Застава

ЗАСТАВА

ГЕРМАН КАО КАРЛОВЧАНИН.

Ми не оцевујемо радо људе по ситнпцама. Није нам никад падало на памет, да се придржавамо речи неких немачких васпитатељкн, које веле, да се особине појединих људи могу познати већ из тога, како се ти људи одевају, каво подрезују нокте и т. д. Но с друге се стране не може порећи, да се и из мање крупних ствари мсже оценити човек. Шта је учинио Герман као неизабрана поглавица наше цркве, то нам је свима познато, та од тога је већ и црној земљи тешко. Но какав је Герман у ужем вругу, то можда још није довољно познато, а нужно је, да се сазна. Нека нам дакле опрости Његова Небираност. ако узмемо себи слободу, да га прикажемо и са те стране нашем свету. Много је и напомињати сва она обећања, која је задао Герман карловачком грађанству. Говорио је, како ће он подићи Карловце; давао је реч, да ће сазидати гимназију, ваверавао се, да, ако му рука баш и не може допрети до кршне Крајине, оно ће бар излити свој благослов над Карловцима. Није испунио нп једно слово. Зграда, у којој је смештена карловачка гимназија, изгледа с поља као штала, а не као школа; месне фондове и штипендије није преустројио, а богословија, која му је само три корака далеко, пала је под његовим надзором сасвим. Богослови потписују неке реверве, да ће му бити одави, па онда могу против закова и прописа полагати испите кад хоће; а ове године ће се богословија пре времена затворити, само да могу поједини ђаци и професори отићи у кортешовање... Ето тако се Герман бриве о томе, да ова; варод добије ваљане, челичне, образоване и карактерне свештенике. Ако вас нанесе пут у Карловце, треба да видите саборну цркву. Она је у најжалоснијем стању и само што се не сруши. Око те цркве води се између Германа и карловачке црквене општине читав спор Герман неће да даде оправити цркву, во тражи, да то учини опшгина. Црквева општина пристаје да оправи цркву, ако Гермав призга, да је та црква општинска а ве митрополитска. Но ни то неће Његова Небираност. Он хоће, да општина троши на оправку цркве, али да је поред свега тога црква митрополитска, па кад добије гозбе и весеља, хоће да му са црквеног торња после сваке здравице звоне бесплатно звона. Општина на то неће да пристане, а богме има и право. Герман у своме јогунлуку не мари ма се ерушила и црква, само да он не мора попустити. Колико лежи Герману на срцу благостање Карловчана међу којима живи, види се из овог примера. Још до пре 4—5 месеци било је у карловачкој (српској) штедионици уложено народног новца около 80.000 фор., а и Герман је имао 20 удеоница тога завода. Пре поменутог доба прохтело се Герману, да у том заводу протури за чиновника једног од својих

пришипетља. Но кад му то не испаде за руком, он се разљути, и ма да је тада владала велика новчана криза, он се користио својим положајем, те отказа штедионвци оних 80,000 ф. а уједно продаде своје удеонице. Тиме је хтео да покаже, како нема вере у сигурност штедионице; једном речи, његов је поступак ишао на то, да целу штедионицу пољуља. Срећом му није испало за руком; јер се карловачка штедионица у оном тешком времену показа довољно јака да одржи наперени удар, али је карловачко грађанство добило бар прилику, да упозна родољубље и хришћанско помагање Његове Небираности. Још нешто . . . Они, који су одлазили Герману у двор, имали су прилике да се увере, вако су мал да не све његове ствари, сребрне кашике и т. д, изрезане са почетним словима његовог брата ил његове родбине. Знате, да тога нема, те би ствари прешле у насљедство патријаршеског двора, јер калуђер по пропису не сме располагати приватним иметком. Ал овако, овако ће он изиграти монашеска правила, и кад пође на „даљан пут“ изнети собом те ствари. Нек му је просто, јер од туда и онако не би било народу благослова. На завршетку напомињемо, да је Герман својим радом и понашањем дотле дотерао у Карловцима, да кад служи у саборној цркви, Карловчани иду у горњу цркву, а кад се Герман премести у горњу цркву, онда Карловчани обратно тане. Они, који стално живе у Карловцима знали би још млого што шта причати ... Међутим довољно је ако упознамо Његову Небираност са свију страна, бар онолико, колико је најнужније. Ј. Т.

