Застава

ЗАСТАВА

ИМАЛИ СМО ПРАВО.

Велики бирачки збор целокупне српске народне слободоумне странке имао је потпуно право, кад је решио, да не може помагати ни једну од данас постојеКих мађарских странака И сама помисао, да је збор могао друкчије решити, била би грозна, јер ово, што данас те странке према Немађарима раде, није нигде нико чинио. Даиашње мађарске странке нису нам противничке у обичном смислу речи. Да су то оне нас не би помагале. Али има ту и другог нечега. Нерасположење тих странака према нама иде тако далеко, да се чувају и додира нашега, да нас у својој занесености држе за политички кужне, те нвс једна другој износе као нека страшила. Ову насталу грозу код мађарских странака приметио је цео српски свет, осим оног збора збабљене странке, гдеје решено, да ми Срби можемо помагати и чланове међарских странака. Но да су странке достигле крајност заелепљеноети, то већ увиђају и поједини мађарски листови. Ево шта пише о томе „Будапештански Хирлап“, лист, који воли да заузме непристрасно становиште. Тај лист вели у свом 131. броју у уводном чланку ево шта: ж Ко год прати са пажњом изборнокретање, томе је морало упасти у очи ово: Кад се гдегод скупе угледни људи неиађареке народности па закључе, да при будућим изборима помажу вл адину странку, ту одмах устаје мађарска опозиција, те завапи: „Гледајте, како наша влада помаже неродољ«у биве тежae.'A ако се гдегод искупе угледни људи немађарске народноети, те закључе, да при будућим изборима помажу мађарску опозицију, онда опет устају владини људи, подижу се владина гласила,те ударају на ларму, како се мађарска о позиција сложила са издајицама отаџбине. (Баш у данашњем листу владиног „Немзета” има пример за то.) Н а послетку, ако се немађарске народности гдегод одлуче, даостанупасивне, онда се опет подиже на њих општа повика и од владе и од опозиције. И кад немађарске народности из оваког понашања извуку себи конзеквенцију, морају доћи дотогуверења, да најбоље чиие, ако оснују засебну народносну

странку. А разуме ее, да ми Мађари сматрамо то за најгоре." Ето, тако говори мађарски лист, v право говори. Он сам види, докле је дошла мржња код постојећих мађарских странака према народностима, и он опомињс мађареке странке, да се тргну натраг. Нама је мио тај глас. Али се ми, народности, морамо и сами повући што даљ( од постојећих мађарских странака на угар еком сабору, морамо се повући што ДBЉ( од њих при изборима, јер држимо, да наи не може подносити образ, да се натурује мо и намећемо онима, који нас крсте ,из дајницима отаџбине* (hazaarulok) чаЈ и онда, кад с њима држимо и хоћемо њи: да помажемо. Не оетаје нам дакле ништа друго, нег< да се верно првдржавамо онога начела које је поставио велики збор целокупн српске народне слободоумне странке, т да при предстојећим изборима не дамо hi једвог нашег гласа, ни једној од дана постојећих мађарских странака на угарскш сабору. Сваки наш глас неки буде ак< ништа друго, а оно бар протест проти! нечовечних назора, које те странке испо ведају према нама Не можемо друго, него то. А то ћем< све дотле, докле год која од мађарски: странака не постане друкчија.

Писмо из Загреба.

(После Кареџвћ-Вишњићеве проелаве. Гонењ оповидије. Елвдини кортешлуци. Бан н путу. Сабор — Шта ће бити са cpi ским збором?) 3. (15.) апЈила. Још емо сви под утиском лепе просла ве Вукове и Ввшњићеве, коју на Ђурђев дан приреди овдашње српско певачко дру штво. Ви сте о току ове прославе већ из вестили своје читаоце, за то ћу ја прек< тока свечаности прећи, а рећи ћу сам< неке евоје опазке. Овдашње ерпско певачко друштво ко ристило би српској ствари, кад би овак свечаности што чешће приређивало. Тим< би нам углед растао. При том би ваљал< пазити, да се свагда даде забави cpncKi тип, као што је било сад при Вуково прсслави. Српски гуслар Васо Ерор и гај даш Милић из Шида, д г ли су прослав! прави српски тип. Тако би требало уде шавати и у будуће. После би требало настојати, да се н< српске забаве привуку и хрватски круго

