Застава

ЗАСТАВА

УЗРОЦИ БУНИ У СРБИЈИ.

Извегатаји, који су о догађајима буне у Србији све до скора у страни свет сти- • зали, биди су тако површни и нејасни, да Cf се по њима о првом, непосредном узроку с овог несрећног преврата није лако дало Г ј раеудити. Само је толико извесно било, да * се овај узрок у вољи и раду главног одбора радикалне партије није могао наћи. [fc У дотична подметања београдског преебиро-а и осталих владиних потркуша нису п никада ни њени најинтимнији пријатељи в веровали. Факт, да је не само ова буна ’ све чланове централног радикалног одбора Q] у Београду затекла, него да се ни један м од њих ни онда из престолнице није уклонио, кад су краљеви укази о суспендова- Т| њу уставних слобода и увађању изузетних, опсадних мера већ изишли били, Факт, да п је и сам председник одбора Пашић Бео- л град тек онда оетавио, када му је из поузданог извора стигла изненадна вест, да је влада закључила, да еве чланове ередишњег одбора због злочина велеиздаје оптужи и у тавницу баци, та Факта све- _ дочила су и сувише јасно, да чланове овог с одбора никаква кривица са буне у источним крајевима Орбије не терети. С тога је уз пркос уапшењу одборских чланова, које је очевидно предузето у намери, да тенденцијозним вестима о вривици њиховој званичне потврде даде, све веће веро- н ватности задобијала претпоставка, да је први узрок овом несрећном преврату по све елементарне природе. Како је несношљивост стања у Србији и огорчење народа, које је безобзирна, груба сила Николе Христића до крајности дотерала, на све с стране довољно познато било, то су многи с помишљали, да је народ црноречког окру жја, не могући даље претеране злоупо- £ требе напуштеног и корумпованог чинов- j ништва подносити, извршење наредбе о £ предаји оружја употребио на то, да овом несноеном стању на своју руку покуша краја учинити. Гласови, да је при дизању £ ове буне елементарна снага самог народа иницијативу узела, бивала су неко време све чешћи, и бој&зан, да ће се уста- £ нак баш с тога по целој земљи раширити ( и у толикој мери оенажити, да му стајаћа ( војека не би одолети могла, изазвала је • чак и у Бечу и Будимпешти не малу зеб- ( њу, коју полузванични листови наших влада ; ни. тајили нису. Међутим каснији догађаји . почеше вероватност и ове претпоставке ( побијати. Ни данас се сумњати не да, ; да би за случај, да је сама елементарна снага без даљег утицаја ову буну подигла да би преврат у том случају најдаље за време од десет до четрнај-т дана ако не сву Орбију, ал за цело све источне, јужне и југозападне округе до Ужице обухватио, а да онда у стајаћој војсци не би било довољно снаге да га савлада, и то ie извесно; то засведочавају већ и оне по којима је минпетарство у Бечу евентуалноет оружанг интервенције у седници својој већ претресало било. Но баш та околноег што до тог није дошло, што се устанак није даље ширио, показује, да му прва узрока не смемо ни у експлозивној тежњи елементарнв снаге народне тражити, и у колико вороватнаје бива ово мишљење, у толико мања постаје сумња, а све већа извееност, да први, непосредни узрок устанку не лежи ни у Зајечару, ни у састанцима централног радикалног одбора, него у тајним кабинетима напредњачке партије. Ову претпоставку не еамо да правда све, што се је за време буне догађало, и што се данас после угушене буне догађа, њу пре свега правда и та околност, што устанак овај, како с обзиром на време, у коме је, тако и с обзиром на све друге околности, у којима је покренут, очевидно ником другом није могао годити, до ли напредњачкој партији. Овој партији, к°ја је у попу Крупежевићу за своју „уставну“ борбу знала наћи нужног ажан провокатера, није за цело тешко било, оваке агенте као што најновији израз „П. Лојда" гласи и за „вануставну" борбу против радикалаца наћи изадобити.

