Застава

ЗАСТАВА.

Е, БАШ ИМ НЕМА РАВНИХ!

Ево је дошао дан, да отворено признамо др. Политу и његовим друговима, како им нема равних. Они су то одавна уобразили себи, и ми их уверавамо, да је зацело тако. Њима нема равних. Та њихови политички другови у Србији, узвисили су се над њима, као оно орлови над гаврановима. Др. П. Јанковић гледа н. пр. на политику, као неке наше бабе на медицину. II као што те бабе говоре: „Чувај сннко ноге, свака болест долази отуда кад ноге назебу,“ тако и др. Јанковић вели: „свако зло долази од чисто политичних узрока.“ 1 И господин доктор би хтео, да као неки 1 медицински швиндлери лечи са једним 1 „балсамом“ и очи и уши и стомак, па ' ваљда и жуљеве. Да човек не чује, не би могао ни замислити, докле су се изгубили наши г. Ј доктори. У својој огорчености, заслепљености у оној пукој отвореној мржњи, заборавили су на оно, што су у школама учили, заборавили су на логику, на све. Тако су на предконференцији у Сентомашу тврдили, да у „политички“ програм немају места културни и економски захтеви. Већ сам појам „политике“, доказује, да , није тако. Политика у ширем, правом смислу речи, не занима се само са слободама народним, него и са просветом, газдинством, па и с моралом народним. Ко повнаје ону свезу појединих делова политике као државне управе, тај ће знати . н. пр. да само материјално осигуран и умно 1 развијен народ може збиљски слободан бити. Политичке слободе у „ужем смислу« изгубиће народ за часак, неће имати ни могућности да их брани и сачува ако је сирома, зависан и незрео. Све политичке странке и сви политичари од реда, морају имати нув ужи политички још и економни и културни програм. Ал ми се дадосмо у неке теорије а то нисмо хтели. Ко год зна, шта је политика, тај ће знати, да и код државне управе, као и код сваке кућевне управе мора бити речи о економији и просвети. Ми данас хоћемо да покажемо само то, да члановима наше „побабљене странке“ приличи то име. Н>има нигде, па ни међу либералима нема равних. То се најбоље види по либералима, (Ристићевцима) у Срби.и. „Браник“ је у свом програму казао, да су њему либерали у Србији најближи. Но далеко су они од вас господо око „Браника“.

„Нова Уставност“, орган либералне с странке у Србији има у свом последњем i броју (од четвртка 16. априла 1887. год.) уводни чланак, у ком говори као и сви i остали паметни људи о политици. „Устав- i ност“ говори о осиромашењу у земљи, а ( не спопада је при тој речи бела пена, као i што спопада неке животиње кад виде цр- Ј вену поставу. Ми не велимо ништа друго, Ј него вас молимо да прогутате то, што : „Нова Уставност“ пише, па већ како вам > било. Ево дакле шта вели „Уставност“: i Ма какви били узроци, услед којих у как- 1 вој земљи наступи осиромашивање масе народ- 1 не, државва управа те земље дужна је, да се 1 □остара, те да државним средствима и сходним : евоиомним уредбама стане на пут развијању : сиромаЈцтине у маси. У вас државва управа, у место да то чиви, она потрза ва суд свакога, < који само што јавно проговори о тој вапијућој чивевици, да маса вашег варода вагло осиромашава. Је ли то начин да се злу доскочи?! Јесмо ли ми СВИ синови ове земље, и не тиче ли се нас свију шта ће најзад с њоме и народом бити?!... Зар не би бољеи поштеније било, кад би сви ми заједнички, руковођени паметно потражили оваквом грдном злу прави лек. Е видите ли сад господо да вам нема равних. Видите ли, да сте се побабили, видите ли да не можете више с вашим друговима из Србије да идете у корак и да вам назив: побабљена стронка највећма личи.

НА КРИВОМ ПУТУ.

