Застава

Вршац, 13. (26.) марта. (Збор an сабор. Српско народно позориште. Цирвус конрадијев. „Наш једижац" и „Српство*.) Па да не призна и најзатуцанији назадњак, да живзмо у добу паре и електрике, у којем се за најкраће време учине промене, каквима се човек скоро чудити мора. Ево на пример, шта се данас код нас догодило. Као што сав српски свет врло доброзна, ми вемамо правог црквеног представништва, већ сурогат тога заступства. Па како оно није израз општинске воље и мњења и како се усљед синодског операта у овој највећма притешњеној општини породила жеља, да се против тога изрази и сазив сабора пожури, то је уредник овдашњег „Српства® учинио пријаву за јаван збор овдашњих Срба, који се требао о новој години одржати. Али наш славни мађистрат нађе разлога, да тај ке дозволи. Тај мудри разлог се састоји у томе, да за аакве ствари ■мају власти а није збор држављана и бирача позват да о њима води бригу; но што је најлепше, овај разлог је увенчан и министареком потврдом. Па ипак није требало нашем магистрату ки пуних 10 недеља дана, па да се о томе своме разлогу разувери, који би се могао просто свести у изреку: „плабај па кушуј“, јер прекјуче заиска леп број овдашњих Срба такав исти јаван вбор за данас и пријава се уважи и збор се одржи на најчаснији начин. Каква промена за 10 недеља! Не рекох ли ја, да живимо у веку паре и електрике! Тада је било по немачким и мађарским ковинама вести и бележака о „новим смутњама омладивским" итд., итд.; а данас су то „најижтелигентније српске општине“, што се изјавише против синодског дола а за сазив сабора. И тако ме ево, да вас известим о јавиом збору, који се одржа у гостионици код .Јелена“, чије собе не могоше у себе примити све бираче, који амо поврвеше. Др. Милосављевић, као једаи од сазивача, разложи цел збора, на што се приступи избору часништвв, у које буду изабрати: честита старина Мита Поповић за председника, а Н. Брашован и Л. Нанчић за перовође. Пошто се саборски одбор већ сутра састаје, то се после говора дра Милосављевића закључи, да се готова представка одмах прочита, што кад се учини, одмах се и уевоји и нареди да се таки са експресом пошље. Још буду четири члана овога збора за оверовљаче изабрата, на што председник збор распусти. Еле место у први а ми у последњи час учинисмо своју дужност; али за то нека се наш славни мађистрат извињава ми немамо шта. При свршетку се још завључи, да се писмено изјави захвалноет српсвим посланицима на угарском сабору, који својом споменицом министру председнику покренуше целу ствар. Последњега о. м. по нашем кал. оставља нас ■аша народна позоришна дружина, а отићи ће у Белу Цркву, где ће се један месец дана задржати и где ће се решити: хоће ли Дунавом у Вуковар или Осек, или железкицом у Чаково или Тамишвар. Но пре него што оде одавде, даваће уз припомоћ његових чланова наше певачко друштво ,село“ у корист преноеа костију Бравка Радичевића. Овако ће се заиста на најплеменитији начин прославити раставак са позоришном дружином. Програм ће бити врло одабраж, каквог већ давно нису вршачке забаве имале; но оовоме ћу вам послесамога села, после догађаја писати. Синоћ, у суботу, даван је нов комад, који је дружина овде научила, „Адријана Лекуврерова*, позоришка игра од Скриба и Легуве-а, превод К. Н. Христића. Представа је ишла са свим тачно и пратила ју је са пажњом и допадањем пуна кућа. Изазивани су били: Рајковићка (Адријана), Димитријевић (гроф саксонски) и Лукић (Мишоне). Има месец дана, како се бави овде и Копрадијев циркус, но он није никаква уштрба нашем позоришту могао нанети а особито ово неко време, где зима као да се повратила, те је циркусу многе посетиоце отргла, а неки се боме и поболеше од назеба у том „загрејаном* циркусу. Ово дана се виђао овде аутор чувене а незнане „посланице* и то, као што чујем, у намери да удеси процес против „Српетва", које је донело нека откривења о тециву учености и доктората тога нашега „једивца". Да би ствар изгледала невинија, то ће се лист појурити због политике, што је у толико угодније, јер не мора племенити калуђер пред суд излазити, а то је у сваком случају тугаљива ствар. Та међу добрим пријатељима даје се ствар удесити. Но ипак сам ја склоњен да ове гласове убројим у басне и пусте жеље, јер у овима, а особито у овим последњима наш »јвдинац* обилује јако.

