Застава

У Загрвбачкој школи за трговачке швгрто почињу уписивања од 21. септ. до 3. октобра пон. к Загребачка трговачка и обртничка коморајавља, да је ц. кр. војно заповедништво расписало натечај за набавку 4450 мет. центи жита и 9550 мет. центи ражи. Ближе о овоме може свако дознати код трг. и обрт. коморе. Пруга Лапово—Крагујввац. „Н. Б. Дневник“ јавља, да he пруга Лапово—Крагујевац бити предана на употребу војном министарству. На прузи ће бити чиновници војнога реда Биће и једна војна жељезничка чета, која ће пругу чувати. Нове станице жељезничке у Србији. На прузи Ниш-Врања отворене су железничке телеграфске станице у Врањи, Прибоју, Владичином Хану, Џепу и Грделици.

Трговина.

= Нови Бад 16. (28.) септембра. Целепрошле па и у почетку ове текуће недеље посао тече живахним обртом. На будимпештанској житној пијаци је у прошлој недељи до 130.000 м. ц. саме шевице пазарено Цена се шеници чврсто одржала па и напредовала. Кукуруз стоји по старој цени, док је нова роба сваки дан по неколико новчића скупља. Зоб и јечам су мање тражена и цене им се држе без промене на напредак. На нашој пијаци је цена рани постојана, довоза је задоста, промет је знатан у толико, што се све прода што се на пијацу довезе. Данашње су цене рани код нас ове: Шеница сремска, шајкашка и новосадска прве каквоће 8 ф. 30 —60 новч., средња 8 ф. 20—30 н, лакша 8 ф. Наполица 7 ф. 60 н. Јечам 5 ф. 20 —5O н. Зоб 5 ф. 60 —70 н. Кукуруз стари 5 ф. 50 —70 н., нов некруњен 2 ф. 80—90 н. од 100 кгр. Вин о. У јеку бербе што траје у иашој околини мало је купаца и на ново и на старо вино. Новога вина се набира на неким местима више него лане а већином опет мање, пошто је с пролећа било назеба а филоксера је већ своје учинила. У просек узето, берба ће бар по блиској околини нашој бити боља него лањска, а што се каквоће вина тиче, то ће бити изврсно па ако баш не равно оном од год. 1834., али баш не много лошије. Што се продаје новога вина, плаћа се за прву каквоћу 10—12 н., средње B—lo8 —10 н., слабије садовина и чисто бело 7—B н. Старо вино стоји на пређашњој цени. Бело лањско 10 —12 н., шиљер 12—14 н., црно 18—24 н. Старо бело 14 до 16 н., шиљер 13 до 17 н., црно 32—48 нов. од 1 литре. Ракија права комовица неможе од спиритусаре чивутске да до продаје дође. Робу изврсну лањску цене имаоци 18 —24 н., шљивовица лањска 20 —28 н., фина стара роба 32—48 н. од 1 литре. У Будимпешти 15. (24.) септембра. Брашно. Преко целе прошле недеље није било велика промета. Цене су брашну ове: Број 0 1 2 3 4 5 ф. 16*60 1610 15-60 15 10 14 60 14-20 6 7 8 87 а 8 3 / 4 9 13-70 1320 12-70 11.70 860 7*мекиње крупне 4 ф., ситне 4 ф. 50 н„ од 100 кгр. * У Будимпешти 15. (24.) септ. На данашњој житарској берзи је шеница са чврстом тендевцијом одпочела промет, било је и понуде доста а воља за куповање посве добра. Промета 20000 м. ц. са ценама пуно одржаним. Кукуруз јефтинији, јечам чвршћи, раж и зоб са мирним послом. Шеница 82 и 81 4. 9 ф. 20 н., 81 5. 9 ф. 20 н., 81. 9 ф. 15 н., 81. 9 ф 10 н, 80.8. 9 ф. 10 н. Пештанска 80.5. 8 ф. 95 н. 80. 9 ф. Бечкеречка 77.8. 8 ф. 95 н. Бачка 77.5. 8 ф. 95 н. Све на 3 месеца. Јечам 8 ф. 65 н., најфинија роба 9 ф. 20 н., за рану 9 ф. 30—70 н. Термини су споро текли, шеница без промене, кукур з ослабио Зоб без продаје. Погађана шеница за пролеће 9 ф. 38— 39 н. Кукуруз за мај-јуни 9 ф. 39—41 н. Репица кол 10 ф. * Течај златног и срвбрног новца на пвшт. берзи од 16. септембра. Дукати 5-94 Наполеондори (20 франака) 9-95 4% угарска златна рента 105 80 5'7 Č „ папирна „ 93-49 Немачке држ. марке 6155

Најновије вести.

