Застава

ЗАСТАВА

БОСНА-ХЕРЦЕГОВИНА ПРЕД САБОРИМА.

После делегацијони расправа о босанско-херцеговачкој ствари долази та ствар на дневни ред дотични државни законодавства уг. счбора, и аустријског „рајхсрата*. Угарски је сабор и у том аустријски „рајхсрат претекао, јер већ с почетка идуће седнице долази ствар на расправу. Насљедник Славије у врховној управи Босне-Херцеговине, који никако неће да се на ту управу натраг врати, још није постављен, и сва је прилика, да ће се чекати на резултат расправе обострани државни с'бора да ее место врховне управе попуни. Немасумњеда ће у обим саборима већином примити се оно, што су обе делегације својим већинама закључиле. С тога финансијска етрана ствари неће ни имати особитог интереса, него политична, и међунарсдна. Од интерееа је, какав ће се дух и правац показати у погледу будућег и међудржавног, и још више међународног одношаја Босне Херцеговине, па ће се онда према томе и јначелник врховне управе за Босну-Херцеговину поетавити. Нас интересује, какав ће се дух и правац у тим саборима, а нарочито у угарском појавити, да ли анексијониетични, или источним народима у опште, па с њима и Босни-Херцеговини спасоносан. Кад се узме, да код аустријских Немаца, а и код Мађара све то више овлађује мисао, да би Босна-Херцеговина за АустроУгарску била трајни извор и Финансијски, и међународни заплета, то се може очекивати, да ће се сад после »друге делегације на обим саборима јачи глас у томе духу и правцу чути. Истина, да се у Енглезкој последњи дана догодио ужасан догађај, којиби кадар био источним народима наклоњену садању владу са унутрашњом политиком толико забавити, да се на спољашњу, а особито источну мање сбазрети може; али како је Парнелова лигистична странка, жестоко осудив тај ужасан догађај, остала при томе, да са Гледстоновом владом остане при озбиљном покушају поравнања, то је изглед, да ће се у Енглеској скоро повратити оно стање, у ком ће Енглеска и на спољашње одноша]е и догађаје нарочито источне, упливисати моћи. Међутим кад се по славенеком свету окренемо, наћи ћемо, да околности нису таке, да неби млого боље пожелити могли. У Русији још једнако траје колебљиво стање. Још се не познаје правац ни унутрашње, ни спољашње политике. У Бугарској и Србији још претеже страначка унутрашња политика, тако да за спољну ни времена ни воље и снаге нсмају. Требало бивише и унутрашње и међусобне спољашње слоге, да се мсђународно сарззмерни уплив добије. Стојећи сад пред расправама уг. сабора о босанско-херцеговачкој ствари ми би желили, да онај дух, који се упређашњим седницама, а по томе у преси појавио у правцу источним народима, и народу у Босни-Херцеговини повољном, сад ојача. Мађарски народ ваља да дође до увиђења, да је, као што су то већ неколицина уважени Мађара признали, и исповедили, Босна-Херцеговина услов опстанка и слободе Српства на балканском полуотоку, и да је то уједно услов за опстанак и слободу мађарског народа, а тако ието и јамство за слогу и снагу Угарске, на основу онолике равноправности народности, колика се са целокупности, јединством и уставности државе сложити може. Сад ће се показати : да лп мађарски народ жели да своју будућност оснује на срећи источни народа, и нарочито српскоia на балканском полуотоку. Садћемо видити како стојимо. С тога ћемо течај расправа пажљиво пратити. Српски народ у Босни и Херцеговини патио је од времена турског освојења најдуже и најтеже; па и сад је пасторак. Тај је народ заслужио, бољу срећу. Заман би биле неприродне свезе.

Једном речи: Мађари нек не траже у Босни-Херцеговини клин међу Српством, јер би иначе тај клин могао се окомити. Онда би се могло испунити пророштво једног њиног државника, који рече, куд би ее у таком случају Срби с оне стране одали, и покушај с клином међу српским народом на истоку могао бч произвеети посљедице, од који се тобоже убојавају, а које управо за излику противу Српетва елуже. Ми ћемо пратити расправе о босанскохерцеговачкој ствари на уг. еабору, оценићемо ји и желимо, да по тамошњи народ корисне буду.

Политички преглед.

