Застава

ЗАСТАВА

У НОВОМ САДУ 10. октобра.

Побсда руска у Азија узбунила је туркољубе. Поплашили се, е ke наступити тренутци, у којим* ће догађаји еа бојног пољ* све лажи њихове неоспорно на видик изнети, побојали се, да ће епохални догађвји на истоку не само те Турке „победнике" упропастити, него и рачуне противника славенске слободе побркати. С тога почеше одједаред дувати у рог за мир и дипломатско посредовање. Ко познаје те лакокриле мириџије, знаће да они то нечине, што су ради миру, што жале људску крв, него што их посве друга зебња 063 зима. Међу твм гласови из Русије учинише крај* једним махом тој готовости за посредов»ње мира. Аксаков, вођа народне Русије, изјавиЈ је, да руски народ победити мора у овом рату, ма се томе противила сваколика Европа као један бедем, Руски цар пак, као законити претставник велемоћне државе, изјавио је ђенералном штабу, да са целом породицом Романова остаје на бојном пољу, да дели непогоде ратовања и да буде сведок великих дела храбре војске руске; а устреба ли, то је уверен руски владар, да ће се народ листом одазвати његову позиву, да као некад стане ва браник своје части и имена свога. Те царске речи потврда су онога, што је на уста Аксакова изјављена жеља и мисао целог народа руског. Према таком расположају у руским круговима није чудо, што је прошла воља неквх у Аондону и по Аустро-Угарској, да посредују већ сада за превремени мир. И без нарочите изјаве, да пре деФинитивног заузећа Бугареке од стране Русије неможе се о каквом миру ни мислити, могоше се мирољупци јаду своме у томе погледу домислити. Усљед таких прилика почиње данас и Андрашијев рог да дува на повлачење у назадак. „Бечки Абендпост“ доказује, да Турска мора подлећи, кад се примени реченица о „последњем вејнику и последњој рубљи“ на рат нички олтар. У Аустро-Угарској никако неће да схва'>е свој положај у међународном погледу. Још једнако миеле, ил’ хоће тако да се претставе, као да је ова монархија искључиво меродавна у решењу источног питања. По томе држе, или би ради да други тако мисле, као да 6и само од њихова ћуди зависило: хоће ли посредовати, па да одма нмступи мир и покој на источном ратиш-

ту. А не виде јадни, како их погледају из Русије. Најумеренији руски лист ~Голос“, па овако вели о држању неких аустро-у* гарских кругова: „Топовска грмљава пред Плевном принуђава нас, да много штошта заборавимо, ал’ кад занеме топови, може да се у памет врати, што је заборављено.“ То другим речима значи: Доћи ће већ суђени данак, кад ћемо се питати, како се царство држи, а дотле ћемо све прибележити на рачун онога, с којим и тако рачуна велика имадемо. Догађаји на бојном пољу ускориће тај дан.

Са бојног поља.

’ Котор 30. септембра. Како равумијемо, црногорска војска враБа се из Херцеговвне, из многих политичних узрока: можда што успјеси Дрне Горе смрде на носу европске нолитике, да неби Требиње и остале градове Херцеговине, па и сами Мостар узели, због чега је књаз са Црногорцима оставио ширину Херцеговине. Говори се, да је отправљена нарочита војска са Дунава за одбрану противу Црне Горе и Мехмед-Али паша који fie доћи преко Скадра у Иодгорицу да чува јужну страну Арбаније, Зету, Жабљак, Лесендро, Спуж и Подгорицу, да је неби Црногорци посјели, као што се чује. На Цетињу је приспео знаменити руски Łенерал Фађејев, који полази право кнезу Николи у главни стан на Орја Луку, да му честита побједе. Дан роsен>а Његове Свјетлости књаза Ни»оле 25. септ. чујемо да је торжествено прослављен био варош је била окиИена и освијетљена, народно коло свуд се чути могло. Сјутра дан билајеслужба, после које су била честитања у свијетлом двору, ђе су присуствовали и чланови црвеногкрста, као и сви већи чиновници. Овде су нам стигде сестре покровске општине са старијом сестром Евдокијом НрокоФијевом, које полазе у Петроград, дочим им је рок заграничне службе истекао, а тако исто и лекари: Корнелије Соколов Павловски и Јампољски који полазе за Русију. Особито нам је драго споменути, како је госпора Богољубова Емилија БогдановиЕ са економом РадичевиЕем робу раздавала на Његушимадо 50 бремена сиромашном усташком народу они су у прошли четвртак овуда прошли за Рисан. Како разумијемо у Рисву су народу херцеговачком из Грахова и околине давали помоБи колико у хаљине толико и новчану, на сваку особу по три цванцике. Раздавање трајало је у Рксну два дана, по упутницама на тајин, на које је биоподписан опуномоћеник СВепан Мартиновић учитељ, којије сам прегдедао Фамилије страдалника у Грахову.

