Застава

ЗАСТАВА.

ПРОПАСТ „ВИДЕЛОВАЧКА“ НА АКЦИОНАРСКОЈ СКУПШТИНИ НАРОДНЕ БАНКЕ.

Докле је сваки патриота српски мислио, да Народна Банка треба да буде установа без икакве политичке боје, која ће служити општој, земаљекој и народној користи, дотле су се „виделовци“ упели свом снагом, да и ову установу бојадишу својом, „виделовачком" бојом, и да је искључиво експлоатишу у своју, партајску корист. Познати „распис“ Тиће Марковића, шурака Гарашаниновог, који сте ви у вашем листу изнели на јавност, осведочава то јасно. Али све „виделовачке“ агитације, сви напори њихови осташе безуспешни. Сам „распис“ Тићин, донео је баш противне последице ономе, чему су се „виделовци“ надали. Тај „распис“ отворио је свету очи, те да увиди и у овоме погледу штетне намере „виделовачке“, те се за то прегнуло да се оне осујете. И оне су осујећене, и тако је Народна банка спасена. Спасени су материјални и Финансијски интереси, који су са овом новчаном установом везани. На акционарску скупштину Народне Банке, која је имала бирати управни и контролни одбор, дошло је преко осам стотина људи. У очи самога дана скупштине опазило се живо кретање у Београду. Но „виделовци“ и ако су се уплашили од оваког саучешћа у овом важном народном послу, опет нису хтели поштено да изиђу на сусрет овој народној ствари. Стари свој занат, подвалу и ујдурме они су и овом приликом употребили, не би ли паралисали себи неповољну струју. Нећемо да говоримо о непоштеном раздељивању акција и ујдурисавањем броја гласача, јер није никакво чудо, кад се „виделовци“ служе прљавим средствима. То je њима у крви, и без тога не би они могли ни постати а ни опстати. Од чега се ијоле поштен и најобичнији човек стиди, то „виделовци“ сматрају као „вештину државничку.“ На скупштину акционарску дошли су сем министра привреде и министри: Гарашанин, Новаковић и Павловић. Цел њиховом доласку била је та, да својим положајем утичу на акционаре. Али су се баш овим обрукали. Кад год би ко од њих узео реч да говори, дигла би се међу акционарима граја, која их је ућуткала. Кад се акционарима додијало ово утицање министарско у ток рада скупштинског, устао је један млад трговац из Ваљева и рекао, како министри овде немају никаква посла, они су предали рад у руке скупштинске и

сада треба да се удале; на што Гараша- с нин одговори, да нема част познавати пред- / говорника. Шта је смерао он са овим пи- i тањем, које је ставио сасвим тоном сејмен- с ско-полицајским, није тешко погодити. Али i се млади ваљевски трговац не збуни од с намргођеног погледа ни „власничког“ тона i Гарашаниновог, но приђе ближе „зеленом ј столу“ и сасвим одважно одговори: Ја сам i Манојло Пањевић трговац из Ваљева. Овај с одговор овога младога човека био је про- r . праћен живим одобравањем од стране скупштине. Гарашанин је на ово побледео, о- Ј борио главу и повукао се у круг свога i друштва. i Пре но што се отпочело гласање об- < летали су министри око виђенијих акцио- i нара либерала и молили их, да утичу на / скупштинаре-акционаре, како би „видело- i вачка“ листа продрла. Неке су чак позивали i и у министарску седницу, која се «држа- 5 ла тога дана у подне. Но све то није I могло помоћи ништа. Министрима се јавно ; и гласно одговорило: није ово, господо, i избор посланика, нема ту ваших жандарма, i пандура, патролџија, сејмена и послужите- i ља. Неда се овде командовати. i Кад се отпочело гласање, Гарашанин се i наслонио на стол обема рукама, где су биле Ј корпе (црне) у које су листе спуштане, те ( својим намргођеним погледом, стрељао сва- i кога, који је столу прилазио и гласао. Но , гласачи су прилазили столу мирно и достојанствено, и не погледавши на Гараша- i нина. За све време гласања мувале су се i кроз акционаре „виделовачке“ потркуше, ј те наметали своје листе људима. Међу ови- i ма највише се одликовао познати џелат ј „виделовачки“ Драгомир Рајовић. Он је < најбруталније нападао на поједине људе са ' речима, које су својствене човеку тако нис- ' ког карактера и образовања, као што је i он. На једног младог човека Мијаила Мо- ] леровића, насрнуо је Рајовић са речима: i „ти си безобразан, само још једну < проговори, па ћу ти разбити нос“, На то прискочи Спасоје Стевановић бео- i градски млад трговац, те рече Мијаилу: < реци му и пет пута. Кад виде Рајовић . ово, он умаче. Неки су мећали тајно „ви- < деловачке“ листе људима у џепове, али се i и овоме довили људи, те су своје листе < мећали у недра, такорећи „крај срца“, а < оне из џепова дерали и бацали. Цела дво- < рана била је готово по патосу покривена ј издераним „виделовачким“ листама. i Било је на овој скупштини заиста интере- t сантних призора зато, што показују, колико i