Дневне новости.

(Превиши дар.) Њег. ц. и кр. Величанство даровало је из приватних средстава ерпској црквеној општиви у Швици 800 фор. на грађење парохијске црвве. (Дворске вести.) Место у прошлу суботу, као што је из прва одређено било, полази давас у по дне Њеио Вел. царица-краљи ца у БаденБаден. (Лица.) Бан Пејачевић отпутовао је 18. (80.) ов. м. И8 Загреба у Беч, одакле ће у Будапешту. КнежеввћПетар Карађорђевић отишао је 18. (80.) о. вз Беча у Париз.

(Имеповања у Троједвој Краљевики.) Бан краљевина Хрватске, Славоније и Далмације именовао је трговце Симу Тепића и Мавру Ланд е см а н а приседницима у трговачко-меничким стварима код кр. судб. стола у Вуковару. Даље именовао је: ђуру Гршковића, прислушника код кр. судб. стола у Вараждину, судбеним приставом extra statum код кр. судб. стола у Осеку, Матију Ферлан а, прислушника код кр. судб. стола у Вараждину, судб. приставом extra statum код кр. кот. суда у Гоепићу, Вилима Павлића, прислушкика код кр. судб. стола у Вараждину, судб. приставом extra statum код истог судб. стола, Радована Парташа, прислушника код кр. судб. стола уЗагребу, судб. приставом extra statum опредељујући му место службовања код кр. кот. суда у Крижевцима, Арттра Дурбешића, прислушника код кр. кот. суда у Новом, судб. приставом extra statum опредељујући меето службовања код истогкот. суда Владоју Дежмана, прислушника код кр. судб. стола у Беловару, судб. приставом extra statum код кр. судб. стола у Госпићу, Јосипа Суботића, прислушника код кр. судб. 'тола у Руми, судб. приставом extra statum опредељући му место службов ња код истог кот. судв, Алексу Микца, прислушпика код кр. кот. суда у Копривници, судб, приставом extra statum опредељујући му место службовања код иетог кот. суда, Драгутина Брошан«, прислушника код кр. кот. судб. стола у Осеку, судб. приставом extra statum код кр. судб. стола у Зему ну, Степана Орешковића, прислушники код кр. судб. стола у Беловару, судб. приставом extra statum код краљ. кот. суда у Госпићу, а Крунослава Клајића, прислушника код држ. одветништва у Петрињи, судб. приставом extra statum код кр. кот. суда у Оточцу. (Именовања и премештаји у Босни и Херцеговини.) Политички пристав I. разр. Антун Паули, премештен је од котарске обл>.сти у Требињу к управитељству полиције у Сарајево, а политички пристав I. разр., Антун Занковић,од котерске области у Мостару ка котарској облаети у Требињу. Новоименовани политички пристав 11. р., Ладислав Осолински, додељен је котарској области у Мостару. Практиканат код порезног уреда у Гицком, Лука Грђа, именован је вотарским писарем и додељен мудирату у Вратковићу. Привремени судбени пристав ниже пристојбе код котареког уреда кано суда у Гацком, Јован Стенгел, именован је привр. судб. приставом више прист. и остављен ва садањему месту, а свршенн правник, Павле Старчевић, привр. аусултактом код окружног суда суда у Сарајеву. Премештени су: Привр. судб. пристав више прист., Јероним Тар таљи ја од когарског уреда кано суда у Невесињу ка котарском уреду кано суду у Ливну; привр. судбени пристав више црист., Антун Нивелински, од бањалучког окружног суда ва котарском уреду кано суду у Љубушком; при;. судб. пристав ниже прис., Карло Захратка, од котарског уреда кано суда у Ливву к окружном суду у Сарајеву, а привр. судб. пристав ниже прист., Исидор Хулес, који је у заступању код котарског уреда кано суда у Невесињу, додељен је истом котарском уреду. Именоваии: привр. порезни контролор ниже прист., Јосип Скербец, у Грачавици привр. порезним контролором више прист. код окружног порезвог уреда у Д. Тузли и привр. порезни официјал, Готлиб Пахер, у Љубушком привр. порезним контролором виже прист. код порезвог уреда у Грачаници. (Alliance universelle antijuive Општа задругазавојевање против чивуштва,) која је лаве у Дражђанима први антисемитски ковгрес држала, сазвала је и ове године други конгрес у Шемниц (у Саксонији) за 27. и 28. април о. г. п. н. к. Ко оће на њему да учествује, треба да до 20. априла извади улазницу, која се уз пошиљву од 10 марака може добити у накладничкој трговиви Е. Шмајцнера у Шемницу.

