Застава

ЗАСТАВА

ПОД ВИДОМ ЧОВЕЧНОСТИ.

Шта ће бити на истоку, каквж ли судбина очекујв хришћанске народе на балканском полуотоку, то је још и сада копреном тајности застрто. ГроФ Андраши имао је у неку руку право, кад је рвкао, ди му се на истоку привиђа само усијана маса, ал да не види облика, којег ће да узме та маса. Још и данас, после углављеног св. отеванског мира, неизвесно је, какав he облик да узме балкански полуоток. Што је то тако, томе имају хришкански народи да захвале суревњивости и себичности европских велесила, које траже свога интереса на европском југоистоку. Те велесиле, које на сва уста проповедају одржање светског мира и успоетављење поретка источног, те велесиле на срамоту европске образованости пале и жаре, те не дају свету и народима, да се једном до мира дсђе, Тим својим поступком подржавају ону усијану масу на истоку и не дају, да се сама по себи по природним законима кристализује. Наравно то је с тога, што те заинтересоване велесиле имају своје „моделе," које су спремиле за исток и о којима је натукнуо теребешки гроФ. Кад би се пустило, да се источна криза по природним законима развија, кад се неби једнима сужавале операције обележавањем неких неутралних појасева, а другима мач у корицама придржавао, онда би се давно изишло из те мучне кризе и свет 6и знао, на чему је. Ал’ Аустро-Угарска је нашла за добро, да Србију не пушта за време рата у Босну, а Енглеска је задржала Грчку од акпије у најважније доба. Тим је начином спречен природни развитак источне кризе, по којем би хришћански народи насљедили после пропаети туреке цео европ ски југоисток. Тим је начином спремљена потреба неких „модела", која се хоће силом да натуре источним народима. Аустро-Угарска се спрема, да „поседне“ Босну и тако да за тај крај балканског полуотока даде свој „модел“. Енглеска опет од своје стране истиче Јелинство на балканском полуотоку. И тако те у првом реду заинтересоване велесиле спремају се, да осакате цео развитак источни, да посеју клицу, из које ke да поникне раздор и неслога источним народима, што би наравно њима у прилог ишло и што би им вајне интересе очувало. И нехотице признају те велесиле, на каквом су лабавом темељу засновали своје државне интересе, кад их истоветују са нередом и трајним метежом на балканском полуотоку. Заборављају, да ко буру тражи, може непогоду наћи. Заборављају, да и природни ток имаде своју моћ која је силнија од све људске снаге и да ће се та моћ кад тад пробити, ма било то на пропаст онима, који јој се толи упорно противише. Нарочито би то ова ваша монархија требала на уму да има, која је и у талијанском и у немачком питању иекусила горко, да је у заман сво напрезање против оног, што је у духу нашег века. Имајући то на уму, махнула би се проклете мисли, да у овом добу поседа ил присваја оне земље, које по природи никако њојзи не нрипадају, Изгледа пак, као да је у заман било то искуство за ову монархију. Ево се на све стране поговара, како ће на скоро да се црно-жута застава да залепрша по Босни поносној пут шехер-Сарајев*. Кажу, да је гроФ Андрашија учтиво запитао султана Абдул-Хамида, шта би он рекао, на таки корак од стране Аустро-Угарске. 0бразложио га је пак тиме, што је исповедио, како је тешко овој држави хуманитарну политику водити и издржавати пребеглу нејач босанску из свог џепа а без икакве користи своје. Рекао је, како је време наступило, да Турска једном скине тај терет с плека аустро-угарске државе и да пружи јемства, под којима би био омогућен прелазак бегунаца у своју опустелу постојбину. Лукави Андраши знао је при томе, да Турска у свом садањем положају тога јемства дати не може, те да

