Застава

ЗАСТАВА.

лист целокупне српске народне слободоумне странке.

БРАНКОВИЋ

Тиче се владике Бранковића и још некога. Тај неко је велики бележник, Великог Бечкерека, г. Јоца Крстић. Рекли смо н>их се тиче, а управо тиче се целог српског народа, а оба господина нвм вружише жалосну прилику, да ресматрамо, какав може бити српски владнка и српски чиновник. Владика Бранковвћ решно се једва једаред да посети Велвки Бечкерек. Од 1848. године Вел. Вечкерек није видио у својој средини српског епископа. Грађавство В. Бечкерека обрадовало се, но канда би боље било, да и епископ Бранковић није поступио друкчије но други, а да је поступио друкчије но до сад. Тек пре неколико двна речено је у „Заетави“ да наш евет држи онога sa најбољег епископа о ком се нај мање говори. Сад можемо рећи, да fee sa кратко време иаш свет онога држати за најбољег епископв, кога најмање гледа. Да испричамо случај: Српски свет из Вел. Бечкерека и околине, поврвио је, да дочека еиископа. У име репрезантанцвје Вел. Бечкерека требао је поздравити епископа Србин, велики бележиик Крстић. И ои се прогура напред. И ои отвори уста. И ои проговори мађарски. Леп је то био поздрав. Само свет нешто занемио, упрепастио се. Али г. епископ није се пренеразио. И ои ступи два корака напред. И он отвори уста. И он проговори мађарски. И то је био леп, врло леп отпоздрав. Мора се првзнати да се на то свет ввше нег преиеразио. Неки повикаше „ел>ен!“ Пlта да кажемо ту ? Јел баш збиља дотле дошло у нашој отачбини, да Србин чввовник мора поздравити Србина епископа ва мађарском језвку? Зар је већ дотле дошло, да ваш матерњи језвк нема ввше никаква права, не сме да се чује ии у каквој важвијој прилици. Јесмо ли већ дотле потиштени?! Не, није; ие верујте томе! Нами се не иде ва руку, наш језик се не помаже са званичие стране, али дотле још ивје дошло, да српски чииовник мор а повдравити српског православног епископа на мађарском језику. А кад в дотле дође, још н е мор а српски православни епископ да му одговара такође мађарски. Ми се можемо у врло много прилика са правом тужнти на Твсиву владу, али на жалост није свуда та влада крива. Ми смо гори, но што морамо бити. Ми из удварања, из себичиости, из пужења, чинимо често и оио, што нико од нас не тражи. Наши јадии људи хоће често да се надмећу у понижавању; један хоће да се препоручи sa веће звање, други sa већи чин иа рачун иародиосног достојаи-

ства, на рачун народносног језика. И кад , такви људи уведу нову моду, а та се мода допадне после власницима, они би онда хтели, они онда и сами раде на том да то вечито тако остане. Па ко је овда највећма крвв? Нико ДРУги, до ти себвчњаци Срби, који су почели то. И овда взлази, да се иарод мора сећати оне жалосне басне о рањеиом орлу, који је закукао: „Не би мене стрела иа овој висинв устрелвла, да ловац није употребво за стрелу орлово перо.“ Ето како ми пропедамс; ето како пестајемо у очвма других иародности све мањи и мањв. За данас белсжимо тај чин; осуђујемо га, а кад дође време треба да га се сетвмо. Еј Бранковићу, Бравковићу, еј Крстиfey, Кретићу I

ЦИГАНИН - ЦИГАНСКИ.

Сви врло добро знамо, како Циганин уме депо да моли, кад му нешто треба, али иштите од аега да '.и малим прстом мрдне бадава, он вам неће ни ту љубав учинити. За то народ називље подједнако Циганином и какву налепу од човека, као и човека, који, што но квжу, не би ни богу тамјана дао. Да вам баш испричам, како је сам господин један рђаво прошао баш због тога, што Цигавин нема према викому обзира, кад се то тиче његове коже. Имао домаћи Циганин ћурака, па изнео и он у очи св. Николе два пара на пијацу, да прода. Како је много исвао за ћурке, људи већ почели да се разилазе са пијвце, а он никако јсш да нађе купца. У том ће да се намери Један гссподив ва њега. Овамо, овамо, гогоди се он вајпосле са Циганином, али тако, да му сутра дгђе Цигавин кући, па да му плати. Цитавгн пристане; хесапио је зар, да је ћурке добро продао, па за вовац мсже баш и причевати до сутра. Господину је свануло. Сутра је свечар, а породица велика, па треба и доста и добра јела. Осим тога, очекивао се ва-

