Застава

мати маха а ми пропадати, јер наша трговачка младеж нигде нема прилике да ее еасвим усаврши у трговини. Онај, који буде три године дана шегрт, па дође кући да сам за себе трговину води то се не зове „изучио трговину“ као што нашивеле. Да се трговина добро испече ту треба времена, треба годинама, да се дотични усавршава јер трговати се не може онако по шаблону, као неки званични послови што се воде. Нужно је да наша трговачка младеж дође у велики трговачки свет, да се тамо усавршава, и да ееби искуства прибави; а да наша трговачка омладина у велике светске трговачке куће дође, то треба сви листом Срби трговци да српску кореспонденцију уводе, и тако Србе у свакој већој трговачкој кући неопходно нужним учине, и са тим свакога оног Фабричара и велетржца који са Србима тргује, приморају по једнога Србина књиговођу, дописника или спомоћника држати. Погледајте Срби трговци, колико Срба путника код горњих кућа има ? Можемо их све на прсте избројати, а оно друго је све сама Чивутарија и та Чивутарија пропутује све српске крајеве, Бачку, Банат, Срем, Србију, Босну и Херцеговину, Хрватску и Славонију, а не зна ни једне јединесрпске речи, па буд их код своје куће са habe die Ehre*, дочекујемо, јога смо и толико галантни те им немачки пишемо „да нас боље разумеју што оћемо“. „да им уштедимо што ће платити за пре вод српског писма“ и да им уштедимо Србина држати. Неки веле: па нашто онда знам немачки кад нећу то знање да употребим. Истина оно је врло добро не само немачки него и што више страних језика знати, али треба имати на уму, да ни свој матерњи језик не треба забатаљити, а стране језике треба употребљавати и користити се њима, кад како дође прилика, а не поред туђег на свој рођени заборавити. На жалост има и српских кућа којима је милије Немца, па и Чивута књиговођу и путника држати, него ли Србина, те још и са самим Србима немачки дописивати, али то нису родољуби и не треба се на такове угледати. За то браћо Срби трговци немојте ка зати „не може се српска кореспонденција водити“, него прихватите сви овај предлог, пишите горњим кућама, код којих сте ви купци, само српски, јер само на тај начин примораћете оног Фабричара и велетржца који са Србима ради, да за те Србе, своје муштерије, и по једног Србина књиговођу, дописника или спомоћника држати мора, и само на тај начин може наша трговачка омладина, темељити основ трговине положити, пошто буде годинама по великим светским трговачким кућама, те ту своје трговачко знање проширила, видела света а уз то се у опште усавршила. к. А.

Жалостива песма Јонина пратила је разговор заручевих, а није их при том ништа бунила ни сметала им. Забавили се они сами собом много и много, а и онако се већ били научили на његову тужну свирку та привикне се човек свачем, па чак и јауке оних слушати, који од глади умиру. У осталом они Јону нису ни гидели, јер је свирао изнад њих. Кућа, у којој смо становали, била је сазидана по старом кову. Кров јој је био седласт, те за то вгодан, да се иде и седи на њему. Кад-год је било лепо време, обично би се Јона тамо попео, и ту је и данас чечао. Он је већ био горе на крову, -кад је младожења његове сестре дошио, и већ је пре влачио гудалом и то тако, као да се никад уморити неће; свирао је бескрајно дугачку песму, непрестано жалостиво, само са различним изразом. Његове фантазије заиста нису ни за длаку заостале иза вештачких композиција. Уједаред престаде свирати усред повеза, који је повукао гудалом; изгледвло је, да су му жвце попуцале. Ивнемогле руке клонуше му с егедама нуз тело, и само мршаво лице, којеје месецу било окренуто, остаде непомично, као скамењено. После дуге почивке лагано устане. Пажљиво остави на страну егеде и гудало, и стане корачати тако лагано, и тихо све до краја крова, као да се страшио свог сопственог корака. Ту застане, наслони се, и опружи своје тело изван стреје напоље, и гледао је доле на онај сретни вар. Лаки облачак прелети преко месеца. Испод њега су говорили полугласно баш о лмму.