су „виделовци“ пали у поштењу и моралу. ј Да, ове сцене управо нису толико интересант- , не колико су скандалозне, а говорити о скандалима „виделовачким“ било би сасвим , излишно. Зато ћемо и ми прећи преко њих само са осмејком сажалења, да изрекнемо гнушања. Само ћемо ово 'споменути, како . је познати Тића, кад је већ видео дапро- 1 падају „виделовци“, подигао обе песнице и ' са њима се бијо по глави јадикујући: Еј Тићо, Тићо, шта си доживео! Кад се гласање свршило, скупштина је ' захтевала да се корпе запечате и однесу у касу министарства Финансије, а кључеви, па чак и резервни, да се поделе и предаду ' одборницима, који су при гласању заседавали, а кључ од собе у којој је каса да се * даде главном благајнику министарства фи- i нансије г. Живадиновићу. На то ће Гара- ј шанин да рекне: а за што то господо, зар немате у нама поверења. Нема- ' N10; немамо, гракнула је као из једноггрла скупштина, и Гарашанин махну рукама и полугласно прошапута: Еј, еј, начи- i нише нас и лоповима. Кад су биле 1 корпе запечаћење и одборници узеше да их носе у министарство Финансије, велика ■ гомила акционара пратила их је до у само , министарство и ту присуствовала, док се све није извршило, како је скупштина за- 1 хтевала. Може ли бити већег пораза за „виделовце" од овог? Резултат гласања донео је „виделовцима“ потпуну поразу. Њихова листа про- . пала је, а листа либерала одржала је победу. Што је и познати Тића ушао на последњем месту у контролни одбор то је сасвим случајно. Тројица су била изабрата из унутрашњости, а то по штатутима не може бити, за то је један од ове тројице отпао а дошао Тића, којијепосле њега за ово место имао највише гласова. Но ово нема никаквог значаја. За Тићу нису чак и неки „виделовци" хтели гласати. Либерали и ако огромном већином, јер представљају 14.000 акција, а осталих 6.000 имају у рукама радикали и „виделовци,“ нису хтели терати у крајност. Они су и у овој прилици показали, да су правични и поштени, те да им је општа ствар пред очима. Главно је постигнуто. Стало се на пут „виделовачким“ кајшарским намерама, и Народна Банка спасена је. Она је сада положена на солидне основе, на којима се може развијати у корист земље и народа. Ми можемо бити задовољни са резултатом, који је постигнут, јер

