Застава

и важних питања, то колико више предстоји нашој држави, која се налази још у почетку свога развијћа и којој је суђвно, да иде брзо, но при томе трезвено и предосторожно напред к оном ступњу напретка и благостања, на коме се налазе други напреднији народи и да оправда својом политичком делателношћу и жртвама, утврђену свезу и потпору старих и опробаних пријатеља нашега народа, а у исто време да се постара задобити симпатије и потпору и нових пријатеља нашега народа, а особито оних, којих је судбина једнака са нашом. Да би се све то постигло, захтева се, да сви чиновници служе искрено, да раде патриотски и савесно, да испуњавају наређења устава и закона, да осећају потпуно своју велику одговорност пред народом и пред влашћу, и да дејствују на утишање страсти и мржње, на умирење духова грађана, којима је у историји развијћа пашега народа дато такво место, да хладнокрвном и безпристрастном критиком олакшавају решавање државних задатака и унапређење својега отачаства.

Д О П И С И.

У равноме Срему 18. фебр. 1885. (Нешто о сеоским земљоделским читаоницама и нашим економним приликама. Предстојећи избор посланика на хрватски сабор у срезу добриначком.) Поводом члапка „Дижимо сеоске земљоделске читаонице 1 * у цењеној „Застави“ из Шајкашке налазимо се побуђени неколико речи о тој ствари, како ми у Срему стојимо, рећи. Пре свега ваља нам напоменути, да тек ако сваки десети ратар читати и писати зна, док међутим по готову сваки своје име на меницу потпитати зна. Овоме злу не знамо управо кога да кривимо, но толико је извесно, да сам народ томе ни мало крив није, а за доказ томе навађамо само то, да смо имали сваки дан прилике уверити се, како је народу жао, кад не зна читати, а осоебито новине и књиге, које су њему намењене. Племенита замисао о стварању сеоских земљоделских читаоница, дала би се поред свега тога и код нас извести, када би само мало више свести у наше интелигенције, која нам је веома мала, било, и када та интелигенција не би свагда и свуда само свој интерес пред очима имала, и безобзирно народ глобила. На жалост признати морамо, да имамо не само по селима, но шта више у самоме поджупа нијскоме месту и такових Срба трговаца, који у каишарлуку и саме чивуте надмашују, којидају у пролеће ратару ране за семе у зајам, а на јесен мора ратар дупло вратити, дакле сто на сто за */ s године. Заиста нечувено, невероватно, али на жалост заиста тако! Имамо ми и ваљаних Срба трговаца, но веома мален број, и на те сремске Србе трговце апелујемо ми, као и на наше ваљане учитеље и попове (којих је такођер веома мален број) апелујемо у име народног интереса, да се свако у своме месту заузму и о тој племенитој цељи, т. ј. о подизању читаонице, да коју паметну јавно прозборе, шат се и наше економне и моралне прилике на боље окрену. Усљед смрти дра Ст. Димитријевића, расписаће се скорим нов избор за бирачки срез добриначки, за понунење тог посланичког места. Па као што је штов г. Иса Павловић на гробу дра Димитријевића рекао: „Па имате ли кога, који ће Стеву достојно заменути, имате ли кога, који ће тај барјак из Стевине руке примити? Немате јелте боЈим се само, да са Стевом не сарањујете и тај барјак“, исто тако и нас обузима страх, да неће имати кога, ко ће тај барјак и даље понети, да неће бити кога, који ће Стеву заменути. Том приликом мећемо свестним бирачима среза добриначког општи народни интерес на срце, и признајемоим, да је сада много теже наћи ваљанепосланике, но за време живота дра Димитријевића и Чике Крестића. Морамо претпоставити, да ће наше нотабилитетлије помоћу хрватске владе сва могућа сретства употребити, да своје људе, као што су ћ Милекић (митровачки који само главом климати зна) др. ђурић (ст. пазовачки, који уме лепо бранити интересе народа хрватскога, и накладе своје каријере) и многи други, протуре. Мећемо им на срце, да се за таковим људима, ма да ће их власт натуривати, не поведу, но да се сете свога слободнога изборног права, и по души таковог човека бирају, кији неће бити лењ бранити и уналређавати чак и интересе свога бирачког среза (а не као Мирко Хрват); а по нашем мишљењу може само такови Србин тај бити, који исповеда начела српске народне слободоумне странке, човек који се за млитавом политиком српског клуба и вође му ђурковића повести неће. За сада се још никаково кретање не опажа. У то име кличемо свесним бирачима среза добриначког: „Бирајте браћо, и осветлајте образ, као што сте свагда избором дра Стеве Димитријевића осветлали, сложно и живо на рад!“ ђ. П. М.