Две су ствари у општој политици у Јевропи, које у овај мах свакоме пажњу на се обраћају. Једна је меЈународне природе; друга истина унутрашње-подитичсе, ааи и пак својим значајем толико замашна, да јој се општа пажња поклања. Прва је подунавско питање, друга дублински догаsаји. Нас се првавишетиче, не само што је општијег значаја и замашаја, него што се својом природом маша и интереса српског народа. За то sемо прво узети, да видимо, како она стоји и шта је с њом. Подунавско питање сведено је истича у расправе меЈунаодне подунавске комисије, и она треба да га реши, али при томе много долавн у обзир, како Бе се Румунијатомприликом владати, јер подунавско питање дотиче се њених интереса више, него и чијих, по што она једном страном сва лежи уз Дунав, те је дакле „по превасходству" прибрежна држава. Редовно заседање подунавске комисије отворено је 28. априла у Галћу.Комисвја Ве најпре обавити редовне nocjOßf, па Ве тек онда у ванредном заседању узети бареров предлог у претрес. Како из Галца брзојављају, може лако бити, да ће измеру редозног и ван реднос заседања проћи кратка почивка. Ако то буде, то је внак, да се румунска опозиција против барерова предлога не узима, као што се и не може узети, на лаку руку, и да ће се почивкзјамачно употребити на то, да се противности вагладе. У осталом, идемо, да видимо, шта fie бити. Што се тога тиче, како ће се Румунија у подунавском питању држати, то је министар спољашњих, Статеску, обележио у народном представништву. Одговарајући 29. априла у сенату на дотичну интерпелацију, рече он, да румунска влада сматра вршење поречке полиције као право, које је тесно скопчано с правима територијског сувренства. То је начело потврђено и у краљевој посланици. Владајеишла за тим, рече, не би ли силе признале Румунској право. да на румунском земљишту само и једино она извршује правило о пловидби, а Јевропа да је надзирава. За тим министар на бареров предлог, па изјави, да он истина значи напредак спроћу Аустро-угарског тако званог Аван-прожета, али да се од овог ни мало не разликује, што се тиче надлежности предложене мешовите комисије, која би се тек имала саставити, те да j'e по томе противан главном начелу румунског програма. Туизјави Статеско: Румунска влада ие може примити барерова предлога онако, како j'e састављен, али и пак мисли, да би се на основу истог могло доћи до сборазума, кад би га подунавска комисија тако изменила, да суверенство прибрежних држава буде очувано. Без те пак измене, Румунија не може пристати на Француски предлог. Интерпелант Градишћан (од већине) изјави на то, како је он уверен, да земља не Ве бити уз владу, ако ова усвоји бареров предлог. Он жели, да се подунавско питање реши на основу предлога, што га је Хајмерле на берлинском конгресу поднео. Bolj опозиције Катарција изјави, да он о том питању не може иврећи своје мишљење и суд, докле му год не буду познате свеФазепреговора.Напредлог министра-председника завључи сенат, да одржи тајну седницу, те да саслуша дипломатске документе, што се тичу подунавског питања. 0 истом питању пријавио је и Вернеско у комори интерпелацију. Што се тиче горе поменутог хајмерловог предлога оподунавском питању, што га је Градишћан искао, да се супститујише на место барерова, то исто иште и Коголничан у свом „Романулу.“ Предлог хаумерлов гласи у главном: Дунавска пруга од ђердаиа до ушћа проглашује

