Да су овако поступили, комуналисте неби ни могле а сигурно ни хтеле рушити и палити варош, него би се разбегле, видећи да ое одржати не могу. Али војсковође верзаљске војске свој план удесише баш на против, јер им намера беше сабити све комуналисте у опкољен Париз, да би их до ноге сатрти могли; поступише дакле сасвим нечовечно и ето шта изазваше тим својим планом. Учинише, те се обрати у развалине и пепео, цвет грађевинске и друге

вештине, једна од најлепших вароши светских, или као што млоги веле прва: светска варош! Од вођа комуналистичког покрета овога млоги су похватани; који пак још до сад не падоше у руке својих гонитеља , те такође тешко да ће мимојићи иста судба, јер се јавља, да и оне државе , које до сад даваху за- I клона и заштите политичним бегунцима, хоће ■ сад ту заштиту комуналистама да одкажу, јер ј их сматрају за просте зликовце. У белгијском ! парламенту већ је ово нитање било изнешено, I и министар унутарњи послова на једну интер- I пелацију одговорио је : да је влада предузела 1 најстрожије мере, да се све комуналисте које ■ у Белгију добегну, предаду верзаљској влади. ? Ова иста судба постићи ће те бегунце и у “ Швајцарској (?) а да их друге државе неће за- ' клонити, о томе нетреба ни тренутка посумњати. Из Цариграда јављају „П. да је у ' име заступника страних дворова ђенерала Иг- f њатијев честитао великом везиру победу порте над устанком у Сирији. С тим је , вели та I вест, констатовано делом, да је устанак у Си- I рији са свим угушен. ; Но како гуде вести из европских провин- ција турске царевине, велики везир као да I неће дуго времема имати, да ужива радости | те честитке , јер устанак у Албанији расте. | Из Скадра телеграФишу истом листу, да је и ; племе Гаш устало на оружје; пишу, да се ' и у Босни чине така насиља од стране тур- ; ски власти, да се и тамо може очекивати сва- ' £ ког тренутка, да се чаша горчине, Kojy хришћани у Турској већ пет стотина година пију = прелије. * Како ли те симптоме прати око српске ■ владе ?

РЕЧ - У ОЧИ ИЗБОРА.

Поред свега тгога, што ни једна влада не сме стављати кан;дпдате за изборе посланичке на сабор, ако хозтимице не смера на гажење уставности, као пгто читаоци нашег листа знају, ипак влада загребачка ставља своје кандидате, и чиновницима земаљским , који су се већим делом понизили до простих робова владиних ’ наложено је , да свим сретствама раде , како ' би владини кандидати при изборима за посла\ нике саборске протурени били. j И ови тај налог ревносно извршују , јер ; као што смо једном приликом већ разло* жили, у оскудици моралне снаге да се томе * одупру, морају. Тако ће се после обављених . избора и извињавати пред народом данашњи . судци и пристави , бележници и комесари у < Срему и троједници, који радише за владине 1 кандидате. Ми нећемо овде расматрати у колико би ’ такво извињавање могло бити основано. То је питање начелно, и ко није кадар за народ никакве жртве принети, тај није заслужан да се броји у чланове народа. Како ће таки људн моћи у невољи захтевати од свога сународника да му у невољи прискочи , кад он народу неће да помогне да овај општу невољу одклони, или да спречи да невоља не наиђе. А како ће таког човека моћи његови сународници гледати још и онда, кад виде, да он сам пружа руку своју, залаже умну и физичну снагу своју, да припомогне непријатељима, да ови народ сатиру то нек сваки сам размисли, Ми ћемо само овде сад у очи избора да констатујемо по неки Факт, да народ види, ’ к ме ће веру поклонити. Од кад су заказани избори, од тога доба ’ полетеше по својим срезовима судци да корs тешују за владине кандидате. У више прилика изнесено је у јавним листовима по један од стотине не законитих чинова, које учинише у кортешовању политичне власти. Срески судци, који су зато на својим местима да чувају свет .њу закона, сами се одликоваше у потирању и непоштовању закона. Или зар ’то није гажење закона, кад се наредбом судчевом преко ноћ скину све изборне листине које извесно опредељено време морају угледа и равнања ради сваког бирача, изложене остати ? Или зар то није гажење закона, кад сами судци иду по селима те Фактично буне прост народ по селима против рођене браће из вароши, казујући људма, како варошани хоће буну и рат као што је било пре двадесет година? Ако

