Застава

3ACTABА

Политички преглед.

Горња кућа сабора угарског одбила је дакле и no други пут владин предлог о браку између хрићана и чивута. Сва напрезања Тисина, његово путовање у Беч и тамошње посете код заступника рим-папиног кардинала Ванутелија и код појединих чланова царске куће, < гаше безуспешна; а изјаловише се и оне претње што их пријатељи Тисини с обзиром на држање опозиције навађаху у ствари предстојећег преустројства горњег дома саборског. Могуће, шта више вероватно је, да су баш те претње не мало упливисале ни поступак јопозиције у овом питању. Изгледа, да је Тису почео с оне стране лед да бије, од куда он то, бар за сада, очекивао није. Јесу ли то предзнаци тамњења звезде Тисине ? У задње време почело се говорити о могућности пада Тисиног, и збиља изгледа, да је некадашњег тигра дебрецинског снага почела издавати. Пораз у горњој кући потресао је још већма и онако већ доста трошну зграду господства Тисиног, које се и до сада тек само суровом силом држало. Хоће ли Тиса на брзо одустати или he се још неко време таворити, то је данас узгредно питање; главније је, ко ће заменути папу калвинског. У Бечу помињу као насљедника Тисиног управитеља Босне и Херцеговине, заједничког министра финансија Венијамина Калаја. Колико ова вест стварном стању ствари одговара, то се не да сасма сигурно рећи, но пало је у очи, што су поједини мађарски листови, о којима се за сигурно зна да стоје у дослуху с владом будимпештанском, баш у оно време почели доносити и распростирати вести о траљавом стању у Босни и Херцеговини, кад су у Бечу Калаја одликовали за услуге, стечене приликом примирења поседнутих покрајина и уређењатамошње управе“. Изгледа, да пријатељи Тисини хоће овим путем и начином да дискредитују Калаја међу Мађарима. Ко ће победу одржати, то ће, о том сумње нема, у задњој линији Беч решити. Пријатељи Тисини изабрали су лоше оружје у навали на Калаја, јер као што је познато иде и Тиси велик део заслуге, што је Аустро-Угарска ушла у Босну. С те стране тешко ће пријатељи Тисини Калају моћи доскочити, и могли би тек толико постићи, да се на њима покаже оправданост изреке „ког бог хоће да убије, прво памет му узме“. Падне ли Тиса, неће доиста ничије око за њим проплакати, а не he га ни многи „пријатељ“ ожалити, јер шат знаци не варају мишеви већ остављају брод, који је почео тонути. Посланичка кућа сабора угарског примила је, као што већ јависмо, у својој седници од прошлог четвртка извештај владин о насеобинама на доњем Дунаву. Какве су допуне том приликом поднесене од појединих посланика саопштили смо у задњем броју. Овом приликом хоћемо нешто друго да поменемо. Познато је, да се прошлог лета у овој ствари догодиле многе неуредности, услед којих је комесар Нађ био дигнут са свога звања, и на његово место Громон постављен. Листови мађарски писали су у оно време о неким проневерама, а по Панчеву говорило се да је дотични подузетник био попретио, да ће, ако му се потраживана свота не исплати, конкурс пријавити, те да ће се тада из књига његових увидети, коме су и у име чега хонорари давани. Тада се догодио у Панчеву и покушај самоубиства, што га је један чиновник комесарства гад собом извршио. Ствари ове учиниле су у оно доба велику сензацију, но, као што то обично у Мађарској бива, после неког времена ућутало се сасма о њима. Могло се с правом очекивати, да ће извештај владин о свему овоме коју подробнију рећи и да ће влада овом приликом сабору доказати, колико је истине било у оним летошњим вестима. Од свега овога не чу се ништа. Влада је преко свега овога ћутке прешла. Даљег коментара не треба. Данас, у поцедеоник, почиње у посланичкој кући буцетска расправа. У сабору троједничксм довршена је прошлог петка ђенерална, а одмах за тим и специјална расправа законског предлога о индемнитету. Резултат гласања јавили смо у задњем броју. Од Срба посланика говорили су В. ђурђевић, као извештач одборски, и Стеван Поповић. Оба говорника одбили су најодлучније неосноване насртаје опозиционих говорника против Срба и српског самосталног клуба. У специјалној дебати поднео је посланик Медаковић амандма, да индемнитетет буде проширен и на бившу Крајину, што је сабор и усвојио. Сутра дан, прошле суботе, бавио се сабор са законским предлогом о обскрби жандармерије. Предлог овај враћсв је сабору, да учини неке изм сне. Опозиција ударала је против овог предлога, вавађајући, да се њиме жандармерија троједничка хоће да изда влади мађарској. Како и многи граничарски посланици овоме предлогу нису накло-

