Застава

Сад је опет поњао у свој крај ... Веше већ Bима а годиње 1863/4, коју годину народ на-Bива глвдвом. Ввдео јеб б егове, видео је рит, видео је, како се блиста крст на цркви у вароши, па је сео ва песак дуж жељезничке пруге и горко је плакао, сузе су му текле као малом детету. Дуго је тако седио на песку, Дуго је плакао, а кад устаде, да се према вароши крено, почео се већ сутон хватати. До ®ароши било је још вкше од по сата хода, а оа бсше тако уморан и гладав! Дошавши до п рве стражарске куће, замоли жељезничког иргжара 83 парче хлсба. Овај му драговољно А а Де, па реч по реч, понуди га овај, да у његовој комори преноћи, да не би морао по зими и чраку пешачити у варош, где и тако неће наћи Ст ана, него ће се морати у сламу на каквом Цвну увући. Станко је одмах пристао и после I е дног сата већ је дубовим сном спавао у страДаревој комори. Око поноћи пробудило га пуцање из пуШак а. Скочио је и изишао на поље. Видео је, ® један човек лежи на вемљи, а други гоне I Р&ву двље. Међу тим су стражари од других јурили према месту, откуд се запушке. Лопови су дошли и исвели су стра®Bреву краву. Отражар их је осетио и излетио ® fl a соље са пушком у руци. Опалио је, али У и лопови одговорвше, те он мртав паде на а М *У- Станко се баш тада тргао ив сна, и ’ а ®ао је на поље, али у том дођоше и страРи од других стражарница и нађоше непо

внатог Станка поред мртвог тела свога друга. Сумња паде на њега, да је с друговима украо краву, па је још ваостао, да опљачка убијевог стрвжара, тд га с тога везаше и предадоше суду. Залуд ее Станко клео, да је невин: његов предживот оправдао је такву сумњу и суд га осуди на петнаест година тешке робије! Из Тамишвара као осуђеног злочинца отерали су га у Јовефштздт у далекој Ческој. Ту је имао да одужи својих петнаест година. И већ скоро да се ослободи имао је још месец дана да одужи кад је једног дана чистио улице. Спазио је једно парче цигаре, па се сагне и подигне га. Павдур што га је чувао и који га је иначе увек кињио, првмети то, па пошто је робијашима забрањено, да пуше, удари га кундаком тако у ребра, да су Ставку светлаци на очи пошли. Станко је јаувнуо од бола, па у гњеву свом подиже тешку гвоздеву лопату и свом снагом удари пандура по глави. Пандур је остао ва месту мртав... И Станко услед тога уместо да ва месец дана изиђе на слободу, дошао је по ново пред суд. Осудише га ва смрт. Ставко вије апеловао, вего је рекао, да је са пресудом потпуно задовољан, јер он од овога света друго шта и не тражи, него да му зада смрт. Живео је доста и напатио се доств, па сад смрт као свог спаса поздравља. После кратког времева ваиста су и обесили Ставкаl... М. М.

Уговор о српском зајму потпнсали су 13. oß fođpa мвнистар Вувашин Петровић и опунокоћенив Лендербанке Хан. Српска је владаузела 25 милијона франака, које he се у ме оочним ратама од 3 милиона отплаћивати. За ионопол дувана основаће Лендербанка једно аарочито друштзо, које ће се старати, да и српска влада од монопола неку корист добије. уједно је предложила Лендербанка неке бечке а пештанске фирме за набавку одела и остадог прибора за војску. * * * Из Атине јављвју, да су Крећани прогласили савез са Грчком. Ова вест није још званично потврђена. * * ♦ Из Цариграда јављају, да су заступница велесила потписали ваписник, у ком је донесен закљу чак » Д а се У Источчој Румелији васпостави status quo ante. Извођење тога завључка поверено је Турској.

Тајне из Србије.