У понедељак 15-тог септембра предана је бугарској влади званично руска нота, у којој се опетују они захтеви које је и ђенерал Каулбарс поставио, т. ј. да се одгоди велика скупштина, да се пусте политички заточници на слободу, да се влада образује из свију странака и да се укине опсадно стање. При дочеку ђенерала Каулбарса поздравила га а једна женскиња која је у свом говору назвала чланове намесништва и данашњс бугарске владе народним издаји цама Бугарска је влада запитала српску, да ли би овој повољно било, ако би јој дра Странског послала нарочитом мисијом. Српска је влада одговорила, да he драговољно примити Странског и с њиме се договарати, како да с₽ васпоставе пријатељски одношаји између Србије и Бугарске. У БелФасту у Евглеској било је опет немира. Народ је напа 1 полицију камењем, те су многи полицајци рањени. Полиција је на то пуцала и једног човека тешко ранила. За тим је дошла војска и мир васпоставила.

У АлтмансдорФу код Беча била је мала радничка демонстрација. Малена радничка чета ишла је улицама, носила црвену заставу и певала револуционарне песме. Кад' се полиција приближавала, демонстранти се разиђоше у правцу према Бечу Истрага је поведена.

до, виде ст ран а коња везана за сво ј а јасла. Чудно му је било, те запита своју чељад: чији је то коњ и ко га је довео и за његове јаслевезао? Чељад његова рекоше: довео га и везао браца Филип Кетић, па он сигурно зна и чији је. Живан се злу досетио, одвезао коња са јасала и истерао на сокак, као туђу битангу. Видиш кнеже. Живан Црвеначки није био код куће и није за коња ништа знао. Ти си кнеже крадена коња својеручно у туђу шталу довео и за јасла везао. Па ко си онда кнеже ти ? Свет каже лоп о в. Но да л ће исто рећи и власт и суд?! Тужи ти то кнеже. Ја ћу ти дати пред котарским судом у Старој Пазуви или где ти хоћеш прилику, да се од тог переш. Тужи кнеже! Трудио сам се кнеже, да те пред читалачким светом у правој чистој боји изнесем. Надам се, да ми је то и за руком пошло. Истина бог, има ту свачег по малко: и шверцер и сумњивац, и друг лоиова и лопов али утеши се ипак јер ти си тек ипак наш „ваљани“ кнез. До судска виђења и остај ми здраво! У Старом Сланкамену 28. августа 1886. Милорад Сузан.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ*. (Стигли 16. септембра у вече.) Будимпешта. Српски вдадичански синод, који се треба 18. септембра одржати, одложен је за други октобар због болести краљевског комисара Чеха, који је за ово синодско заседање нарочито наименовање добио. Усљед тога сигурно ће се одложити и сазив српског народноцрквеног сабора. С оФпја. ђенерал Каулбарс npeдао је бугарској влади ноту, у којој руска влада вели, да је брзо са зивање велике скупштине незаконито и да ће по том сви закључци такве скупштине незаконити и ништавпи бити. Каулбарс је саветовао бугарској влади, да се избори за велику скупштину што даље одложе, каво би земља добила времена да из овог садањег заплета изиђе. Такођер се у ноти понавља захтев, да се завереници пусте на слободу и да се опсадпо стање укине. Бугарска се влада усљед тога саветује, шта Ке на ову руску ноту одговорити. До сад се није ни на шта реши Ла. Барцелопа. Код Епињала сударили су се републиканци са владином војском. Републиканци пребегоше у Француску, а од војника су двоје остали мртви. 