Вести из места и са стране.

Првом нововерцу у Кикинди. Под овим насловом пише кикиндска „Садашн>ост“ ово: „Дакле вре семе ђавоље и вера коју Србин очува за толико векова под притиском свирепа Турчина и других неприлика нашла је одметника и у Ки-

киндиГСрбин, жалостни син, Косте Карањца, „Рада* и његова млада прозвана „Цуца“ оставише своју српску правоелавну веру и одоше у назарене. Зашто Радо да од бога нађеш? Што увреди Бога, веру и цео српски свет у Кикинди ? Зар света вера православна коју исповедају силни милијуни Руса, за тим Грци, Срби, Бугари, Романи и други није и твојој души годила кад си је напустио? Лажно је то веровање, да су само у назарена људи поштени и чисти. Наша вера православна такође учи да човек буде честит па ко ти бранида и у њој таки будеш? Врати се Радо вери својој, роду и народу своме!“ Јеврејска надутост. Од кад је суд оеудио Верховаја, избија све то већма на површину јеврејска надутост. Они ту осуду славе као неку победу Јеврејства, и као што у неким листовима читамо, постали су сасвим несносни. Усљед тога влада у Пешту велико огорчење против Јевреја, и то се огорчење за сад огледа у томе, што сваки час долази до туче и до разбијених глава. Несрећа у угљеном мајдану. У Карвину (Шлезији) догодила се ово дана у једном окну угљеног мајдана велика несрећа. Нечијом непажњом експлодирали су нагомилани гасови. Та експлозија била је ужасна Пламен је буктио чак кроз отвор, а у исти мах зачула се страховита праска и осетио се потрес у целом месту. То је било у 2 сахата у зору. У том угљеном мајдану ради се и ноћу а у оно време и у оном окну где се несрећа догодила, били су у послу 123 рудокопача. Од ових једва да је осамнаесторица изнело главе. Остали су затрпани порушеним слојевима, или су угушени од гасова. До сад је већина лешева изнешена на свет. Готово сви ти погинули рудокопачи остављају за собом жену и децу. На 300—400 жена деце и матера остају без ранитеља.

Народна просвета

Швола. Кн.иЕсевност. У иетност. Повориште.) Тумачењв земљотреса. Камило Фламаријон, познати популаризатор козмичких и телурских појава даје врло интересантно објашњење о земљотресима, што се у новије доба дешавају у јужној Француској, у западној Италији и у Шпанији. Он држи, да узрок тим страшним појавама треба тражити у слегању Алпа и Пиренеја, које се збива у основици и подлози тих великих планина. По Фламаријонову мишљењу, све се скупља и слеже на површини наше остариле планете. Његова се теорија своди на ово: Витлајући у простору, чија је температура врло ниска, наша земља непрестано губи од својетоплоте. Отуда се мора закључити, да ће некада наступити време, кад ће се ова лепа земља претворити у пусту грудву леда. У колико се земља полагано хлади, у толико се она поступно и скупља; а у колико се скупља, у толико се на њој све већма множе боре. Са свим онако као на старим јабукама, или на старим људима. Свака бора на земљи, сваки гиб на њеној кори доноси нам оне страшне појаве, што се зову земљотреси и што руше села и градове. затрпавајући под разором катастрофа не само многовековне тековине и производе људскога рада, него и мноштво самих раденика.

