Застава

ЗАСТАВА

СПОЈЕЊЕ КРАЈИНЕ.

Дакле једва је једанпут дошло до спо- У јења крајине, премда још не до подпуног, с уставног, и законодавног, него само до к земљиштног територијалног и до “ адмичистративног спојења, и ово послед- с ње није 'нормално, јер је комесарство вој- с ничко прешло на грађанско. Е Његово Величанство пропратило је спо- с јење крајине са маниФестом на крајиганике, који смо у прошлом броју листа саопштили. Проглас је пун највишег осећаја спрам • крајине. Владалац на свршетку улоге крајине пред својим народима и пред целим ( светом изрече: да је крајина била стра- , жа на јужној међи аустро-угарске монархије; изјави, да је крајина задатак свој течајем векова оданошћу вршила, и да Le < јој се заслуге признавати, „док је света и г века“, и изрицањем своје царске и краљевске хвале крајини, обвија граничарску за- ( ставу, која се у оружницу историје полаже, венцем заслуга. j Кад би спојење крајине с гледишта уставности судили, требало је, да је кра- j јииа или на особеној својој скупштини ad ; hoo, или на хрв. слав. земаљском сабору i глас свој о условима спојења крајине ! чути дала. Но кад узмемо, како се устав- i ност и с једне и с друге стране Драве врши, и да би у том случају ствар путо- ј вала од регниколарни депутација до са- i бора, наравно и на угарски сабор то i би се узети могло: да је корисније, да су услови, нарочито народно-економни услови спојења потекли из иницијативе и ау- : торитета круне. Ако се може узети, да је и у том случају уплив уг. министарског предеедништва значајан био, ипак тако из- ; гледа, да је уг. министар-председник бар ( у материјалном погледу жељи круне овим путем више на сусрет изићи могао. У политичном погледу је претегао интерес Угарске. Не само да власт, коју је ратно министарство досад над полуразвојаченом крајином имало, прелази на уг. министра-председника, него је ова власт увећана и проширена. Бан је повереник, и то у ствари под уг, владом. У материјалним пак стварима услови су, или рецимо уступци крајини, колико ми на брзу руку о том судити можемо, ауторитативном интервенцијом круне по крајину поспешнији остали и постали, него што би иначе испали. Можда су с тога и краљевске наредбе о материјалним стварима и одношајима на прво место стављене: као основа и јамство према наредби о политичном спојењу. Прва наредба односи се на „установљење и управљање ванредних доодака хрв. слав. крајине," у којој се у главном наређује, да te осим инвестиције већ изључени 30.000 јутара петроварадинске, и бродске шуме, што су за жељееницу намењени, и од који 56 2 / 3 °/о Доодка на жељезницу, 43 */ 3 °/ 0 на друге инвестиције иду, такође и друге шуме, у којима С У престарела дебла. и које су сад као ерарски део од општински шума одељене, употребити се на инвестиције у крајини, на утемељење неколико сталних крајишки заклада, као: уређење Саве и њезиних притока, доготовлење потребни путова, и т. д- надаље се имају особито за личко-оточко и огулинско-слуњско окружије, као и за сиромашки део банског окружија утемељити сталне закладе за подпомагање уздржавања католичке и источно-православне и обеју еванђеличких црква и жупни дворова, за подупирање осиромашени и немоћни католички и источно-православни свештеника, за подпоре школски градња, и за плаћање пучки учитеља, дакле не и српски учитеља вероисповедни школа. Друга уредба односи се на „сјединење и управу крајишки имаовински васпитачки и просветни заклада." Ми ћемо саопштити из масе определења важнија поспешнија, и повољнија. Трећа наредба односи се на начин политичног спојења крајине. У 1-ом §.-у истина каже се: да се хрв. слав. крајишко лодручје имаде сјединити с истоименим