11РИП0СЛАН0.*) Отворено писмо госп. Филипу Кетићу, начелнику у Стар м Сланкамену. Радо се фалиш и радо мирне људе грдиш и сумњичиш, кнеже; још радије се светиш Тужбе су противу тебе подизате додуше ал пријатеља „моћних“ имаш Редовитим путем тешко је с тобом рачуне свршити. Немој се дакле моћни и мудри кнеже на мене мајушна човека наљутити, што овако просто и ја в н о с тобом разговарам. Заната твога отимати нећу, ни грдити нећу. „Пошту“ која ти приличи, ту ћу ти одати. Ти си кнеже јавна личност, јавно ћемо дакле да се разговарамо. Ти се вазда хвалиш да си за народ постављен, да народ заступаш и да народ браниш. Сланкаменчани те знаду, ал видиш кнеже свет те не познаје. Таког бранитеља треба свет да позна можда и власт и суд. Нешто мало старог! Видиш „строги кнеже“ зли језици тврде, да си „шверцер" био. Тако нешто на ту форму и сам си ми приповедао, ал ја то не тврдим. Има људи који те добро знаду, па и данас о гоме говоре, да си негда, за време границе, сваку ноћ ти у бувари спавао. Сумњивац си кнеже био. Није давно сило, о петровском вашару, кнежевска је твоја „милост" под шатором Аце Карамате пива пила. Од једном рупи унутра, вз блиска Крчедина, „познати" Јован Алексић. Видивши гебе „кнеже“, јако се обрадовао и гласно повикао: „Е бога ти и Кетићу, ти сад постао началник, а самном си заједно крао“. Ти си кнеже устао, пиво недопио, из шатора отишао, ал тужио га аиси. Ех, гле хуле једне како „кнеза" беди! Ти добро знаш „праведни“ кнеже Николу Стојановића. Видиш начелниче и тај чудно гуди. Дошла вели тотера за два крадена коња, дотрчао к мени, i a аста два крадена коња, филип Кетић и предаде ми зх, да их у Белегиш одведем Ја их богме и одведох. „Поштени" начелниче, Филип Кетић уspao два коња ето чуо си сад и предао Николи Стојановићу. Издај налог, да тога лопова Кетића Филипа одма стража затвори, и предај га СУДУ, угурсуза једног! Године 1860. доселио се овамо велештовани каголички жупник Фрања Петек. На путу са скеле у квартир, нестао му је златан сат у црвеној кутијици. Сво је село за то знало, па ваљда и т и кнеже! Тражило се и трожило ал сата нема —па вема. Но ипак се нешто шапутало. Једног раног Iутра кнеже, дође исти госп. жупник са покојним }>рајтом Имбришићем у кућу „некога" ,раничара Тилипа Кетмћа да нисте у сродству кнеже? Зстави фрајта у авлији, а сам уђе са Кетићем у вредњу собу и рече му ово : „Дедер скини бога ти Кетићу мој златни сат у црвеној кутијици са твоје голице и дај ми га лепо“. Кетић је сат туђ са евоје полице скинуо и пароху дао. Видио га је f рукама неке „непознате" девојчице и узео од а>е, па случајно заборавио да запита, чији је :ат, те да га врати газди. Код Филипа Кетића напао се краден сат а није био покварен, и Кетић није „сајција“. Строги кнеже дедер ти го потање испитај! Нестао је, веле људи, неким Власима коњ, а >нм за њим у потеру, па дођоше у стари Сланка«ен Ти познајеш можда кнеже Црвеначког Живаia. Дође, видиш, човек кући с поља и на своје чу*) За ствари пол овом рубриком не одговара уредииштво ■ у ком помеду.