њени, то веле, да се не може за сигурно рећи, каква ће га судбина постићи. Такозвана народна странка имала је истог дана у клубу том састанак, ком је и бан Кун присуствовао, који се том приликом изјавио, да је вољан у ствари препорних §§ неке концесије учинити. Уступци ови учинили би банов положај у овом питању у неколико самосталнијим према министру мађарског домобранства. Надају се, да ће тако измењен предлог моћи продрети у сабору. Данас, у понедеоник, почела је у сабору расправа о предлогу Војновићевом о обустави устава. Краљевински одбор за уређење речксг питања саставио је свој извештај за сабор троједпички у ком овоме предлаже овај закључак: „Сабор понавља изјаву своју и свију пређашњих троједничких сабора, да је Река с луком и котаром саставни део краљевина Далмације, Хрватске и Славоније; за тим се ограђује проти тому, да би се у граду Реци с котаром и луком могли правно и коначно решити путем једностраних наредаба и без споразумка с троједном краљевином они послови, који су краљевинама Далмацији, Хрватској и Славонији автономни; најзад препоручује влади да чува права, која су њој и земљи осигурана провизоријом године 1869“. 0 спору између патријарха цариградског и владе турсне јављају из Цариграда, да су ту неки дан црквени синод и савет световњака имали заједничку седницу, и да је након исте патријарх поново Порти своју оставку поднео. Усљед тога сазвала је влада турска нарочиту комисију, у којој С У суделовали велики везир, даље министри иностраних и унутрашњих послова, правде и богоштовља најзад и председник државног савета. Комисија решила је известити, патријарха да влада турска у берату о повластицама цариградске патријаршије није извела и да и не намерава извести онакве промене, које јој синод и савет световњака у својим одлукама приписују. Сумњамо да ће Порти по> ћи за руком, да овим маневром завара патријаршију цариградску. k .

Из сабора троједничког.

, Седница од 28. дец. (9. јан.) У овој саборској седници настављена је главна ■ расправа о извешћу прорачунског одбора о основи индемнитета. Први је говорио др. Фрањо Марковић говорећи против одбо, ровог предлога, да се кр. земаљској влади дозволи индемнитет, рече, да га не може дозволити с разлога, што владу не сматра законитом, јер нису пра■ ма закону о устројству кр. земаљ. владе и закону о одговорности бана и оделни предстојнива попу1 њена сва места потоњих. Говорећи за тим о деловању заједничке владе, навађа њоме почињене про■ тивзаконите и на уштрб Троједнице управљене чине, i због којих не може дозволити поверења влади на ■ име поглавици земље, која је у Троједници дошла ■ управо поуздањем те заједничке владе, која инте• ресе народа толи јако затире. На крају свога говора, који је од опозиције великим повлађивањем пропраћен обрати се посланик овај Србима посланицима, спомену како исти нису наклоњени начелима његове странке. Рече да се он и његови пријатељи не ће обазирати на куршум, који би их у леђа могао погодити, већ ће се и даље борити одважно против душмана. Заврши с изјавом ' да ће гласати против основе. После говора дра Марковића прекинута је рас: права о идемнитету, те су започеле интерпелације. Посланик Црквенац интерпеловао је, да ли кр. земаљска влада намерава опћинама по бившој Крајини прибавити потрошарину од меса и пићаи да ли ће гледати, да се свештенству даје плаћа у готовом. Посланик Лончаревић интерпеловао је,дали 1 постоји сустав, по ком се излучују дрва изпетроварадинског и бродског окружја те ако постоји да ли се по том суставу и ради? Посланик Зорић интерпеловао је о порезним заостатцима. Посланик Ив и ћ о деоби задруга. Посланик Крајац интерпеловао је о насиљу и злоупотребама почињених приликом последњег саборског избора у изборвом котару брињском. Посланик Ожеговић интерпеловао је о наредби кр. заједничкога министарства финансија којом се код месних судова увађа биљеговина, дочим су доселе такови поднесци били од биљеговине опроштени. За тај као и за друге порезне терете, рече, криви народ хрватске заступнике на заједничком сабору, те пита, како се ти заступници зову, да би се могао с њима рачунати, с тих пореза и немира да и потичу немири у народу.

У настављеној расправи о основи закона о ип демпитету говорио је послапик Арнолд, који се у свом говору изјавио за индемнитет. Кад је Арнолд свршио буде седница закључена.