ke према томе оправдано бити, ако Аустро-Угарска својим бајонетима заштити повратак пребеглих Босанаца. Сироти паћеници те јадне земље! За ону худу кору хлеба, која им се пружила у овој држави морају да послуже за повод оној политици, по којој би њихова постојбина да постане пљеном аустро-мађарским. Повод и изговор, ништа друго није позивање ове монархија на теретност потпоре босанској нејачи. То је празан изговор, који неможе довољно прикрити себичну намеру, која отуд провирује. Себична намера која хоће под видом часности и поштења, да изврши најсуровију отимачину, То би лепо било, кад би једна држава неко време издржавала грађане друге које државе, па да после може од исте потраживати накнаде у земљи за ту потпору, коју је давала бајаги из чистог човекољубља. Но бадава је сво опирање против онога, што је за ову државу постала кобна судбина, Политика ове монархије одавна и постојано иде својим погибељним путем, крај свег тога, што је на том путу задесише зле коби једна за другом. Противила се ујединењу италијанског народа, па је најзад после узалуд проливене крви дочекала, да буде истиснута из те земље и да велика Италија против њезине воље ускрсне из мртвих. Противила се немачкомјединству, па је на Краљевомграцу догонила државни брод свој до рупца пропасти. Противно народносном принципу у својој унутарњој политици притисла је Славене уз зид и створила дуализам, којему дуга опстанка не може бити. Па сад ее још и то чудо може да збуде, да та дуалистична монархија пође у славенеке земље под за ставом неке тобожње хуманитарности. Хоће ли се то збиља догодити, ил’ ће остати пуста варка, као што је то све дисад било, то ћемо видети. Свакако толико стоји, да се у ово време на томе живо ради. Пође ли пак Аустро-Угарска на тај посао, одважи ли се, да поседне Босну, онда ће то да буде значајан корак сл замашним посљедицама, Како ће поћи за руком та окупација, то ће зависити не само од Турске, него и од српског народа у Босни и Херцеговини и од држања Србије и Црне Горе према том чину аустро-угарске монархије. Но и у најбољем случају неће плода и берићета отуд бити по ову монархију и по трајни мир на европском југоистоку. Ова држава, која се толико мора да противи духу еадањег века народном принципу, та држава не може бити позвана, да „моделе“ даје, у које ће се да слије балкански полуоток. Источно питање неће тим путем сретно решено бити, него ће остати и даље као баук свем свету, који толико за трајним миром чезне. Остаће то питање, ал ће уз то а ова наша монархија бити увучена у вртлог тог питања. Шта ће отуда понићи, о томе нећемо ми да беремо бриге. Нека о томе промишљају они, који хоће окупацију Боене.

СЛАВЕНИМА.

Коме је много дано, од њега се много и тражи. БлагодареБи судбини човечанства, не може се реЕи: да је „мало дано славенском племену", Жалосни и тешки исторички Фактови научили су Словенство и уверили га, да је оно дуго било играчка у туђим рукама. Било је време, кад су га тлачили и угњетавали источни варвари, за тим немилостиво притешњавали и дрпали његово разввјБе стари народи запада. Огромци број поцепаних словенских народа; грдно земљиште које заузимају словенска племена, сачињаваЈ‘у тако реЕи физички организам славенства, организам огромни и у опште правилно групирани, организам, који имадовољан број разноврсних органа који су му нужни за најбоље независно бијБе и развијће. Али, какво је његово бијБе и развијБе? Без сваког околишењз, може се реЕи: незадовољавајуће, и не одговара ономе, колико j’e „њему дано“. Шта управ недостаје славенству? Шта задржава правињегов напредак? Јест истина, да је организам буав, а то је за то, што је одвеЕ много раскомадан и разбачен тај великан; али у тог је великана прекра-