Рускв лист „Новости" доноси у свом последаем броју допис из Београда, у коме се износе веома жалосне ствари. Да у том извештају има м: ло тепдевције, то не споримо, али да има у њему и истине, и то стоји. Пре неког времена десио се међу нашим офидирима у Нишу догађај, који сведочи о силном упливу Аустрије у свим гранама нашег државног живота. У нашој војсци служе неколико сфицира, који су у разна времена дошли из Аустрије у Ср бију. Ти официри су већином католици, који су изучили војну струку у аустријским заводима; то је довољно да се зна, у коме правцу таки људи раде у Србији. Док су били либералци на влади, ти људи нису могли ништа чинити противно иптересима српског народа, али од кад се напредњаци докопаше власти, постадоше ти они веома важни фактори и добише најважнија места у нашој војсци Орешковић, Беницки, Јурковић, Вилхелм Каптер, јфердинанд Миховић Хорватовића да не спомијњемо сад су најважнији људи у нашој војсци. Ца се види како ти људи служе Србији, довољно Ije да споменемо речи Јурковића, што их је казао једном српском официру. „Србија је седамнајстикор аустријске војске", рече чово. Недавно је српско-аустријска комисија расправљала дринско питање. У комисију дође са српске ‘стране г. Каптер на препоруку познатог аустријског и штросмајеровог агента пуковника Орешковића. Тај је Каптер говорио аустријским официрима, да му је срамота што носи српску увиформу, да је то за њега понижење. А српској војничкој музики наређивао је више пута, да свира аустријску химну место српске, и у опште вазда и свуда је усрдно грдио српеву војску и српски народ. Српски официри што служе у Нишу где и г. Каптер, пожале се на њега и затраже да се казни. У то времебио је и краљ у Нишу, а с њима и аустријски посланик гроф Кевенхилер. Окружни начелник дозна, да Кантер одлази ноћу код посланика на рапорт као „повереник по особитим пословима" или српски рећи као шпијун. Све се то пријави ва надлежном месту, и сви су се надали, да ће кривца постићи праведна казна. Али ствар испаде друкчује. Каптер позове на двобој неке официре, који су били дали жалбу против њега, но официри се не хтедоше са Каптером вући. Ствар се све више заоштравала, па напослетку дође сам војени министар у Ниш да расправи спор. И он га расправи баш напредњачки: Хаџићу и Перишићу, Двојици виших официра који су дигли жалбу на Каптера, попрети. да ће изгубити чин, ако не трг-

ну жалбу натраг и ако се не помире са Каптером, ■ а Каптер буде похваљеп и добије боље место у Београду. Овому коментара не треба. Ма да се сад услед мобилизације и ванредног стања утишала партајска борба, ипак господа великаши насгављају своје. А енти Гарашанинови износе на јавност колико је Пироћанац добио од Бонтуа, а Новаковић од Аустрије зато што је радио за унију, а агенти Пироћанчеви опет умеју при а ти како је Гарашанин ћарио са Англо -банком на монополу соли и дувана, и како ради систематски на том да убије углед краљев код народа и војске, па да у вгодном тренутку сам себе прогласу краљем. Кажу да је др. Владан по својој нарава амфибије у отим стварима служио и једној и другој фракцији напредњака, па се на њему сиротану сломила кола. Но њему је ипак добро он остаје шеф санит та, али у последњој линији пати само народ који је толико несвесан да трпи на својој грбини овака чудовишта.“

Политички преглед.