нам се порекне ово ми Кемо изнети пуна имена дотичне господе на среду, нека се види шта раде срески судци они исти, који би друге људе да то исто раде, оковали у ланце и на вечиту робију послали. Дакле је судцима слободно бунити народ кад кортешују за вла дине кандидате ? А на кога би пала одговорност за последице, да случајно и прост народ није паметнији од таких судаца па да је поверовав тако глупом кортешовању скочио, да потуче оне, који хоће „буну“? Зар не помишљају та господа, да је то могуће ?! Или зар није то злпунотреба свога званичног положаја, а по томе и гажење закона, кад судци свакојаким не дозвољеним сретствима гледе да обрлате људе нарочито простије, да гласају за владиног кандидата, обећавајуК : једнима да Ке им ослободити синове од солдатије, што iio закону не може бити; другима, чији су синови већ у војсци обећавају да Ке их повратити кућама, што опет не стоји у њиховој власти; трећима прете да ће ово или оно учинити, ако не пристану уз њих. Ако син кога бирача има државну стипендију, то се вели, да ће му се одузети ако отац не гласа за владиног кандидата и т. д. и т. д. То све ијош млого друго чине званичници државни, место да одправљају своје званичне дужности. Они кортешују за владине кандидате, а овамо послови судски и административни леже годинама не обављени. Парнице се извлаче сад из прашне архиве које тамо у заборав леже, те се парничне стране призивају на рочишта, и ставља им се у изглед да ће добити повољну пресуду ако гласају за владиног кандидата; наравно кад проћу избори, онда ће опет така акта одпутовати у архиву, јер ће се од силног напора морати одмарати та вредна господа! Нећемо износити овде све шта раде кортеши владиних кандидата. Неби ваљда ни једне лепе речи могли рећи ако би хтели све ређати. По нашем мнењу боље би радили, кад би се постарали, да човек у њиховим срезовима може путовати без те опасности да му коњи у глибовима не поскапају, дочим се на оправке путова толики силан новац од народа узима; боље би радили, да се постарају, да на појединим људма не леже н. пр. парнице због увреде величанства краљевог, по четири године дана, боље би радили да раде оне послове за које се новцем с народне грбине скинутим плаћају! Но нека. Ми овде дотичемо те непријатне ствари за то, што хоћемо с тим да кажемо: да сваки онај који при избору гласа за владиног кандидата, помаже уназађавати земљу, као што и они раде, које горе споменусмо. С тим пак ништа се друго не вели, него то: да који гласа за владиног кандидата, да тај хоће да се одржи оно исто стање, које је трајало ове последње три године. Сад је питање: хоће ли народ у троједници и Срему да и даље овако остане као што је било, или хоће да му се одлакша ? Ако народ хоће да остане и за идуће три године овако а можда и за увек, онда слободно нека гласа за владине кандидате, јер њи препоручују људи они исти, који су препоручивали и владине кандидате за прошли сабор. Прошли сабор био је и састављен већим делом од самих такмх посланика, који су као владини кандидати у сабор ушли. Ако пак таке Звуде буде народ слушао и таке бирао у сабор, онда нека је уверен да се неће ништа изменути. И од сад ће се од народа узимати свакојаке порције, али се отуда неће као ни до сад ништа трошити на народне потребе. И од сад ће народ морати давати на оправку путрва, али ће као и до сад ломити кола у глибовима, и ломити вратове по провалијама они који буду морали тим путевима пролазити. И од сад ће народ носити све терете, а неће за то ни у ком погледу имати никакве олакшице ни побољшања свога стања као и до сада. То ће све тако бити, ако народ изабере владине кандидате за своје заступнике на сабор. Ако пак народ изабере за своје заступнике на сабор оне кандидате које је народна странка поставила, онда ће се ово садање стање морати изменути на боље. Народ ће од онога што држави у виду разне порезе даје, имати користи, јер ће се ова употребити на развитак благостања целе земље, а не као до сад на шпекулације гладних барона и гроФова и у џепове мађарске владе.