„Чини ми се, да је Јоница данас нешто несбично жалостан! Он као да све већма опада?“ вапита вереник. „Он је сиромах увек тужан, а особито од ово неголико дана“, одговори Марија. „Непрестано ме запиткује, да-ли ћу заиста од њега отићи. Је-ли, ми ћемо га себи узети?“ „Одмах у почетку не можемо, нотамодоцније можда ћеш га моћи довести.* Марија га загрли. Јона се повуче полако натраг, усправи се и упути се исто тако опрезно, као и пре, на своје место. Ту опет седне, наслонио лице на руке, и гледао је опет у месец. Преко лица му се котрљале крупне сузе, а из груди му се не оте ни један уздах. Уста му се полако отворе, и прошапута испрекидано: „Знао сам ја, да она мене не воли тако, као њега.“ Тако је ту седио дуго... врло дуго, а суза за сузом се котрљала по његову лицу. Чинило се, туга ће га угушити стргне мараму с врата и њоме је брисао сузе. Најпосле скочи, полети и нестане га са крова. Егеде и гудало је оставио тамо. * * * Јона је већ више пути био преноћио на тавану, и ва то га стану тек сутра дантражири, кад је већ све било спремљено за Маријине сватове. ... Нађу га на тавану, где се обесио о сво ју мараму... Маријини сватови одложени су на неколико месеци.

Политички преглед.

Са угарског сабора. 9. тек, мес. завршена је у угарском сабору дебата о горњем дому. Послетога је настало гласање. Са већином од 86 гласова усвојено је преустројство горњег дома у оном прав-

цу, како је то горњи дом сам хтео. Тисина странка, само да остане и даље на влади, поклонила се пред вољом својих противника у горњем дому. Са аустријског сабора. Државно веће аустријско, завршило је 9. тек. мес. своју шестогодишњу саборску перијоду. Та је перијо.ча закључена престолном беседом. У тој беседи се вели, да се за последњих шест годипа поправило новчано стање аустријској, да је Аустрија са свима европским државама у пријатељству, и да је мир осигуран. Сад ће се почети изборна борба. Нема никакве сумње да ће она странка, која би хтела немачку превласт над Славенима при изборима пропасти. Са српске скупштине. Српска скупштина у Нишу усвојила је одговор на престолну беседу. У том се одговору додирују оне исте ствари, које се помињу у престолној беседи. На завршетку се вели: да ће скупштина наставити започети „културни преображај Србије.“ „Ако бога знате само не онако, како сте почели,“ мора сваки искрен Србип приметити на то. Руско-енглески спор није сасвим завршен. Док се све појединости углаве и уговор потпише, мора дабогме протећи неко време. Јеврејски листови се још увек злурадо надају, да ће се тај спор, око ма какве ситнице, понове заоштрити. Ни бригевасније, недостојници, вами се за љубав неће то десити.

Из листова.

Шта пишу београдски листови о Герману? „Уставност" пише: „Герман Анђелић неизбирана поглавица сршке цркве у Угарској, издао је некакву окружницу, у којој све владике карловачке архијепископије, позива да се у српским православним црквама не празнују св. словенски просветитељи Кирило и Методије. Он је издао и циркулар, којим у својој епархији забрањује свештенству, да служи службе и прославља хиљадугодишњицу светих словенских првоучитеља. Дакле, најјаснији доказ, да је Герман Анђелић отпадник од православља, да иде на раскол, хоће да поунијати српски народ.“ Под насловом: „Патријарх Анђелић и хиљадугодишњица", пише „Србобран" међу осталим ово: „Германе, Германе, ударио си кривим путем, тај пут не води к бесмртности, за којом ти толико жудиш, тај пут не води онамо, где су света браћа солунска, к вечном и дичном животу у српима стотине милиона православног народа, тај пут води к клетви народној и строгом суду сина божјег, јер „глас народа је глас сина божјег.“ Кости твојих претходника морају се у гробу преврнути, кад виде тебе данас шта радиш. Пепео наших патријара и владика мора да искочи из гробова својих, кад види ко седи на столици пећских патријарха, кад види да са онога места, одакле су они народ укрепљавали у Српству и пра.вослављу, данас патријарх Герман гази најлепше наше светиње, за које они и живот свој дадоше!“

Нацрт устава за „Бранковац“

пољско привредву и виноградарску задругу у Срем. Карловцима. 1. Бранковац се у Сремским Карловцима оснива ради унапређења стручнога знања у свим гравама пољске привреде, а поглавито у виноградарству, воћарству, пчеларству, баштованлуку, а по приликама и сточарству, уједно пак да се спасе место успомене Бранком опеванога Белила, очувања и неговања Бранковога гроба и споменика.