, гови. Тада би те забавз биле праве раi саднице српско хрватске слоге која нам i је неопходно нужна. Наше певачко дру■;штво нека само истраје, чека га благодар• ност народа. А веће награде —нема! ) Сад у очи избора употребљује наша влада сва могућа средства, да опозицију ■ смете у послу. Дижу се парнице на све ) стране, осуђују се људи, запљењују се ли- стови. Кривице велеиздаја ничу као пе) чурке. i Ово дана је у Загребу изречено више - пресуда над опозиционарима. Ја ћу да их - овде побележим. с Орган странке права ,Хрватска“ доf нела је у једном броју од прошле године чланак Križevčanom* и неки до> пие из Петриње. Чланак и допис је опту, жен. О парници је решавао највиши суд з у нашој краљевини и донео доста оштру е пресуду. Уредник „Хрватске 11 г. Завралићосуђенја на осам месецитес шке тавнице и 50 ф. глобе, писац петд рвњског дописа Жугај на месец дана ) затвора. Оеим тога је и кауција „Хрз ватеке“ окрњена са 1200 Фор. глобе. На основу једне чивутске денунцијације оптужен је неки Кошчевић, по заниз мању земљорадник за злочин велеиздаје. s Чивутин га је денунцирао, да је рекао ове речи: .Та само да дођу већ ти Руси, па да отерају све Чивуте до ђавола." Кош чевић, који је познат као опозиционар, осуђен је на 7 месеци тешке тавнице. е Овај случај требао би да опамети а Хрвате. Они се са свим заносе за t- Чивутима, који ни у Хрватској нису бољи, но иначе. Мало антисемитизма неби шко/ило у Хрватској. „Заставини* читаоци ће се сећати Мо■ сковићеве парнице, који је на једној овдашњој забави рецитирао познате Бар■ чићеве речи о руским козацима, У овој 1 парници донешена је сад коначна пресуда, > по којој се Московић осуђује на 14 месеци затвора. Но није ово још све. Има једна још а занимљивија парница ,in spe c . Заступ-3 ник народа др. Грга Тушкан после > осмомесечног тавновања изашао је на сло-1 боду. Загребачке Хрватице, које су познаi те као добре отачбенице, поздравили су ■ том приликом Тушкана и предали му ску-1 поцен поклон. То је на „надлежном ме■ сту* изазвало таково огорчење, да се као што „Аграмерица* тврди, повела већ ис1 трага проти дотичним госпођама, због „одо■ бравања незаконитог поступка* (305. §.

каз. зак.) Љубопитљиви смо какав ће [ исход имати ова „монструм-парница.* Што се тиче г. др. Тушкана, он је лишен адвокатске праксе и докторског чина, те кани сада отворити у Сиi ску биртију! Красне прилике! Господа која сад ве) дре и облаче у Троједници, као да се у■ гледала на оне у Београду. Тамо се свака слободна реч угушује а људе бацају у тавнице, па ето и овде. У Србији терају > проФесоре у поштанске кочијаше : а у Хрватској докторе у бирташе! Влада се у велико спрема за изборну ■ борбу. Нови управни чиновници, који су ) само за то и постављани да врше улогу • владиних кортеша, добили су упутства па - већ тумарају по земљи. 1 У Загреб долазе жупани и кот. предт стојници по упутства. Ервин Чех сремски - жупан, обишао је Срем у накрст, Гвозда- новић пак целу пожешку жупанију, остали - жупани пак своје жупаније, кот. предстојi ници пак своје котаре. Но кад потчињени тумарају, тумара и госа. Бан Хедервари путује такође. - Обићи he Срем, па пнда Славонију, па ће - сврнути мало и у Загорје. Док се не спреми терен за предстојеће ) изборе, неће бан ни да почиње сабориса, ти. За то је и одгођеи хрватски са■■ бор, који се требао данас отворити. , Док ово комешање у земљи траје, до- тле сваки Србии пита: Шта ke бити i са српским збором? - Одговора на » то још нема. f Време је и сувише кратко, збор треi ба сазвати што пре. Зато нека се позвани пожуре. Штасу Румљани заћу- тали?! Рума је најзгодније место за то. ј На збор he похитати Банија, Лика и Кр- бава, цео српски народ у Троједници. Нај род очекује збора, за то дајте нам , збора! ГОЈКО.

