Застава

их и за разне друге цељи, н. пр. за разне чеетитке позивиице и др. Сви се чудимо школској матици ческој што тако невероватно брзо материјално напредује, а тога за цело не би било, да Чеси не изумевају хиљаду практичних иачииа купљења за Матицу своју. Један од најуспешнијих начина је продавање тих картона. Угледајмо се бар у том на Чехе, ие би смо ли се, у том правцу напредујући и ми у жртвама за опште ствари бар еразмерно изједначили с њима. Код нас све ствари споро иду, с тога и овај предлог још сад износим. Чланови „друштаа за срп. нар. позориште“ имаће доета времена да се о њему промисле а и штампа ће моћи то питање натеиане да расправи. Ако се предлог усвоји, може се остварити, ако не пре, а оно бар после идуће главне скупштине „друштва за срп. нар. позориште.* Нови Сад 20. јула 1887.

Славко Свет. Милетић.

Политички преглед.

Руски успеси. Бечва ,Н. сл. Преса“ пише о дипломатским успесима, воје је постигла Русија оввх последњих година. Русија напредује у својим огромним поседима у средњој Азији мудро, обзирно; успех за успехом сдави. ,Н. сл. Преса“ набраја њезине силне стечевине овим редом: У Мерву уведена је русва државна и војена управа, и све иде у реду, као по лоју. Мерв је важна тачка транскаспијске жељезнице. Руски пароброди плове по Оксусу. Војсва Бахари уређена је на руску. Руси заповедају перзијсвој војсци, воју су аустријсви частници извежбали. Русви дипломат обавља шахове послове. Каспијско море је руско море. Русија је подигла веливу војну морнарицу на црном мору. Батум је по себи велика дипломатска победа. На турској граници подигла се силна војена лука. У Афганистану пао је емир, енглесви штвћеник. Енглеска дипломација пропада. Свуд је руска туче. Узалуд се напињала Енглеска да надражи Турсву против Русије ради Батума. А у последње време? Зар није Нелидов поразио у Цариграду енглескога посланика. А како је тев Друмонд Волф осрамотио Енглесву египатском јадном конвевцијом. Посланство Каулбарсово у Бугарској причвњавало се поразом за Русију. Данас видимо да није тако. Немачка дипломација попушта, узмиче пред руском. Немачка је била присиљена казати, да нема интереса на истоку. Немачка је дипломација све жртвовала, само да се Русија и Француска не зблвже. Није успела. Руски је уплив победио у Београду. Ето Ристића. Без дозволе Русије не мс-же Кобург у Ссфију. Руски „не* одлучује Сви напори Немачке, Аустрије, Евглеске и Италије да предобију те државе султана ва себе против Русије, подпуно се изјалсвише. Ето тако признају успехе Русије и њени непријате*и. Енглески листови о балканским стварима Енглески „Daily Telegraph* донео је значајан чланак, из вог вадимо ова места: Нама је свеједно, ко he на Балкану владати, да ли Руси или Турци. Ми с наше стране желимо Србима, Румунима и Бугарима слободу. Нева они своје владаре и заступство бирају по вољи Ми се нећемо мешати, ако Русија опет стече свој уплив у Софији и Пловдиву. Русији припада захвалност бугарског народа. Без русвог новца и врви Бугарска сад не би постојала. Ми Енглези, воји нисмо нипрстом мавли за независност Бугарске, немамо права да Русију спречавамо. Нама у овој ствари доликује положај, вакав је заузела Немачка. Наши су интереси на Балкану индиректни, нBс се Балван тек у другом реду тиче. Ми тамо посла немамо.* Све ово показује, каво се мисли у Енглесвој. Јавво мишљење енглеско признаје да на Балвану треба руски успех да господари. Ово енглеско повлачење је од великог значаја у овом времену. Из Бугарске стиже пуно значајних вести. „Мосв. Вједом.* јављају из Бугарске, да је војсва у Трнову изјавила, да ће устати против регената, ако Батенберг не дође. Посада у Сиштову се буни. Мантов у Рушчуку спрема се за преврат, Радославов је у Варни. Војсва у Софији је за Николајева, те се регенти не смеју вратити у Софију. У Рушчуку хтедоше поробити државну благајну. После тога је требао наступити устанав. Насиља У Ирској. Енглески парламент Усвојио je присилни завон за Ирсву. Сад ће у Ирсвој настати још већа насиља, а све под фирмом закона. Новинари се већ апсе. Но Ирци се тих насиља не плаше. Ево шта пише ирски j народни лист ,Weekly News c : „Сад се има власт, да се прогоне и затворе новинари. На- i пред дакле! У нашем уредништву нема члана, који не би сматрао за веливу част, да дође у j енглесву тавницу... Нек се оне држе у приправности. Наћи ће доста људи у Ирској, воје ( ће пунити.* jUnited Ireland* пав пише, 4 да је држана свупштина ирске лиге у Корку; <