жан гост у кући, младожења најстаријој кћери, који „случајно“ није дошао. Печевку је, дакле, господин набавио, а то је у његовој породици у овај мах много значило. Платом, што је онда као нижи званичник у порезном звању имао, једва да би могао и сам да саставља крај с крајем, али он је имао још њих седморо поред себе да израњује. За то је и било врло важно, што му се нашло ( печенке у кући о св. Николи, па још не једна печенка, већ четир у један пут. Али није како људи, већ како бог хоће, а у овом случају [ није било, како је наш господин хтео, већ ка’ ко је баш Циганин хтео. Господин је, истина, ! печенке набавио, али не беше речено, да их у сласт у кругу своје породинце поједе. i Сутрадан устала госпа са ћерима рано, па i све сложно почеле да спремају што треба за [ дочек, ако би ко годдошао да честита, па онда и за ручак. Дође ред и на ћурке да се кољу. Не могоше се све четир у један мах , пећи, па с тога је и било, да је једна ћурка већ била у тепсији, друга тек очупана, трећа тек заклана, а четврта још чекала у кавезу на , судбину своју. Господин није казао својима да 1 ћурке није платио. У јутру и сам је подранио, али не да помогве и да буде при руци, ако би , што нужно било, већ да га не би затекао Циганин у кревету па баш да га не нађе ни

код куће. И он оде од куће, ани не каза кад ће доћи. Могло је бити око 10 сати, кад ево и Циганина по своје. После обична поздрава настаје овакав разговор између њега и госпође: Циганин: А, како вам се допадају ћурке? Бога ми, сад тек видим, да сам их јевтино продао. Ето гле, како су дебеле, све се жуте. Госпсђа: Е видиш ти њега! Бајаги дошао да види какве су ћурке, а овамо зацело да је мислио на ракију. Али, шта ћу, кад зисам знала, да ћеш доћи, те би спремила ракије и за тебе, а, боме, од ове, што је имам, не могу ти дати. Циганин: А јел’те, да ли је господин код куће? Госпођа: Није. А шта би ти хтео са господином ? Циганин: Та, звате, те ћурке није ми господин јуче платио, па рекао, да данас дођем, па ће ми платити. Госпођа: Гледај ти само обешењака! Што му не дам ракије, хоће да се шали. Него гледај, да што пре одеш, јер ако дође господин, тешко теби! Циганин: Не шалим се ја, него сам дошао по новац и ја нећу пре отићи, док не добијем, што имам добити. Госпођа: Торњај се до сто врага’ Бш си

прави Циганин! Како би ти нас срамотио? Господин да ти није платио, оставио би новаца да ти их дам, али ти је он платио, па си сад дошао да нас превариш. Валда си га видео где-год на сокаку, не би ли искамчио и од мене на ново за ћурке. Хтео би два пут ваљда да ти се за ћурке плати! Циганин: Не, не, госпођо. Ја сам само дошао по свој новац. Не марим. Ја сам Циганин, па могу што год хоћу да радим, али за вас ће бити велика срамота, ако нешто урадим. Госпођа: А шта то? Гледај ти само безобразника! Гледај, да се торњаш! Циганин: Е, ал ја нећу. Или новце или ћурке! Мени новаца треба, али ако новаца не добијем, ја ћурке носим. Госпођа: (мало размишљено). Па чекај, док дође господин! Циганин: Не, не, не могу чекати. Господин је јуче рекао, да могу данас у које доба хоћу; ако он не буде био код куће, оставиће новаца, па ћете ми ви платити. Још једанпут кажем сад: или иовце или ћурке! Госпођа: Е, јесте, кад би то било како ти хоћеш. Опет ти кажем, да се торњаш, док нисам по пандура послала. Гледај ти само обешењака! Циганин није хтео више ништа да говори. Поред матере почела и деца да вичу, аам Ци-

Политички преглед.

