Застава

потражи га у мађарској ђимназији. Тамо ће задело бити.“ Није вајде, него хајд у мађарску ђимназију. Пред капијом су биле положене две мађарске заставе. До душе мало сам се уплашио, али се прекрстим, зажмурим и јурнем унутра. Кад уђох у школу, имао сам шта и видети. Обријани Немци седе у скамијама. Пред сваким је пиво и јестиво, а свако је заглабао цигару, па пуши, пије и смеје се. Служе их професори и ђаци. Спазих на срећу једног познаника. »Шта је, Сепл, наопако, зар сте се ви поново уписали у ђаке?“ рекох ја. „Па да богме," едговори ми Сепл. „Сад се учимо уставности и грађанским врлинама.* „Eljen Moricz Pdl!* ускликнуше професори и ђаци келнери, а обријани Немци само су пили и пуштали густе димове из уста. Сепл ме ваговарао, да оставем ту. Рече, имамо силна пива и јестива и осим тога хиљаду комада цигара. То треба све потрошити. Но ја му се лепо захвалим и одох, кад чух, да Стева Лавловић није ту, макар што га жељно очекују. Изашао сам на улицу, но сад сам видео још веће чудо, него што су сва досадања била. Помислите: Стева Павловић, за кога сам се ја као за честитог Србина борио дан и ноћ, коме сам сад пошао на савет, тог истог Стеву Павловића видео сам, да улази у мађистрат ваједно са Јотом. Мени је било, као да се на мене небо срушило. Но брзо се приберем и потрчим ва њима. Решио сам, да на онога не гласам, на кога Јота гласа. Кад сам ушао у мађистрат, и ту сам чуо, како се куцају чашама и како се веселе, чини ми се баш у самој капетанији. „Ма брате,* рекох једном пандуру, »кумим те богом и светим Јованом, рсци ми по души: је ли давас овде избор посланика, или се слави појутарје светог Јована?" „Богме не звам ви сам. Али бих желео, да је сваки дан тако. Бар бих био увек сит и пијан* одговори ми пандур, а ја ва то одох тамо, где се гласа. Неки су ме задржавали и

запиткивали, на кога ћу гласати, али ја се нисам ни на ког освртао, већ одох својим путем. Ту сам чуо и видео, да су Јота и Стева Павловић гласали за Морица. Ја сам само пљунуо, а један Србин до мене рече полугласно: „Хвала богу. Опрао нам образ. Није с нами гласао, а да је с нами гласао, од срамоте не би смо знали, куда ћемо.* n A зар Стева Павловић није више народњак?“ запитах га ја. „Долазиш ли ти, пријатељу, с неба, те тако што још питаш? Стева Павловић је одавно отишао у противнички табор.“ Ја сам од стида сав поцрвенио, а да бих са себе што пре спрао љагу сопственог незнања, одох чим се дала прилика да гласам и гласао сам за кандидата српско-народне слободоумне странке, за Тону Хаџића. Остао сам на биралишту све, док се избор није свршио. Дивио сам се слози између Срба, Мађара и Немаца. Пожелео сам Србима неколико десетина тако заузимљивих људи, као што су Обермилер, Фајт, Цоцек, Балог, Сабо и други врсни Немци и Мађари. За наше се зна, који су највећма издирали. Но поред свег тога ипак смо пропали. Победио је њихов Мориц Паја, али чујем, да га та „победа* стаје 10.000 ф. но да се могло пред избор на недељу дана радити, да нису одбили на тридесет наших бирача, да није солга на познати солгински начин довео Јарчане на гласање у Нови Сад и да 160 чиновника нису морали гласати на владиног кандидата онда би новосадске бостанције за цело научиле Морица Пају, како се бере бостан. Овако се пак може сад хвалити, да је „слободно“ изабран заступник вароши Новог Сада. Кад се у вече прогласио резултат избора, онда су Цигани отишли до великог жупана и свирком му својом честитали, а ђаци са мађарске ђимназије певали су усред љуте зиме некакву мађарску песму. Благо њима на таквој победи! Један стари грађанин. Ј

