Застава

ни од мојих криво бити,* говорио је Остроч Стеваву. Он га је и сакрио под амбар а бисаге унесе у кућу. Да тамо није Стеван погледо у бисаге само? Или да није Остроч ,пара* спомико, боље би за цело било. Стеван љубопитан а „амишан*, видив толко новца дофе на мисао: да неће Туре ако мирно прође и њгх опет понети ? Неби ли боље било да га изда? Мислио и учинио. Бисаге и „паре* осташе код њега! Остале су код н>ега ал на његово зло! Јанку је касније доказано, да у Стевана мора да је новаца иза оног Турета остало. Видио је свет њега где сваки божији дан код Теше пије и дукате мења. Можда је и сам Теша Јанку поручио? Ко би знао? Само Јанко њему поручива и поручвва, да му паре турске пошље! Стевана ни бригеша. Тако је то неко време трајало, док једног вечера наста Стевана дрека. Пре нег што он истрча лелеклјући на шор, изишао је пред њим човек неки. У руци носећ неку као торбу, оде брзим кораком на Саву. Стрчао је под обалу, сео је у чамац који је дотерао и за часак чуло се само весло ал њега мраком не виде нико. Био је то Цивцар Јанко који однесе „турске паре.* На леп начин није Стеван хтео дати. Под неко ико удараца Јанкови омекшао је и дао. Кад је Јанко добио паре и отишао, поче Стеван дизати грају. Узбуњени суседи кад чуше; што се он дере, насмејаше се Стеванову лазару! „Како је сејао, добро је и жњео!“ ■—l и ■ !■■■■ ■—l ■ I I ■ ■ ——

Још оног вечера, кад се ово у Тешиној крчми догодило, месни официр био је мајор Бубна пошле ординаца пуковниском заповедништву с пријавом. Сутра још пре подне дошла је комесија на лице места. Побијене Турке, који недирнути крчмом лежаше, прегледају. Склопе записник и нареде, да се Турци уклоне. Преповеда народ да је наређено да се у Саву баце, и Цигани их на лозама одвукоше у Саву. Комесија је још побележила патролаше, кордонлије са скеле и са „правца* и отишла. На неколико месеци иза тог одазвати су сви они у Митровицу, регементи. Аудитори питали су и питали их свакојако; да дознаду, где су хајдуци прешли. Нису дознали, па и данас се не зна. Неко је можда и знао, ал није хтео казати. Тог дана био и „штроф* одмерен свима за то. Патролашима оцепише по 20 батина. Солдати с кордона добише, по 40. Можда из дарежљивости ондашњих аудитора, при делењу батина, имамо да захвалимо, што је овај догађај тако „свеж* и данашњим даном у памети многих. У Босуту, 15. априла 1887.

Богољуб Познановић.