Овим агентима могао је посао тим лакши чг бити, што је огорчење народа и иначе п< своју меру навршило било. Ово нам разјашњава, откуда и она чудна појава, да су се напредњачки министри баш у доба, кад ct су најопаснији гласовп о побуни у Бео- hi град етизали, са неким задовољним и над- oi моћним смешкањем у кругу застрашених т< присталица својих показивали. Њима и ли п њима је ова бува годила, њима је требала, ж у њих је кључ за решење питања, како је ф постала. Регистар грехова напредњ&чке зг владе тако је грдан, тако пун, да би одго- н ворност, коју им је на плећа свалио, само ci овим „вануогавним" путем збрисана бити c] моглз. Нећемо овом приликом да се оба- п зиремо на нечувене њихове грехове про- т тив уетава земаљеког са двоглаецима, т на прогонства појединих чиновника, на У прогонство угледиих грађана, на наеи- а ље, извршено над црквом српском и ње- з ним првосвештеницима, на повреду судеке в незавиеноети, нећемо овога пута да се оба- н зиремо ни на оне тешке погрешке, које и изноеи њихова спољна политика на видело д не, довољно нам је показати прстом с само на жалосно, управо страховито ста- л ње, до којега је под напредњачком вла- г дом најосетљевији живац живота државна, г до кога су државне ФинанеиЈе у Ср- j баји доспеле, па да узмогнемо схватити j сав грдан тврет одговорности, који на ње- j ним члановима ле ки. Све остале погрешке, j а наиме погрешке у спољној политици, j дале би се још некако бранити оном три- j вијалном реченицом, по којој „сви путеви j воде у Рим“. Али ствари, штоихдржавне j Финансије у себи скривају, то само < погрешке, то су у истини греси, који им се не би само као манистрима, него и као , људима импутирати могли па кад данас и сами њихови пријатељи у Бечу и , Будимпешти признају, да држав- ; них Финансија у Србији није била на штедљива ни срећна, да је то најтавнија ‘ тач к а у животу српске краљевине, да шта ли би на све то рекла скупштина, 1 радикална већина народне екупштине? По’ мисао на ту реч морала је у напредњачких министара и срч у коетима потрести, 1 и збогтогаје морао НиколаХриетић доћина 1 владу, због тога је морала скупштина с прага ’ још одгођена бати, због тога су морале све уставне слободе еуспендоване бити, ’ због тога се је морао и устанак у окрузима, 1 бугарско - влашким елементом прошара’ нима, инсценирати, због тога је неброј ’ поштених синова српских богу на истину 1 отићи морао, због тога ће куршум можда још и патријотека срца неколицине члаr нова главног одбора прострељати морати, све абог тог, да кривица не дође до ’ казни. И испало им је за руком. Никола Христић засведочио се je у новој улози „ту-1 неског црнца", да се горе пожелити не може. Још само преки суд да сврши своје, " још неколико куршума да се опробају на 3 грудима ерпских еинова па кад се по томе уморена господа мало од овог муч-0 ног рада поодморе, онда ће без сумње 6 „вавусгавно“ стање бити опет замењено e напредњачко-уставним. Само ће још „чоН век од акције" остатак енергичне снаге ° своје морати утрошити у земаљске изборе, па кад и ови под „вануставном 4 ' заштитом дупло плаћених бајонета напредњачку ве[" ћину у скупштину уведу, онда онда ће [ ‘ бити, да је црнац своју дужност учинио ° и моћиће ићи. Од српских Верина не ће в ’ никаква опасност претити, само кад не би тако трула она даска била, на коју је црн° чев заштићеник стао.

Политички преглед.