је будућност овог важног новчаног завода осигурана. Још само неколико речи. На акционарској скупштини био је представљен увет нашег грађанства, увет по својим грађанским врлинама, увет и по капиталу. И тај увет грађанства изрекао је виделовцима и њиховој влади исповерење. А каква је то влада која у земљи нема Финансијског поверења, то остављамо нека свет пресуђује. Лако је измајсторисати преким судовима и ванредним стањем себи већину у „народној скупштини,“ али није лако задобити поверење свесних и слободних грађана српских. Они дају своје поверење само онима, за које знају, да умеју и да хоће да чувају интересе земље и народа. И екупштина акционара Народне Банке, језгро и увет српских грађана, гласилаје за либералну листу, а одбацила је „виделовачку.“ Гарашанин је сам протумачио мњење народно о „виделовцима,“ кад је рекао: еј, начинише нас лоповима. Ми не , ћемо да повторавамо његове речи, али ве, лимо, и то са највећим нагласком: да „виделовци" немајуународусрпсјком , никаква поверења. А ко тога нема тај може насиљем владати, али свака сила мора имати свога краја. Што јаче насиље тим и скорији крај. Кад ово пишемо потврђен је и Гувернер за Народну Банку. Управни одбор иза-1 брао је три кандидата: ЈованаКрсманови-1 ћа, велико-купца Београдског, члана управ* ног одбора Народне Банке, Алексу Спасића, бив. министра Финансије и Јована Мариновића посланика српског у Паризу. По ! штатутима Народне Банке управни одбор 5 бира три лица и подноси највишем месту ■ на потврду. Од ове тројице које је управни одбор предложио, потврђен је Алекса Спасић. [ И овде су „виделовци“ насели. Они су i свим силама радили, за Пироћанца и Че[ ду, али ови нису изабрани. За Крсмановића се зна да се неби примио. Но што је r Мариновић ушао у кандидацију, то је за i то, што се хтело, да осигура за Алексом Спасићем, јер се унапред могло знати, да . се Мариновић не би примио,јер неће остаi вити свој садашњи положај, који је скоп. чан са годишњом платом од 30.000 дина- ра, те га заменути са положајем јкоји до. носи само 12.000 динара годишње плате. , Толику је плату управни одбор одредио

РАТЕR РЕТЕR.

МАВРА ЈОКАЈА.

(Наставак.) Срећно је приспела Идалија са свитом својом у Бичеј. Путовала је пувих шест дана, на цичивими, по вратким данима и магловитом времену. Касно је било у вече, кад су Мадочањски гости дошли у дворац Бичејски. Прву се ноћ одмарали од пута. Сутрадап је Идалија са сиаом својим и сл калуђером походила висове младевце. Турзо је Mopso имати вавредно памтење. Кад је чуо име калуђерово, одмах се изрззио, да се чуди, како то не мсже да се сети, да је за влздичанства свога потврдио икаквог калуђерз, коме би у калуђерству надели били име Pater Peter. А баш Мадочањ спада у његову епархију. Калуђер му је на то одговорио, да је потврду добио од провинцијала Исусовскога реда. Но с тиме је навукао на себе немилост мађарског вел каша и великодостојника. Провинцијали реда Исусовскога у више су прилика мешали се у права владичанска, чак и у папива. Од тога часа, како се владици приказао, био је Pater Peter ва бичејском двору „лоше записано лице“. А то је њему било сасвим по вољи. Бар му није нико досађивао те му нудио пријатељство, Могао је тамо седити крај стола уз осталу братију а ни?.о му не би зажелио ни пријатна ручка ни пријатне вечсре. II онако нису други калуђери баш бог зна како бегенисали Исусовце.

—— X ~ —. . Само се једна душа држала вазда њега Био i је то млади Купидон. Тај ни да се за час i макне од њега. Колико је био рзскалашан и ( обестан, док га је љубав матерња мазила, то- i лико је постао бојажљив и туњав, од како му i се по глави врзли страшни они ликови, што их је претња материна и бајка будалина на- ј сликала му пред очи. Нипошто се није дао i одварати од мантије калуђерове. i Еј, а баш је пре једно годину дана био ’ велики враг! Сви су га већ знали. Кад га мати j поведе са собом куда на забаву, науче га рас- < калашни мушкарци којекакве ројтанске песме i па кад се скупи женско друштво а они му i онда рекну: »дед, Купидоне, отпевајдер лепу ] коју песмицу"! Он би се онда попео на сто i па одатле певао а женске би на то до ушију поцрвениле, по која би прснула у смех а стид- i љивије би се разбегле. Најпосле би Идалија на < крило узела малога несташка па га ижљубила 1 до миле воље. Сад ни да би више стари ј онај дсран. Не зна сад ни једпе више рој- < танске песме, откако му је Pater Peter вас- i питалац. Шта више је сад тако био стидљив, < да га нису могли никаквим обећањем, ника- < квом претњом приволети, да изговори ону здра- ; вицу у стиховима, што ју је још код куће i знао као вода. i „Ајде де, касније/ тешила се Идалија. ] Биће томе каде док су још тамо. Има ти i у сватоввх више деце његових година. Кад се боље упозна с њима, добвће петље и да на- < здрави. ; Али се није упознао боље ни са једним. < Кад се срео са којим парњаком својим, прво га < је запитао: „је ли, прети ли теби мати твоја, i да ће те заклати?" А с малим девојчицама i