Ово треба добро разумети. Ако један или други срез не избере владиног, него кандидата народне странке, с тим још није ништа поможено. Помоћ је само тако, ако сви изборни срезови и све вароши у целој земљи, или бар већина избере народне кандидате, тако, да кад се саоор састане, народна странка буде у већини. Буде ли народна странка на сабору у већини, онда ће се стање народа и земље пооољшати. И сад пре него што ( рем приступи избору нека бирачи сазнаду како стојимо. Од избора у Срему зависи, хоћели народна странка усабору имати већину или не. Хрватској су избори обављени, и то ie свуда победила народна странка. У Славонији на неким местима такође су обављени избори и io опет у корист народној странци. Не сумњамо, да и у осталим срезовима у Славонији, неће народна странка победити. Но ако би се догодио случај да не победи што неверу Јемо опет ће народна странка у сабору бити у већини, акоСремции овога маха осветлају образ своме имену. Сремци! На вас гледа дапас цео српскохрватски народ. Хоће те ли да вас и после избора гледа као своју браћу, као јунаке који cbojoj браћи свугде образ осветлаше. Сад ie прилика да покажете да нисте лошији од остале браће, да сте достојни потомци оних великих јунака који Срем <»д крволока турски. На вама је остало да очистите земљу од смрада којом је окаља Раух-бан. Покажите седостојни ваших стари. Ј Из шест изборни срезова и две вароши ићи ће ваши заступпици у сабор. Кад шаљете само осам људи у име ваше, онда одаберите и пошљите оне које вам је народна странка назначила бар вам неће црнити образ на дивану, а савест ће вам бити мирна, јер сте радили поштено у корист земље. А сад у име божје гласајте!

СРПСКО-НАРОДНИ САБОР.

(Седница 81. 14. маја 1871. - од продужења сабора 6.) Председник: Његова Преузвишеност г. Арсеније СтоЈКовић, епископ будимски и администратор патриЈаршије и митрополије српске. Перовођа др. Светислав Касапиновић. Његова Преузвишеност отварајући седницу у 9 часова пре подне позива перовођу, да прочита записник прошле седнице. Перовођа Иса Павловић чита записник 80 седнице. Записник 80. седнице одоставерава се. Његова Преузвишеност подноси брзојав Мите Поповића, заменика посланика Мандића, да неможе због важних послова до 21. маја на сабор доћи. Др. Св. Касапиновић исправља, да је Поповић Политов заменик. Брзојав Мите Поповића узима се на знање. Посланик прота Миликшић иоднаша молбу свештеника Чипског Ђорђа Витомировића, да би му се из народног Фонда накнадио бир. ког због пожара у њгговој парохији од год. 1869. и 1870. примио није. (Петицијоном одбору.) Посланик Васа Ђурђевић поднаша телеграм поглаварства општине даљске: Неправедно тера Чарнојевић из рита марву; дал може депутација до Дуова доћи. Иредлаже, да се преда петицијоном одбору. Др. Св. Касапиновић мисли, да се тај телеграм неможе упутити на петиционални одбор, јер је то ствар приватна. Посланик Васа Ђурђевић: Чарнојевићје члан сабора, он је саборски повереник дакле се као поднесак сматрати може, и предлаже поново, да се преда петиционом одбору. Др. С т. 11 а в л о в и ћ, неможе се телеграм узети као аутентично исправан, него нека посланик у том погледу предлог донесе. Др. С у б о т и ћ : Чарнојевић је наш повереник добио је администрацију у име сабора. Обштина јавља, да јој је тешко. Обштина има право, да се против саборског повереника сабору потужи. Предлаже, да се гелеграм Чарнојевићу достави, па ће он у том погледу знати, шта му чинити ваља. Посланик Димитријевић сматра тај телеграм као пожурницу на жалбу, што су општине Борово, Даљ и Бело Брдо саборском одбору поднеле, зато’ предлаже, да се преда саборском одбору, да пожури решење. Посланик Ђурђевић неслаже се са Димитријевићем, јер саб. одбор непостоји, дакле, неможе му се ни предати, хоће, да се ма којем другом одбору преда. П р е д с е д н и к: Овде има три предлога, један, да се одбије телеграм и поврати посланику, други, да се даде саборском новеренику Чарнојевићу, а грећи, да се преда одоору. Желили сабор примити овај телеграм или да се одбије ? Прима се, да се преда петиционом одбору. Посланик Ст. Поповић подноси молбу оних србских учитеља, који су у Швајцарској, у којој набрајајући, да је тамо усљед ратних времеиа ску-

излази трипут у недељи, средом, петком и недељом. Цена је на годину 12 Фор. на по год 6 Фор. на четврт године 3 ф. на месец 1 Фор. а. вред. за Аустрију, а за Србију на годину 120 ,гроша на по год. 60, а на чет. год. 30. гр. уср ебру.

Број 58. Саду у петак 21. маја 1871. Год. VI.

Оглаои се рачунају по количини врста, које из гармонта заузимају, и за сваку врсту плаКа се увек по 6 нов., за жиг увек по 30 н. Дописи се шаљу уредништву , а предплата и огласи адмипистрацији„ЗАСТАВЕ и у Нови Сад, у кући број 11 и 12 у дунавској улици.