2. Те цели имају се постићи: а. Сазивањем евију чланова на збор и договор, као и осталих у пољској привреди, виноградарству, пчеларству, сточарству, и т. д. стручних људи, ради размене мисли и оживљавања напреднога рада па помепутом пољу. б. Установљењем и подизањем виноградарског и пољоделског покушалишта, каламњака, пчелњака, расадника за дудове и воћарство, а по приликама и покушалишта за сточарство, које би све стајало под управом једнога теоретично и стручно изображенога пољоделца односно и подрумара, где би се све што у привреду спада неговало, и где би се уједно не само школска омладина основних и средњих гимназијских школа као и богословије, него и грађанска и раденичка омладина без разлике пола, стања и сталежа, вере, у свим пољоделским струкама упућивала и подучавала. в. По могућности подизањем стручне школе за виноградарство, воћарство, сточарство и у опште пољску привреду, поглавито заузимањем и настојавањем, да се овде подизање споменуте школе оствари. г. Распростирањем изналазака у пољској привреди и виноградарству и пољоделској техници. д. Распростирањем добрих популарних књига, особито у свим гранама пољопривреде. е. Подржавање свезе са осталим задругама које, исту цел имају. ж. Оснивањем задружне читаонице и књижнице, где би се разне новине, књиге и часописи економскога садржаја држали и читали. з. Набављање сваковрстних потребних у пољску привреду и виноградарство спадајућих производа, нових алата, стоке од племените пасмине за приплод и т. д. и. Одржавањем пољоделских и виноградарских пчеларских изложаба, и делењем награде онима; који се у поменутим струкама особито одликују. ј. Расписивањем награде за најбоље написане поуке у пољској привреди, а особито у виноградарству подрумарству, воћарству, пчеларству, сточарству. к Потпомагањем и издржавањем сиромашних али заслужних српских песника, списатеља и уопште српских књижевника, а поглавито настојавањем око тога, да се подигне Дом, где би се исти склонити и живити а и радити, или своје радове довршивати могли, а по приликама и оснивањем фонда за издржавање овога склоништа и књижевника. 0 управи овога завода донеће задруга посебна правила. л. Критичким издавањем Бранкових дела. м. Надгледањем гроба и споменика Бранкова и ових одржавањем у добром стању, као и приређивањем свечаности, парастоса, беседа, села, забава и изласка или излета на Бранков гроб, у спомен и славу Бранкову и т. д. н. Купљењем добровољних прилога било у новцу, било зрну или вину, за подмирење задружних потреба, и за постизавање задружних цели. 3. Редовни члан задруге може бити сваки поштен Србин, ма које вере био, само ако је син двојне краљевине или остале аустро-угарске државе. 4. Чланови су: а. прави редовни, б. дописни, в. и почасни. 5. Прави редовни чланови деле се: а. На осниваче то јест оне, који у задружну благајну 50 фор. а. вр. плате, а то или одмах све у један пут или за 5 година, плаћајући сваке године по 10 ф. а. в.. прва рата мора се одмах при уписивању платити, а за остатак издаје се обвезница, на коју се до исплате 6% камате плаћа. Ови чланови плаћају као и остали све редовне прилоге и намете. б На потпомажуће чланове, који сваке године у четири пута, а сваки пут 1 ф. а. вр. свега четири 4 фор. у задружну благајну плати, но главна скупштина има право, да тај годишњи прилог према околностима и потреби повиси или смањи, осим тога дужан је сваки члан при уписивању положити једном за свагда 1 фор. а. вр. једну форинту на рачун подизања покушалишта. Прилози оснивача сматрају се као коренита главница, која се не сме трошити, него се мора на сигурна места и појединцима мод камату издати, само се камата може на задружне цели трошити. Сваки онај који у задругу стуни, пристаје и на то, да се сви прилози и судским путем утерати могу. 6. За дописне чланове могу само они изабрани бити, који ма где али ван Карловаца станЈЈу, и који се особито у пољској привреди и виноградарству одликују. 7. За почасне чланове могу бити изабрани само они, који имају особите заслуге за ову задругу, било то прилозима у новцу, или ма за коју грану пољске привреде, а особито за виноградарство, воћарство, пчеларство, сточарство, и т. д., као и они, који су се писањем популарних књига за народ одликовали. Почасни чланови могу ма где живити, а нису ничим обвезани задрузи, ко]’у могу само по својој увиђавности потпомагати. 8. Право примања у задругу врши управљајући одбор, кога би овај одбор одбио, онај имаправода