у угарском сабору довршена је прошле среде расправа законског предлога о повишењу доходаринског приреза. Тог дана држали су реФвренат Хегедиш и противпредлагач ХелФи своје завршне говоре. Хегедиш, ког је опозиција сабора угарског при ступању на говорнвчзу трибину иоздравила усмициме: ЕШI! бранио је у подужем говору поднесак владиа, наваЈајуБи какоје опозвцијатобож лн тога ради стање у земљи онако тамним бојама цртала, што хоБе отуда да изводе закљу-

чаг, да народ ново повишење пореве иеБе моБи|Ци поднети. Бранеђи становвште владино навео је ку 1 Хегедиш iano је у другим вемљама посед оптере-јхр; Вен још више него у Угарсвој (штета само што ид се ва те земље у дотичним п арламентима од стра-1 бо; не народних заступника још није очитовало,да су ст< оне најсиромашниЈб у целој Јевропи, иао што је вл то прилиЈОМ ове расправе речено у сабору у- дт гарском) и како и Француска и Аморика внатне|по жртве подносе з =рад уре£ења својзх Финансија (pe-lpa Ференат је јамачно тек случајно ваборавно доказати разлику у вултурном развитЕу измеЈју поме- тр нутих држава и „најсиромашније државе јевроп- на ске“.) За Хегедишом говорио је ХелФи. Говорсђи о I ко сравњењу што га је реФеренат иввео у погледу ти појодиних држава, очитова ХелФИ да Италија ис-1 ре тина приноси знатне новчане жртве, али да онајбо то све чини ради осигурава својо независности;! гл Угарска напротив прима из дана у дан све всБејпс жртве на својл плеБа а постаје све то внше|и зависном. ХелФИ помиње за тимкаво су говорници мс владвне странке и министар Финансвја особитим ni нагласком говорнли о успоставн равнотеже у др-| еа жавном прорачуну, но да вима пије ни најмање У до тога стало, веБ до одржања своје власти, коју ti себи ва идуБу годину поменутим законским предлогом а за другу реФормом порезена спирит оси- К' гурати желе. Говорник је убеђен да ни сам Са- У> парн не верује у успоставу равнотежс у држав- В 1 ном прорачуиу. Докавује како су поједине ставке|»' прорачуна сасма својевољно састављене. Не ве-1У 1 рује да Бе се у редовним издатцвма моБи знат-| Т! није своте уштедити; највише ако бисошто дало| Ч! уштедити код цовтралне управе, где се још не-1 4 престано извесне особеухљебљавају. Ади у прорачу- 31 ну дало би се уштедити 10—12мидијуна, кадбисер држава ограничила на своје државне задаБе и кад би I и се одрекла тога да игра улогу индустријалца. Држава г i постаје веБ опасним конкурентом приватне инду-1 1 стрије у Угарској; она би требала што пре да| в • напусти све Фабрике, јер држава је најгори инду- D 1 стријалац, што га себи можемо замислити. Критк-1 с ■ зујуБа даље законски предлог, навађа ХелФИ да се в ■ у другим земљама мвого опрезније поступа при| с 1 увађању доходарине, јер да дотична власт себи| с k пре свега сасма подробна дата набави о дохотку! 