се неутралном, а утвррења у околини биће порушена и не смеју ее више подизати. Јевропска комисија на доњем Дунаву ocTaj'e у својим функцијама, Koj'e ће од Галца да мора вршити; она ће трајати до 1883. год., а њена права и обвезе остају не такнута; у вршењу својих Функција j'eeвропека комисија не зависи од државе, чије је дунавско ушће. Правила за пловодбу и поречку полицију од Ђердапа доле морају бити слична онима, што важе или што ће важити за пругу од Галца доле. Један повереник Ј*европске ксмисије пазиће, да се правила врше. На прузи од Демир-капије до Галца не ће трговина, ни пловидба бити оптерећене никаком посебном таксом. ње Ђердапа поверава се Аустро-Угарској. Као што рекосмо, други предмет, којим се, ма да је унутрешње-политичке природе, у опште јевропски свет бави, јесу прилике, што су у Инглеској у след убиства дублинског настале. Чудновата је слика, у којој се огледа данашњи партајски живот у Инглеск ј: консервативци потпомажу Гледстова, koj'h се морао решнти, да се лати репресивне политике у Ирској, а Парнел са својима не усуЈјује се, да се тој политици опире. Веле, да j'e дублинско убнство Парнелатако огорчило било, дај'е он из прванаумио био, да напусти своје место у парламенту, па у приватан живот да се повуче. Одмах пошље у Дублин, Корк, Лимерик и друге ирске градове градоначеоницима телеграме, у којнма осуђује убиство и моли, дасе у стотине примерака растури по Ирској проглас његов, што га на другоме месту саопштавамо. Девит рекао j'e, да је погнбија кендишева и беркова наЈвећи удар, што је и кад Ирску задесно. У четвртак у вече требао је Гледстон доњем дому парламента саопштити, каке мере мисли у Ирској предузети. Његови су се предлози врло великим интересом очекивали, но до часа, док ово писасмо, до нас још није стигао извештај о томе, У четвртак су сахрањене жртве убиства, и њима у почаст није тога дана до вечери парламенат држао седницу. Убицама њиховим ни трага, ни гласа. Черлс Мор, за кога смо у прошлом броју јавили. да је у Дублину ухваћен, Американац је и пуштен је на слободу, пошто се није оправдала сумња, да је он један од убилаца. У Портсмауту пријавио је неки млад Инглез полицији, како му је на некслико дана пред убиство било понућено сто Фуната стерлинга, ако узучествује у убиству, но он је понуду одбио. У след тога доведен је у Ливерпул, да буде преслушан. Поред горња два предмета од општег и општијег интереса истакло се у овај пар и мисирско питање, које је у ј'едан мах акутним постало. У Мисиру је настала права револуција. Као што је познато, кахирски суд осудио је 40 официра, међу њима и бившег министра Османа РеФки-пашу, вбог познате револуције, што се пролетос догодила, осудио их на губи.ак чина и прогон у Судан. Пресуда је учинила врло непријатав утисак у Кахири и свему Мисиру. За то је министарство било навалило на кедива, да пресуду не потврди него на против још да je измени. ТеФик паша колебао се вз прва, но на послетку је потврди. Због тога је министарство 29. о. м. на своj'y РУ ( У сазвало миснрску комору, да она реши спор. Сам тај чин сматра се, као да је Тефик паша већ збачен с поткраљевске столице. Меру тим, минестарство j'e изјавило јевропским консулима, да ће кедивљева личност остати не потвререна, а тако исто и да се јамчи јевропљанима за њихову сигурност. Заступници Аустро-угарски, талијански и немачки упућени су, нека се клоне сваког посредовања. Мисирска влада под Арап-оашом опреће се сваком посредовању турском. Мисирске ствари дакле узеле су озбиљан вид, и сваки час могу се ив Фараонске вемље очекивати врло важне вести.

Мајор Јоца Стефановић Виловски у Вршцу.

У суботу 24. априла (6. маја) са вечерњим железничким возом приспе у нашу варош мајор Стефановић и буде дочекан од акцијоног одбора овдашњег представништва, који је имао да учини сву нужну припрему за одржање предавања и да све даље предузме, што се као нужно покаже, те да би се каналисањем отклониле ове свакогодишње поплеве, које банатско становништво материјално и физички море. То вече служило је на међусобно познавање акцијоног одбора са предавачем, а сутра дан у недељу пре подне учинио је предавач своје посете врховима овдашњих грађанских и духовних власти. У то исто време, дакле у недељу пре подне, беху улнце необично живе и ввдело се мно-