чких слобода донети и моралне (културне) и материјалне користи. ... Кајте се и пођите бољом стазом. Добрурад. Из уздинског среза, у очи ђурђев-дана. Молим вас, господине уредниче, да дате места у нашој милој ,3астави“ и овом мом допису а ако сам као прост човек што валио, па нисам покњишки написао, а ви исправите. За мог живота увек сам избегавао свађу и инат, радио сам и живио поштено, и што но кажу, даво богу божије, а цару царево. Ево већ педесет ми је прошло, па се нико није нашо да ме назове да сам букач, јербо сам радио само што је поштено. Био сам у Сентомашу на народном збору, па када сам се вратио кући и почо приповедати како је било к’о што сам све мојим очима видио и ушима чуо, а народ се чуди и крсти од покора, што су га начинили они, што пишу и тај „Браник“. У тим ти дође и наш господин попа па поче оно лажно да чита из „Браника", како су они били у већини; е па дакле, што би ја лагао и за какву, не знам, хасну да ја не кажем истину, кад сам у поштењу и оседио. Него тамо је бито стотинама народа, који су се искупили са свију крајева Мађарске, па ја се само тиме тешим, што није народ стока, што би она господа фишкали волели, па кад се тај народ из Сентомаша кући вратио, знам да је приповедо како је било у Сентомашу. Бадава сада „Браник« изврће. Баш ономад, дошо код мене мој кум Сава, знате и он је био самном у Сентомашу, па се тужимо један другом. Сад и ја и он плаћамо уредно све царевини, и бирачи смо, а они у „Бравику“ називају нас и остале ратаре лармацијама и букачима. А кад смо бирали Полита, па кума Саву затворили, што је радио за г. Полита, е онда нисмо били лармације. Али ајд, ајд, сад ће нас опет скоро требати, да им дамо мандате, али ћемо богме и ми боље отворити очи. На тај збор, што су га држали они луди, што су код „Браника 0 , нису тели да сав народ позову, дабогме јербо народ није уз њи, па се искупили само да раде за свој цеп. Богме сит је њи народ. А и нека они држе свој збор, ми нисмо ни тели да идемо на њин збор, па ма да су нас кумили. Имаћемо ми наш прави народни збор сада 26. априла у Новом Саду, па ћемо доћи, јер знам и уверен сам, да ту неће забранити народу да и он може своју реч казати. Јер ако смо кад год и стојали зло, као сада нисмо, па треба да се посаветујемо сви како да спречимо наше пропадање и да се у благостању подигнемо. Сад молим, да не замерите што није лепо писано, али моћи ћете прочитати. Ја сам ратар, па ми је прече да управљам плугом, а ви ћете исправити ако што год није покњишки. Сад баш дошо мој кум Сава па ми чита (добио од г. попе ,Браник“) како је била Браниковска конференција. 0 брате чудна су та господа, фале један другог и ништа више. Али нека се они само фале, а ми ћемо на нашем вбору радити.

МИЛАН МИЛУТИНОВИћ СЛИКАР.

Из Кусића, родвога места покојникова добили смо о раду и животу његову ове податке: Одавде давно нисте вести добили, али не било ни вести, него што морам сада да вам

јавим тужну и жалосну вест: Овде је на побусани понедеоник преминуо добар и ваљан Србин, академички сликар Милан Милутиновић, питомац „Српске Матице“ из Шифманове закладе а син Јосе Милутиновића, умировљеног; ц. кр. шумара и председника срп. цркв. општине. Покојник је боловао дуго од сушице, од те проклете боље, која нам стамани већ толико млађани живота а умро је априла у мдађаном веку у својој 24-oj години. Српство је млого у том даровитом, младом сликару и уметнику изгубило. Милан се родио у Кусићу, граничарском селу близу Беле Цркве 1864. год. Српске основне школе свршио је у месту а за тим 2 године учио је реалгимназију у Белој Цркви. Био је увек одличан ђак. Родитељи сиромашни пак не могући даље школовати га, дадоше га у Белу Цркву да трговину изучи. Но Милану не беше то доста, не мога да угуши вољу и тежњу за сликањем. Самоуко поче да слика. Први покушај беше му: „Породица кнеза Лазара*. За тим је сликао св. ђурђа на коњу и св. Аранђела, шуме и др. Кад је изучио трговину оде у Руму, у трговину г. Стевана Јаковљевића. Ту је наставио сликарство. Допадне се то г. Јаковљевићу те га препоручи „Матици Српској “ за питомца Шифманове закладе, „Матица“ га заиста изабере за питомца и Милан оде у Беч и ту проведе год. 1885. и 1886. на сликарској академији. Све течајеве, које је свршио, свршио је са одликом а да се није поболео био би до сада већ све свршио. За време учења у Бечу, и бављења код куће насликао је више лепих слика, а на име Милетићеву слику, која је у Вршцу изложена била. Змај-Јована Јовановића, која се слика у Н. Саду налази. За Беч је сликао 9. За Б. Цркву 7. За Молдаву, Ораовицу и Кусић по 2. По томе се може видети, шта је покојник био, а још више шта је могао бити, шта и колико је обећавао. Уздајући се у своју снагу, надао се и сам да ће једном бити од користи и помоћи српском народу, па та га мисао никад и не остављаше, ал наде му се не испунише, јер га неумитна смрт препречи у том. Како је покојника овострани српски свет волео и поштовао сведочи онај силан народ из места и са стране, који дође да ода покојнику последњу пошту. На сандук му је положено више венаца. Свештеници и учитељи из околине одаше српску пошту. Срп. певачка задруга бело-цркванска испратила га је до гроба а поп Зарија одао му је заслужну надгробну реч, којем и сада довикујемо „лака ти земља била, Милане и вечна успомена међу нами и твоме миломе народу, који си ти тако жарко љубио!