СЕћАЊЕ НА ДР. ПОЛИТА.

(Пише један оседели члан српоке народне слободоумне отранке.) 11. У овом, о чему ћу сад писати, могао би ме баш и који млађи члан странке заменути, јер се читав посао врзе око преписивања. Исписаћу из „Заставе* (од год. 1871.) неколико изјава др. Илије Вучетића, Мише Димитријевића, др. Лазе Костића и других. Те су изјаве биле управљене против др. Полита, а ишле су тако двлеко, да су доводиле у питање чак и карактер др. Полита. 0 свему оном што је Милетић имао с Политом, могу баш и не писати. То зависи од тога, хоће ли др. Полпт престати са самохвалисањем и својим претераним нападајем. Ја бих нвјволио, да он почие мало достојанственије водитв борбу, а што је најглавније, да пе пише, како се он, такав великан, не може мирити, но може бити слоге бајаги само онда, ако се сви поврате и савију пред њим колепо. Волео бих дакле, да се др. Полит сети сам многог чега, да се умери; па да овда и ја заборав! м, и да се не морам даље сећати, јер ми је ово сећање одиста мрско. Но од воље му је да бира. Ово ш о hy сад изнети, неће бити по др. Полита одвише страшно, јер ће без сумње и др. Вучетић и Миша Димитријевић бити готови, да изјаве, како се овизбог својих изјава из године 1871. љуто кају. ( У 35. броју Суботићевог „Народа* (од год. 1870.) написао је др. Полит чланак под насловом „Бока.“ Државно одветништво опту— „ лп г

дине стајао је др. Полит пред будапештанскоЈ поротом. Др. Полит је био ослобођен. У листу „Реформи" изашао је извештај < Политовој одбрани, и тај извештај није био п< Полита ни мало ласкав. Др. Полит је с топ штампао у „Народу* изјаву, да је „Реформин* извештај лажан. Но у истом броју „Народа* изашао је и говор др. Полита, кога је изговорио пред будапештанском поротом, па тај говој доказиваше, да „Реформа“ није лагала. Усље: тога је изашла у 3. броју од год 1871. овака изјава: Дру М. Политу-Десанчићу! Чим прочитасмо вашу „изјаву“ против „Реформвног* извсштаја о вашој одбрави пред пештанском поротом, одмах смо спазили, да оно што у првој пслсвиви ваше изјаве рекосте, н< слзже се са оним делом ваше одбране, на Koji се позивате, и који изађе случајно у истој броју „Нирсда* у ком и ваша изјава. Ми н< нађссмо никакве битне разлике између „Рефор миног“ и „Народовог“ извештаја у тој тачци Пошто смо се од ово дсба уверили, да та сумњг вије разбијена вапсм изјевом ви код многг: читаоца, за то вас i ријатељски молимо, да на< ублажите опширвијом изјавом. Неколико првјатеља. Др. Полит је у „Народу* одговорио на ова. позгв, у колико се сећам, заједљиво. Говорис је, како је то „сумњичсње* од неких „непознатих пријатеља*, а извлачио се од сваког опширнијег сбавештаја. На ото је изашла у 4. броју „Заставе* од исте године овака изјава: Дру М. Подиту-Десанчићу! Ми, истина, не разумемо ваше осетљивости према непозватим пријатељима, јер ми би ре-