Престона беседа кнеза Александра бугарског.

Престона беседа, којом је кнез Александар неки дан закључио народно собраније бугарско гласи: „Господо посланици! У тренутку нашега растанка, пре свега сматрам за дужност, да вам изразим моју благодарност на патриотској ревности, са којом сте вашу мисију отпочели и свршили. За време целога трајања скупштинске сесије ви сте испуњавали вашу дужност спрам отаџбине и пре- • стола. Сходно жељама, које сте ви на тако свечан начин изјавили, и одлукама, које сте још у првим данима сесије једногласно усвојили, ја сам се, који при свима мојим плановима никада нисам имао пред очима што друго осим срећу и напредак отаџбине, одрекао пуномоћија, које ми је било дато великом земаљском скупштином у Свиштову, и свечано сам се сагласио са успостављењем трновског устава. Он ће до последњег одређеног дана остати у пуној својој снази, до промена његових, које је велико собраније решило, и на које сте и ви дали своје саглашење. Што се тиче времена сазивања великога собранија, то ћу се ја руководити при томе једино вашим одлукама и интересима земље. Ваше држање у свима питањима било је узорно и ја могу са задовољством констатовати, да сте ви, за време вашега састанка, различне законске и остале пројекте, које вам је моја влада у кратком времену поднела и који су на вашем расположењу стајали, зрело и беспристрасно испитали. Са таквом истом брижљивошћу и беспристрасношћу ви сте испитали и вотирали државни буџет за нову годину. Надам се, да ће скоро очекивани долазак будућег војног министра допринети ваљаном коначном решењу војнога питања. У свима тим неуморним и патриотским радовима, који осигуравају земљи у свима односима миран развитак, срећан сам што могу констатовати, да су ваши труди и ван граница кнежевине најбољим начином удостојени, и да моја влада стоји са свима силама у врло добрим односима. Господо посланици! Вашим радом и услугама, које сте указали отаџбини, стекли сте потпуно право, да вам се укаже благодарност њена. Закључком данашње сесије и успостављењем трновског устава ваљано је данас довршен задатак трећег народног собранија. Господо посланици! Не могу да одолим срцу, а да вам овом приликом још једном не благодарим на учињеној потпори, коју сте ми указали и ако се смем надати и у будуће, да ми је ви нећете престати да указујете. Сваки од вас нека има пред очима одржање законитога реда, благостања и напретка драге нам отаџбине, чије је успевање и величина моја непрестана брига и једина моја цељ живота. Осећам се врло задовољан, што вас могу поздравити при одласку вашим домовима и изразити најискренију честитку скоре нове године.“

Извештај преког суда у Србији

Председништво преког суда у Србији поднело је срп. мин. правде о раду истога суда овај извештај: „Преки суд за округ црноречки и књажевачки, за варош Алексинац и срезове: бањски, моравски и алексиначки, округа алексиначког и за срезкрајински округа крајинског, свршио је сипоћ сав свој рад, и о томе ,има част поднети господину министру правде свој целокупни извештај. За све време преки суд радио је и држао своје седнице у Зајечару у окружном суду. Од 4. новембра па до синоћ, а то је за 33 дана, имао је 84 претреса са 819 оптужених. Осим два дела увреде, три паљевине и два за противстајање власти пре ванреднога стања, сва остала дела обухватају издајничко предузеће са једном паљевином и прикривањем хајдука такође из ранијег времена. Од горњег броја 819 осуђено је: . I. На смрт 94 Од ових налазе се 10 у бегству, 1 се сам у затвору обесио, а 63 помиловањем Његовог Величанства краља, замењена је смртна казна робијом. 11. На робију 567 у који број улазе 11 штО су у бегству. 111. На заточење 5 рачунајући 1 у бегству. IV. На затвор 68 V. Ослобођени као невини . . : . . . 75 Свега . . . 819

Од целога овога рада предата су данас акта са деловодпим протоколом комесару исљедних власти г. ђорђу Стефановићу, судији касационог суда“.