Политички преглед

Нешто о намерама Аустро-Угарске. Дописник бечки „Московскија Вједомости" пише између осталога и ово: „У време, када се војпа између Русије и Енглеске држала за неизбежну, у страним новинама појавили су се из Аустрије извештаји о намери аустријске владе, да заузме Солун. Извештаји ти били су оповргнути од стране владиних органа на најодсуднији начин. Но нема дима без ватре. У овдашњим војним круговима није била тајна, како је 48 пук имао налог да буде спреман за наступање к Солуну, ма да су ово маскирали простим премештајем гарнизона у Босни и Херцеговини". Из СоФије јављају, како је бугарска влада закључила, да там. заступницима веливих сила пошље циркулар, у коме изјављује, да у случају ако Бугарска не буде позвана да учествује на санитетској конференцији, која сада ради у Риму, онда закључци те конференције неће бити обвезани за кнежевину Бугарску. Свакојако то значи бранити достојанство земље. У Русији се извађа једна лепа и веома значајна реформа, а то је укидање главарине. Тоукинуће главарине помоће највише сељаку, а то је друга држава у свету, која снизује порезе своме на-

роду. Та значајна реформа почела је још 1882. године, и настављена је сасвим редовито даље, тако да ће ове године сасвим нестати те старе установе. Русија укида главарину, а друге европске државе спремају се по примеру Турске да ју уведу. Онај део новца, који се на тај начин народу поклони, надоместиће се државној благајни на тај начин, да ће се ударити порез на велике главнице, дакле богати, који на милионима спавају имаће плаћати. Многа друга либерална држава могла би се у том на Русију угледати.

Вести из места и са стране.

Прослава двадесетпетогодишњег глумовања Д. Ружића. Управни одбор „друштва за српско народно позориште* решио је у својој еедници, да на достојан начин прослави двадесетпетогодишњицу глумачког рада Ружићевог када позоришна дружина овамо у Нови Сад на зимницу дође. Тај закључак међу тим ништа не смета, да се та прослава про слави и у местима, где се позоришна дружина бавила буде пре поласка свога у Нови Сад. Тим на чином могло би много место наше и на делу показати, како уме ценити н уважавати устрајан и успешан рад својих људи на пољу наше глумачке уметности. Управни одбор шиљаће своје изасланике на такве прославе, чим му се то до знања достави. Да ли опадамо? У Мартоношу родило се за последњих десет година 687 особа а умрло је 590 особа. Према томе је 97 особа више рођено, но што је умрло. „У свету брале нема љубави...“ И нехотице се сећамо ових песникових речи, кад читамо извештај београдске апелаторијске конзисторије. Тамо је на дневном реду развод бракова у тако ужасној саразмери, да то већ побуђује на озбиљно размишљање. Она трулеж, коју је такозвана напредњачка влада изазвала у Србији, не појављује се само на пољу политике и финанције, него је ево захватила читав друштвен живот... Само у овогодишњем заседању апелаторијске конзисторије, суђено је 276 бракоразводних случајева. Разведен је 191 брак; уништено је 22 брака; осуђено је на одвојени живот 17 брачних пари а на заједнички живот упућено је 25 пари. И то све у једној јединој сесији Где овако стоје ствари, ту је светиња брака и сувише пољуљана. Каламљење противу колере. Санитарна званична комисија, која је праћена у крајеве Шпаније, где влада од неког времена колера, живо ради са изуметком доктора Ферана. У Алџемези, вароши од 12.000 становника, у којој је било на 300 колеричних болесника од априла месеца, доктор Феран је каламио 900 лица са својим калемом противу колере. Само 8 између ових што су каламљени пали су у руке епидемији, а један једини од ових је умро. Изгледа да ће овај изуметак доктора Ферана уродити благословеним плодом. Нова коначна расправа. Познат ће бити нашим читаоцима ток коначне расправе пред бе лоцркванским судом у ствари „атентата", што су га бајаги извршили г. г. др. ђ. Јовановић, адво кат ђура Цвејић, ђура Богдановић, Стева Акимо-