краљевинама, а с тим земљама круно < угарске; али у 2-ом §-у стоји: да до- < садашња одељена управа хрв. славонског крајишког подручја прелази иа бана, која i ће ову управу предтечно предузети у Ј својству краљ. повереника, да подпуно стопљење крајине с Хрватском и Славо- < нијом припреми тако, да крајишко пучан- i ство чим пре узмогне ступити у подпу- < н о уживање уставни права. Из тога се види, да је крајина истина, спојена, али се засад спаја само у | јединству личности на челу управе, но са ' разликом, да у крајишком делу земље бан као кр. комесар, без одговорности зем. начелника оделења управља. По §-у 8-ом поднети ће предлог о преустројењу области и уреда угарски министри, и односно бан, као кр. повереник. То преустројење било би по природи одношаја Хрватске и Славоније спрам Угарске ствар унутрашња, без сутицаја уг. министра, а овде се преустројење свију поверева у првом реду Угарској. И у погледу расположиви непокретнина и зграда крајишки одређује се, да оне долазе под управу, и стоје на расположењу уг. владе, док би те непекретнине и зграде требало сматрати за својину крајине, које би као таке дошле под земаљске власти. По §-у 16-от остају сви сада у крајишком подручју важећи маниФести, закони, одписи, наредбе, и т. д. донде, док се не промену законитим путем. По §-у 18-ом све погодности у по. гледу пореза, штоно припадају крајишким кућним задругама, и иначе становницима хрв. слав. крајишког подручја имаду и после предаје краишко-зем. управе на грађанске области постојити до можебитне законите промене —даклеза први мах, а после како буде. Досадањи доодарни доодци крајишки провента и то од точења пића, месарења, годишњи и недељни сајмова, затим од складишта дрва, остају и на даље под самоуправом градски и сеоски општина, и то као досад с припадањем половице ти доодака на општине. i л . Одкуп земљишта или роботе у краји. шком подручју не сме се ни после уте( ловлења истога у провинцијално подручје ни под каквом изликом наметути, и тај је , посед опроштен од свакога приреза за хрв. славонску земљоразтеретну закладу. i Уређење границе у погледу жумберачt ког котара и мариндолске општине остало , је лебдеће до уставног решења питања о уређењу границе, али се подлажу Јправи ■ банској. Док се преустројство области и уреда - не спроведе, остаје чиновништво сваке по- једине автономне или заједничке крајишко- управне гране у посебном својем стању и - са садањим својим законитим особљем. i Остаје дакле у главном по старом, изу- зев промену на челу управе. F Нама се не свиди, да је оправдано, и " корисно, да се не само подпуно, него и ' уставно спојење крајине под другом " Фирмом у недоглед одложило. Можда се чека ’ на решење судбине Боене-Херцеговине. ’ У ствари још остаје двојство међу кра" јишким и провинцијалним делом Хрват-1 ске и Славоније. За ово су одговорни ми" нистри.

Нацрт устава

уједињене српске далматинске омладине. §. 1. Срби у Далмацији оснивају друштво под именом: „Српска омладина далматинска“. §. 2. Цијељ је омладине, да подигне економно и просвјетно стање свога народа, и то: а) јавним удруживањем; б) држањем јавнијех предавање из ма које научне гране; в) издавкњем и растуривањем кориснијех књига, и г) бесједа и сијела. §. 3, Чланом омладине може бити сваки Србин и Српкиња из Далмације. §. 4. Сваки члан дужан је платити 50 новчића