Народна привреда.

(Звмљорадња. Индустрија и Занатлијство. Трговина. Финансија. Саобраћајна средства.) Нов српски новац. Управа привилеговане народне банке краљевине Србије налази за сходно, да сљедећим описом, у главноме, представи нашем свету новчаницу (банкноту) од 50 дипара, која је пуштена у обрт 18. о. м. Она је мања од стотинарке, и артије у толико само различите, што је мало тања, дакле кад се добро посмотри, изгледа платнаста, чврста је и шушти под прстима. С лица има тако звани „тон“, а то је цртеж, бледо-плаве боје у виду ситних ружица. На средини примећује се у тону бео двоглави орао, са раширеним крилима. У српском тексту речи: „Педесет динара узлату“, као и број 50 с лева и десна отштампано је живом црвеном бојом, а све остало затворено плавом. Цео овај текст што представља лице Банкноти, гласи овако: Привилегована Народна Банка Краљевине Србије плаћа доносиоцу педесет динара у злату. Београд 1. фебруара 1885. Члануправе Јово Крсмановић; Вице гуверпер ђорђе Вајферт. К томе припадају још серије и т. зв. контролни бројеви. На истој страни с лева, има и српски грб; а на врху, у средини, стоји: §. 145. к. з. фалзификовање банкнота казни се робијом. На противној страни је текст на француском језику, бек потписа и без датума а нема ни тона. На сва.четири краја стоји број 50, и наврху,у средини, српски грб. Није се могло избећи, да се боје не провиде с једне и друге стране, као ни то да не будеблеђих и затворенијих отисака. Но пошто гаранција противу лажних банкнота поред осталога лежи и у самој артији, то се на ову има и највећа пажња обраћати. 1 Ј "'4l* -

Та гарапција поглавито лежи у т. зв. водотиску („васердруку“), а то је: Кад се новчаница лицем окрене према светлости, чита се у њој тавним писменима на прозрачном „педесет динара", а над овим и број „50“. Ово је у главном карактеристика српских новчапица од 50 динара. Тамањење рчка. Има веома разних метода, којима се рчак тамани, али једна, коју је изнео и описао У „Fuhling’s Landw. Ztg.“ Виљем Герланд у Халберштату, заслужује особиту пажњу. На име, он препоручује да се направе фишеци патрони одшалитре, која ће усљед запаљивости произвести дим и рчка убити или угушити. Такви фишеци могу се врло лако направити ито на тај начин,кад се узме један табак старе хартије, па завије у виду фишека и унутра успе 100 грама шалитре, па се један крај добро затвори, а тако исто и други, али се споји са запаљивим канапом. Кад се насигурно сазна, да је рчак у своме обиталишту, онда се с вечера затворе све рупе и сутра дан у јутру отвори се једна, кроз коју се унесе патрон колико за 20 сантиметара унутра, па се опет рупа доброземљом затвори. Кад је и та рупа затворена, онда се један крај запаљивог канапа запали и тиња постепено, док ватра најзад не доспе до самог фишека, у коме се шалитра запали. По себи се разуме, да рупе морају бити добро затворене, како не би гасови могли напоље продирати. После 5 минута експлодира фишек, што се познаје по диму, који пролази кроз мале пукотине. По што је протекло од пуцњаве 10 минута, откопа се улазна рупа и рчак извуче мртав. Витриол, sa Јјубрење. У Петрограду као и у околини, употребљава се галица не само за ђубрење онога воћа, које је већ изнурено из неких узрока те престало да доноси рода, да би се тиме повратила родност, већ и за све оно украсно дрвеће и цвеће, које се гаји по сандуцима, чабровима и саксијама. Сви ти који тако раде уверавају, да се болесне чамуњаве и неродне јабуке опет повраћају у родност и то такву, какве пре тога није никада било. Земља се са галицом добро измеша, и на тај начин пођубри се сама воћка. Овим средством ђубре се и украсне биљке, драгсцене палме, а исто тако и малине, које дају одвећ обилат род. Прост руски баатован чини пажљивим његове земљаке на употребу галице за ђубрење, па то исто чинимо и ми, врепоручујући је свима опима, који су љубитељи горњих биљака, да би се добила што већа вајда.