, сна и племенита душа. 0 колико у тој души има човечанске правде ? колико ли тежње ка опште човечанском благу! Тај великан живи умом и срцем, сљедствено: живи подпуно духовним животом, Он није кајишар, зеленаш. угњетач имучиоц слабог и не развијеног човечанства; он није лукави и превртљиви друг и завидљиви сусед. Његова је среЕа у н>ему самом; он има довољно силе и снаге да правилно може прогресирати; он може бити поштен у свом развијБу, па ма докле се он развијао и усавршавао ... Као и сваки великан Славенство је наивно много у себе полаже, верује свакоме, трпљиво је и мадо обраЕа пажљу на околности које га окружавају. За то га и експлоатирају мале, али груиирано народности, и поједине личности, које имају узке саможиве интересе. А да би им експлоатиран>е згсдније ишло за руком, они се лаЕају свемогуЕих сретстава! деле Славене на мноштво племена, држеЕи се оног класичког правила мудрости: divide et impera (раздели па владај); смеЕу славенима да се зближе и један с’ другим упознаду; спотичу их на узки патриотизам и узвишење једног на Д другим; умеду се увуЕи и тамо, где јенајвеЕа група сдавенска, и која има највише упдива, старајуЕи се да и ту угуше унутарњи прогрес и сазнање јединства с другима; подкопавају њихов патриотизам, и не стиде се безобразно исмјевати и саму идеју славенскогјединства; патриоте славенства немилице гоне не само у немачко-славенској Аустрији, веЕ стренљаху ту скоро и од саме Русије. Време је, да се Славенство пробуди и опамети; време је да оно сазна, да његова непажња к својим животним интересима може бити шкодљива како за њега, тако и за остало човечанство, и то шкодљиво безусловно; јер наводи у искушоње оне, који би желили поживити на ту£ рачун (а такових има исувише), пооштрава њихове наклоности грабљењу, и правда њихов уски егоизам, једном речи, потпомаже нискост и безнаравственост човечанства. У данашње време, јевропско човечанство, коме не иде у рачун мадо бољи живот и благостање Сдавена, дотле се пролагадо, да за њега не постоји никакве хришЕанске наравстнености, а неки народи изгубили су чак и савест своју. Ингдески народ у томе је најдаље измако. Нредставник његових начела, који и срцем и душом тежи да оствари тенденције инглеског народа, јесте овејани чивутин Д’ Израели. Славенство! Ти необраЕаш пажњу на своје имање; ти не чуваш твоје добро; ти сам »наводиш лопова на грех" (руска пословица: не клади плохо, не вводи вора на грегхв.) Дад неЕе бити то узрок, што ти себе тако немилосрдно казниш?! Што се у садашње време неки безнаравствени принципи и дичности титрају судбом неких Јевропских народа, и ми смо Славени од чести у томе криви; јер ми таквим људима дајемо ору£е у руке, оправдавамо њихова начела, да је могу Ено бити не поштеним и користити се великим благом живота ма да су то спољна и кратковремена блага. Befi неки практикују над нама своје непоштење и гњаве друге, само да би се што више обогатили, своја начела приводе у праксу, беру лаворике, прослављајуби лаж, безсрдачност, несавесност. одричуБи човечанску наравственост. Грамзење забогатством код једних, борба за опстанак код других.... и, сви се клањајуједном богу, новцима; том се богу клањају,ињему једном служе. Човечанство тако се заплело, да је сретства, којима се долази до цели, преокренуло у цељ(језујитскасистема: цељ оправда сретства.) Слуге народа, постали су угњетачи народа; тамне личности постадоше представници идеала наредних. Још се мало претрои јадно јевропско човечанство и славенски Назарет даЕе типравду! па ма како распињала енглеска чивутарија ту правду, ма како тај савремени Јуда мерио њу са златом на теразијама. Зашто је Цнглвз наклоњен к убијству? За то, што је гадна цељ његовог биЕа; Инглези су ваплоЕено одрицање духовног бијЕаи насладе, одрицање и саме душе човекове. Где је њихов вечни живот? Какву је корист допринео тај њихов живот у човештву? Дал они разумеју, шта је то љубав на спрам човештва? ГрамзеЕи заматеријалним сретствама, они су заборавили праву цељ, они немају човечанског срца, они сусепретворили у паметне лопове. И кад би једног прекрасног јутра чуо свет, да су се сви паметни Инглези обесили, томе се не би требало ни најмање чудити, веБ треба захвалити богу, штојеуклонио с лица земље људе, који својим понашањем и радом мразили све остале народе. Теорија, коју измнслише инглески умови,да о-