» „Ту се рекдо, да се Ирци не сму даље потлачивати. Ирци се неће повиновати присилном i завону. Нев цео народ затворе." I

Суђење ајдука Ј. Солдатовића.

i За суђење овоме ајдуву и његовим јатаци ма одређен је суд овр. ужичког. Јуна 11. ове године још ово 7 часова пре подне опазило се нево живље кретање пред овдашњим „зданијем.* Гомиле сељака из нахија: рудничке, чачансве и ужичке скупљале се ' пред зданијем а њима су придолазили и радознали ужичани варошани. На уласку у зданије била су два оружана жандарма и бравила да народ унутра уђе. У 8 часова већ је председнив са судијама 1 и поротницима био у заседању За председничвим столом заседава г. Анта Поповић председник суда, с десне стране до њега судија г. Арса Димитријевић, а с леве судија, г. Стева Поповић. До ових и с једне и с друге стране по два поротнива из среза пожешвог. Публиве је било до десет људи. У 8 и четврт уводе Солдатовића. Напред иде поднареднив из сталног кадра с пушком у руци. За њим два жандарма без оружја, за i њима Јован а иза њега још два жандарма. На побочним вратима, која су у вези са заседањем ■ стоји војник с пушвом у руци. Улазак Солдатовића у заседање је чудновата појава: улази, управо улеће човек средње величипе са сигурним и лавим вроком дижући i десну руку вао салутирајући крупним гласом ! назива: „добро ју.тро.* Рекох да је Јован средње величине па ипак његова велика глава, високо право и велико ' чело, овругла велика брада, крупно лгце, без и , једне длаке са свим ћосав ћелав, широке груди све то чини те би човев пре , рекао, да је Солдатовић крупна људина но средње велвчине. Ко је год Солдатовића видео, каi зао је, да таква човека није видео у животу. Председвик наређује Солдато ићу где ће да стане. , Јатаци на броју 22 међу њима две жене i упарвђени сви на вратима заседвња у по! бочној соби. Солдатовић и неупитан отпоче говорити: „Имам мсжда 1000 јатава: и чиновнива, и попова и свакојаких, но ниједан од њих није ухапшен. Нужда ме је дотера.а овђе. Браловић t окружни начелник мислећи да дсбије класу, а официри (жандарски) још по једну звездицу i сломише ми руку, па сам морао да каже#, i да су ови људи моји јатаци. Но сад овђе пред судом гзјављујем: да то није истина, није, а за доказ да сам мучен, ево ми сломљене руке (загрће и показује леву руку). Ни једнога мог . јатака нећу квзати, а ево моје главе, па радите шта знате! Још једнсм изјављујем пред • поротницима, да имају на уму, да ови похапi шени људи због мене нису моји јатациЛ : Председник прекида Јована и опомиње га, да не говори док не буде питан, а о свему биће речи после. Председник позива свејатаке, : нзпомиње да им двнас почиње суђење и позива i их да говоре истину, јер ће се, вели, само на тај начин њихсва ствар и брже решити а они i пре бити ослсбођени, него ли ако се ухвате да савривају истиву. (Продужење донећемо касније. „Златибор.*

Из словенског света.