Вести из места и са стране.

Општи збор српске народне слободоумне СТранке одржаће се данас у недељу 26. априла у просторијама српског народног позоришта у 11 сати пре подне. Овомесна власт тражила је од сазивача збора: нека се изјасне, хоће ли збор бити у поворишној згради, или у николајевској порти, јер не прима пријаву са: или, или. Пошто сазивачи не могу јамчити дан раније, да ће бити у недељу лепо време, то су означили као место збору: просторије српског народног позоришта. Овим је осигуран збор, а за нужду могу и просторије

срп. народног поаоришта обухватити преко 1.000 људи. Дневни ред збора је назначен већ и у ; прзиву. Саветоваће се: о програму странке; о организацији странке и о држању странке при предстојећим изборима посланика за угарски сабор. Тимотије Димитријевић Флоринсни, професор на свеучилишту св. Владимира у Кијеву налази се већ два дана у Загребу, те проучава тамошње књижнице. Госпођа Ленка Остојића. Пишу нам из Беле Цркве: Из овог места имали сте допис, да се је добар и ваљан Србин г. Тоша Остојић, овдашњи трговац одселио у Винернајштат па сте уједно и извештени, како се народ у овој околини опростио с њиме и како га је испратио. Но народ није остао ладан ни при одласку његове супруге гђе Ленке, која се неко време после њега овде још бавила, а да јој при одласку тако исто као и њеном другу српско „збогом“ не каже. Кад се дознало да ће госпођа Ленка Т. Остојића путовати за својим другом у нови завичај, сакупише се чланице добротворне српске женске задруге и уговорише да своју прву начелницу потоњу подначелницу достојним начином испрате, да јој одлазак из њихове средине сестрински увеличају. Пре одлазка у стану њеном поздравише ју, а при одласку на жељезничку станицу сакупи се и мушко и женско да јој „збогом* реку. Ту беше преко стотину женских особа. И друштво црвеног крста, кога она чланица беше испрати ју из чисте побуде поштовања. Пре но што ће се жељезнички влак кренути поздрави ју лепим говором наша српска учитељица Паулина Цигларићка. За тим јој је задруга лепо украшену киту цвећа као успомену и за знак поштовања предаде. Довикујемо и ми овако госпођи Ленки, да нам жива и здрава буде у туђем завичају у кругу свога друга опште поштованог родољуба Тоше. Он. Опорука Крашевскога. Покојни песник и списатељ пољски Крашевски, оставио је све своје дарове, што их је добио, ученом друштву у Познању а неиздане списе, као што и свој знатан иметак својој родбини. Велика ватра. Из Темишвара јављају, да је у Рускбергу било велика пожара. Изгорело је 22 куће, па црква, школа, апотека и звања, где су била смештена звања поштарско и брзојавно. Многе породице остадоше без куће, а у брзојавном звању сви су апарати уништени. У поштарском звању такођер је све изгорело, а на сокаку изгорело је и неколико мотака од брзојава. Жице су биле усијане и топиле се од јаке топлоте. Штета је велика. Додајемо, да се у последње време врло често пожари догађају. Ми смо о некима јавили и у „Застави“, али је било још и више случајева. Свакако и суша ова много је крива, те пожари бивају тако велики. За то треба, особито у ово доба, пазити и не играти се ватром. Нов лек друмин. Медецина се давно труди наћи згодно средство, којим би могла утишати бол на извесном месту тела а да не мора хлороформом гушити осетљивост целога организма. Ми смо већ до сад имали такав један препарат. То је кокалн. Али он је прилично погибан, те се мора врло оппрезно употребљавати. Сад, пак, јавља француска медецинска штампа о новом једном средству, које се зове druminum. Друмин је пронашао доктор Ј. Reib из Port-Germin-a у Аустралији, у биљци која се зове Eujhordie Drumonbii. Алкаланд, извађен из те биљке, врло добро утишава бол болеснога места на телу. Животиње које случајно поједу ту биљку падну за двадесет и четир часа и узму им се сви удови. По уверавању доктора Рајба, кад се друмин уштрца под кожу само се на том месту изгуби осетљивост. Неколико капаља раствора од тога лека ако се пусте у око, оно постане са свим неосетљиво, и можете прстом дирати uo оку колико хоћете осетљивост нећете опазити. Од друмина може н. пр. сва рука, језик и т. д. изгубити сваку осетљивост. Р?јб је већ употребљавао тај лек с успехом у више прилика, где му је цотребно било велике болове утишавати. Земљотрес. На југозападу америчквх северних држава до тихог океава било је врло јаког земљотреса. Блгзу Тускани све је пропало. Читави брегови су попуцали, а много их са свим и нестало. Језера се на мах исушише, а друга опет постајаше. У Аризони траје још једнако земљотрес. На једном брду појавио се вулкан. Краткв вести. На лађи »Делти* кад је пловила пре веки дан из Антверона у Лондон, пукао је казан, те том приликом погинуло 10 матроза. По званичном взвештају усеви у Угарској у опште па стоје баш вајбоље. Но нов државни зајам уписано је свега 1972 милијуна рубаља. Узрок најновијој побуни на острву Криту је, што су Турци једну Хришћанску девојку одвели.