Новци су се раздавали у кући родољубивог Србина г. Алексије НеловиБа, при чему је помоЕник био г. СгсФан ЈакшиБ из Новога са РадичевиБем, а гоcnolja је Богољубова раздавала како робу тако и новце до 1000 царски аустријски дуката. Осим тога уредила је школе на 6 мјесеци за усташку и плаБа учитеља како у Нови, тако и у Рисан. Новци ови који су се раздавали,скупљени су у Петрограду од дамскога друштва при заузеБу Њеног Високоблагородија Олге Консгантинове Граве пресједатељице, која је скупила до 13.000 Форината за страдајуБу браБу Славене, и тако је дамско друштво изабрало и Вогољубову Емилију БогдановиБ, да она све ове новце употреби на нужне цијели. Живјеле днчне Рускиње! Живила rocuolja Бсгољубова! —ц — Беч 19. октобра. 0 боју који се био у Арменији телеграФишу „Морген-Посту“: Војска Łенерала Лазарева, којој задатак беше да опколи турску војску, посела је 14. овог месеца висове Ордова, стерала са виса војску турску и погнала je правцем Карса и Висинкиеја. Том оверацијом обиsоше Руси један део ненријатељске војске. 15. о. м. закључено би учинити слошке напад на непријатељске позиције. Напад се започео око шест часова из јутра. подне нападе Ђенерал Хајман са три регименте и батаљоном стрељаца на Авлијар, брдо на ком беху позиције Муктар-паше, и заузме га. Узевши те тачке, беше војска Муктара пробијена. Један део нагне Карсу; за њиме се даде у потеру Лазарев са Хајманом. Око мет часова по подне беше тај део војске Турске уништен, остави на бојишту безброј мртвих, а Русима четир топа, и неколико хиљадаробова. У то исто доба би и други део турске војске потиснут из својих позиција, до ноге потучен, и око осам сахата приморан на предају. Руси заробише изобиља робља, сидан материјад бојни и сувише 32 топа. Муктар-паша утече у Карс, Губитци руски пропорционално незнатни. Ову катастрофу Турску пропратио је поменути лист овим речма: Сред поноБи cpefie руске заблисташе се блиставе зракесунца. Из Азије стиже глас, о славној победи војске кавкаске. Великоме кнез Мијајлу и ренералу Лорис>Меликову даровала је бојва срећа да у мдеву сатру поноснига Муктар-нашу, што не давно доби име „нобедника“ (гази.)Седам паша, хиљадама робља и сувише 34 топовах домадеше Русима у руке, а Муктар са јадан, са остатком сатрвенем у војске брзом ногом доsонао Карса, не били како сачувдо гдаве... И обистинида се ива вест, то је зао коб заде-

сио боника јевропског, и бој у Арменији, том једином победом оружја рускога доконан је уславу крста. Падвши је не могуБе више и једнога војника изаслати на поље азијско, а Муктар је сувише слабачак, да саморан одоле моБи противннка. Све, што је пушке још понети могло, све се збило, све то веБе стоји на бојишту бугарскоме. II сада је закуцао час, да откуца самртннцу Ерзеруму. Силе више нема, која би Руској путапрепречила до у сами главнн град турске Арменије. II ако је Муктара у истини задесио тако зао коб, то је напред знати, шта Бе Руси саде да израде. Меликов Бе да подели војску сво]'у у два мања дела, и са јачим опколиБе у Карсу Муктара, а с другим fie право Ерзеруму. И Карс пасти мора, Btfi ако се воЈСка турска камењем не храни. Али канимо се војничких конзеквенциЈа, веБ мотримо морадне посљедице те победе руске. Пораз Муктарпаше норазибе Турке у Јеврони, а електрнсати свекодике Русе. И доиста овладало весеље Русима, уз весеље и одушевљење, а уз „ура" што се ори у сдаву нобеде, заорише и громки топови, загудише Пдевни самртницу. И доиста овлададо Турком страховање, јер сваким даном расту бројем турске пребеглнце. И откуцнуо је одсудни час, и одгудио Илевнн самртницу. А падне ли Ндевна, ко задржаРуседо самог Цариграда?! Книн 9. септембра. Иа бојишту босанском ови дана било je 2—3 окршаја измеБу усташа и Турака и то са четама Луке ПзтковиБа и ЈакшиБа на домак Лијевна, а ТривеАмелице иИдије ШевиБа близу Иовога. Ирвн су преко 20 Турака на мртво убили од којих су 3 на дицу места остали, одкојих су усташи 3 царске острагуше, 6 мали пушака, 3 ножа и 1 сабљу задобили, а код Новог су усташи више нљена добиди за то, што су и 1 село уз n ут поробиди и спадиди. Ако нашинепријатељи и мислише да fie у станак босански no паду Деспотовића одма иропасти, сад да су се ју томе као и код Цдевне преварили, јер сада усташа скоро онодико има, колико вх и под управом ДеспотовиБа беше; истмна.бог, да много због оскудице у свему ,трне, али их братска слога и љубав к раду храбри и даје им снагу и наде, да ће се стање њихово побслшати и да се неће дуго с оскудицом као и с непријатељем Турчином борити. Чете нису на скупу као под ДеспотовиБем, веБ су на више страна раздсљене и заједнички оперираЈу; има их 11,„а воре су им: војв. Голуб БабиБ са 259, војв. МидановиБ и Крецо по 200; четовоЈ)« ноп Идија БидбиЈа и Лука Петковић по 150, Ђорре Деспотовић 100, вора Дамуш 150, Нако Буро 150 момака, а граховска je чета највећа но за сада воре нсма, али ће га овидана поставиги. На Брезовачи bvjb. Т. Амелица с 359 а у ћорковачи И ..Шевићса