Правила „нове странке“ у хрватском сабору, која имају 9 својих тачака, гласе у изводу овако : Тач I. Потписани устројавају овим самосталан политичко средишњи саборски клуб, на темељу и у оквиру нагодбенога, као државнога темељнога закона. изабрав себи за свога председника г. грофа ђорђа Јелачића, за потпредседнике господу грофове Ивана Драшковића и Рихарда Сермажа, аза тајника г. барона Јована Живковића. Тач. 11. Придржавајућ себи овај клуб у своје време и према потреби ступити са потпуним партајс' им програмом пред лице народа, држи за сада најглавнијом задаћом својом, свима законитим средствима озбиљно око тога настојати: 1. Да се нагодбени закон, којим је нашим краљевинама, на темељу и у оквиру прагматичке санкције те у истој изречене нераздруживе „државне заједнице* са Угарском зајамчена њихова државнополитична индивадуалност и државна аутономија са својим посебним територијем и са својом посебном политичком народности, као међу обим краљевинама и народом паритетно склопљени и двострано обвезни државоправни уговор према слову, смислу и духу његовом и са једне и са друге стране тачно и савесно врши и обдржава; те пошто е тај државпи темељни закон од постанка свога до сада у својим битним установама знатно повређен, да се пре свега све те повреде својим путем и начином исцеле и одстране, те нагодбени закон потпуно саниран, својој првобитној чистоћи поврати. У поступању и настојању гледе тога „санирања“ нагоде прихваћа овај клуб за своје равнање, познати проглашени взрадан г. барона Јована Живковића, као члана хрватског саборског краљевинског одбора, како гледе начела у њем истакнутих, тако и гледе у истом изложених, и других евентуалних повреда, а нарочито гледе промакнућа материјалних интереса оввх краљевина, сматрајућ баш у савесном неговању зајединства интереса најнужнију и уједно најчвршћу подлогу за уздржање међу Угарском и Хрватском, Славонијом и Далмацијом постојеће државне заједпвце и на тој основаних државоправних одношаја, као и за постигнуће оне данас мањкајуће братске слоге и међусобнога поверења, које треба да буде плодом такове свезе и заједнице међу једном и другом земљом. 2. Да се и нашој нравославној браћи Србима у овим враљевинама припадајућа црквено-просветна автономија, према no хрв. сабору донешеном закључку и основи, законом определи и обезбеди, те достојним уважењем животних интерееа заједнич е нам домовине с једне, као и на културни развој спадајућих оправданих потреба српскога народа с друге стране, међу Хрвати нСрби, који једанте исти

пелитички народ ових краљевина сачињавају, искрена и трајна слога, као битни услов боље будућности миле пам домовине наше, успостави и за увек одржи. Тач, 111. Члан овога, као политичкога клуба, неможе бити уједно и чланом ма које од сада у сабору постојећих политичких странака." Остали 6 тачака одпосе се на унутрашњу управу клуба. Ова правила потписали су до сада ови посланици : Гроф ђуро Јелачић, гроф Иван Драшковић, гроф Јосип Драшковић, гроф Павао Драшковић, гроф Рикард Сермаж, гроф Људевит Кулмер, гроф Мирослав Кулмер, барон Јован Живковић, Никола Шипуш и Милан Станковић. Избори у Француској. Од целокупног бројагласова, који су пали на поједине кандидате, добили су републиканци 3,917.589 гласова, а конзервативци 3,346.658. Министар-председник Брисон управио је на бираче проглас, у нојем између осталог тврди, га ће после ужих избора републиканци у француској комори имати већину од 150 гласова. Ако тако буде. неће моћи конзервативци после свих напрезања републици ништа нашкодити. Србија и Бугарска или би хтеле саме силом да се међусобно покољу, или су други ради да их виде како се кољу. Ствар је у томе, да се сваки час јавља из Београда, како Бугари упадају преко границе у Србију, а опет из Софије како Срби прелазе бугарску границу и упадају у Бугарску. Свакако може бити, ту и мало политичког пујдања, ма да се вели, да су то сада само још пеуређене чете, које тамо на српско-бугарској граници немире проузрокују. Но може бити, да је то само претварање. Хтели би људи рата, а нико се не сме усудити да рат отпочне, нико неће да је изазивач и нападач. Тако је могуће само, да се онакви гласови могу да проносе друкчије се они једва могу тумачити.

Д о п и с и.

