Застава

ЗАСТАВА

ПРЕРУШАЈ И СРПСКО ПИТАЊЕ.

Кад је планула онж прва нввесиљгка пушка, ретко је ко могао тада већ помишљати, да је та пушка огласила нову еру у међународним одношајима у евету. Херцеговачки ханџари проеекли су ону мешину, која је скривала ветрове. Из тог маленог устанка бура се велика узковитлала, која се канда тек сада приближава стишавању своме. Кад се пак прерушај читавог једног евета усљед тог маленог устанка већ догодио, ко би онда могао помишљати, да ће се баш они заборавити, који из»зваше ту буру ? Давно је истина, од к»д се љута борба води, али није тако давно Неретва крвљу бојадисана, није предавно дужки кланац пројечао од очајне борбе, да би се већ сада заборавити могло све оно, што се збивало под ускликом херцеговачких соколова и у ломној земљи тој. Па ипак је тако. Босна и Херцеговина, те две покрајине, рад којих српске кнежевине угазише у крв и пролише је нештедимице, рад којих и браћа са севера полетише у бој, те се ждрали и јунаци најпре на плавом Дунаву, а сад већ и на мраморском мору напојише, те две покрајине спомињу се као какво сиротанче у последњем реду. Ако питате, које највише допринео да се балкански долуоток препороди, онда ће одговор бити: Босна и Херцеговина. Питаш ли пак, коме је најмање намењено, кад би требало, да се правда дели, онда је и опет одговор: Босна и Херцеговина. Одкуда је то? Је ли то и опет онај стари и кобан удес српски, да се драгоцена крв народа тога пролива за сваки туђи интерес пре, него ли за интерес народа српског? Велики овај рат одпочела је Русија у име правде и човечности. Бзло је крвавих призора у томе рату. Велике локве крви људеке испуниле су долине по бугарском и српском земљишту. Пак сада, кад је руски орао опкорачио Цариград, кад ее на два мора наслонио, сада тај орао иште за Босну и Херцеговину само неку автономну ад ми н и стр ац иј у. Зар таки да буде свршетак тог рата, подузетог у име дравде и човечноети?

Каже се, да ће та автономна администрација довољно гарантована бити, Колико је мучно то питање о гаранцијама, то се најбоље показало на самој царигрждекој конФеренцији и при свим дипломатекам преговорима о том питању. И Андрашијева реФормна нота само је с тога пропала, што су на суторинском преговору херцеговач ки усташи тражили јамчевину за себе и своју браћу у Босни. Питање о гаранцијама изазвало је руско-турски рат. Кад се Турска оставља у животу и њезина јој се власт над Босном и Херцеговином не оспорава, онда питање о гаранцијама скрива нове буре и сукобе за те покрајине. Без хришћанеке војеке неможемо да замислимо довољне гаранције за бољитак рајен у Босни и Херцеговини. Та би хришћанска војска могла бити или из суседних кнежевина српских, или би се морала у самој Боени и Херцеговини устројити нека вр та народне во|ске, српској ра;и мор-ло би се дачи оруЖЈв у руке, као нај Аоље рмс во, да ће им самоуирава од Тур«ка решшкгована бити. Но о такој војсци н-м* за сад бар спомена у оним оснонима з* мир, како их |е Руеија иоставила, и како је <ам званични руски „Правителствени Весник“ те о<-нове на |авност изнео. 3«Бугарскусе изрично вели,да ће ишати своју народну војску и да ће бити држава, и ако трибутарна. Кад ее пак за српске покрајине о томе Еути и кад се изриком еамо автономна администрација спомиње, онда је на жалост толико колико извесно, да ће валије и еФендије и на даље управљати у тим крајевима бар што се важ нијих послова тиче. Једном речи: српском народу на балканском полуотоку, а нарочито у Боени и Херцеговини окраћени сурукави, ако би дошло до онаког мира, какав је на цртан по основима руским, који су у Једрену углављени и потписани. То је голема неправда, која тужно вапије. Русија је овим ратом дошла до превласти на европском истоку- Огорчена Турска на оне, који је из потаЈе на рат потстицаше, а у злу часу напустише, бацила се у наручја руска, па се уз то обвезала, да ће уз руско оружје во;евати против свакога, који би се усудио, да нападне Руси Ју. Тиме је изиграна Енглеска и данас не само Дарданели и Бос Фор него и сујецки канал стоЈе под руским упливом, Русија истина није ушла у Цариград, али је заузела оне положаје, е којих ее доминира над тим градом. На тај је начин Русија постала заштитником султановим и решила је загонетку источну, Одржала је Турску, а опет је заузела балкански полуоток. Турска је присгала на тако решење, једно, што другог пута имала није, ако је хтела да спасе и сенку живота свога, а друго, што је у очајању своме хтела осввтУ Д* излије над оном Европом, која јој нехтеде помоћи. Вели се, да је Сервер паша у једној прилици поручио тим Европљанима, да ћв Турци од сад бити рускији и од самих Руса. То је велики повеснички обрт на истоку. Русија је колико мачем, толико и потезом дипломатског пера освојила иеток за себе. Под утиеком тога великог обрта једно су заборавили Руси, а то је, да буду по Д) е Д нако праведни према источним народима. Заборавише, да за све те успехе имају много и много да захвале оној српској раји, која је затресла трулу царевину отоманску својом мишицом и својом трајашношћу у мучној и дугој борби. Па та једна погрешка може да стане Русију читав један свет. Кад би Русија у запвдним Европљанима имала противнике достојне себи, онда би Босна и Херцеговина могла постати за Русију Ахилова пета, са које би је могли потиснути из балканских земаља. Но и без обзира на те туђинске упливе, погрешна је била руска политика према српском народу с тога, што тај народ мора запамтити, да га је Русија у часу највеће славе и моћи своје заборавила. Срећа ће бити и за Русију и за развитак елавенске опште идеје, ако падне