Политичке вести.

Загребачке „Народне Новине" јављају, да је бан наредбом од 27. марта наредио, да се избори народних заступнина у бившој Крајини, пошто су изборне листине свуда зготовљеве, имају обавити 19., 20. и 21. априла о. г. п. н. к. У суботу, у 2 сата после подне кренуо се први транспорт Чанго-Мађара из хадикфалве, из Буковине, да се насели у бившој банатској крајини око Панчева. У овом транспорту имаде 600 душа. На путу их евуда лепо дочекују. Црна Гора склопила је са Италијом трговачки и пловидбени уговор по начелу највише повлашћених држава. „П. Лојду* јављају ис Котора, да је устанички вођа Стојан Ковачевић упао са својом четом у предео око Гацког, и да је запленио 29 комада говеда. Бечкој „Н. фр. Преси“ брлојављају из Котора, да је у прошлу среду око по дне опет било боја између Црногораца и Арбанаса. 25 Арбанаса, који су се са острва Врањине на копво превозили, буду нападнути од 30 Црногораца цеклињског батаљова, воји су такођер били у баркама. Бој је иа води трајао од прилике два еахата. Из почетка се било из пушака. Кад се пак барке једне другима приближише, поче бој из револвера а за тим са јатаганима. Црвогорци, који су бројем

јачи били аи јатагане при себи имали, потуку свмх 25 Арбанаса. Црногораца је пало 9 мртвих а 11 их се обранило. Усљед овога је црногорска погранична стража појачана. Алеко-паша, гувернер Источне Румелије оће да наступи допуст за нутовање по западној Европи и преко воље портине, јер ова му то до сада још није дозволила. Француску агитаторку Лујзу Мишел затворили су с тога, што се вели да је на челу једне гомиле опљачкала једав пекарски дућан. Ухватили су је на сокаку, кад је излазила из куће једног свога пријатеља. Од неког времена проносе се глаеови о одступању инглеског премијера, Гледстона. Ити гласови као да ће да се потврде. На његово место имао би доћи Хартингтон.

Народна просвета.

( Школа,— Књижевност.— Уметност.— Ооаориште.) (Корице за „Певанију Змај-Јовина Јовановића“.) Ових дана имадоемо прилике, да видимо корице, које је књижара браће М. Поповића дала правити код добро познате фирме у Бечу, не штедећи трошка, да те корице што лепше буду, како би што више одговарале лепој садржини, која је прикупљена у десет свезака змајевих песама. Корице су лепим арабескама и позлаћеним шарама тако укусно и дивно искићене, да ће песме, у њих повезане, као прави украс служити за сто у свакој српској кући. Корица тих има у различитим бојама тако, дасвако може себи боју бирати по вољи својој. Књижара је учинила много за српску књигу, што је издала змајеве песме у тако лепом издању, да му и у других већих и напреднијих народа не можеш лако пара наћи, а сада је српску читалачку публику обвезала и тим, што је дала зготовити и достојан спољашњи облик за таку дивку садржину. Препоручујемо нашем свету, да што пре набави и песме змајеве и корице за њих, да се не би распродале не баш у великом броју наручене корице као и дивот-издање, које није штампано у сувише много егземплара. Лепо укоричене змајеве песме не би смеле фалити ни у једној српској кући, која хоће да се броји међу изображене у свету! (Српско уметничко друштво у Београду.) Оенивачи друштва за уметност лржали су ту скоро скуп, те углавили правила друштвена. За који дан биће сазван први главни скуп, на ком ће се бирати управа. (Васа Пелагић,) књижевник српски дошав у ■рајњу оскудицу моли растураче својих књига, да му пошаљу уплату за књиге на адресу његову у Туриу Северин, у Влашку.