Дешава се појединим људма, па и читавим народима, да заиђу, да ударе кривим путем. Да шта је то друго, него криви пут, којим су Мађари ударили, да се културно унапреде мађаризацијом! Али сваки таки човек и сваки народ > нађе свога опомињача, чију опомену ако > за времена саслуша, може се спасти од . беде и напасти, које може криви пут да , му нанесе. У народу игра ту улогу опо■ мињача онај ред умних људи, што се зо[ ве интелигенцијом, чији је ум осветљен и оснажен знањем и науком тако, да може , пре него икоји други да проникне у дела појединих људи и целога народа и у будућност, коју ће овако или онако дело народу донети те, ако је зло дело отпочето, ако је крив пут којим се пошло,

она га од тога одвраћа и упућује га на i добра дела и добар пут. f Но шта ћемо да кажемо о овој појави < необичној код нас Срба с ове стране Саве и Дунава, да се већина представника < баш тога реда, који се тога наслова „ии- i телигенције® сваки час као кебе иза по- Ł јаса маша, да се баш већина тога реда, , велим захукала кривим путем и то тако ’ захукала, да осим ње интелигентне сви 5 други ту кривину виде! < А зар није то криви пут, кад ти људи i годинама говоре и пишу о потреби про- < мене и допуне бечкеречког програма, па i кад се усљед тих подстицаја и искуством ј својим народ за то припремио и еам то i захтева, а они ударају натраг и веле, да није време томе! Зар није то криви пут, кад они сами данас нападају и опадају оне људе, које су пре три године (а др. Полит и пре , неколико месеци још) од таких истих на п даја и денунцијација нотабилитетских , бранили и уписивали им у заслугу, што нотабилитети не обрлатише народ за свој програм, који је прави утук бечкеречком! И зар није то криви пут, кад та интелигенција, место да се занови млађом снагом одушевљених бораца за народно добро и напредак, за што последње го дине и доказе дају, а она се после безуспешних зивкања на адресу нотабилитета саасе још ниже: људма чисто владине странке „либералима“, с којима се у најновије доба и слизала, и то својим позивом на збор јавно признала! Али може ли се код интелигенциј е предпоставити, да она не увиђа кривину свога пута? За дуже време бар то се не може замислити. Та и прост човек не остаје дуго слеп код очију, а камо ли учен! (На жалост учен и мудар није еве једно. Пр. Ур. „Заст.“) Но и најцовији појави дошли су нам у помоћ, да ову тврд' њу докажу, да гоепода и сама увиђају да су на кривом путу, али га они хоће и за i то неће с њега да сврну. | Сетимо се, да су господа пред сами , сентомашки збор писала, да ваља људе око i „Заставе* из странке истерати и сетимо се, како су у очи истога збора те људе 1 бајаги слоге ради на своје конФеренције i позивали, да би на њих извесни неуспех > могли свалити па ћемо одмах увидети, > да овај криви пут има своју цел и, како ја хоћу да кажем криву цел: не 1 да се дође до бистре ситуације после толикогодишњег колебања слободоумне , странке, већ да се иекључе речени људи

из странке, који неће слепо да верују у ауторитете, већ и народ упућују, да од својих првака после речи тражи и дела. Ово је позив на крњи збор бирача српске слободоумне странке од стране те интелигенције и јасније, отвореније показао; он је унапред искључио људе око „Заставе,* који хоће измену и допуну бечкеречког програма, као и сами што су заступали, док нису данашњу цел пред очима имали а с њима је искључена већина бирача, управо сав народ, који очекује од народне странкс да и у народу на унапређењу његовом поради а не само да даје својим првацима мандате за беседе у пештанској саборници. Па да, господо, кад нису мандати више за издавање, зашто се опирете унашању : одлука о привредним и просветним одноi шајима народним, за које и сами велите ) да су корисне и потребне у програму? Шта ван сабора народној странци и оста: је да ради? i Па да, господо, иа што ће вам збор ј бирача, кад сте ви напред већ све удеси! ли и решили зар само да каже „амин!“ ■ и „живили!“ [ Знате ви, господо, врло добро шта хо> ћете, ма да нећете са свим отворено да кажете; али знамо и ми а зна и народ и - ми вам кажемо, да је ваш крњи и везани i збор за то потребан, да још боље осветли ■ ваш криви пут и ваше криве намере. Јест, биће збора, биће банкета, биће i бакљаде све ће то као бенгалска ватра осветлити вашу криву ствар, елепу - мржњу озлојеђених ауторитета; али неде- љу дана после тога долази потпуни општи j вбор бирача народне слободоумне странj ке, који ће преко те одвратне слике преi ћи на свој дневни ред, који отвара широм з врата свима народним жељама, да онде i нађу места свима народним невољама, да - онде нађу лека! М i