№ ' СВЕ ЕЊИГЕ ЗА ; Ц MF' КАРЛОВАЧКУ § Ж г СРПСКУ ВМИКУ ГШАЗИЈУ р игиамо на стоваришту и дајемо . i | 50°|о ПРИЖ К . у књигама нашег, Валожиђевог и g прекупљеног издања, која на 450 pZ « ! разних дела броје. ; к СРПСКА КЊИЖАРА '

■ Sil’AliU М. lIOIIOBIfIiA Ц у Новом Саду „код светог Саве.“ ј

ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. Српска црквена општина у Сенти отвара стечај на привремево салашко учитељсво место, из закладе пок. ђене и Иде Брановачке. Плата је 400 фор. уз стан и башту. Ред стечају три недеље од првог увршћења. Молбевице ваља упутити на школски одбор. У Сенти, 10. (22.) септембра 1886. B—3 Школски одбор. у Митровици код католичког гробља крај потока Чикас лежећи, састојећи се из куће са 2 собе, кухине, тавана, подрума и штале, даље 13 хвати дугачак чардак за кукуруз, све од солидног материјала и 3 ката> трална ланца 9б хвати земљишта (баште), продајем из слободне руке. Рефлектанти нека се на мене у Панчево обратити изволе Ј. Михановић, 2 2 мајор у миру.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Изи nao је 38. број emaoeu еа овим садржајем: СЦесма. Од А. Г— Под образином. Приповетка Написала Милева ChmhU. (Наставак.) Цртице угљеном. Од Хенрика Шенкјевича. С пољског превео Рајко. (Наставак.) Наука и вјеровања старих народа о постанку свијета уз Мосејску космогонију врема оној, коју модерна наука представља. Од Коста Кулишића. Бранич српског језика. Александру Сандићу цриказао („посветио“) Јован Жизановић. Листићи Месечни преглед периодичне српске и хрватске књижевности. Месец Август. (Допуна.) Гласник. Позориште и уметност. Књижевне новости. Афорисми.