ЛИСТАК ПОТОМАК ОБИЛИЋА

Написао Чед. Мијатови+i. (Свршетав.) По предању које је остало у Фамилији, Јеврем јз том приликом одвео Андрију у подземии ходниб а одатде у собу једну на свод у коме је лежа.та остава Андријиног оца. Андрија је иричао све појединости своме сину а овај опет своме. Август Војне причаше, да у ономе своду лежи доста старог оружја а нарочито богато искићеног турског оружја; осим тога има тамо вњига и диплома, пехара и nocyŁa златног и сребрног, један сто од мозаика, на њему једна табла са збирком свих српских новаца, девет затворених и окованих сандука и још друго што. Јеврем је дозволио Андрији да за спомен на ову своју походу, и као да за свагда има уверења да није снев.о него да је на јави бласо видео, узме један од старинских новаца са оне табле. Овај је новац играо после врло романтичну партију. Андрија дошав у Шлезвју на добро некаког племиБа немачког, заволео је младу једну девојку, која је била необичне лепоте, али се као сељанка на земљи племиБкој сматрала као свака друга покретна својина господарева. Девојка пристане да буде Андријина веренвца и прими као обележјв онај српски старински новац. На скоро ватимњезин господар проигра је на картама, среБни барон немачког царства, који је на картама добио најлепшу девојку У Шдезији, имао је велику муку с једним младвм човеком, којн ваља да још ни немачкн добро говорио није, в који, изван себе што му одведе девојку, сам се бори с гомилом пратидаца бароноввх. Убивши том приликомкаменомједногаодпратвлвца онвх, Двдрвја је морао да бега и да се

неко време крије, док га cpefia непослужи те га због његове сталноста и депоте неуиишу у теле сну гарду. Али ово још нвје све, нити ја с тога вричам овде оно, што ми је покојни старац казивао. Девојка је она имала срећу да постане ведика и да добије прттуиа у највишередове друштва, Младог странца из Србије као да није хтела са свим заборавити и јер је онај cpuски стари новгЦ дала оковати у златну гривну па носила око руке. На једној вечерњиј забавињезина гривна пооуди иажњу краља, који даде дозвати директора свога нумизматичног кабинета, да каже какав је то новац и има ди краљевска збирta. Директор је дознао, обртао гривну и најпосле рекао: „краљевски кабивет имасамо један такав новац и тај смо купили у Млецима." Ово је чуо један краљев гардиста који је ондамождауздисао за својом ирвом љубављу, али после децн својој иричао као с неким поносом, да од онаковог новца, какав је он из оставе својих предака взнео, краљевска збирка има само један и тај је у Млецима купљен. Ја сам у верен, да сиромах Бојне ни из далека није знао, да срнски новци носе тип млетачки, и да су у осамнајстоме веку Млеци били главни трг за наше старе новце. Она изрека двректорова удара одмах печат истивости целој иначе толико романlичној вричи. ВраБајуБи се на тестамент Авдрије Обилиђа вмамсамојош толико да кажем, да се из њега види, даје Јеврем Надуждац умрво на скоро, иоштоје Андрија завршио 12 година, те је овоме тада ваљадо самом хлеб зараривати. Каже, да је преко Саве прешао у Угарску, где се здо напатио, na, uoтуцајуВи се од вемила до недрага, дошао у Шдевију, где се нашао с онима, што врбоваху загарду краља прускога. Било му је 22 године кад се у војску уписао, Дознвје »раљ пруски помогаомује