Дизрајели, те ако на његово месго дође Гледстон, који ће настојати, да Босна и Херцеговина припадну српским кнежевинама и тиме поправити оно, што је погрешено у руским основима за мир, а тиме уједно порадити у прилог истинитој слободи и правди на балканском полуотоку,

Са бојног поља.

По што су затомљени сви извори на бојном пољу, из којих се може поуздано што дознати о приликака на умировљеном бојном пољу, то је још једини извор инглески парламенаг, од куда се нешто нешто дознаје о тим приликама. Ма да се последњвх дана показало да ни инглески извори, па ни сами званични, нису бистар извор, то ипак саопштавамо телеграм инглеског посланика у Цариграду, Лејарда, који је прочитан у доњој кући ингле> ког парламента 28 о. м. и ко)и има података о условима примирја, уговорена међу Русијом, Србијом (А шта је с Црном Гором? У.) и Румуни Јом с једне стране и Туреком с друге. По том уговор примирја има десет тачака. По уговору се примир|е мора одкастина три дана у напред. Руси|а јавља Црној Гори, да je мир закључен; пошто се потпише, повратиће се заузето земљиште и освојени топови; демаркира се неутрални појас; Руси поседају већи део позиција у Бугарској, Румелији, Трацији до цариградске обранбене пруге. У неутралном пој&су не сме бити утврђених места, нити се нова смеју утврђивати; мешовита комисија углављује демаркациЈону пругу за Црну Гору и ОрбиЈу; три дана по потписану уговору повлаче се војске иза демакрацијоне пруге! Руси поседају Бургас и Мидију, да могу довозити храну, али не ратни прибор; оружје из градова, из којих ће Турци изаћи, преносиће се одређеним путем; инвентарисаће се оружје, које ће се оставити, где је; седам дана после наредбе морају се градови очистити, турске лађе иду од сулинског ушћа за три дана; РусиЈа бди над пловидбом по Дунаву и чиети Дунав од пловидбених запрека; на извесним местима остају руски уреди; даље уређује се жељезнички промет и уклања се блокада на црном мору; Руси негују Турке рањенике; у ЈермениЈи ће примирје уговорити тамошњи војнички заповедници. Примирје наетало 19. (31.) јан. у 7 сах. у вече. Турци, вели даље ЛвЈардо, већ почели уклањати топове са цариградске деФенсивне ируге. Што се тиче Цариграда, за њ је утврђени неутралан nojac. Руси ва истину нису посели ни једно парче на тој прузи, али баш са свим до ње допире земљиште, које Руси в«ља да поеедву; Руси посели варош ЧекмеЏе, која је ван турске пруге. Русч у свако доба могу s а три д а н а ући у Цариг Р » Д. Нетроград 24. јануара п. с. Премнрије je већ свршена сТвар. Ја сам о њ<му писао у моме воследњем ивсму. Ал тада вишта не рекох о томе, каке je утмске Проиавео глас о иреммрмју у русској ирегтонмци, каке је мнили и осећања изазвало то иремврмје у РусмЈм. M,£y тим то je важно да се BHoj jep из тога можемо видити, куда нагин>у руске тежње докле се простиру жеље и наде рускога народа. Дан, кад је обзнањена вест о вакључењу примирија, био је ва петрограчане и дан радости и изненарености, страха и незадовољства. Свакјерад дабогме да се прекине проливање крви: ал се од два зла увек бира мање. Петроград се тога дана окитио ааставама, ал некако невесело, као по ваповести, не од срца и по својој вољи. Заставе су ивгледаде снуждене, невеселе као и мрачна лица њудн што no улвцама ходаху. у вече је било осветлење, ама некако чудновато. Место свеБа, бенгалских огњева, електричне светлости, само жиже жмирајући овде онде, казиваше ти е се светочвни не no својој вољи већ no ваповести. Нигде песме, нигде ни најмањегвесеља,нигдерадости,која обично наступа после тешко свршених послова. Па шта је то'? Шта је узрок такому стању ? Турска војска разби Јена, размрвљена; у нашим рукама већн део турског земљишта; турци морају очиствти Дунавске и Ерзерум Портвни