Јовановић, Мвлан Јосимовић, Тоша М. Јаковљевић и Владимир Бугарски. „Мом одлетелом соколу“ од Љубинка, декламује гђца Катица Јанковићева. »Жежулинка" од А. Милчинског, пева мешовити збор<* После беседе игранка. Из позива румског српског певачког друштва видимо, да је распоред светосавске беседе, које ово друштво приређује у гостионици код „Орла“ под управом свога ликовође г. Александра Дозеле, овакав: Поздрав г. Др. Душана Диме, потпредседника друштвеног. „Соколи“ од Топаловића, пева мушки збор. „Песма о песми“ од Змај Јована Јовановића, декламује г. Глиша Стајић. „Винска песма“ од Пачу-а, пева мушки збор. „Видов-дан“ од Змај Јована Јовановића, декламује г. Душан Бајловић. „Бојна Песма“ од Топаловића, пева мушки збор. Затим игранка. Светосавска забава у Пврлезу. Пишу нам из Перлеза: И ми ћемо имати светосавску забаву. Местно дилетантско друштво представљаће на св. Саву о. г. Трифковићеву шаљиву игру „Избирачи, цу“. После представе биће игранка. Чист приход ове забаве иде фонду за оснивање српског певачког друштва. Надамо се многобројној посети. Сввтосавска бесвда у Глини. У Глини у Банији приређују Срби Бановци светосавеку Беседу. Ово је прва српска беседа у тим крајевима. Светосавска прослава у Београду. По досадашњем обичају светковаће се и ове године у београдској богословији српски првопросветитељ, св. Сава, у уторак, 13. овога месеца. Светковина ће отпочети у 9 пре подне, и тећиће овим редом: Призивна молитва ,Царк> небесни6“. Пева богословски хор. „Освећење водице“. „Резање колача“. „Светосавска химна“. Пева богословски хор. Говор ректора богословије, архимандрита др. Никодима Милаша. „Краљевска химна“. Пева богословски хор. Извештај деловође професорског савета, професора Јеврема А. Илића, о стању завода. „Колђ славенв Господт. вт. Chohš“. Пева богословски хор. Проглашење награђених темата, које су израдили старији ученици богословије и раздавање односних награда. „Закључиа песма“. Пева богословски хор.

Дописи.

У Шајкашкој. Шајкаши, нарочито Госпођинчани, писали су Миши Димитријевићу њиовом посланику више писама. Они су га позивали, да одржи реч, да говори о незаконостима приликом његовог избора. Они су му метали на срце да говори, јер им је обрекао, да ће у сабору изнети сно, кад је онај један био претучен при избору, те умро, а други јако оболео. Но он до сад ништа учинио није. Не брани ни автономију ма да га је „Застава“ позивала. Не говори о овој политици Тисиној, која нас убија у народносном погледу и материјалном доводи земљу пак и у политичком погледу на праг пропасти. Некад су се наши заузимали за Оловаке, сад ни за нас Србе нема никога. Стојимо пред изборима, пред новим незаконитостима па нико да обележи ово стање, које нас чека, ову неправду где толике народности не могу да изаберу ни неколико посланика. Треба казати то господи на сабору. Треба казати, шта ће бити, ако нас потисну сасвим са парламентарног поља.