Трговина.

= Нови Сад 25. априла (7. маја). Житарска радња. Од друге половине ове недеље одпочеоје посао са раном на горњим пијацама правцем повољнијим по продавце. И спекулација је при бољој вољи за куповање. Цене су се шевици изврстне. На нашој пијаци хитарској у исто доба покрај умереног довоза цене се нису никоје променуле. Овонедељни рад се свршава са ценама овим: Шеница новосадска, шајкашка и сремска 8 ф. 80 н., до 9 ф. Наполица 7 ф. 90 н. Зоб 5 ф. 50 н. Јечам 5 ф.

50 н. Кукуруз 5 ф. 20 н., постављен у лађу 5. ф 25 н. кукуруз наших вртара-бостанџија 5 ф. 25 до 30 н. Све од 100 кгр. Вариво се врло слабо тражи, цене су: бео пасуљ 6 ф. жути 6 ф. 50 н. Маст на више 46 ф. на мање 48 ф. Сланина 48—49 ф. од 100 кгр. Угојени свињи тешки 43—44 н., средњи 44 н., лакши меснати за потрошњу 44—45 н. од 1 кгр. Теоци 9—lB ф., од ком. Јагањци 7 —12 ф. од пара. Вино. Из Фрушке је минулих дана белог и шилера у знатним коликоћама за наше виварске трговце довежено. У виноградара наших је изврсне каквоће вина још задоста. Цене се нису повисиле пошто је за сада продаја врло ограничена. Бело лањско B—l28 —12 н., шиљер 10 —14 н., црно 18—24 н. Старо бело 10 —16 н. шилер 12—18 н., црно 32—40 н. Комовица 16—18 н., (право чиста комовица, 12 —15 гради јака), шљивовица 32—48 н. од 1 литре. « У Будимпвшти, 24. априла (6. маја). На житарској пијаци је радња пријатнијим правцем текла. Покрај умерене воље за продају беше за куповање добра воља цене се сваком зрну учврстиле. Пазарена шеница потиска тешка 81* по 9 ф 45 новч., 80'7 9 ф. 40 н., 79*5 9 ф. 35 н Пештанска 80. 9 ф. 40 н. Бачка 1800 м. ц. 78' 9 ф. 35 н. Бечкеречка 800 м. ц. 77*5 9 ф. 25 новч. све на три месеца. За бечки рачун је до 15.000 м. ц. шенице пазарено, и то: Бачке 2250 м. ц. тешке 76*5 по 9ф. 35 н., на три месеца, 2000 м. ц. 76*5 по 9 фор. 40 н., за готов новац, без додатка, 1500 м. ц. по 9 ф. 35 н. на тпи месеца, све са шлепа фрај. Шенице потиске 3000 м. ц. 80* 9 ф. 90 н. за готово, постављено у Беч. За мештанску потрошњу продано 1700 м. ц. бачке по 9 фор. 25 новч. на три месеца. Термини: Шеница за јесен 8 ф. 25 н. Кукуруз 1 за мај-јуни 5 ф. 67 н., за јули-август 5 ф. 90 н. i Зоб за јесен 6 ф. 7 н. Репица кол за август-сеп, тембар 10 ф. 90 н. до 11 ф. У