ТУРГЕЊЕВА ПИСМА ПИСЕМСКОМ.

Издавач ових писама у руском часопису ,Нов“-у назива Тургењева , најбесамртнијим“ између свију руских писаца. Ма што је ова тврдња мало претерана, ипак је истина, да је Тургењев један од најомиљенијих и најбољих руских писаца. Он спада међу оне руске писце, којих рад није само својина руског народа, већ општег човечанства, целог света. Алексеј Теофилактовић Писемски је један од најприпознатијих руских писаца и највећма се прославио својим романом „Хиљаду душа-“ Писемски спада међу писце реалистичког правца, а познавао је народ као мало ко. Умро је 1881. године. Ова Тургењева писма писана Писемском, изађоше осим руског и на француски, енглески, немачки и мађарски језик, па држећи, да ће и српски свет занимати, донашамо их у српском преводу. Писма иду овим редом: I. Баден-Баден, 31. ма> 1867. Драги Алекса Теофилактовићу! За цело ћете ми поверовати, кад вам кажем, да ме је ваше писмо врло обрадовало: тим пре, што сам до сада и од мојих пријатеља само приговарања слушао због мога романа 1 ) тако, да сам и сам почео помишљати, да ли i) Овде је реч о Тургењевом ,Диму“. У нас је превод овог романа доживео већ два издања.

сам тим риманом какво недоношче донео на свет. Па и они људи, који су до сада према мени предусретљиви били, обасипају ме приго' варањем, аФ. Ј. Тјучев 1 ) је чак ту прилику употребио, да стихове пише. Тим пријатније • ме је дирнуло ваше писмо, јер ви не спадате ! међу оне људе, који друкчије говоре него што i осећају, и ако је моје дело заиста способно за ■ жввот, то ће преживети све нападаје, и биће ! од користи. Све што споменусте о изложби 2 ) и о словенској браћи, чини ми се да има смисла, али је 1 врло тешко пливати против струје, и ако 1 сви говоре, ништа се не може разумети. Виде' ћемо шта ће бити, док започнемо радити. „Го ’ лос* је врло добро учинио, што је предложио 1 Словенима, да усвоје један ошпти књижевни језик по свој прилици руски. ' Нога ме је скоро са свим прошла, један пут сам већ ишао у лов и убио сам једног г срндаћа. Време имамо дивно, па скоро ћу са кућом као и са ногом у реду бити. Надам се, да ћу вас до године ако испуните обећање и дођете у Баден у својој кући моћи поздравити. Овуда је данас пропутовао цар, сви смо изашли на станицу, да га поздравимо. Пошљите ми, чим цензура дозволи, ваша дела. Ја за сада не радим ни на чему, али намеравам, да при новом издању „Дим“-а напишем предговор, у којем ћу се са неколко речи дотаћи и Словенофила. >) Руски песник, велики пријатељ Словена *) Овде се мисли изложба у Моекви 1867. г.