Бијељина у Босни 20. септембра 1885. — Готово из свнју врајева ваше ојађене Босне изветтаван је веш цијењени лист о нашим приликама, а из овога краја слабо <е ко јављао. — Да волико толико ту погрешку поправим, описаћу вам једаи случај. који се у нашој околини догодио. Путујући својим тргокачвим по лом по зворничком и бјељиаском котару, дођем у близину манастира Тавве, те пошто је пеђеља била, одем у цј.кву да се помолвм богу. — На велико моје мзненађење, видим ту комисију, која је дошла ради архимавдрита Алевсандра, воме је владика Дионисвје одузео управу манастира. — Комисија ће уједно иввидити переде, које је влидика Дионисије, на штету мапастира и заслужног архимандрита, произвео. Хтео сам одма после службе отвћи, но кад вирох пред манаетиром исвупљени силан сввјет, гђе свуждено гледаше веред у својој светини, — остадох и даље. Рећи ћу вам коју, какав је манастир прије неколиво годива био, а какав је сада. Манастир Тавна био је до год. 1875. врло лијеп, али те исте године у августу мјесецу буде са свим његовим зградама од Турака попаљен и разорев. Разсрев је бво у таковој мери, да су се само ода саме црвве сгореле зидине гидоле, а од другвх зграда нвје се ни трага натло. Тако је изгледало, као и остала пустнња послвје рата. Архимандрит Алекеапдар био fe осуђен на заточење у Видину, па пошто је ослобођен, то се врати 1878. године. После свога повратка добије дозволу од високе владе и од митрополита, да манастир поправља и манаетирско добро у ред доводи. Архимандрит је за то вријеме све потпуно у ред довео, и тако све поправио, да се данас и не познаје, да су ово прије 7 год. све рушевине биле. Народ је видио како се манастир са прилогом народиим и трудом архимандритовим, брзо поправио, и како је све у свом реду, и да је мого дочекати евакад и у свако доба, богата и соромаха, те је потпуно задовољан био. Не знам дакле шта ј навело г. г. влвдику, да оваку бруку код ове божије куће, и код овог добра нвродног, а без икавва узрока направи, ако није златољубље, пезпам шта би друго било. Народ огорчен љуто куне свога назови пастира због истог поступка. Владици све то није било доста, он је без знања народног поставио неваквог протоеивђела Дијонисију за настојвика, који је за 10 дана упропастио толике грдне манастирске новце, порушио ово манастира неке зграде, које су маваетиру лијеп доходак доносиле. Осим тога је речгни продао 8 вомада говеда Пери Живановићу из Бјељине за 120 фор., а у најмању руку ваљала су 200 фор. Купио је даље од Пере Жрвавоввћа пекаква кола за 180 фор., а нова се могу добитп за 100 ф: Сав прилог о Вел. Госпојини метнуо је у свој џеп. Истсг празнака одбио је 1 многе од варода из манастира, не давши им као , приложницима преноћишта. Протосивђел је прије < мјесец дана векаквог Благоја валдрмџију закалуђе- ј рио, који се сад размеће. У манастиру су двојица , ашчија тузланског владике, који су напали на овај j богати манастир као скакввци на плодну вемљу, ; па баш хоће без милости да га до краја опусте, j ако им се на пут не стане. Кад све ово очима виђох, а ушима чух, нисам ( смео, висам могае а да ово јавпости ве предам и i < не узвикнем тужни маеастире и јадни православли ’ <

народе, шта си дочекао од твог пазови архппастира! Када је врздни архимандрит манастир поправио и уредио, добио је уједаред г. владива апетит, да прево свога љубимца протосинђела рувујеистим манастиром. Народ не хте на то пристати, он не даде свога многоуваженог стврину, па кад то г. владива а он онако германсви подвивне: «то је моја црква", на то му сељаци одговоре: «овоје наша црква; ми смо је правили, а ви вама правите“! Видећи да се и тим путем неможе, рече, да се г. архимандрит одмори, он је стар, а на управу нева дође млађа снага, те таво силом мете протосинђела за настојника Питамо г. владику, који рече, да је манастнрска црвва његова, чија ли је она црква у Бродцу са оним унијатсвим накарађеним сликама? То је за цело ваша, ал ово не, ово је народна. Још коју, па да завршим. Горе речена комисија завључила је, да се госп. протооинђел са манастирске управе свргве, а да се постави пређашњи архимандрит Александар, даље, да се рачуни, за време протосивђелске управе, непосредво од г. вдадике Дионисаја ишту. И тиме је народмој жељи ( бар колико толико. задоста учињено.

Босански трговац.