вић-Маченко, Лаза Везенковић, Стева Токин и Лаза Нанчић над Бурназом. Усљед тога, што нису „дошли“ сви сведоци, тада је ту расправу суд одложио, а сад је за 5. (17) јуни т. г. нова расписана. Нема сумње, да ће Бурназ тако исто проћи као и у Араду, али чудновато је, што су мађарски судови према њему тако услужни. Народњацима већ не би ту љубав указали, кад би заиста њихова част повређена била. 0 току ове коначне расправе известићемо наше читаоце у своје време. Чивутски лоповлук. Читамо у Беогр. Днев: „Пре неки дан донео је суд вароши Београда решење, којим се др. Бернхард Брил, Фердинанд Брил и Едуард Брил стављају под суд и да се бране из слободе због прављења лажног поравнања, које је основано на превари и обмани. Ово је веома занимљива историја, која је неким нашим овд. читаоцима већ позната. Ми ћемо је са њене занимљивости изпричати нашим читаоцима. Пре неколико година Милош Војводић обућар, који сад живи у Нишу, имао је један аустријски државни лоз. Он је пазаривао код Фердинанда Брила кожара, и немајући новаца, он заложи тај лоз за суму од прилике од хиљаду гроша. Фердинанд је после дошао под стециште. На рочишту за поравнање, брат му др. Брил изишао је као поравнач и поравнао се с повериоцима, примив на себе сва примања и издавања; тако су вему пале у део и све важеће исправе, међ којима је био и Војводићев лоз. После неког времена тај лоз добије 100.000 форината. Војводић дочује, да је лоз добио али није знао колико, и почне тражити од Брила да му изда новац. Брил је једнога дана послао Војводићу као посредника Петра Ј. Петровића шлосера и позове Војводића да се споразуме с Брилом, али тога дана није учињено ништа. Сутра дан позову Војводића у кућу г. Вукашина Петровића, где су сем Војводића и г. Вукашина била и браћа овога г. Никола Петровић и поменути Петар и др. Брил. Ту је г. Никола сам написао поравнање, по коме Војводић добија 15,000 а Брилу остаје 5000 фор. пошто му је најпре казато, да је лоз добио 20.000 фор. г. Никола и Петар признали су код власти да је то поравнање било у њиховој кући и да је г. Никола писао поравнање али да г. Вукашин није био туна, што и овај не признаје. За тим су отишли да код полиц. власти потврде то поравнање. Чиновник је по закону о таксама морао да наплати таксу према добивеној суми, за то је тражио да сазна колика је сума. Брил је рекао 25—30.000 ф. Војводић кад то чује није пристао на поравнање. Доцније су га опет позвали на поравнање и то, како се у тужби вели, у кући г. Радивоја Милојковића.Овај је, вели се, говорио Војводићу какотреба да се поравна јер иначе може изгубити и т. д. и најзад се поравнају. Војводић, који је на првом поравнању примио 15.000, прими из руку г. Радивојевих још 7 хиљада фор. а њему преда поравнање, а Брилу је остало „8000“. Поравнање се ово потврди и тако се ствар сврши. Али, где је среће ту је и несреће. Брил је, чим је лоз добио, отишао у Земун да од тамошње штедионице дигне новац. Али како је тада био празнични дан те штедиона није радила, то је Брил шконтирао председнику

ЛИСТАК. ДА СЕ НЕ ВАРАМО.

(Нешто о бројном кретаљу Срба у Ауотро-Угарокој.) 11. Као што смо у прошлом чланку рекли, хтели би данашњи лаши господари, да cs српски народ одрече своје народности, свога имева и језика. Свакако они своју унутрашњу политику удешавају према томе, ’али немоћни као што су и сами, јер и они нису данас своји самостални господари, љуте се, што нивако не долазе до жељене мете, па кад у својој срџби не могу да покажу страном свету стварних успеха своје политике, они данас варају и себе и друге и хтели би, да нас бар на артији нема. Па да би с једне стране показали тим странцима да није све овако, као што они мисле о снази српског народа у нашој монархији, а с друге опет да би саме наше неке књижевнике умирили и разуверили у рђавом мишљењу им, хоћемо овде да ивнесемо бројне некс податке, да кажемо од сто година овамо, и то податке, који се не могу побити. Концем 1884. год. изашла је статистика Угарске на мађар. језику од г. Лангеа. У тој

се статистици сви народи у Угарској распоређују, али пошто српска народност није доста јасно и тачно означена, мислимо да је већ с тога нуж-