Чеси. „Моравска Матица“ у Брну добила је леп поклон. Грсф Ф. Таруца дао јој је своју велику збирку старих новаца, у вредности од 40.000 ф. Чески вајвр Ј. Страховски, који је израдио и попрсје проф. дра Шкоде, ради сад на попрсју за спомевик научењака др. Ј. Е. Пуркиње На да<кама ческог нар. позоришта приказивао се са великим успехом В. Риглов комад »Круна славе“ л а даваће се скорим нова комедија „ЈКељезнички велможа“ од Ф. Духека. Од Тилове драме „Jirlkovo videni“ зготовљен је велики народни балет. Ческа „Устредни Матица школска“ приредила је својим члановима у Прагу концерат. Суделовали су светски вештаци: Гентнер, Ондричек, Ситова и др. Др. Ф. Бачковски покренуо је нов лист „Ч еске Листи“, а К. Ј. Ербен издаје збирку ческвх народних посдовица и песама. У Либоховицима, у родном месту једног од најславнијих светских физиолога, Чеха Пурки« ње, гради се истом научењаку величанствен споменик, који ће већ 15. јулија бити свечано откривен. ♦ Словенци. .Списатељско друштво" у Љубљани узидало је мрамор-плочу на оној кући у ' Каменој Горици, где се родио словеначки родољубпесник др. Л. Томан. Том приликом било је великих свечаности, којима је присуствовало више ’ словеначких задруга. ’ Словеначки родољуб, уредник „Единости“ Виктор Доленец умрво је. Лака му земља! л Г. Нечас мисли превести до 20 словенач- т ких народних песама на светски језик „во- 8 л а п и х", које би се после у Паризу певале по 8 словеиачшш мелрдцЈамљ в

Друштво св. Мохора, заширење свести [ и проевете, има сад до 35.000 чланова. —Словеначки радници у Љубљани имали су ове године своју прославу. Љубљанско радничко певачко друштво „Славец“ посветило је свој барјак, којом је приликом говорио др. Вошњак. Прославу су поздравили и загребачки радници. Срећко Маголић у Љубљани израдио је слику словеначког песника др а Ф. Преширна. Сли' ка је погођена, израда јојлепа, а са златним окви' ром стаје 35 фор., 25 фор. и 15 фор. (по величини). У Љубљани се продаје и слика проф Ф. Ерјавца. Словенци очекују Чехе који ће им ове године доћи на нарочитом влаку у походе, да ' виде словеначку белу Љубљану. Очекује се 300 госта. 1 „Slovan* доноси слику Љубљане са североисточне и југозападне стране. I

Дописи.

, Тења код Осека. 15. јулија. Овде је данас био у комуналној школи испит. Ма да је у овој опћини већина српска, ипак је један учитељ католик, г а други Србин. Овај се последњи болести ради налазио у Липику, те наравно није могао при испиту L бити. Свећеник пак овдашњи знајући добро да је ( учитељ одсутан, није за нужно нашао да на испит дође, ма да су га римокатолички свећеник, који је из Осека овамо на испит дошао, са учитељем ри, мокатоличким позввали, да доће. Г. Папрић одго ' ворио је да доћи не може, пошто има писатв; тако i се евргпи у комуналној школи испит без нашег учитеља а и без нашег свећеника. Ето видите како t се неки наши душепопечитељи за православије и ( народ наш старају; њима је све једно, куд пукло ( да пукло, само нек је њима добро. Да не заборавим још и то рећи, да тај исти свећеник недељом даје м звонити на службу. али сам у црвву не долази, и i тако варод без службе кући се враћа. Зна ли наименовани за ово; ако не зна нек чита па нек види кавве свећениве у дијецези својој има те ако иоле поноса има, мора да се постиди. (Зна он врло дсбро ва све то, само што нема ви иоле поноса, па м се -не стиди, Ilp. Ур.)

Вести из места и са стране.