1 > грарана. У Угарс«ој напротив ради со све на брзу ( • руку, без икаквих дата. За тим очитова Холфи да| в - пада јако у очи, да у овој ствари није говорио ! > министар-председник, који се иначе и за нзјмању 1 ‘ маленконст интересује. и који j’e и од усвајања 1 * овога предлога учинио кабинетско питање. Најзад I 3 пребацио је ХелФи министру Сапарију што је овај I ’ > о заступнику Хермаву говорио каоо неком „ПФла- ! > стертретеру". ХелФи рече да такав поступак нинај- 1 - мање не приличи прама човеку, који је свој век !■ ј науци посветио. и који дању ноБу неуморнем трудом 1 f то поље обраТЈује. За ХелФијем говорио је министар Ј * Сапари. Препоручив законски предлог нзјави Са- ’ - пари да Тиса због тога нвје говорио у овој ствари, ' > што му је у исто доба у горњој куБи саборској 3 ваљало заступати и бранити важан законски предлог о браку измеЈу чивута и хришБана (сад нева - го гаже да министрима не леже на срцу интереси - _ чивуцки). Мипкстар је за тим бранио овој пое ступак у погледу конверзије ренте итрудиоседо’> казати, да се предложеним законским предлогом заа иста иде за успоставом равнотеже у државном upoо рачуну. Пошто је Сапари свршио> приступисегласању. Од 440 оверовљених заступника гласало је 0 за иродлог 197 а против истога 125, одсутни били о су 117 посданига, председник није гласао. ВеБина владина износи дакле 72 гласа. Потпредседник 'О саборски Павде Сонтаг, члан владинестранке, удаз, лио се из саборнице npe гласања. Троједнички м заступници гласали су за предлог. При-- сутнисаски посланици гласатпе сви прое тив предлога, |осим јединог Бауснерна. Како о су Саси Бакон и Венрих били чланови владине странке, то су сутра дан иступили из глуба те 'И странке, у ком је сада одСаса остао јединиБаусi* нерн. Поступак Саса учинио је сензацију, твм више што се у задње време говорило о неким преговорима Тисе и сасвих посланига, који преговори да су били намењени „успостави бољег споразума” измеру вааде и ердељских Саса. Сутра дан, прошлог четвртаа усвојио јесаа' бор поднесени предлог и у специјалној дебати, ат готово без икавве промене. не Одбор тројице горње нуће сабора угарОГ ског довршио је прошле среде специЈ’алну расла цраву предлога о браку чивута и хришБаРУ на и усвојио је остале параграФе без њакве мого- диФикацнје. Од стране владе присуствовали су нм расправн министри Тнса, Опци и Паулер. Сутра »у- дан, У прешли четвртак 'поднео је гроФ Јован