Будимпешти, 23. априла (5. маја). На марвеном недељном вашару је било које ситне и крупне марве за кланицу 4526 ком. Плаћани волови 240—350 ф., јалове краве 130—210 ф. од пара, краве музаре 80 —210 ф. од ком., биволи 120 до , 240 ф. од пара, теоци 10—25 ф. од ком., јагањци 3 ф. 50 н. од пара. Воловско месо 42—50 ф. кра’ вије 40—45 ф. бивоље 40—44 ф. од 100 кгр. : У Штајнбруху, 23. априла (5. маја). У оборима је 93.369 ком. разне пасмине свиња. Цене су: . угар. мат. тешки 47—48 н., млади тешки 49 до 49’/, н., средњи 49% —50 н., лаки 50—51 н. Сеоски тешки 47—48 н., средњи н., лаки 1 49—50 н. Српски транзито тешки 49 н, средњи • 49—49‘/, н., лаки 49— 49'/ t н. од 1 кгр. r * Течај златног и сребрног новца на пвшт. барзи i од 25. априла. i Дукати 5*93 . Наполеондори (20 франака) 10*03 4% угарска златна рента 100*80 5% „ папирна „ 88* Немачке држ. марке 62*30 I

Најновије вести.

Из Лондона јављају, да се сваки час очекује, да регеиетво у Бугарској одступи. Вели се, да je то одступање у свези са немањем иоваца а зајам се није могао иигде подићи. Из Париза јављају, да је савез изi међу Русије и Француске закључен. i

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ"

l (Стиглж 25. априда у вече.) Сентомаш. Србобранци свечано ' одржаше парастос Лази Нанчићу, , жарком родољубу свом. Многи народ i сакупљен кличе му: Слава! Париз. „Сиекл“ демантује вест • о променама Француске спољне по' литике. Будимпешта. У сабору интер' пелисао је посланик ХелФи владу у погледу суделовања Угарске на : париској изложби која ће бити године 1889. Посланик Ирањи интерпелисао је опет владу у погледу најновијих откријђа „Северо-немач’ ких новина“, а која се тичу окупације Босне и Херцеговине. Вели, да l та откријћа речених новина како окупацију Босне тако и руско-тур' ски рат у сасвим другој светлости ‘ износе, него што то чине угарски ’ министар председник и наш заједнички министар спољашњих послова. Пошто се то не слаже са изјавама наших влада, а она откријћа, ако су истинита, могу да покваре пријатељски одношај наш са Турском а и у савезника са Немачком да изазову неповерења према нашој влади, тражи говорник од Тисе о томе што скорије разјашњења. Беч. На берзи се разнео глас, да је у Француској наступила мицистарска криза.