Српско неродно позориште налази се сада у Земуву. Родољубиво земунско грвћзнство осигурало 1 је дружвви 700 фор. са прстплатом на 18 предЈ става. Како „ Јаввост*'јавља билаје прва представа „Наши сељани* у недељу 19. јулв, а друга „Зава-1 ђена браћа“ у понедељав. То је прва представа у 1 претплати. Разрешен магистрат. У суседном Петровара' диву, управо Мејуру, разрешен је варсшки магистрат и градско представништво. Од сада управља владин комееар. То је владвна освета Мајурци( ма, који на челу са свсјвм честитим свештеником Илвјом Округићем, гласаху у Карловцима за др. Б. Медаковића. ' Ко се стиди ћирилице? ,Србобран“ одговара: Срби пославици владине странке на хрватском • Сббору. Они су у свом клубу писали латиницом 1 баш онда, кад се донашао закон о ћирилици. 1 Да краснвх Срба и лепих нар. заступника! Туча је начинила грдне штете по Хрватској. ! Како .Србобрап* 1 јавља потукао је лед све усеве у Загорју и великом делу Славоније. Лед је био велик као кокошије јаје. Највише је страдала око лица Лепоглаве, Храшћине, Св. Петра, Лепавине и Беловара. Народ је забринут. м Ватре У селу Фелше-Диошу изгорело је 28 . кућа и 36 зграда. Срећа је, што још рана није увезена, вначе би штета још већа била. У Ке. зепфалви настаде вз непажње ватра. За тили час изгоре 12 кућа. Нова уметница на гласовиру. Као што „Вољи Народа“ јављају положила је пре кратког времена на бечком конзерваториуму са одликом испит i панчевачва гђца Сидонија Илићева. Гђца Илићева поред особстог дара имала је и јаку вољу и истрајност, па то јој је сад крунисано лепим и похвале дсстојним успехом. Кроз свих 5 година, док беше на конзерваторијуму, изучавајући гласовир друкчије оцене не познаваше онда до „одлично," па јели чудо, да је и при завршном испиту и у дипломи класа њена не изневери. Уметница наша, желећи да се још више усаврши, остаће још једну годину у Бечу и узимаће приватно часове код најпризнатијих вапацитета на том пољу, а после ће се, као добра родољупкиња вратити у свој нгрод, да послужи на част и дику народу српском, у ком се уметност још за сад слабо негује. • Цца Илићева је кћи капетана г. Мише Илића, сина честитих родитеља и наши суграђана г.г. Максе и Ссфије Илић. Уметница ће се са својим роди тељима настанити у Панчеву чији грађани у првом реду, и иначе читав српски свет знаће без сумње достојно дочекати и прихватити ово мал’ не мезимче јединче у нас. Ми јој желимо сваку срећу у животу и на лепом пољу уметности. ,3ато!“ На жељ. прузи Пешта-Сегедин учестала су самоубијства. П{е десетак дана бацила се тамо на шине једна жена. Влак ју је на парчад искидао. После три дана бацио се опет један човек на шине. Машиниста опази, да неко лежи на! шниама, те заустави мн, Човедш дигодее са ннша,'