Делегати примили и подписали основе мвра, које смо им мн понудиди; Порта прнстала на све што смо хтели; наша војска готово под самим Стамбулом. Ла зар је то мало? Шта хоЕејошови људи? За што су незадовољни? Зашто им на лицу, ме* сто радости при таким успесима, сија некака счрба, некака сета и незадовољство?... И они одговарају: Јес, то је све тако; наше су војске под Стамбулом, ал ннсу у Стамболу, а без тога започета ствар изгледа недовршена: чинн нам се да је рат на no пута прекинут. Зашто да се на пола пута ваустављамо? Ко не мисли довршити вапочетн посао, боље je да га не започиње сасвим. Полуобријан или полуошишан човек изгледа смешан. Пливач ако ве исплива на обалу може се удавитн и под самом обалом. Турци Бе мислити да мн нисмо мигди и нисмо смели иБи у Цариград. Мирсе И8 Дреноииља не може диктирати онако, као на Боспору. Ваљало је иБи напред једнако в заузети Цариград па онда тек стуиати у иреговоре мдоговоре... И зајиста ови људи, по моме мишљењу, нмају право. Заузевши Цариград ми би могли да закључммо мир користан и 8а нас и ва народе бадканског полуистрва. Само у Цориграду могли би ми приморати Норту да пристане на све услове, које јој | иоаудимо; само тамо могди би створити савршено и без условно сдободне словенске државе на бадканском полуострову место трошне порте. А оснм тога избавили би се од новог ироливања крви, ioje fie можда настати с нова после неколико месеца мли после неколико година што je сасвим свеједно... Но још нетреба клонути духом. Још се све поиравити може. Србија, како Јављајунеки, успркос иремирију ие миили ваустављати своје војене oueрацаје догод не поседне сву Стару Срби Ју. Грчка шаље вијску своју преко граница у суседие турске обдасти, насељене грцима. А Цар Адександар ЈепрекЈучерекао скуиљеннм својммгенерадима и оФицирима ове речи: „Честитам вам, господо, што Је закључено преммрије са такокормсним ва нас условима. Ми зато имамо да бдагодаримо наш»м славним воЈскама, које су доказале, да нема на свету ништа, што неби могли учмнитм наши јунаци. Адм тиме ствар још нм ивдалека нвје свршена, н ми морамо и даље остатн и битм једнако на оиреву сиремнн н готови све док не достигнемо стаднога и трајнога, досгојнога ГусиЈе ммра. Нека нам Биг и у тчме помигне**... Србија, Црна Гора Грчка, РумуниЈа могу иродужити сада шти суНе’ весињски Јунаци запичели, а РусиЈа мг дабогме оставмтм Hefie... СаМо тада м ТакО смнуће сунци * сдободе свима досадашњии иаћеницмма, свој смроТмЊи р.ји... К. М. Драг.... Цетиње 19. јануара. Гдас звона манастира цетињског огдаси oßuj варошн осдоборење митрополиЈе врањинске од Турака. Његова i свЈеТдсСТ књаз Јавио je о томе важноме догарају ' високоиреосвештеноме митроиодиту Нлариону овнЈем тедеграмом: „Ваше Високопреисмоштенство! faAjjeM се што МоГу Вашем Високоиреосвештенству Јавити да јо манастир на Врањину стара српска митроиоди)а у наше руке. ОбећаваЈући даћу, aio бог да, оиет овре иодигнути храм који je и пријод био, молим Ваше Високопреосвештенство sa бдагосдов свој менеи мојој војсци.* Нодписан књаз. Од старога манастира светога оцаНикоде бнвше митрополије ветске, вдочести Турцн бидн су направвли Сада, као што наведини телеграм јавља, тај је манастир и надази се у нашијем рукама. Пошто је наша храбра војска освојила турску тврраву Грможур на којој су варобили 4 топа и 60 низама, почеди су бомбардирати јаку тврраву Лесендро. Посље једнодневног бомбардовања иста се је тврфава предада. На њој је заробљено 7 топова и 150 низама. Осим тога у обје нарено је много муниције и тајина. Сад је бно ред на Врањину. Док су наши бомбардовали речене двије тврраве дотле је на Врањинибила појачана посада турска са једнијем табором ннзама из Подгорице. Но то није ништа помогло. Чнм су нашн топови почелу пуцати на тврраву, одма суТурцн е биједијем барјаком показали предају. Посље тога наша је војска отишла те је заузела тврфаву. На Врањини су нафени 4 топа и велнкн тајнн и џебана. Због зетске митрополнје било је благодарење у овдашњој цркви. Чннодјествовао је ’ преосвештенн г. митрополнт са внше свештеннка. Присуствовалн су овдашњн г,г. сенатори, руекм