; Лепо је казао Томић у Пешти на суду, да се нас ; народности само онда сећају, кад дође несрећа на земљу. А то је опасна, врло опасна политика, јер је онда често доцкан. Дакле нека им се укаже све то, а ако не послушају, није он крив. Нашег старог посланика Милетића гонили су незаконостима и поред имунитета затварали, па зар његов последник нема речи да брани народна права? Овај се сабор примиче своме крају, а наш посланик не прозбори још ни речи. Још има за то времена. Нек не чека, да куцне дванаести час. Мол, крајем децембра. Из нашег скромног места ретко да што избије на јавност. Међу тим се код нас збивају ствари од општег интереса, па то је онда вредно, да цео српски свет зна. Тако се код нас без велике ларме, а по примеру одличне општине сомборске, основало српско забавиште и оно већ од јесенас, врши своју културну мисију. 0 овој другој појави у читавом Српству, а појавила се у скромном селу Молу, прозборићемо другом приликом опширније. После тога чине се већ у велико спреме, да се отвори још један разред српске народне вероисповедне школе. Па нису ли те ствари од општег интереса? А као најновију појаву износимо српском свету: Отварање српске читаонице у Молу. Одавна се овде у некојих родољуба појавила била мисао, да се оснује српска читаоница. Љубав ка тој установи прожмала је била готово рећи еве српско становништво, сад је само требао да се нађе један прегалац, који ће да поведе ту мисао мети: остварењу. И збиља се одлучи један, у особи машег ваљаног капелана г. Николе Радуловића. Он позва неколицину овдашњих Срба на јаван збор и договор Ту им је у језгровитом говору саопштио цељ састанка. Из средине збора овог изабра се привремени одбор, који ће нужне ирипреме да учини за осгварење истакнуте цељи. Као најпреча задаћа одбору том беше: скупљање чланова читаоничких. По свршеном послу показа се резултат повољан. До 70 особа уписало се за чланове читаоничке, међу тима више од половина ратари. Трећи дан Божића сазва се седница скупштинска ради конститујисања. За председника једногласно би извикан г. Стева Матић познати родољуб, стални и непоколебиви борац за српске интересе у месту. Из скромности не хтеде се те почасти примити и тако после вишекратког узвика: „Живио Стева Матић,“ мораде скупштина да попусти сталној му одлуци. Место њега извика скупштина једногласно вредног нам учитеља г. М. Д. Дејановића. 0 мудром и савесном руковођењу председника овог, читаоница у току свог битисања искусити добрих последица, погођеног избора председниковог. После избора осталих часника, скупштина се у најлепшем поретку разишла. Није ли то доказ пробуђене свести у Срба молчана? И је ли право о овоме и српски свет да зна? Ми велимо да јесте. И тако ће од нове године да се умножи коло просветних задруга у нас Срба са читаоницом молском. Дао јој Бог дуга века, а члановима желимо вечите истрајности! X.

Вести из места и са стране.