ПОЗПВ НА ПРЕТПЛАТУ НА мг ВУКОВ САЛ И К. 'Ж Китимо неше јавне дворане, Mjveje, школе, d Част нам је српском народу на повољно знање ставити читаониде и домове српским скулптурама. у спорнзуму са пријатељима српскога напредка издајеио S.. повећу серију сриских популарних мужева из влабастер иамео нитог гипса путем пластике и то: Краља Милана 1., Књаза Ним колу 1., Краљину Наталију, Књагињу Милену, Вука, Доситеја, ч Бранка, Његуша, Текелију, Љубишу, Врчевића, Даничића, Су§ ботића итд Ово узвишено подузеће не води обична швекулаg ција трговачка, него племенита замисао замисао, да се цч ° стим добитком освује „Фонд в. Свве“, који би се времеиои “ имао употребљаввти на вросветне цељи. 13 >e 11 з пијетета према творцу новије српске књижевности, те 5 2 у очи негове стогодишњице, ми смо издање почели са стари§ ном Вуком у цриродној величини; оригипал салика рајјен је у 13 w овдашњој академичкој вајарници а у чувеном атељеу проФе§ g сора Кундмана. Кориговање при моделисању водила је из чиИ О сте љубави према овом подузећу гђа Мина А. Вукомановића, S кћи великог покојника. 5 S Реародуковање Вукових салика отпочело је у велико под S § строгим и брижљивим надзором заклетог академ. вај.ра, а раН шиљање истих биће непд,ожно 15 (27.) септембра о. г. Велии 13 чина је салику у висину 75 а у ширину 55 cm. § g Са потпуном и опробаном снреиом, добром вољом и исо И трајношћу за оиаково ретко и ризично полузеће, не жалећи sg труда и не плашећи се огромпих новчани.х издатака, ми сио запливали са „српском галеријом попула; них иужева“ у српS ско родољубље и пожртвовање са оправданим надањем: да д српски народ неће допустити да са овим подузећем за навек утону скромни споменици наших првака, а ,са њима осиовни д капитал „Фонда св. Саве“ са српског воиара, који нам немилице на > ваком кораку руши и обара и најсветије српске установе, које су нам претци својом крвљу одкуиили и вамп на сахрану и оставили Звстанимо код ове српскеновиве и загледајмо у дубину чисте српске воље и редког пожртвоввња, те се сетимо великих заслуга наших велимна-борана за срп< ку књкжегност и језик, који су нам српски језик чистоту народног говора оплеменили, » њнховим песмама тим српским будилвиком милу нам народност српско име очували. Познајући српску добру вољу и псжртвовање за све ово што је вл<мевито и узвињено ■ што је српско, na уто име и у име достојних споменива нашим заслужнии мужевима, слободни смо овим позвати цео српски народ на претплату, да нас тако у нашем тешком и великом нсдузећу србински потпомогве, те да удружевом српском свагом подигнеио српскии великанииа скромне али достојве преиа српским приликама спомениве. с којима ћемо јавно пред целии образованим светом обележити нашу моралну моћ и дубиву нашег народног културног развића. Од српског народа, од српског родољубља и пожртвовања, од везнатвих всвчавих жртава зависе скромни спомевици вашим првапима, зависи осповни капитал „фондп св. Саве*, зависи, да ли да се ва свои рођевои огњишту са српскии скулцтураиа китимо и урешаваио. Ако наше подузеће српски народ достојно потпоиогие, да у свои повоју не угиве. то ћемо нашу серију наставити са српским владарима и владарицама. затии са Доситејом, Бравком, Његушем и другии српским иужевима Годи пње ће излазити два такова еалика, како би се свакои дала прилика, да ва лак начин дође до лепо и вештачки израђених српских скулптура Осим Вукових салика у природној величиви бвће још саио српски владари и владарине и Доситеј у истој величиниизведени, како би се јефтинијом цевом омогућило, да наше издање шфе у српском народу што већег зеиљишта. Ради вашег даљег раввања у репродуцирању и њеве зехвичке мавипул! ције у овом подузећу, умољаваио цео српски свет и првјатеље српског напретка да нас моралво у свакој датој прилицв са сгупљањем и шмљањеи претплате што скорије потпомогву, како веби приморави били hi ш одпочети огромви рад прекидатн, који би вас одуговлачењем одвео у недогледан губитак. Пошто ово дело није само дело нгкладника во делс целог Српства, то се тврдо надамо, да ће нас српски варод вајтоплије у нашем тешком и смелом подузећу право српски подпозоћи. Нарочито апелујемо ва пожртвовање здраве српске ивтелигевпије, на нежви жевски вол, на гг. чланове воједивих српсгих друштава, ва гг. српске књижаре, професоре, лекаре, званичвике, свештевике, учитеље, прквево-школ< ке општиве, трговпе, занатлије и • а свуколику српску омладиву. да нас са скупљањем предплате што већма подпомогву, како би се могли на површини вашег издања одржати Цева салику из белог влабастер-каиевог гивса заједво са савдувом и паковањем no комаду вије нег 3 Фор 60 нов, или 8 дивара. Позлаћеви $| онзирави или ружичасто обојеви салмпи са 50 вовч. или no 1 динар no комаду скупље. Наручбвне се обављају само за готов вовац са предплатом, коју ваља слати на г. S. Jov<inoxita IV. 1 rappelgasse Nr. 1. М ien Претплату из Аустро-Угаргке, Босве, Херцеговиве и Црве Горе примају све српске књиж!ре. За враљевину Србију прима предпиату ижључкво нкш гевералви заступвик краљ. српсви дворски књижар г. Авдрија Пурић у Београду. Подскупљачима дајемо 11-ти салик ва дар вли новац. БЕЧ, на Усековање Јовава претече 1886. год. Т. Везмлић-Суров и С. Јовановић, ивдаваоци: орп. галерије популарних мужева. (HF' Умољавамо славва уредвиштва слввеиских листова да ваш позив изволе у изводу прештампати.

champagne ! AYALA & Р| | Главно стовариште за Пешту и | - околину код гг Bpate РадановиЂа у I Пешти Calvmplatz. 75-100 | жжжжжжжжжжжжжжжжжж-ж

• • в а> зе = ф SB СЧ ® g 2. ® *7 i-I" I s Ф U Л 1 и T X đ Сш « Ss s" ss « h =® o х ехм Г . * 2 i 00 2 I i ® < S s S 5 н E аз > 7 оЗ ' ® 2.§ к и х I o Sfe-3*s 2 M SŁ 5 « ф 2 5 ® CL

Влавммк и мздавмлац Ммлмца Томић рођ. Ммлетжк Одговормж уреджмхЈаша Томић. Срнека штампарија дра Светозара МметЗњ