није баш нимало хтео да спреже. Лане се још вијао с њима па сваку је већ покрстио женом својом. А сад му једна мала стара познаница понудила слаткиша а он је запитао: „еј, а нема ли ту отрова?" Идалија се пак веселила и забављала. Давно је већ била скинула црнину па је без по бриге могла и играти. Крај ње није никоме било дуго време; знала ти је та свакоме доскочити, па често је и самога Турзова исмејала заједљивим досеткама својим. Свако је вече све у лепшем оделу долазила у дворану па се свако вече око ње створи читаво јато удварача, међу њима и по који седобради делија, који баш не би марио, да од удовца и удовице начини срећне младевце. Само се једни гости канда сваки пут уклањали оданде, где би се указала Идалија. То је била госпоштина митошинска. Кадгод је . Идалија села за сто, за којим је седио јан, сваки је пут отац шапнуо нешто ћејЈки, она је на то устала, села на другу страну, за њом ;е дошао Грацијан, па онда и Пољак и сво њихово друштво. А Идалија је баш упркос свагда крај њих седала. Онда је била сва блажена, кад је могла гледати у очи Грацијану, како му од једа све ватру сипају; уживала је, кад је ђаволастим осмејом у забуну довела разрокога Пољака-ђувегију. Тај је сирома сваки , пут поцрвенио као рак. Једно се вече већ давно поустајало било < од столова а друштву се наједаред прохтело, да игра. Ердељски Цигани све везу. Турзо је , са женом остао па гледао, како му се кићени свати веселе. Гости се тим већма раскалашили; i по столовима се напија, жене се рашћеретале ■ а калуђери у прикрајку поје псалам:

: Viuus, vina, vinum! Nomen adjectivam. Nolo masculinum, f ] Sordet femininum. ‘ Nentrius vinum Solum est divinum! , Баш права песма калуђерска, „Не треба ни ' да је мушкога, ни женскогв рода, само средњега, тог је рода божанствено вино.“ Neutrius ' generis је и добро вино и добар калуђер! Стари се Бережовски и сада врпољио међу ‘ играчима. У мазурку су га још како тако и , пуштали; ту је требало скакати; али га нису примали у „јастучиће" а ту се љубило. За тим , је он јадник чезнуо; та мал није очима прогутао лепу Магдалину. Четири су ока гледала на њ. Два оданде ( из прикрајка са стола калуђерскога. Млад је( дан калуђер седи тамо, наслонио главу на длан па жудним оком гледа весеље. На крилу му глава спаваћива детета. Пред њим грдна чаша, , из које тек по који пут сркне, више да покваси језик, усне, него да занесе душу себи. Друга су два ока Идалијина. И кад се врти у игри, једнако гледа у Бережовског, пратк му жељне погледе на Магдалину, намигне онда на калуђера у прикрајку, па тек час по севне оком и на Грацијана, што хоће да пукне од једа. Она ти свој тројвци, па и Магдалини, чита с чела, како им је на срцу, па паклено i би јој било уживање, да у сва четир срца успе отрова четир врсте. У једно овакав, у i друго онакав; амо лудило, онамо самртни страх, на трећу страну бес, љубомору; једноме презрење, другоме очајање, трећем срам и стид, i свима неугасиму ватру паклену. (Наставиће се.)

„BАСТАВА" кђИви редовим срадом, петком, недељом, аа целом raбаку,' а уторнизом на по табаха ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Аустро-У гарсву ea целу годину 14 ф. н. аа по 7 ф. н. за четврт 8 ф. 50 н. sa 1 месец 1 ф. 20 н. За СрбиЈу (У сребру) за годину 35 дии. на пола године 17*/, днн на четврт годвпе 9 динара.

БРОЈ 44. У Новом Саду у недељу 18. (30.) марта 1884. ГОДИНА XIX.

ОГЛАСИ рачупају ce по 8 иовч. од свам врсте оваких ситних слова, за жиг се niaha по 80 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаху се уредништву, апретплата п омаси адмииистрацији „ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају ое. РУКОПИСИ не враћају се патраг. Поједини бројевн стају 10 иовч.