Народна привреда. (Земљорадња. ПндустриЈа и занатлијство. Трговина. Финансцја. Саобраћајна средства.) ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈОНСКЕ РАДЊЕ Стевана КостовиЂа у Будим-Пешти од 19. (31. марта). Жито из Потисја 80 82 ф. 10.60 ф. 10.75 „ , , 77,79 , 10.15 ,10 50 „ банатско 76,81 , 9.50 , 10.45 ’ бачко —— 79,80, 10.20 , 10.45 , , 75,78 , 9.40 , 10.25 , влашко 76,78 , 8.40 , 9. , , по каквоћи 74,75 , 8.20 , 8.40 , орпско 75,77 , 9.25 , —. , „ а _. — „ —, Узанц-жнто sa март-априд 1888. —ф. 9'77 „ 9-80 , sa септ.-октобар „ 10.12 , 10.14 Раж мађарска 7.10 , 7.30 , влашка к 6.60 , 7, Јечам sa храну 7.15 , 7*30 „ ва пиваре 7.60 , 7-80 , влашки 6.80 , 7.50 Зоб трг. роба 6,30 , 6.45 , фина роба „ 6.60 , 6.90 Узанц-зоб за март-априд 1883. , 6.52 , 6.55 , ва септ.-октобар , 6.68 , 667 Upoja мађарска , —. — , —., влашка , 6.50 „ 6.66 , влашка за пролеће r 6.30 „ 6-40 Кукуруз, готова роба, банатски , 6.50 , 6.55 , « ■ влашки , 6.60 . 6.55 „ ва јутв-август банатски , , за септ.-август банатски , Кукуруз sa септ.>октобар банатски , , за мај јуни 1888. , 6.45 „ 6.48 , за јан. фебр. март, банатски нови ,—, —•„ ва јаи. фебр. март, влаптки нов ,—„ _.Репица готова роба KohJ „ , банатска - , 18 75 . 14.75 , ва август-септембар Kohl „ u.’/ B , 15. , за јухи-август бвиатска , Горушица по каквоћи , 6.50 „ 7eo Мувар , „ , is._ „ 13 25 Ланено семе по каквоћи „ ц._ , 12.50 Кудељно семе , , 9.60 „ 10 50 Бикељ по каквоћи 8-_ , 860 Паеуљ бели нови , 9. , 9.75 , „ стари 7. „ 8, кути нови— 10.— , 11.Погачмце од репице —, 5.50 , 6. Погачице од горушице по каквоћи , 5. „ 6.25 Панрика трг. роба —, 17. „ 18„ фина роба , 45. „ 48.