i Стање у Бугарској. Бугарски кнез Ферi дивавд првлвчво се псбсјава. Кад год изађе у ) шетњу прате га 16 ваоружаввх жандара на - коњима, са голвм сабљама у рукама. ЕБега ти[ тулирају „краљевско величавство*, што . је веквм Бугарима јако мило. Међутим влада > држи с кнезом сваки дан министарске седнице, , јер је стање по њих зло. Пре је хтео посетити - евглески ковзул кнеза Фердинанда, као при. ватва, незваничва личност, јер је кнез рођак ■ енглеском двору. Кнез је то тада одбио и рече, - да он с ковзулвма стравих дворова може само г звавичво оићити. Но сад је изразио жељу да - би хтео опћити са ковзулима европских дворова ма и приватно. Види се дакле, да је јако > попустио. i 0 тројецарском савезу, мвого говоре • европске новине, „Келнске Новине“ доносе пој лузвавичан извештај, да је тројецарски савез } важио до пролећа, но рок му је истекао и није r се обвовио. Неке су новине недавно тврдиле, i да ће рок тројецарском савезу истећи тек на ј јесен, но то се опровргава. с Састанак руског и немачког цара није - осигуран. Међутим неке новине држе да се још : мсже догодити. Неке вовиве опет јављају да ће ’ се састати Бизмарк и Калноки. Дабогме да и i то вије сасвим извесно. Основа адресе троједничког сабора. Од- бор кога је изабрао троједнички сабор да напише основу адресе довршио је свој посао. Ал > како! Што год је влада хрватска рекла у реi скрипту, на то овај вацрт адресе клима главом. i Адреса је скроз безначајна. Ако је сабор усвоји, - то звачи, он нема других жеља, но да иде уз ■ владу. А на жалост усвојиће је. У тој основи > адресе има и једна дрскост. Каже се тамо, да i су прошли избори јасно показали пут, којим . треба ићи. Дакле насиље при изборима треба да се освешта сабором. Основ адресе примио је одбор са свим гласовима против једнога. Тај

једини опозиционални глас против основи адресе потекао је од јединога опозиционалнога заступвика у одбору. Господин др. Игњат Брлић вије хтео примити предложену основу адресе начелно и то не због онога, што се у основи адресе каже, него рад онога, чега он у њој неналази. Троје је, што бродски заступник у основи адресе замера. Понајпре невиди он, да основа адресе говори о начину, којим су избори за овај сабор провађави, то јест, основа саборске већине нетужи круви већину и владу, због незаконитости избора. Ово је сигурно тако велика погрешка, да би се ради ње саме морала читава освова забацити. Надаље замерио је одборвик г. др. Брлић, што основа неговори ; „о повредама нагодбе* и о потреби, да се оне „санирају*, а напослетку је пожалио, што освова адресе не тражи сједињење Далмације. Заиста су ови приговори такви, да ће сваки непристрастан морати им дати за право.

Из суднице

Глввна расврава против дра Д. Старчеввћа. Расправа је настављена у петак 28. септ. 1887. у 9 сати пре подве. Дворана је дупком пуна. П р ед с. јавља, да су вештаци гг. Томо пл. Салопек и др. Бервхард Хенигсберг предали суду писмено своје мнене, они су ковстатовали потрошак Старчевићев те тако сав предлсжени трошковнрк обредили са увупним износом од девет хиљада , осам стствва и девет форвнти мет новч. (9809 ф. 5 новчића.) i Предс: Јесте ли ви код обређивања твх трошвова узели особити обзир на изнимне дужности, ' што их је ту имао г. др. Д. Старчевић као скрбник? Бештак: Не, ми смо му обредили оно, што би свакм одгетвиву за његов одветнички посао при, падало. Предс.: Би ли ви могли рећи, колико је г. др. Давид Старчеввћ вмао фактвчнота трошка? Вештак: Не би, јер ради помањкања времена нисмо се на то сбазирали. Предс.: Јесте ли ви пронашли, да је г. др. Давид Старчевић предложио неправедних ставака? Вештак: Јест. Пр е дс.: Има ту 75 случајева, у којим г. др. Д. С. ни гера замочио није, а зарачунао је преко 340 фор. Јесте ли ви њему обредили те ставке? Вештак: Јесмо, јер стоји унутри н. пр. да је читао обвезницу, да је тражио дужнике, да је чувао списе и т. д., пак смо му обредили праведно, колико збиља иде. Предс.: Јесте ли ви у списима н. пр. нашли доказа, да јеонзбиља потраживао дужнике? Вештак: Нисмо. Но ми смо у доброј вери држали, да је он то чинио. Др. Д. Старчевић: Славпж суде! Ја сам три пут предао овом суду писмену молбу за препис неких списа из ове моје казнене парнице. Није ми се дало. Тек задњих 15 дана добио самприлике правити свој трошковник. Ја сам сваки дан радио по 9 до 10 сати на врат на нос. Парбени трошковник правио сам ја, а изванпарбени мој за-