држе јевропску равиотежу, страшна је ичовечанства не достојна. Запети одношаји између народа, незадовољство и непријатељства, исисавање народног богатства, а поред тога уназајјење народа, то је та паклена теорија, којомИнглезижелеодржати равнотежу јевропску. Иодпомагање узурпатора какав је био н. пр, Иаполеон Шдјавно подржавање труле и изанрале Турске, да господари над часним и способним за прогрес хришБанским племенима; пригрљавање и нримање турске владе у круг осталих јевропских држава, изједначење с Турцима као с браЕом свОјОм то су ти паметни поступци Инглеза, с њима они теже да постигну своје благостање. Ево по чему су интереси Инглеске свуда присуствујуЕи, исто тако, као што су и сами Инглези свуда присуствујуЕи у духу таме и противника човечанског добра. Јадни Турци у рукама Инглеза изгледају као пијончиЕи (шахматна игра) с којима се Инглези по свом Беsу титрају*); њих нико није обавештавао, да се истинска и нрава cpefia вечан наш живот састоји у томе, кад ми приносимо корист и осталом чивечанству. Јест истина, да су Турци малодушни, али су у тодико поштени, што се гнушаЈу од покдониоца истина хришЕанских; но у исто време, они поступају дијаметрално противно положно овим истинама. Тако н. пр, они одма непосредно непримају католике и јеванрелисте у свој ислам, ваБ захтевају да Hajnpe прими православље и тиме да се очисте и приготове за ислам. Ако се обрати пажња на умни, и у оцште духовни рад I’лавена, то се мора признати, да они имају часне и поштене тгжње: к науци, стварном знању и свему, што је прекрасно, естетично и узвишено. У њиховом озбиљном погдеду насве, што облагороЈјава и узвишава дух човечији, Сдавени су дали човечанству приличан број светдих умова; то им се признаје и од непријатељски народности; признаје им се и то, да су они посде Француза најспособније племе за хуманитарна начела. и да они умеду часно, поштено и ватрено служити тим начедима. Да зар и у данашње времеславенско пдеме не доказује способности, KOje су украс за човека? Оно је готово жртвовати своје личне интересе за љубав општег човечанског бдага; готово је жртвовати свој сопствени живот из љубави на спрам свог бдижњег. Ова племенита тежња, овај нечувени хероизам славенски, такоје велики, да му се и сами заклети непријатељи морају покдонити и дивити му се. Но није довољно бити само херојем, веБ је нужан и паметан основ за херојство; треба оправдати и доказати, за што je херој готов да живот свој подожи, и шта га у томе руководи? Они, који желе и видети и разумети, за што су словенски хероји готови жртвовати свој живот, заиста fie се уверити, да њих не руководи: ни ташта слава јунака, ни тежња да створе добру нијацу за своје саотачаственике трговце, или да згодниЈе могу експлоатирати страдајуће и неизображено човештво, њихруководи племенитија и узвишенија цел. Мати Словенка с благословом шаље свога сина, да жртвује свој живот из љубави спрам човештва, ради блага човековог. Дал се може паметна инглескиња или маџарица похвалити, да је и она ма и кад с таким благословом и с таком племенитом цељу шиљала свога сина, да штити. брани интересе а да жртвује своје личне, ниске интересе?! Не! и похнљаду пута не!! Та дивна црта припада само мајци Славенки . . Али, неповерење, да су тежње славенске племените и узвишене, ипак се не може сматрати као ооравдање тих тежња. Ко жели да се увери он Бе се лако уверити. Јест истина, да славенско племе по својој многобројности < ачињава у самом себи велику природну силу, силу, која нема потребе да иде кривим и неправим путовима ради свога усавршавања; сила Славенства, тоје гаранција његове правде и поштења. Ако j'e „глас народа глас сина божиЈ’ег* то и глас великог и великодушног племена славенског, биБе заиста глас истине и љубави човештву. Великоме недоликује ниско. Другови и пријатељи човечанства имају потпун основ битн пријатељима Славенства. Ми пак Славени, треба да љубимо Славенство, не само за то што припадамо том племену, веБ га морамо љубити разумно и употпуномуверењу, да fie снага Славенства, према своме поштеноме карактеру донети мир Јеврони, дати могуЕност човештву, да се може користити плодовима својих трудова, и да те плодове не прогутавају (као и данас) војене ирипреме и потребе, а овамо остављаЈ‘у јадним труЈјеницима само мрвице кој'и једва таворе и подржавају изнурени живот свој. 0 кад не би толико умног капитала приложено било на жртву војених наука и спрема, као што се у данашње време ради; кад би тај умни капитад био употребљен на друге племенитије цели на прогрес и унапреЕење човеково, куд би данас човечанство било ?! И тако, Славени, љубимо и пригрлимо Славенство у име љубави на спрам човештва, 'у име узвишене правде. У томе су наше тежње и сретства, у томе наше призвање —тојенаш задатак. Садашњи велики догађаји, који се око нас збивају, јасно доказују, да је славенски патриотизам дорастао и сазрео; братско јединство прониклоје *) Сад ваљда иико неће посумњати, да нису инглеско маказе прекратиле живот Абдул-Азису, који је таке дрзак био, да у брк каже Инглезима, да више не Ке служити њиховим интересима, нити бити »ирмом н>иховог грабежа.

„ЗАСТАВА* излази редовио: ередоМ' иетком, ведељом, на цвлом табаау, а уторником иа по табака. Недељом ивлави уз „Загтаву* забавно-поучпи лист „Завичај.* ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Аустро-Угарску: Са „Завичајем*: Без „Завичаја*: на годину . 16 «. на годину 14». аа пз годиео 8 „ на погодине 7„ на •/« године 4 „ на '/, године 3. 50 на 1 месец 1„ 20

БРOЈ63. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 23. ДПРИЛА (5. MAJA) 1878. ГОДИНА XIII.

8 а Ср 6вЈ у: „ „ , (У opeđpr) Са „Завичајем а < Без „Завича|а* на годмму 40 дин. на годину 35 дин. ва по год. 20 „ на по годиие 17'/, „ ta '/, год 10 „ аа године 9 „ на 1 месец 3 ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч. од сваке jpci'o оваких ситних слова, а sa жиг <_е плаБа по 30 повч. сваки пут. ДOIIИСИ шаљу се уредништву, а нредилата и огласи администрацнји „ЗАСТАГЕ* РУКОПИСИ не враВају се натраг.