Трговина.

ИЗВЕШТАЈ КОМИОИЈОНСЕЕ РАД&Е Стевана Костовића у Будим-Пешти од 23. Фебруара (7. марта) 1885. Храна. У житарском послу имали смоове недеље понајвише слабу понуду, уз умереву вољу за вуп и цене се одржале непромењено, а продало се око 70,000 крт. цнт. Раж. Уз умерен промет непроме-

њено ф. 7-10—7-40. Ј е ч а м за храпу без промене лошија роба ф. 6’20 —6‘40 а боља ф. 6'80—6’90. 3 о б је такође непромењена, трговачка роба ф. 6'7 0 до ф. 6'75 а prima ф 6'90—7-—. Дпвози робе д O . вољни су. Кукуруз prima сув ф. 5-55-5-60 а лошија роба пазари се по каквоћи од ф. 5’10—5'40. Довози су слаби, али нрама слабој потреби ипак вољни. Термин за мај-јуни слабо се одржаоуцепи. Продукги. Посао са шљивама остаје непромењено лабав и уз слабо одржане цене јако се нудц роба, али без да се налази купаца. Узанс за октобар-новембар такође је нуђен али не налази купц е по нуђеним ценама. Пекмез јепазарен по ф. 17 х / а а prima славонска роба нуђена је по ф. 17'50. Маст и сланина су непромењени. Мед је сасвим без посла. Бик е љ. Уз јаку понуду робе бележи слабије цене. Варива су непромењено лабава у ц е . нема. Посао са зверкама јако јеолабавио и врло се тешко дајепродати робу, данас се нуде лисиц е по ф. 3'so—4'—; куна бјелица до ф. 10'—; златица до ф. 14' ;творови по ф. 2'50 —3'—; овчиј е коже такође су јако нуђене, сувебосанске ф. 37'—. по 56 клгр. српске од ф. 120- до ф. 130 по 102 ком. Козије коже тражене еу и за добре мац е . донске без ногу и рогова може се постићи ф. 95 до ф. 105 аза добре српске ф. 100—105 по 100 клгр. Термини-хране: Жито за пролеће бележи ф. B'lo—B'l2. Жито за јесен бележи ф. 8'62—8'64. Зоб за пролеће бележи ф. 6*74—6'76. Кукуруз за мај-јуни бележи ф. 5'70—5'72. Репица за август-септембар бележи ф. 12% —1 2 7 / s .

С и т н и ц е.

Излишне проводеџије. У извесним празницима у Бретањи, долазе младе девојке на игру у црвеним сукњама са белим или жутим котуровима. Ови котурови показују колико која женска има мираза. Сваки бео котур значи сребро и показује да дотична женска има 100 долара годишњег прихода. Усљед тог обичаја кажу да су тамо проводације и проводаџике излишне.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. (I'F.IIHOBII ЗАПИСНИЦН записује СРБИН-МИЛОШ ГРАБОВАЧКП. Излази месечно један пут Претплата на целу годину 60 новчића. Поједини бројева стају 5 новч. или 10 пара, на сто примерака 40°/ о рабата. 7-ми број друго издање (прво са слогом конфисковано) изишао је из штампе са овом садржином : Поздрав 1885-oj годгни! „Застави": „Србобрану"! „Српском Листу“! —Србинов поглед по свету: Стара (права) Србија, Пад Картума. Финска. Фравцеска. Немачка. Брука „нотабилитетска" у Буднмтшти (цела несма са слогом однета). Најновија брука из Февева. Вампири у „Нашем Добу“ (цела песма са слогом однета). Србгвово књижевво решетс. Претплата се врима од сваког броја. Ко скупи вет вретплатника, дсбија један примерак ли<та или вредвост у новцу. Вретплата се шаље с поштанском упутвицом у Земун.