Извештај ђенерала Теше Николића

о бојним операцијама у побуљеним крајевима. (Наетавак) Пуковнику Хаџићу наредио сам, да одмах упути XV. батаљон са два вода од батерије, која је већ један вод у Зајечар јуче послала. Осим тога наредио сам му, да кад стигну у Бољевац две батерије из Честобродице, да једпу задржи, а другу одмах да упути са заштитом у Зајечар. Потпуковнаку А. Протићу паредио сам ово: „Чим стигне XV. батаљон у Зајечар примите два топа пољска од потпуковника Јурковића и крепите се одма ка Вратарници. Доцније ће вам се упутити још артиљерије.“ „Ваш ће задатак бити, да бунтовнике, ако успут на њих наиђете, растерате и што пре до Књажевца стигнете да га заузмете и власт и ред у њему успоставите. Од Грамаде преко Дервена наступа батаљон и батерија. Ово треба енергично и у што краћем времену да извршите." Команданту Тимочке дивизије доставио сам следеће: „Данас вам упућујем XV. батаљон са 4 топа да замени 111. батаљон, који се сад тамо ћалази и који има нарочити задатак да изврши, а под командом потпуковника А. Протића. Два пољска топа, која већ имате, ставите на расположење потпук. Протићу. Кад стигне XV. кренуће се 111. батаљоп. Мајор Атанацковић кренуо се овог дана са својим одредом даље, но као што вели, пут је био врло блатав и прокопап тако, да су се мунициона кола и пртљажна морала са по 10 коња извлачити. Око 1 часа по подне био је над селом Врмџом. Успут је дознао, да су сва села око Бање под оружјем, а у Врмџи, да је скупљено до 300 бунтовника. Да би што боље обухватио село, наредио је, да три чете и вод артиљерије пређу дубодоливу, која са севера пролази кроз западан део села. Ово кретање било је врло cnopo и тек у 4 часа успео је, да извуче оба топа на вис северно од села. Војници су били уморени и како случајно тога дана није му још стигла храна за Људе, решио се, да истог дапа ништа више не предузима, но да скупи одред на згодном месту за преноћиште и да се побрине за храну људи и коња, што је и извршио у 5 часова у вече. У вече тога дана примио је изасланике од неког „привременог одбора за повратак реда и мира у Бањском срезу“, који су му изјавили, да ће народ, да се преда и положи оружје, само да војека не пљачка и не пали села и да с’ одредом не наступа даље. Ово последње није им могао примити, али им је оставио рок до сутра у подне, да положе оружје а да војска неће пљачкати издаоим је писмено, које да кроз села успут, као и у Бањи, прочитају и обзнане. Како је XV. батаљон стигао доцне тек у 8 час. у вече у Зајечар, то потпук. Протић није ништа предузимао према томе налогу, али је још пре доласка XV. батаљона поелао у село Грљан две чете 111. батаљона с палогом, да ово село заузме и да становнике још истог вечера обезоружају, што је све извршено и оружје у Зајечар пренето. (Наставиће се.)

Дописи

У Сомбору, 31. децембра. (О положају нашем Повориште. Парастое пок. Сави Рајковићу.) Не пишем преглед мину-ле нееретне године, Она нам беше кобна или fee можда последице у идућој го ини још кобније по оне бити који су Српству пакосно шкодити хтели и доста нашкодили. Но морем један призор и догађајвз минуле године да предочим српском свету, који стоји данас као неким велом покривен » о коме ваман остали српски свет распитује, он није јасно обавештен, па са тугом сумња можда у родољубље сомборских Србз. Стране нсвине донеле су веет, да је Орпство при ивбору варошквх општинара сасвгм поражено. Ми амо ево еве до данас ћутали и не би ништа ни данас о том проговорили, да. нас не гоне неке околности које прећутати морамо, а које ћемо каш&е јавноств вредати да ево оволико јавно важемо. Српство је у Сомбору али не својом кривицом ил својим немаром ил својом несвешћу; не, Срби еу као стена стојали, сви су на биралвште дошли, одушевљено прегли и победили, али победа у рукама наших противника буде преврнута у српски порав. Ми смо победили па и опет смо пали, .Заиста чудна дилема. Ова ће се српском свету скоро равјаснити. Срби бирачи предали су вериФикационом одбору ТЈжбу протвв насвља и отвмака взбора

„ЗАСТАВА" иЗЈази редбвм! гредом, петиом, иедељом, па целом ra баху, а уторнииом ва по табажа ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву па целу годипу 14 ф. в. па по годиие 7 ф. н. па четврт године 8 6O н. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру) ва годпву 85 дин. па пола годипе 17*/, див на четврт године 9 динара.

2. у Новом Саду у уторак 3. (15.) јануара 1884. ГОДИНА XIX.

ОГЛАСИ рачупају се по 6 иовч. од сваке врсте овахих ситвих слова, за жиг се плаћа по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шалу се уредништву, апретплата п огласи администрацији в ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад. НЕНАПЛДКЕНА ПИСМА не примају се. РУКОПИСИ не враћају се натрат Поједиии бројеви стпју 10 повч.