да сагради ку hy у Брандебургу и дао му je upaва да у њој очвири гостионицу. „Ја сам,“ вели Авдрија, „често иркчао о бојевима и о бојни, па моји iocth прсзваше моју кућу гостноницом код бОЈНв („Gasthof zum Boyne“), Још додазе бодешке кад се ко од потомака Андриуе Обилића родио (син Андријин Фридрих у Брандсбургу 7. Maja 1744, син Фридрихов Јован у Бувцлави 12. јуна 1784, син Јованов Август у Кемнкцу 5. августа 1818) и тиме се свршује коиија, која је у мојим рукама. Што je јасно то jc: да је Август Бојне фон Лазар, који је 3-fitr августа ов. г. умрво у београдској варошкоЈ болници, праунук Андрије Обилића који je живео од 1697. до иза 1764. (uo једноЈбелсшци у артијима Августовим). Андријд не само да из својих дстињских усиомена казуЈе с саквом га је радошћу народ у збегу шумадијском иримио него изреком каже, како му је слуга, кога и по кмену спомиње, вричао, да је он од славнога рода кнеза Лазара, као што му се и отац Лазарем звао. Да у темељу овог твррења не лежи никаква несасесна шиекулацнја, најбоље се види из тога, што се Андрија око тогл свога славнога сродства не бави много ћросто само спомвње што му је казато, да у целоме казивању као и да у целом иоЈаву ове ствари нема никакве не савесне шиекулациЈе један je доказ у томе, што Август Бојне и не мисли да иретендује да се ирезивље 0бидић, а шго се ирезивље Лазаревић то де израза традицијч uo којој je потомак од рода Лазарева. ћа послетку значајно је да Андреја 0билић сиомиње као селиште своје ФамклиЈе 3tMљу измеру Сокола и Шаица, у којој је ио предању народном била баштина и управна област Милоша Обилића. До подацима, које сац напред ивложио, тешкр

је још сад ствар коначно иресудити. Велика је могућност да je Авуст Бијне био иотомак Милоша Обилића. Та ми се мксао одсудно наметала, кад сам га мртва иосматрао. Његове су ми сецрте у смрти всћма но за живота чинилс, да носе стари тии. На Mojy побуду ФотограФисао га је мртва београдски ФоТогр-Ф г. Ианта Христић, од кога се сдике овог ма сву иридику иотомка Оиидићевог у правој димијн добиги могу. Још ма ваља казатн да је Август Бојне 0билић најбољи утисак чинио на све, с којима је у додир дошао. Био је врдо побожлн и модио се Б,гу гласно и обично je модитве имлровизивао. Мене је троњавало кад сам га слушао како се Богу моди за кноза, владу и народ срнски. 11aрочито је свагда иомвњао д<цу, Koja се ио шкод >ма учи и модио се да Бог на њих пошље благослов а кроз њих на земљу сриску. Кадсам му издао концесиЈу да тражи оставу по Србији, ибећао мн је да, ако му Бог иомогнетеје Hhlje, не ће ни један једити дивар ван Србијепотрошити, него ће сви уложити да се у земљи сагради жељезница. Али кад ми је ове године у мају месецу долазио, молио ме једа гаразрешим од обе Бања да жељезницу гради. 11a иитање моје о побудама такве његове жеље одговорно мијс„Скоро је две године како се бавим uo сриским селнма и варошима. На моје велико чудо ја сам видео да Срби почињу злборављати Бога! Наремли благо мојих вредака, све fiy дати да се умножв шхоле, у којима fie се нов нараштај учитидаљуби Бога и бдижњега.* Гроб је овог доброг а у исто време и занимљивог човека меŁу гробовима сиротиње београдске, али на месту, са кога је леп широк поглед ва велена поља и на плави Дунав. ЈЈеоград, 8. августа 1877, (Из „ Јавора“.)

„ЗАСТАВА* излази редовио: ередом, петком, недељом, па целом табаку, а уторииком на по табааа. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску: ga целу годипуц ф . на по годиие на четврт годипе 3 50 н на један месецl „ 20 н. 3 а Ср6и ју; СГ сребру.) на годину Зо дин. на пола годипе 17 Ј /, дин. на четврт године 9 дипара.

БРOЈЈSB. УЈОВОМЕ СДДУ, У УТОРАК 11. (23.) ОКТОБРА 1877. ГОДИНА XII.

ОГЛАСИ рачунају ce по б новч. ех emree врсте оваких ситпих слова, а за жиг се плаћа по 30 повч. сваки пут. ДOПИСИ шаљу се уредпиштву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ. у Вови Сад, у дунавској улици. РУКOПИСИ не враВају се натраг. Поједини бројави листа у месту могу ce добити по 10 повчиВа у књижари браЕе М. ПоповиБа.