Цираки вао известилац поменутог одбора горњој куБи саборској нзвештај одборски о браку између хришБана и чивута. Извештај овај стављен је за ндуБи понедељник на дневви ред горње куће сабора угарског. Говори со да Бе црквени веледостојници свом снагом навалнти на поднесени предлог владин, н да Бе их у том нападају потпомоБи и дтуги магнати. Ипак је невероватно да Бе влада I подле Би. Да се ово не догоди, sa то се веБ постарао велеможни министар председник О наименовању Куен*Хедерварија за бана троједннчког пише „Позор“, да изгледа да је ово наименовање поспешено услед опозицнје, која се у нонф?ренцијн владине странко била показала против Сапаријевог предлога, којим се повтојеБа пореза повиеује ва пуних три мил. Форината. Блада бојала да би са намереним повишењем пореза могла остата у мањини у сабору, с тога је било потребно да троједнички заступници у сабор уsу и овде својим гла-овима потпомогиу усвајању по|«енутог предлога владиног. Пошто су пак троједнички заступници били решили, да не Бе уБи у вабор угарски, док се не успостави уставно стање у Троједници, то се Тиса, да не изгуби гласове гроједничких заступника, пожурио с наименовањеи бана. „Чини се вели „Позор“ да је гроФ Куен-Хедервари примио банску част без сваких увета, према оним начелима, што их је у задње време опетовано развијао Тисин Фамулус Фалк у „Пешт. Лојду,“ наиме, да је бан само чиновник угарске владе и поузданик Јминистра председника Тисе, те као такав само овоме одговоран за своје чина.“ Тако „Позор". Како је пак „П. Лојд« у чланку којим је пропратио наименовање Куеново за бана, истим мислима поново израза дао, то је сасма природно да под таким околностима ново|lменовани бан није могао рачунати, да Бе га у Гроједници с одушевљењем дочекати. У ствари сазива сабора троједничког јављају из Загреба да председништво сабора у том погледу нвје примилоникаквогизвешБаилиупутства владиног. У Загребу очекују долазак новоименованог бана, ког Бе онамо допратити министар ВедековиБ. Држе да Бе Куен одмах по доласку своме у Загреб ступити у додир с тамошњим политичарима ради попуњења упражњених предстојничких места. Говори се да су чланови ;такозване народне етранке на свом задњем збору закључили, да Бе тек усљед директног позивабановог препоручитн својо кандидате за упражњена предстојничка места. У Цислитавској све се веБма заоштравају односи измеЈу такозваних уставовераца и автономаша. Прошле среде изјавио је у.тавоверац Пленер у буџецком одбору аустријског веБа у име левице да странка та није вољна ни?акав реФерат и примити, јер дахоБе да избегие сваси невпоразум и да жели дати најжешБег израза својем неповерењу пра Р ма влади бечкој. Председник Хоенварт упозори Пле-1 нера да пословник такав поступак не дозвољава. *’ Пленер побијао је Хоенвартово назоре и најзад из>Ј јави, да Бе његова странка, ако би председпик етвар ову Форсирати хтео, повуБи конзеЕвенцију, а која Бе свима диФеренцијамз једаред за свагда И краја учинити. Одбор је за тим узео на знање из' јаву Пленерову. Подела рсФерата морала се усљед > тога одложити. Дописник листа „Олавјанин“ имао је у Софији разговор с Николом Пашићем о ком бечки ; е листови следеБи извештај доносе: „ПашиБ тврди, [ И да У Србији веБ одавна влада велика узрујанест, Ia и да је истој повода дало закључење трговачког Јв уговора с Аустроугаргком а у даљем реду и аустроФилска и Финансијска политика ПпроБанчевог ' и кабииета. Узрујаност ова била је увелнчана тиме, .. што је краљ апсолутисти Ннколи Христиђу владу 0 . поверио а не радикалима, који су по саставускупкo штинском требали примити државну управу.Главке ни одбор радиеалне странке српске нити јо руге ководио ни изазвао задњи устанак у околини с , Зајечара. Да је одбор то смерао, поновила би jM се у Србији Француска револуцаја и за три дана били би без великог пролевања крви уни• штенн сви унесреБитељн 'народа српскога. ЈИ Устанак на Тимоку постао је из локалних уврока, њега је изазвао нечовечан |иоступак сејмена. Краљ Милан и ХристиБ протввни су измени устава а задњи употребио је намире у округу ваГ ’ јечарском да помоБу истих уништи радикалну р. стрвнку срцску. ПашиБ да држи да би ее устанак lc . могао обновити, ако садања влада и даље у свом ia- дојакошњем правцу поступала буде. Најзад велс io- Д а Ј 9 ПатиБ уверавао да радиЕади српски предС у стзвљају либералзу, демо»ратску странку, која у ра сп -љапјњој политици жоли и< креио и усрдно да се шн при?ључи Русији, Црној Гори и Бугарској, Та-

лаСТАВА* аЗЈгазв радовиг. •ОАДОМ; петком, ивдељом, иа целом »■ ~ ₽ баку, а уторнизом па по табааа ЦЕНА ЈЕ ОВА ва А устро-Угарсву па целу годину I „ па по године ■ Ф- “• на четврт године , 1 „л в ' иа 1 месец . . ■ 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру) нл годииу 35 дин. па иола године 17'/, див на четврт годипе 9 динара.

БРОЈ 181. У Новом Саду у недељу 27. новембра (9. декембра) 1883. ГОДИНА XVIII.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 повч од сваке врств оваких ситних слова, за жиг се uiaha по 30 новч. сиаки пут. ДОПИСИ шалу се уредииштву, а претплата и оглаеи адмипистраиији „ЗАОТАВЕ" у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају ое. РУКОПИСИ пе враћају се иатраг. Поједини бројеви стају 10 повч.