f Васа Стејин. Из Гор. Ковиља нам стиже ту' жна вест, да је ц.кр. обрлајтнат у миру Васа Стејин преминуо. Покојник је био један из „старе гарде,“ која на жалост већ изумире. Био је ваљан Србин и врло заузимљив човек. У општинским, а напосе шајкашким ритским пословима, имао је знатно удела. У изборним борбама био је први борац и непоколебиви присталица српско нар. слоб. странке. За то је претрпио многа гоњења и непријатности. Био је један од оних, који је са својих 200 ковиљскокаћских бирача, прегазио о Милетићевом избору Мутњачу. Лака му била шајкашка земља! Повервница. Из Загреба добили смо ову повереницу : „Вама дични синови народа српског, који сте се јуначки борили противу гробара наше са крвљу стечене и законом ујемчене автономије, изражујемо овим своје неограничено поверење. Док тако будете радили за обрану српскога народа и његових права, дотле ће вас стизати, оданост, љубав и признање народно. У Загребу, 7. (19.) јануара 1887. Српска трговачка омладина". Одликовањв. Црногорски кнез Никола одликовао је Даниловим орденом IV. степена г. Арсу Пајевића штампара-накладника у Н. Саду за учињене услуге Црној Гори. Вести из Србије. Наш београдски дописник пише нам ово: Из Млаве стижу врло чудни гласови. Запалили неком попу напредњаку сено, а влада се сад јспрема, да поапси уважене људе, опозиционаре, јер су тобоже они то извршили. У Млави је гушобоља силне жртве покупила, а на редњачке власти се не старају, да ту заразу спрече. У Млави нема лекара, нема болнице, па зар је чудо што свет умире. У Ивањици је умро тамошњи уважени грађанин С. Павићевић. Покојник је био у том крају Србије, један од најистрајнијих бораца нар. радикалне странке. Лака му била земља! У Власотинцима је одржан и многобројно посећен јаван збор за упис у чланство друштва св. Саве. Збор је изјавио, да одобрава смер друштва св. Саве, те се одма основао пододбор и уписани су чланови. И у осталим местима ради се врло живо на оснивању пододбора Друштва св. Саве. Јавили смо, да је Чива Крон монополаш убио српског грађанина у Лесковцу ' Костића. Хајдуци се за то убиство осветише и убише једног монополаша у Крагујевцу. Хајдуци, да се освете за смрт Станка Солдатовића, убили су ваљевачког окр. начелника Л. ђокића. Матија Бан. Наш књижевник Матија Бан предметом је великих овација у Дубровнику, свом родном месту, где се сада налази. Народна читаоница изабрала га је за почасног члана, а за који дан нредстављаће се његова трагедија „Кобна тајна“ у којој ће он сам главну улогу играти. Чист приход чамењен је подизању Гундулићева споменика, Из Стапара смо добили подуже писмо, у ком се јадају на ужасне прилике које у тој чисто српској великој општини владају. Политичну општину је Лаза Станковић са куповањем земље од државе тако заплео, да сад становништво плаћа 92°/ 0 општин. приреза. Стање је ужасно, па ако скорим не буде помсћи, ова ће општина пропасти. „Романија иридента” Наши се читаоци још сећају да су 1885. г. били растурени неки плакати по Ердељу и Ванату са потписима „Романије ириденте,“ који су позивали на буну. Одма је поведена истрага, затворени неки људи, но није се постигло ништа. Сада је пештански суд обуставио сваку даљу истрагу. Ад. Дибвлс. познати вештак у трчању, трчаће данас у недељу по подне у близини променаде. Са њиме ће te утркивати један бившивојник на коњу. Православљв ce шири. Дознајемо из руских листова, да се у Лифландији у Русији јако шири православље. Прошле 1886. године прешло је 6033 лутерана у православље. Земаљски раднички збор биће у Пешти 10. и 11. марта о. г. На збор ће се позвати сви радници из Угарске. На дневном реду збора стоје ови предмети. 1. Опште право гласања. 2. Уређење фабричких одношаја. 4. Уређење фондова за потпо магање старих и оболелих радника. Нвсрећа у позоришту. У једном лондонском позоришту, за време представе повичу са галерије „ватра! ватра!“ Посетиоци се поплаше па појуре на излазе. У тој гужви прегажени су и умрли су њих 16 особа, већином женских. Чивв лиФвранти су највеће проклетство за војску, која ратује. То се показало у руско-турском и у српско-бугарском рату, кад су све потребе < Чивути лиферовали. Руска влада зна за то, па је наредила да се од лиферација за предстојећу војну искључе Чивути. Наше владе, могле би бар у овој ствари поћи примером руске владе. Наполеонов споменик. У Милану у Италији мисле подићи споменик Наполеону. Милански радници држали су буран скуп и изјавили су, да ће споменик порушити ако се у Милану подигне. Мучења по затворима. Угарска се прочула тиме, што јој у тавницама „изврсно* знају мучити окривљенике. Но ту „славу“ као да ће нам преотети Америка. У државици Виргинији ужасно муче окривљенике, положе их на неку справу, па са свим истегну тело, па онда бичевима шибају. После тога ставе окривљеника под другу справу и полију га ладном леденом водом. Просечно умиру од тог