i кли, да вас позива више сама ствар него особе да се објасвите. Наша је једина намера да се ) обавестимо, и нами ће самима бити најповољ) није, ако докажете, да је наш позив био само i „сумњичење“. За то вас и опет молимо, да нам ‘ одговорите па наше пријатељско питање. Ми потписујемо: Стева Павловић, Др. Лаза Коотић, ) Миша Димитријевић, др. Милан l ђорђевић, Илија Вучетић, Коота Трифковић, Тоша Недељковић. Др. Полит је на ово изјавио у „Народу,“ да он не разуме питање и не зна, на шта би хтела потписава господа да им одговори. У 7. броју „Засчаве“ од год. 1871. упутише именовави пријатељи* трећу изјаву др. Политу. Они ’ у тој изјави рекоше међу осталом и ово: „Да 3 наша интерпелација неће вама бити 'стварна, томесе нисмо надали, шта * више бојали смо се, да вам неће бити и сувише „стварнаЛ За овим управише „именовани пријатељи" др. Политу по његсвој жељи јасно и сасвим тачно обележено * питање: је ли он без нужде рекао, да у Уга р' свој нема српских земаља? Др. Полит је одговорио у „Народу* да је он већ у 5. броју тога листа написао чланак, . и тај чланак нека и именованим пријатељима ’ послужи као одтовор. А кад је он тај чланак напгсго, овда још није имао у руке „сасвим тачно обележено питање, * које је искао. Дакле одговорио је пре питања, као што су му „именовзви пријатељи“ добро приметили. Осим тога рече, да се он онако бранио пред будапештансвом поротом за то, што није хтео да иде у Вац, и да прекида сваки даљи разговор у тој ствари. На то дође у 9. броју „За-

> ставе“ од 1871. год. и последња реч именоs ваних пријатеља из које вадимо ово: Др. Мих. Политу Десанчићу! У 4. броју „Народа“ од 12. јануара о. г. позивате нас, да „прецизно формулишемо наше питање, па да можемо бити уверени, да нам нећете остати дужни одговора. Ми учинисмо [ по вашој жељи, те вам стависмо колико мого■ смо јасније питање а ви? Ви нас у својој последњој изјави упућујете на ваш последњи чланак у 5. броју којим одговарате човеку, који вас није ништа питао, па сад велите да је то одговор и на наше питање, што сте га искади од нас, а још га нисте добили по свом искању, кад написасте одговор на онај чланак. Одговор пре питања. Лепо! Т о и ј есте најпаметније, што се у вашем положају може чинити. А ми, ми га тек овим прекидамо. Пре свега нам је дужност убавестити вас, да наша намера не само да није била сумњичити вас, те тиме изазвати вашу индигнацију, већ напротив да нам је намера била сасвим пријатељска, јер вам хтедосмо дати прилику да се оперете од сумњичења, од оног латентног сумњичења, оног од потаје ножа, што је по политичке карактер опасније од отвореног, па ма и опаснијег позива на изјаву. Да вам то боље разјаснимо, морамо вам испричати, како је наша намера потекла: Кад сте полазили на пештански суд, срели сте се на путу с једним од нас и рекосте му, како сте уверени, да ће вас порота осудити и како већ носите собом и постељу и егеде за вацку ћелију. Онда се сваки од нас поносио с вама, а било нас је, која смо вдм и завмдели.

Из словенског света.

1 f Маријан Лангијевић. Имамо да забележимо j опет име једно у читуљу заслужних Словена. ђе. нерал Маријан Лангијевић умро је у Цариграду - као емигрант пољски 12. маја по н. к. Покојник је r знатан са своје улоге у пољском устанку год. 1863. ■ Последњих година терао је у Цариграду трговину ■ с коњима а и сам је имао своју ергелу. Хтео је > да напусти Цариград али га је болест при томе . спречила. Лангијевић је био испрва официр у пруској вој. сци, у којој се темељно изобразио. Хтео је да по-

„BАСТАВА* нвлааи редоажо гредом петвом ■ недељом на целом табаж> а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву на целу 14 _ н на по године 7 _ н . на четврт године 3 ♦. 50 н' м 1 1 ♦. 20 н За Србију (у сребру) иа годину 35 дин. на пола године 17*/ 2 дин на четврт године 9 динара.

БРOЈ 68 ' У Новом Саду j среду 6. (18.) маја 1887. ГОДИНА XXII.

ОГЛАОИ рачуиају е« ио 8 ioh, од маж« •рвте оважих ситиих влоаа, •■ жит м илаЈи по 30 новч. сваки иут. ДОПИОИ шаљу се уредништву, а претплата ■ огласи адиииистрацији „ЗАСТАВЕ* у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не лримају ое РУКОПИСИ не враћају ое натраг. Поједини бројеви стају 10 иовч.