ТЕЛЕГРАМИ „ЗАСТАВИ.“ БЕЧ, 31. јануара. Ма да је енглеска влада адмиралу Хорнбију издала заповест, да уђе у Дарданеле, то и пак Флота не могаше ући. Лајард умолио Порту, да изда Ферман, којим се допушта флоти улазак, на што Порта одговори, да не дозвољава. Услед тога највећа узрујаност у Лондону. Мипистарски савет пермапентан. Турскоруска алијанција евидентна. Енглеска изиграна и лишена сваког упливанаистоку.Лајардјавља, даму порта не саопштава више своје намере. Телеграми из Цариграда само могу ићи преко Русије. Два руска виша ОФицира стигла у Цариград, где их султан пријатељски дочекао. Султан позвао великог кнеза, да који дан проведе у Цариграду, ако велики кнез тај позив прими то ће дочек бити cjajan. Цари* рад тесно опкољен. Горчаков разаслао депешу, у којој се жали на енглески поступак и тврди да ће у тренутку ако се енглеска Флота укаже под Цариградом, руска војскадобитизаповестдауреуСтам- бол. Овдашњи листови сажаљевају Енглеску. што је изиграна; „Нова сл. Hptca“ констатује да је енглески углед страдао, а енглеска политика показала се ништава; вели, да је господар европскогистока од јадранског мора до Цариграда руски цар а султан његов вазал ; саветује Аустрију, да не ступа у алијанцију са том непостојаном Енглеском и пледира за мир. Тако и остали листови. Горчаков предлаже за место конФеренције Берн. Председништво је намењено њему. За извесно се држи, да ће Турска на конФеренцији бити са Русијом и да ће све уступке учинити Русији, које ова зажели. Кардиналска колегија решила, да се конклав држи у Риму.

„ЗаСТАВА* иалааи редовио. средом, петком, ведељом, на цвлом та6asy, а уторником на по табага Недељом ивлази уз „Заставу" забавно-поучни лист „Завичај." ЦЕНА ЈЕ ОВА за Ауетро-Угарс ку: Са „Завичајем 1 *: Без „Завнчаја": аа годину . 16 «■ на годину 14 e. на по годипе 8 „ на по године 7„ sa '/. годипе 4 „ на године 3„ 50 на 1 месец 1„ 20

l8 - у НОВОМЕ САДУ, У СРЕДУ I. (13.) ФЕБРУДРД 1878. ГОДИНА XIII.

За СрАнју: Са „ЗавичаЈвм“: Без „Завича|а ш на годииу 40 дин. на годину 35 даи, на по год. 20 „ на по годинв 17 ’/. на '/, год. 10 „ на % годинв 9 на 1 нвсец 3 „ иГЛАСМ рачушџу со ио о ноич. од свавв ирсте оваких оитнид слова, а ва жиг се плаКа ао 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се урвднипггву, а предплата и огласи адиинистрацији „ЗАСТАВЕ* РУКОПИСИ не враБају се натраг.