но, да свми себе боље о свсм бројном стању обавестимо, а треба боме и страним статистичарима истину да докажемо. У Лавгеовој статистици се тврди, да је прва сеоба Срба у Угарску била 1481. подсрп. квезом Павлом са 50.000 душа; друга, и то најзнатнија и највећа сеоба наша да је била она 1690. под патријархом Чарнојевићем. Те две сеобе нарочито се с тога наглашавају, да се Срби у овој земљи као дошљаци представе. Међутим срп. манастир Ковиље у Бачкој по књизи „Српски свет“ Београд 1882. гдесе на страни 64. вели, да тај манастир још од времена св. Саве постоји, па онда манастир Бојловица у Банату, где има споменика од Високог Стевана, сина Лазарава, напослетку књига штампана 1795, која о деспоту Бранковићу пише и у којој се тврди, да су Срби у Угарској још у 10-том столећу жупане имали сведоче, да је Срба и пре времена кнеза Павла на левој обали Дунава било. Осим свега тога, географски школски атлас др. Штрунера (Гота Јустус Пертер) од год. 1860. сведочи,да су Словени у данашњој Бачкој и Банвту још год. 752. живели, а Мађари да су у исто време живели на земљишту од Пеште па до Бихара Да пређемо на бројеве, који се на данашње српско становништво односе. Ланге у својој књизи не дели Србе од Хрвата, него заједнички број изнаша о њима, а ево како:

у Угарској има СрбаиХрвата 631.900 душа у Хрватској „ „ „ „ 1,720.000 , Свега 2,390.000 душа Тако се о Србима засебно не говори по народности, ту су они помешани са Хрватима, а по вери опет помешани су са Романима (Власима), те и по вери не би се могао ни приближно број Срба у овој земљи да сазна. И у самој Бачкој нисе узео број само Срба, него су и ту помешани са Буњевцима, где заједно по Лангевој статистици требада их има 185.000 д. На страни 141. тврди г. Ланге, да је број Срба и Хрвата за 3010 д. за време од последњих 11 год. мањи, а тако исто да су и Романи и Русини бројно опали. Међутим на стр. 143. вели, да је једино мађарска народност напредовала, па изгледа, да се писац хоће тим да теши. Али да видимо ми како бројно стојимо у овој монархији. Да би што јачег ослонца имали, нозивамо се најпре на историјски опис „Paschawirthschaft und Cultur* од Хецела, који је год. 1882 изашао, а воји доказује, да су у Банату за турско време, кад је пала тврдиња Тамишвар само Срби и Романи живел ', а Мађари да су у горњим крајевлма Угарске становали. Из тога се даје извести, да су ондашњи Срби у Банату зацело ту староседиоци били. За доказ, да су Срби од старијих времена бројно напредовали, позваћемо се на „Историју Бачке од г. Штелцера (Нови Сад 1883), где се поименце навађају 31 српско село, а у

којима је 1722. год. 4806 српски кућа било,из описа бачке жупаније год. 1872. опет та иста села имала су 6898 српских кућа, дакле за време од 1722 —1872 нарастао је број српских кућа у тим селима са 2092. Податци из старијег времена о броју српског народа изашли су приликом званичне обране пакрачке препарандије од школског одбора, које је „Застава“ бр. 122. 1884. донела. Ово су ти податци: Преглед српског становништва и школа од 1797. године. У архидијецези 128 104 душа 109 школа „ бачкој епархији 89 644 „ 61 „ „ будимској епарх. 25 708 „ 39 „ „ пакрачкој епарх. 86.707 „ 7 „ „ горњо-карловачк. 164.278 „ „ „ Банату (није донесен број душа) 250 „ Кад с тиме успоредимо списак српског народног конгреса од 1871. год, видимо да је у горенаведеним епархијама за 74 год. у оволико српски народ бројно напредовао. 1871. год. душа више иав.е Архидијецеза 138 800 9.304 Бачка епархија 122.292 22 548 Будимска епархија 19 494 6.214 Пакрачка '„ 98 261 11.554 Карлштадека „ 250.683 96.396 Вршачко „ 126.029 Тамишварска „ 141.062 Увупно 897.521

„BАСТАВА* излази редовпо: ередом, петиси, недељом, на педои табаку, н уторником на по табава. Ц2ША ЈЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву «а целу годину 14 ф. и. аа по године 7 ф, в. sa четврт године 8 ф. 50 н. ■* 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру) ча годину 85 дин. на пола године 17*/« <■» на четврт годиве 9 динара.

БРОЈ 82. У Новом Саду у среду 29. маја (10. јуна) 1885. ГОДИНА XX.

ОГЛАСИ рачуиају се по 6 новч; од свмр врсте оваких ситних мова, за жкг се nsaKa по 80 новч. сважа пут. ДОПИСИ ша*у се уредништву, а претматг и огласи администрапији „ЗАСТАВЕ* у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају ое РУКОПИСИ ие враћају се натраг, Поједини бројеви стају 10 новч.