меник брат ми Иван. Ја нигде нисам хотимице зарачунао исту ставку два пут. Ту се све прерано и пребрзо ради. Требало је од мене пре тражити рачун. Ту је суд, ту су странке, ту је бански стол, па ако је погрешака, даду се изваисудбено поправити. Ја несмем погрешити, а повереник банскога стола сме. Није ли то злоупотреба власти, ако је моја превара? То је све само пометња, што гг. вештаци сад веле, да ми не би одредили многе ставке, да су знали ово и оно. Колико сам је тога испустио зарачунати ? Особито одкад сам купио оставинску оставину. Та нећу сам себи правити трошковник. Ја дакле сав тај поступак против мене крстим незаконитим. Рочишта сам у опште веома мало одгађао. То се даде доказати са списима. Ја, по правом уверењу држах, да ћу још похвалу добити за свој посао у тој оставини, зашто, јер кад се хрђа и невоља таре, то је најгоре. Дужници сви сиротиња. Нико није плаћао. Од тих неколико стотина дужника једва су 3—4 сами на пуке опомене платили, а друге све морадох утужити и против њих овршно поступати. Славни суде 1 Ја немам ништа против тога, да моје трошков' нике обреде надлежни судови. Др. Франк вели прама вештаку, да има и парница од 100 фор. где одветник онда странки г предлаже трошковник и на 2 —300 фор. Такав случај био је код једног од првих и најугледнијих загребачких одветника. 1 Вештак: Е, знам ја за случај из праксе, где ’ је субстрат тужбе изнашао 8 фор., одветник странки зарачунао 78 фор. или 87 фор., дочим је суд обредио та] трошковник са 12 ф. (Сепзација.) ’ Предс.: Добро, то је све могуће. Но све то ' може само одветник према странци учинити. Али 1 скрбник? Вештак: Скрбник тога не сме чинити. Он има особитих дужности. Др. Франк: Г. вештаче, држите ли ви сад иза исказа г. оптуженика, још увек ону диференцију од ’ 1000 фор. абсолутно сувишном и непотребном? Вештак: Абсолутно немогу рећи то гледе своте. А гледе потребности посла, то је индивидуално. Можда је г. Старчевић по свом уверењу и савести држао све потребним, но ја то не држим. Др. Франк: Тражбина слуге Јанка Бекетића од 34 фор. уврштена је у исказ пасива т. ј. г. др. Д. Старчевић платио је исту а опет је зарачунана у трошковнику. Вештак: Е, ако ју је платио, могао ју је зарачунати. Овде се одгађа расправа и наставља се у 3 8 / 4 сати по подне. Дворана дупком пуна. Први узима реч заступник кр. државног одветништва г. Краљевић. Његов оптужбени говор траје два сата. Он наводи у главном оно, што је у онтужби речено. На крају тражи, да се др. Др Давид Старчевић и Иван Старчевић осуде због злочинства проневере односно због помагања у истој. Затим је говорио Иван Старчевић, а г. Франк говорио је преко три сата. Затим је око пола девет у вече преузео реч г. др. Ивандија, говорећи

„ВАСТАВА“ ивлави рвдовно: срвдох, пвтком и неде&ом на целом табаку а уторником на по табака. ЦВНА ЈЕ ОВА 3 * Аустро.угвроцу ка целу годину 14 • в на по године 7 _ н на четврт године .... 3 • 50 н иа 1 мвсв ч ::; i 2о За Србију (у влату) иа годину 32 дин. на пола године 16 дин на четврт године 8 динара.

bPOJ 132. у Новом Саду у уторак 1. (13.) септембра 1887. ГОДИНА XXII.

ОГЈГАСИ рачужају ee по 6 новч. од ваам ■рств оваких ситиих слова, ва жиг ce naaha цо 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу ее уредништву, а претплата ■ огласи администрацији „ЗАСТДВЕ" у Нови Оад. НЕНАПЛАИЕНА ПИСМА нв лримају ое РУКОПИСИ не враћају се натраг. □оједини бројеви етају 10 новч.