се потужи главној скупштини, која мора ствар Bs своме првом састанку решити. 9. Прави редовни чланови имају право: а. У главним скупштинама учествовати, гласатв и предлоге доносити. б. Извештаја тражити од одбора о стањузадру. ге и рачуна задружних. в. У задружној читаоници читати књиге и чд. сописе и истима се служити. г. Узајмљивати алате, машине и остале произ. воде од задруге, по прописими које главна скуцштина донесе. 10. Дописни чланови који заиста са задругом у интересу задруге и у опште пољске привреде дописују, могу на главним скупштинама учествовати предлоге доносити и гласати, а исто тако и почасни чланови. 11. Дужности свију чланова ово су: а. На овај устав пазити да се у свему врши. б. Прописане улоге плаћати. в. Настојавати да се закључци главне скупштине и управљајућега одбора у свему тачно врше. г. Настојавати да се што више чланова у задругу упишу. 12. Чланство престаје: а. Смрћу, б. Својевољним уступањем, но ово се мора писмено одбору пријавити, плаћање прилога и намета престаје од дана иступања, а дотле се морају платити. в. Закључком одбора односно главне скупштине. г. Дописни и почасни чланови могу у свакодоба из задруге иступити. д. Одбор одностно главна скупштина има право, да сваког оног члана, који би противно овом уставу и интересу задруге радио, из задруге искључи. (Свршиће ce.l

Д о п и с и.

Тамишвар, 8. апрала. (Дилетантска позоришна представа. Кикиндско певачко друштво „Гусле". Наше стање.) Ваљда је већ време, да српски читалачки свет и из нашег места чита што. Из свију крајева српског народа јављају дописници разне догађаје и новости, само из нашег места, ево већ од дужег времева, ни један гласак да се чује, те изгледа, као да нисмо живи. Ја ћу да прекинем ово ћутање, и ево ћу да изнесем на јавност новост, која је у неколико обојила наш једноставни српски живот. Осим ове новости надовезаћу овом допису још r других ствари, са којих ће читаоци моћн неког добро упознати; а осим овога нацртаћу вам и наше материјално стање. Већ од више година амо свикао се тамишварсхи српски свет, да у својој средини сваке године види бар по једну српску забаву. Па и ова годива није нас мимоишла, јер 30. марта т. г. имали смо опет прилике, да у сада туђем Тамишвару чујемо српску реч са онога места, које се друкче зове и »свет на даскама". Наша дична и неуморна тр говачка омладвна приредила је тог дана у вече дилетантску позоришну представу са игранком, од које је чист приход био намењен школским цељима у Фабрици. Колико је ова родољубива мисао трговачке омладине била племенита, толико није било лепо од тамишварске српске публике, што ову забаву није што многобројније посетила, као што се то од ње могло надати, а као што је она до селе сваком приликом и чинила. Какви су је узроципобулили£на то, не знам, ал само толико велим, да други пут мало одушевљеније прихвати идеје млађаних срдаца трговачке омладине, како би се оне што боље могле и остварити. Тога вечера су представљана два трифковићева комада, и то : „Школски Надзорник* и „Честитам“> оба у једном чину. И ма да су представљачи и представљачице на овом пољу почетници, и опет су оба ова комада одиграна на опште задовољство присутне публике, што је она честим тапшаљем и посведочила. И за најбољи доказ још служи, што су морали представљачи на опште допадање поново у недељу 7. о. м. оба комада поновити. А и иначе је кретање појединих особа и преко очекивања било слободно и одмерено. Представљачи и представљачице били су сви на свом месту и свако је своју улогу добро проникао. Ово важи за све, и зато нећу да се упуштам у специјално равматрање појединих улога. Кад се узме у обзир, саколико неприлика, са колко су тегоба. имали приређивачи да се боре, па су и опет истрајали, онда ми се неће замерити, када такој свесној трговачкој омладини изречем сваку хвалу и признање на њеном заузимању и труду. У ког је народа трговачка омладина тако свесна, тај народ онда стоји на чврстом пристану, и његових дана, његова живота још је далеко вече. Дао би бог да се сва српска трговачка омладина угледа на дичну тамишварску, и да пође стопама њеним. Нарочито још да изречем похвалу и благодарност двема дичним Српкињама, гђцама: С. Павловићевој и М. Петровићевој, које се као свесне Српкиње нису устру ча ' вале ухватити се са својом браћом у једно коло, тамишварском српском живљу приуготове што леи* ше српске забаве и уживања. Слава им! Ове годиае нисмо били тако сретаи, да чујеми