штво страних лица: био је и леп број Срба сељака из оближњих села, који су држали, да ће цредавање на српском језику бити. Осим тога страни су држали, да ће се предавање до подне свршити, у чему су се такође преварили, пошто је ово за иосле по дне у 3 сахата заказано било. Предавач је са градоначеоником већ пре 2 сахата био у дворани (грађанске школе), те је понамештао своје цртеже и планове и наредио све што ће му потребно бити при предавању. Око 3 сахата поче се дворана пунити и могло је бити свега између 200 и 300 слушалаца, међу којима и неколико женских. По „карактеру" било је ту спахија, земљепоседника, трговаца, чиновнзка, сеоских бележника, мерника, журналиста и т. д, а по местима из свију околних села, из Беле Цркве, Бечкерека и т. д. Дворана је на горњем спрату, те је сунце својим и сувише жестоким зрацима јаку топлоту проузроковало; но на срећу, пространство дворане није дало да та топлота несносном постане. Градоначеоник, седећн за зеленим столом, отвори ову »конференцију* изјављивањем смера њезинога прво на мађарском а затим и на немачком језику и уједно приказавши скупштини умољенога предавача. Мађарски је обавештај изговорен тек да би се уговело т. з. „мађарској државној мисли“, јер у целој скупштини ако га је неколицина разумевала, остали су ra трнљиво слушали са оним чудноватим изразом на лицу, који се не да описати но самовидети у оних, кој'и дођу у какву страну богомољу, па им они непознати обреди и непојмљиве речи са тајанствености им и тајанствено расположење намећу, а ово је у толико теретније било, што је и сам говорник, ваљда у уверењу о пукој формалности тога, исти обавештај доста механички избацио. По томе се попе г. Стефановић на катедру, седе за сто, и стаде своје предавање (на немачком језику) читати. Ја ћу овде у кратко да саопштим језгро овога предавања, у колико се то може цигло према сећању и неимајући ничега писменога пред собом. С тога неће бити овде вишта у бројевима изражено и с тога ће се наћи по нешто нетачво, што држим да ће ми се с обзиром на нредречено опростити моћи. Предавач је започео са почетком своје пажње, коју је на себе свратила водена елемевтарна сила, и он је логичким редом изнео, како га је то посматрање одводило све до даљих и даљих конзеквенција тако, да је са свим појамно и објашњено, како је он до свога пројектованог канала дошао, који је рад он себи за цељ свога живота ставио. Овакав природан начин разлагања учинио је ово предавање занимљивим. Но ја морам украће да се изразим, па ћу да изнесем ствар онако како је за моју цел згодније. Главни узрок поплавама и патњама отуда, тај је у Казаву (Демир-капија, Eisenes Thor). Дочим је Дунав више Казана широк тако, да се с једне обале скоро не може она друга догледати, дотле је овде његова ширина постала танка узина, а уз то камените стене не дадоше му ни да се мало дубље укопа. Докле су воде мале, дотле кроз Казан може Дунав уредно да протиче; али кад после зиме, услед снега, а доцније и киша, реке набујају, те Дунав нагло нарасте, тада сва вода не може кроз Казан да протече у један мах и ова расте још више, па се враћа натраг и разлева се по равницама. Те равнице су природан резервоар за сувишну воду, која ту чека своје време да кроз Казан протече. Наше владе и разна друштва рђаво смишљеним регулисањем река хоће овима да одузму њвхове природне водоплаве, резервоаре. Они насипима заграђују реке, те ове не могући у шириву да се распростиру, дижу се у вис, итако ваводњавају и внша места, која пре регулисања нису за поплаве знала. То рашћење воде бива времевом и с тога, што вода са собом носи талог, муљ, који својим сталожавањем дно реке непрестано узвишује и тиме воду у внс тера. Проучавајући све те чиниоце, који утичу на рашћење воде, г. Стефановвћ је могао годину и дан да преткаже, када ће Сегедин да ое потопи. ћорава политика колонисања Подунавља од Титела до Ковина и задолмљивање Дунава отуда отерало је воду још у већу висину, те се је ова са већом снагом почела враћати натраг, но пређе, и отуда је дошло, да је дунавска вода ушла у Тису и у друге канале, и уза то још проваљивала које где своје бедеме, те плавила и она места, којадотле о текућој води нису ни зпала (од тада се у вршачком риту рибе ватају.) Тим нагомилавањем воде у нашим крајевима успорио се њезин оток и она се упила у земљу и тако почела топити наша поља и подруме. Ето, отуда је та несрећа: поплављени Банат.

„ЗАСТАВА" излази редовно: ередом, петвом, недељом, на целом табаку, а уторнивом на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву: на целу годину 14 ф. п . на по године 7 ф. п . на четврт године 3 ф. 50 н на 1 иесец 1 ф. 20 н’ За Србију (у сребру) иа годину 35 дин. на пола године 17 7» дин на четврт године 9 динара.

БРОЈ 69. жГц “ ~ % У Новом Саду у недељу 2. (14. маја) 1882. ГОДИНА XVII.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч. од сваке врсте оваких ситних слова за жиг пдаћа се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претилата и огласи аднинистрацији „ЗАСТАВЕ у Нови Сад. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.