Мед оцеђен 87. , g9._ „ вошчан . 86. „ 37 „ за октобар-иовембар оцеђеи „ —. — „ Восак рожнавски «134, „ 137, „ славонски ■ 136, „ 140, Шљиве српске гот. роба нова у бурадма „ 14, „ 14,5q „ » „ . У џакови „ 14,- „ 14.25 „ „ узанц роба за нов. у бурадма „ —. — „ „ . „ ■ У џакови . 11.76 „ „ босавске гот. роба нова у бурадма „ 14. „ 15,eq „ . , . У џакови „ 14, „ 15,50 „ „ узанц роба за нов. у бур. .—— „—. . . . » У џакови - „ 12.25 „ Иекмеа, готова роба, славонски „ 20. „ „ за свптембар-октобар славонски „—„ _._ „ » „ . банатски .17.- „ 20Свињска маст варошка . 76.50 „ 77.50 „ „ сеоска роба . —.— , Славина саљена варошка „ 67. „ 68, „ „ сеоска роба „ 64. „ Швшарке прима мађарске „ 16. „ 17._ „ прима 1881 славовске „ 16. „ 16,50 . секувда „ „ „ 10.— „ 18,„ прима српске 1881. „ 18.50 „ 16.„ прима босанске 1881. „ 14.26 „ 15.50 ОвчиЈе коже срвске no 56 квла „ 40. „ 42, „ „ босав. и крв. по 56 кила „ 40 „ 42, . „ македонске по 66 кила „ Јагњеће за табаке 102 ком. „ 90. „ 106. „ нове за ћурчије по 102 комада „ 100,— „ 115, КоавЈе хрвитске ва 60 кила „ 60. . 66. „ иађарске и ердељске за 50 кила . 65. „ 67. » српске 60. „ 65. •ве без ногу и рогова са 3% шконто. Храна. Знатно се је поправило расположење житарске радње и данас је плаћана шеница са 10—15 новч. више но свршетком прошле недеље. Термин-шеница за пролеће такође се поправила са неколико новч., јер имаде мало отказа. Нај живље развио се пак посао са кукурузом, јер никако нема готове робе, а и немамо абсолутно никаква складишта и јучеу је продан један терет 8000 пливајући по ф. 6.55 Усљед тих догађаја развила се жива воља шпекулације за мај. јуни, која се тим више узвишује, што су многе фирме дужш кукуруза, те сада морају чинити куповања за покриваље шлу са. Јечам и зоб јесу чврсти у цени. Продукти. Ове недеље остао је рад са шљивама непромењен и десило се врло мало шлусова. До данас беше nponei у опште велик, шта више, такав није јошт никада био, jej још немамо ни свршетак марта, а већ дођоше до продаје ок< 34.000 метар-цената шљива, што тим више пада у очи, што има мо ове године врло доцкан пролеће. Већина шлусова учињен! је у српској роби, но мора се добро пазити, јер је прошле пе деље јављено из јужне Француске, да су мразеви нанели штет] воћкама, које су већ у цвету. Овај се догађај потврђјје ти» више, што имаде из иноземства налога за куповање' ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИЛ (При закључву листа приспео.) Београд, 21. марта (2. априла). Јуч< је за митрополита изабран архимандри 1 Теодосије МраовиВ, умировљени проФесо] богословије. Одговори уредништва. В. П—ћу у Турви Северину. Пошто ко, нас вије дозвољено сабирање прилога без дозвол властв, то се оној другој вашој жељи не можем одазвати. У осталом сабирање би и ииаче тешк ишло ва безимеву цел, Ш. у Загребу. Радо прихватамо вашу по вуду. Избор предмета остављамо вама ва вољу. Г. Јовану Поповићу у Београду. Рекламовано висмо стигло је овамо, и по гласупо штанске вњиге лримио га је 24. фебруара једаl члан редавције, који је овлашћен да за уред ника писма прима, али га уредвик вије нигда ; своје руке дсбво. Исто се морало особитим случа јем забацити. Како се пак то догодило, tomi висмо могли у траг ући. Јавна захвалност. Штовани r. Милисав Илавшић трговац у И локу, родољуб и прави Србин, принео је ле: дар вашој сиромашној матери цркви, те нам ј( све отолове и обе певнице обојадисати, као и јв' дан провор на корошу направити и обојадисатс дао, вбог чега му ништа друго у валог дати ш можемо, но срдачну аахвалност, те желити, де ее такови родољуби и приложници свете цркв( множе. Закуца ли сиромашак, Отвори иу врата, Уделити јесте лепо, А у бога је плата. У Моловину 13. марта 1883. Филип Недић, Стеван Радооавкић, учитељ н перовођа. председник. ОГЛАСИ. ШПЕЦЕРАЈСКА ТРГОВИНА ПЕТРА М. АНТОНИЈЕВИђА у Земуну потребује једног млађег спомоћника иједног шегрта. 2—2 Завод за лечење с хдадном водом СТ. РАДЕГУНД у Штирској, два сахата од градачке жељезничке станице. Сезона лечења траје од 1. марта до пола новембра. Одношаји и цене су описане у кућевној уредби, која се по жељи бесплатно доставља. Dr. Novy, управитељ завода.

Одговојми уреджиж Бмша Днмитржјевжк.

Српска штамваријк др* Световара Ммлетића.