11. Баден-Баден, понедељак 28. авг. 1867. Драги Писемски! } Осећам, да сам погрешио, што вам нисам > одмах одговорио на ваше писмо, у коме пи! састе о вашем сину; али по што Чичерин 1 ) L тада није био у вароши, држао сам да није j нужно журити, а с друге стране сам својим понајвише непријатним пословима био обузет, о којима није вредно писати. Али сада ' хоћу да надокнадим оно, што сам пропустио, ! и ево овде прилажем писмо на Чичерина и мо* лим вас предајте му га, ја се надам да ће у неколко на њега утицати. Што се мене тиче, сада сам здрав, ловим *и шта мислите чиме се бавим ? ... пишем 1 мале француске оперете, које после госпођа Виардо лепо компонује. Једна од тих оперета i била је од таког успеха, да смо је пет пута ' давали. Предавања теку у мојој новој кући, . у коју се још нисам уселио; сала је преустрој ена за позорницу. Видите, тако провађам време. IП. Баден-Баден, 9. октобра 1869. Драги Алекса Теофилактовићу! Предаме лежи на столу немачки превод „Хиљаду душа*; превод овај изашао је у две 1 лепе свеске у Берлину. То по свој прилици знате, али о томе валда још нисте извештени, да је ваш роман у Берлину и у опште код Немаца велики успех иостигао. Можете мислити, како се радујем томе. Превод сам прелиста‘) Чичерин је био професор правних наука у Москвн.

вао и држим, да је шрилично добар и веран; преводилац (неки г. Кајслер) нашао је за добро, да по где што изостави, али што му драго. Сада сте и ви прешли границу ваше отаџбине 4 и име Алексеја Писемског пронеће се целом • Европом .. . ) Што се мене тиче, могу рећи, да су ме 3 пролетос моји лекари јако заплашили; рекоше к ми, да ми срце није са свим у реду, забрани-9 ли ми шетање, лов, пиће и т. д. Али сада ми 1 је боље; ма што ми заиста срцу нешто фали, , али поред тога могу живети осамдесет година. ■ У осталом врдо обазриво живим. f Литерарним радовима ретко се бавим; „Мемоаре“ своје сам скоро већ довршио и то ће 4 ући као увод, најновијем издању мојих дела. 4 (Наравно, да ћете и ви добити један примерак). • Написао сам једну малу приповетку: „Један 1 чудноват догађај*, а којом ће се заиста нешто 1 чудновато десити, по што ће најпре изаћи на j немачком језику. , Све мислим о томе, да радим на једној • већој приповетци, али сваким даном долазим до тога уверења, да у страној земљи не може човек дуго радити. П. П. Остајем овде до фебруара; држимда ћу на једно шест недеља ићи у Русију, па том 1 ћу приликом сврнути и у Москву, али све ово ' је само план. i IV. , Баден-Баден, недела, 21. нов. 1869. I Драги Алекса Теофилактовићу! Једва једном добих ваше скице, које сам ■ тако жељно ишчекивао. Са радошћу видим, да У сте и телесно и душевно здрави, ма што за 1 ваш састав тела небихвам препоручио лечење

Писмо из Цариграда.

14. априла 1887. > , Бугарски власници увидели су, како j их је Европа обманула, те су сад на чисто, з шта од ње могу још очекивати. Могу мес ђутим задовољни бити, што су евоЈу цељ постигли, што се обогатили, што су ца. ровали, и сваком, који им по вољи био з није, и кога су мрзили или батинали, или з убили, или затворили, или из земље прогз нали. С таким програмом примили су они i владу и радили су онако, као што им је

„BАСТАВА* жмам рвДожжо ородом потжом ■ иодељом аа цолом табаву а уторнижом иа по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску иа целу годииу 14 ♦. н. на по године 7 ♦. и. на четврт годиие 3 ♦. БО н. ■а 1 месец 1 ♦. 20 н. За Србију (у сребру) аа годииу 35 дин. на пола године 17 1 /, Дии. иа четврт годиие 9 динара.

БРОЈ 58. У Новом Саду у недељу 19. априла (1. маја) 1887. ГОДИНА XXII.

ОГДАСИ рачунају е« пб б жовч. од вват ■рсте оваиих онтних влова, «а жито« млаЈи по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу ее уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ* у Нови Сад. ПИСМА не примају ое РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.