Вести из места и са стране.

Како данас Црна Гора отима земљу. Пише 1 нам једап пријатељ са Цетива: „Поље уцињско је ’ велико, али на сред њега је једно језеро, које се разлило, те уватило скоро пјело поље. Сад смо прокопали један велики канал од језера до мора и тим 1 оцједили поље и добили силну, врло плодну земљу, сувише отклонили болијест, коју даваху пјелој око-1 лини бивше баруштине. Прошле сретно смо га свршили, те смо много задовољни и радостни. Ето виђи, које је вријеме дошло: Црногорци копају канале и отимљу земљу од воде, а Бугари рате са султаном. Фала да је богу!“ Полагање рачуна. Уредпик нашег листа Ј. То' мић, изабрани посланик среза румског, даваће у 1 недељу 6. тек. мес. својим бирачима обавештаја о ’ свом саборском раду Тога ради сазван је бирачки ’ скуп у Иригу за недељу у 11 сати ујутру, а у Руми истог дана у 4 сата по подне. Ко је добио неповерење? Из Земуна нам јављају, да је 1. о. м. у општинском већу земунски градоначеоник предлагао, да се барону Живковићу, као земунском посланику на хрватском сабору изјави неповерење, за то што је напустио хрватску 3 народну странку. Градоначеоник је са својим предЈ логом пропао, и то тако срамно пропао, да кад би иоле био човек од устзвности, не би остајало ни• шта друго, него само да благодари на звању. Он то, да боме неће учинити, а може бити да има и 3 право, јер као да неповерење није најрадикалније средство, којим би се неко и неко могао спречити, а да се не врати опет у стари логор. Међутим за ‘ сада је ипак главно, да није г. Живковић добио неповерење, већ сам градоначеоник. Ако је за вај■ ду и за лекцију, доста је и толико за њега. 1 „Браник.“ Јуче у четвртак изишао је последњи број „Српског Кола;“ сутра у суботу изићи ће ' у Н. Саду први број новог политичког листа „Бра■ нике.“ Власник и издавалац „Браника" Г. Миша Димитријевић издао је позив на претплату, у коме развија свој програм. На завршетку јавља, да ће му лист уређивати г. Јоксимовић досадањи уредник „Срп. Кола.“ Ма да је иначе у свом свету обичај, да уредници, а не власници и издавачи, излазе са програмом пред публику, то се ипак може узети, да уредник „Браника" усваја програм власвика и издаваоца. А у програму ког развија власник и издавалац „Браника" вели се ово: „У договору са својом начелним пријатељима решио сам се, да покренем нов политични лист под именом „Браник." Пре него што овај лист угледа света, лист „Српско Коло* престаје излазити. Његово власништво обуставља га. У оним судбоносним данима, кад се српска народна слободоумна странка таласати (ваљада љуљати. Ур. в 3аст.“) почела, програм те странке нашао је свога заклона у „Српском Колу.“ Од тога доба заступало је Српско Коло“ непрестано правац те странке, и бранило је непоколебимо њена начела. Расположај српских заступника на српско народном сабору добио је свога свечаног израза у адроси и одлуци. А адреса и одлука нашли су свога одзива у „Српском Колу.“ 0 програму „Браника" вели даље: Темељ на коме је почивала српска народна странка, то је бечкеречки програм. И ако је у њему ствари, које је време само собом претурило, и ако се са више страна изјављивала жеља да га треба променути, он је и данас формално непромењен. И ми, излазећи са новим листом у српски свет, стављамо се у главноме на тај програм. Погледом на Троједну Краљевину заступаћемо свакојако државну заједницу Хрватске и Славоније са Угарском, признавајући првима државно-политичну индивидуалност са засебним политичним земљиштем и засебном политичном народношћу. Далмација је сувише малена и сувише изоловина за самосталан живот. У данашњем облику наше монархије њон је позив да у заједници са краљевинама Хрватском и Славонијом заузме место у оквиру земаља круне св. Стевана. То је била жеља и загребачког и задарског збора, на којима су у оно доба и Срби застулљени били. У логледу дефмнитивног уређења