а. в. као уписнину, а послије плаба сваког тромје- тј СЈцаио 50 новчића. Дарежљивост није искључена. м §. 5. Исплађивање члан врши неиосредно централном одбору, ако у аегову мјесту нема омла- гј динске- дружине, или преко дотичне дружине. л< §. 6. Сваки чл>н има право на активни и па- н сивни избор, као и право на гласање, учествовање ц при скупштинама, интерпелацију и предлагање. м Само онај члан губи то право, који није за годину н чланарину своју платио. §. 7. Члана, који би против интереса омладине н радио, таковог може или централни одбор, или до- п тична мјесна омладннска дружина привремено ис- n кључити, али коначно ријешгње у овој ствари при- у иада само главној скупштини. Главна скупштина рјешава о овому само онда, ако искључени члан с лисмено апелира на исту. Против ријешења главне б скуиштине апелације. §. 8. Управљање омладинског друштва као и п извршивање друштвенијех закључака, донесенијех п на главној скупштини, спада у дјелокруг централ- с ног одбора, који се састоји од пет чланова и има своје стално мЈесто гдје скупштина одреди. §. 9. Централни одбор бира главна скупштина на годиву дана, т. ј. до друге главне скупштине; ова уједно рјешава, ко Бе од избранијех одборника Ј бити предсједник, ко потпредсједник, ко први тај- с ник, ко други тајник, ко благајник. Оставља се са- ® мому одбору да створи пословни ред. ® §. 10. Српска далматинска омладина издаваће с према околностима и потреби годишње свој за- 1 бавник. Садржина забавника мора одговарати го- Ј репостављеној цијељи. Право рецензије спада централном одбору. j §. 11. Дужност је централног одборо даље: а) да уз пријаву дотичној власти сазивље редовне или ванредне главне скупштине и да чини припреме за то; б) да чува благај’ницу, књиге, рукописе и сваку другу имовину омладинског друштва; в) да ирима прооге од појединиЈех мјеснијех дружина и појединаца, да подмирива трошкове и . у оиће да води друштвене рачуне, и г) о свому раду и дјеловању подноси тачан извјештај главној скупштини; ова, или одобрава рад и дјеловање централног одбора, или га пак не одобрава, и у овом последњем случају дужан је ( одбор сваку штету иадокнадити. §. 12. У смислу §. 2. од. а) оснивају се у сваком мјесту, гдје год је то могуБе, мјесне дружине ' као огранци друштва „Српске далматинске омладине“. §. 13. Мјесне дружине стоје непосредно у свеви \ са централнирм одбором, шаљу истоме мјесечне прилоге својих чланова и извјештај о свом раду. Чланови пак, који станују у таковијем мјестима у • којима нема мјесниЈех дружина, шаљу, као штоје i већ у §. 5. споменуто, своје прилоге непосредно i централном одбору. [ §, 14. У смислу цијељи српске далматинске омладине главна је вадађа мјеснијех дружина: i а) да у народ растурују сваку корисну књигу, . а особито књиге српске омладине далматинске; б) да држе састанке по примјеру ђачкијех или i у опће књижевнијех друштава, на којима би поједини чланови доносили своје умне радове, научне - или критичне расправе, те тијем се спремали за ваљане раднике на књижевном пољу, а у интересу , наролне просвјете и благостања; i в) да одржавају по потреби и могућности јавне i зборове поучавајући народ ријечи и дјелом, и 1 г) да приређују друштвене забаве у свом МЈ‘есту. §. 15. У осталом имају мјесне дружине потпуну - слободу у погледу њиховијех унутрашњи- јех ствари, то јест ако исте не стоје у опреци са - интересом цјелокупне омладине далматинске, или у опреци са земаљскијем законима. У том случају овлашћен је централни одбор да разријеши дотичну мјесну дружину до прве редовне или ванредне главне скупштине. Разријешена мјесна дружина има та иста права као што је у §. 7. спом» нуто ва искључене чланове. д §. 16. У случају ванредне потребе може централни одбор сазвати ванредну скупштину на з о хтјевање већине омладинскијех дружина. §. 17. Док се не изабере предсједник скупштини до онда иредсједава истој предсједник централног . одбора, тајник истога одбора врши биљежничке дужности. Послије тога бира скупштина предсједi_ ника и четири биљежника. §. 18. Да редовна или ванредна главна скупштина може пргвовељане закључке доносити, нун жно је да буде присутна воловина друштвенијех чланова, а мјесне дружине могу бити застуиане ia својијем изасланицима и у том случају броји до-

тични изасланик толико гласова, коликочлановазаступа. §. 19. Не узможе ли се редовна или ванредна главна скупштина одржати, са неприсутности половине друштвенијех чланова, онда, иза четири недјеле од дана кад је била прва сазвана, сазивље централни одбор другу главну свупшт?ну и ова може доносити правоваљане закључке без обзира на број нрисутнијех чланова. §. 20. Поред централног одбора бира скупштина и ревизорни одбор, к< ји има глввној скупштини послиЈе годишњег извјештаја централног одбора, ноднијети своје мишлење о одборским рачунима и управљању. Ревизорни одбор састоји се од пет лица а опстоји само за време скупштине и чланови ист< га не могу бити уједно и чланови централног одбора. §. 21. Кад би кадгод такове неприлике наступиле да би „Српска омладина далматинска" морала престати, онда читава њена имовина припада просвјетном заводу „Матици Српској“ у Новом Саду.

Политички преглед.