ПЧЕ.IА ИЛУСТРОВАН ОРГАН ЗА РАЦИОНАЛНО (ЈМНО) ПЧМАРСТВО. ГОДИНА 111. УРЕђУЈЕ ДРАГУТИН ПОСНИКОВВћ. ИЗДАЈЕ КЊИЖАРНИЦА В. ВАЛОЖИБА У БЕОГРАДУ. Изишао је број трећи за месец март с овом садржином: 1. Где да буде скупштинз пчеларска oie године? 2. Духовва страва у пчела. (Свршетак.) 3. Како постаје и како се развија пчела? (Свршетав.) 4. 0 пчелвваку. 5. Пчеларски калевдар аа месец март. 6. Пабирцв. »Пчела* слаје sa годиву 3 фор. Претплату треба шиљати из Аустро-Угарске, Босне, Херцеговиве в Црве Горе једгно вњЈжарвици Браће Јовавоввћа у Павчеву. Без вапред положеве претплате веће се лист никоме слати.

ПO3 и в НА ВЕЧЕРЊУ ЗАБАВУ С ИГРАНКОМ која се приређује У СУБОТУ 2. (14.) МАРТА 1885. У ДВОРАНМ ГОСТИОВИЦЕ „КОД ЦАРИЦЕ јимаиС у НОВОМЕ САДУ У КОРИСТ НОВОСАДСКОГ фИЛИЈАЛА ДРУШТВА ЦРВЕНОГ КРСТА У ЗЕМЉАМА СВ. КРУНЕ УГАРСКЕ које стоји под највишим покровитељством ЊИХОВИХ ВЕЛИЧАНСТВА. Улазна је цена 2 фор. а. вр. од особе с вечером и вином заједно. На забави свираће војничка музика 70. пешачке пуковнијебар.Филиповићаи цигански свирачки збор. Улазнице могу се унапред добити у трговини г. Мите Коде и у вече на каси. Погледом на добротворву цел примају се и добревољни прилози с благодарношћу. Почетак у 8 сахата. Приређивачки одбор: СоФија Дунђерска, А. Хаџик председвица. председвик Ружа Бичфелдел-Ковачићка, Марија Вучетићка, Зорка Грчићка, Емилија Офнерова, Марија Плавшићка, Тереза Полакова, Марија Пијуковићка, Фани Филешијева, Јелена Хофбауерка, др. Александар Кода, м - Кода, Стеван Франкл, одборвипе и одбоппипи.

ОГЛАСИ. С Т Е Ч А J. Код вршачке кредит банке упражњено је место књиговођевог помоћника, са годишњом платом од 600 Фор. Натицатељи, који морају у банкарској струци образовани бити, имају своје сведочанствима снабдевене молбенице најдудае до 13. (25.) марта о. г. управи овог завода поднети 1-8 Вршачка кредит банка 0 гл а с. За моју шпецерајску, гвожђарску и мешовите робе трговину потребу* јем једног млађег помођника. Ступити може одма. Пикола ђ. Веселиновмћ I—2 у Инђији. ЛЕКАРНИЦА м и Т Е П А Ч У-А у Вел. Кикинди потребује једнсг дипломиратсг спомоћника, који може одма ступити. Изискује се од истог Д» српски (или бар који славенски језив) маl)»р' ски и немачки говори. g 8

I? - - - - rC' М » ■*—! 1 n псмачлп IU&UUM. Власнмк м ивдавалац Ммлица Свет. Ммдетића. Одговорми уредник Јаша Томић. п — v. г Срцска штампариЈа дра Светозара Милетвћ*.