Из Бвча нам јављају, да је на тамошњем медицинском факултету Бранислав Михајловић положио последњи строги медицински испит и да је по томе постао доктором целокупне медицине. Честитамо! Сегедински јади. У Сегедину су 25 екзекутора прошле године ни мање ни више већ 25.067 екзекуција обавили. Пошто у Сегедину има свега 8000 фамилија, то на сваку фамилију просечно отпадају три екзекуције. Кратке вести. Атанасије Милосављевић дечко од 9 година из ћуприје убио је ножем Даринку 14-годишњу девојчицу, што га је ова покарала. Управа фонда за потпомагање сиротних великошколаца у Београду приредила је 10. о. м. село са игранком у корист тог фонда. По најновијем попису има у Кини 382 милијона душа. Србин у Америци Никола ђивовић постао је тамо доктор медицине. Загребу, Петрињи и Ријеци прославили су Срби свечано богојављенски празник. У Лијону су ватворенадва енглеска шпијона. Чива војнички лиферант Барух стављен је пред суд због варања и проневере У Хамбургу су директори банке Чивути проневерили силан новац. Чива практикант у Пешти Штајн проневерио је 300 фор. па побегао. Пештански чивутски учитељ Вајнбергер побегао је у свет. У једном маћарском селу умро је младожења за време играња. У Ш. А. Ујхељу затворен је, по изгледу неки просијак. Доцније се видело да он има у џепу 3000 фор., да је Чивутин из Галиције и да је тај новац украо. У Н. С. Миклошу је гавда свог слугу везао за реп коњу и дотле терао коња, док слуга није издануо. У Љубљани је украо неки чивутин драгоцености, у вредности 40.000 фор. Он је већ ухваћен. У Загребу је прегазио влак једног жељезн. чиновника. У Пешти је умро грчки конзул Ш. Хариш. У Мљетцима се ушло у траг компанији, која је правила златни новац.

Најновије вести.

Грађански заповедник у руској Пољској ,издао ]е налог, да се коњи не смеју извозити више у Пруску и Аустрију. Из Цариграда јављају, да у влучају одступи данашње бугарско намесништво, да ће провизорија тако удешена бити, да ће на челу намесништва и у опште земаљске управе по жељи Русије стојати Цанков. У меродавним политичким кругови ма у Берлину сматра се, да је садашњи положај у Европи врло озбиљан. Поједине мрачне тачке скупљају се у целину и сачињавају црне облаке, који ће грмљавином потрести свет, а на кога ће се пљу сак просути, то ће се видети. Бугарска депутација још се бави у Риму, Нешто јој ее не жури у Цариград, где јој је Цанков приуготовио дочек.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ"

(Стнгли 10. јануара у вече.) Будимпешта. Министар комуникације поднео је сабору законски предлог о организацији наставе у жељезничкој струци. За тим се наставља прорачунска расправа. Више опозиционих говорника тражили су, да Угарска у ђумручном погледу постане самостална и да има своју војску, без које Угарска не може опстојати. Министар Тиса одговарајући на интерпелацију прејашњу вели, да Артур Гергеји не добија из хонвидског Фонда никаквих новаца. Будимпешта. Банкар Карл Јосиф Улман убио се данас пре подне у свом стану из револвера. Узрок је самоубијству, што је на берзи претрпио силне губитке и што јеу опште имањем посрнуо. Карловци. Краљевски комесар је дошао пре подне и одмах је отишао у свој стан. На кратко време посетио га Герман, три владике и петроварадински градски заповедник, Синод Бе се отворити у пет сати по прочитању краљевског рескрипта. Епископат као да је сложан, кога да изабере за вршачког владику. Говори се о четири кандидата. Букурешт. У „Гранд хотелу булевару“ букнула је ватра. Надају се, да fte је локализовати и да ће спречити, да се не запали здање руског иосланства.