Спојење војничке Крајине то j'e, поред других дневних пигања, тема, којом се по готсву све новине у овој монархији баве. Како су назори и мишљење овога листа о том предмету обележени и познати, то ћемо по где које страно мвшљење без коментара саопштити. „Нова Сл. Преса", која је позната као противница Словена у опште, јужних особито, пише о дану, кад су наредбе о спојењу Крајине обнародоване, осталог и ово: „Данашњим даном дакле престала је војничка Граница бити самостална управна област, и у нелој монархији нема сад ни једне области, где је војвички апсолутизам узакоњен владавински облик. Ми би смо се том чину могли радовати, да није окупацијом Босне и Херцеговине створена У којој у државоправном погледу владају прилике, сличне онима, што су сад у Крајини уклоњене.“ Све будаиештанске новине баве се беседом коју је уг. министар-председник К. Тиса у свом изборном срезу, у Шепшанском СенрурЈју 5. о. м, држао. Ту прилику називају оне догаЈајем само у толико, што је Тиса сад првом употребио ванпарламенатску згоду, да даде политичку изјаву. Но кад сам „11. Лојл“ вели, да тисина „беседа тешко да fie сваком очекивању одговорити," онда је то доста за оцену реченог „дога^аја/ 1 Министар је прво истакао у беседи, шта је учвњено, да се уклони мањак у државном газдинству и успоставн државни кредит. За тим се осврнуо на оне, који мисле, да би се државни темељни закон, што је споразумно с Аустријом створен, могао једнострано изменити, кад би они дошли до власти. Ни једна од обеју опозицијоних странака, рече, не би могла допустити, да се тај закон једнострано измени. За тим говорник npelje на питање народности, те рече, даму јемило, штоуједно исто доба о њему пишу, да тирански угњетава немаџарске народности и да маџарске интересе жртвује немаџарскима. Он мисли, да слободној држави није пристојно, а данас да није више ни можно, да помаџари оне, који нису рођени Маџари. Даље рече о тој теми, да се од сваког појединца може захтевати и захтеваће се, да свако, ко живи у Угарској, употребљујући слободно свој матерњи језик, буде веран граЈјанин угарске државе и да не аспирује против њезиних ннтереса. Пдући сабор, рече, имаће да расправља питања управе, правосуђа, Фивансија и трговачког промета, од којих се може човек надати, да fie поправити, управу, комуникације и прометне иј трговачке прилике. За почетак јула била је уречена скупштина четквх народних заступника и повереника. Као што чешкИц народни листови јјављају, она ће се за јамачно иочетком септембра (по рим.) састати, пре чешког земаљског сабора. На њој ће се већати о оиштим политичким и народносним питањима и о томе, какав положај да заузме чешка народна странка спроћу поднесака, што fie сабору стићи. Осим те политичке прилике, вредстоје боаВиЧесима две народне светковине. У Ходославцу у Моравској отвориће се свечано i 2. (14.) августа дом, у ком се славни Палацки г родио. То he бити права народна светковина, у i којој ћемо и ми, uo словенској крви браћа чешка, - ако не физично, а оно мишљу учествовати. Друга светковина биће 30. августа (11. септ.). Тога дана • отвориће се свечаним начином чешко народно - позориште. Осим свечане представе, биће тога х дана у Златноме Прагу и свечан поход. Др. Рие гер држаће свечану беседу. По томе ћесваки даи - све до већеславске светковине бити свечана пред-

„ЗАСТАВА* изј&зв редовио: средои петвои недељом, на пелом табаву, а уторнивои ва по табава. ЦЕНА ЈЕ ОВА ва Аус тро-Угарсиу: ea целу годину ...... 14 ф. —в. ва по године 7 ф. и. ва четврт године 3 ф. 50 н. ва 1 иесец . 1ф.20 и. 3» Србију (у сребру). u годину 35 дин. на пола године 17>/, дин. на нетврт године 9 динара.

БРОЈ 104. У Новоме Саду у петак 10. (22.) јула 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачуиају се”по 8 новч. од сваве врсте оваких ситних слов а за жиг плаћа се по 30 ноч. сваки пут. ДОПИСИ шал>у се уредништву, а предплата и огласи алминистрацији »ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враКају се натраг. Иоједини бројеви стају 10 новч.