i те га упиташе, што сеизложио сигурној смрти. Он се насмеши, те сувоизговори: „Зато!“ Више ништа i нису могли од њега дознати. Мисле да је луд. > Чивуткиња варалица. У Чивута се врло неуред. > но воде протокола о рођењу и умирању. Отуд се . многи Чивути извуку испод војничке дужности. Но они се том неуредношћу и иначе користе. У • Пешти се иије могао наћи наследник за имање - једног умрлог Чивута, које је вредило по милиона ■ фор. У један мах пријави се за насљедницу нека Чивуткиња. Суд заиште, да покаже извод од рабинера, да се доиста зове Нети Прагер, па ћа добити насљедство. Она није била уведена у „протоi кол роlјених“, но рабинер за добре паре даде јој i извод. Ччвуткиња би сад примила туђе насљедство, • да неко опет није доказао, е се она не зове Нети Прагер, да није род богатум Чивуту и да је за ‘ повац добила извод. Насљедство је Чивуткиња изгубила, ал је због преваре не тужише. Колера у Италији једнако купи своје жртве. Народ у страху од колере, чини силна-злочинства. У Тројини су сељаци искасапили једну целу пороi дицу, из које је један човек умро од колере. У том , месту се понављају нереди. Војска је напољу, 50 сељака је затворено. У Катанији је било неми. ра при отварању једне нове народне кујне. Једно , је дете прегажено, многи су тешко рањени. Војни, ци су сабљама растерали светину. Народ се после , дигао против гробара, што неправилно сарањују ( мртваце. У Катанији је народ упалио болницу. Жандари пуцали у нарпд. Нехотице се убио. Пишу нам из Сомбора: ( 22. о. м. убио се овдашњи ципелар Ф. Мерштетер нехстице из пушке двсцевке. Мерштетер је отишао ) у свој виноград, где виде, како неки човек бере , кукуруз. Он је од жешћих људи, те хтеде човека , одма убити. Диже пуну двоцевку, диже петла, ( но предомисли се. Окануо се пуцања, већ окрене j пушку, да кундаком удари човека. Како је ударио, j пушка пукне и згоди ципелара у срце, и овај одма мртав падне. Мерштетер је један од угледнијих и богатијих сомборских занатлија. ) Бечки правници. У Бечу има врло много правj ника. Број њихов сваке године расте. За државни ( испит пријавило се 200 кандидата. Било је три испитне комиспје. Пре десетак дана постало је 22 доктора права. Чивутски закон у Аустрији. Бечки листови јављају, да ће се аустријском сабору скорим поднети зак предлог о спољним правним одношајима j чивутеких вероисповедних општина. У закону се ) тражи да чивутски рабинери морају бити оспосо. бљсни. Ортодокс Чивути нису овим предло( гом задовољни, а пољски Чивути траже од Пољака . посланика, да гласају против њега. Чивути не , треба да се плаше. Све ће бити како они хсће. У Аустрији, као и у Угарској, жеља је чивутска, . влади заповест. Светскн изложба у Паризу 1889. У једном од последњвх бројева доносе ,Тан“ ово: »Тврде, , да швајцарско савезно веће, као и остале велике , силе, не намерава да учествује службено на изложби, која се приређује 1889 г., већ да ће само преко синдиката разних излеженвх индустрија бити засзупљепо. Наше информације не служе се тим изјавама. Швајцарска намерава баш да на париској излсжби учествује службено. Шта је поменутој вести могло дати повода то је та околност, што је од сввју држава Швајцарсва била прва, која је хтела да сазна организацију наше изложбе, т. јест i хоће ли на поједине народе или на групе прииз, води бити подељена изложба, npe но што је и наименовала себи глввног комесара. Секретар екзекутивне комисије талијанског изложбеног одбора послао је француском министру трговине писмо, ; у коме га пита, вако и у коме ће облику учествовати талијански народ на париској изложби. У одговору своме молио је г. Дотрем талијански одбор, нека буде уверен, да ће се предузети све мере, да свака држава под најбољим условима могадне се органвзовати потпуно са својим економским, индустријским и уметничким предметима. Задовољен са таеом изјавом талијански одбор настао је свим силама, да се дефинитивно конституише." Кратке вести. »Воља Народа јавља, да је игуман Војловице у Банату г. Фотије Јорговић постао архимандрит. Пешти је ухваћен Чивутин Ј. Гласер, познати прављач ЛBжних сребрнихфоринтача. УИлокућесе отворити грунтовно звање. За Вишњићев споменикдалаје петроварадинска имовна опћина 100 ф. У ваздушно лечилиште Каменицу у Срему долбзе све више страних гостију. у корист поплављсних села у Ван ату приређује се у Ечки забвва. ИзСрпског Ковина јављају, да Т8 мо и одрасли јако умиру од ц р н и хб о г и њ а. На целом чепељеком острвује ваздух покварен, те је ове године 270 душа више умрло, но што се родило. На загребачкој краљ. препарандиј и било је о. г. 20 Срба слушалаца. Један енглески лист добио је 8000 паса као претплату. Тај лист изјавио је да прима претплату и у псима. У Гундивцима убио један брат другог, што му је рекао да је „кукавица.* »Заставин“ чланак „Ко је осим Тисе највећма крив,“ запљењен је у листу „Хрватска.“ У селу Босанцу изгорело је 6 кућа. Штета се рачуна у 7000 фор. У Варшави има 371 творница. i У Вировитици је туча уништила усеве, а ветар ј срушио тороњ. Досад је у Италији умрло од колере преко 450 људи