Застава

100 ком. 14 ф. 75 н. Пекмез славонски 13—13 ф. Ј 50 н, српски 12 ф., стари 9 ф. 75 н. од 100 кгр I Спирит прост 25 ф. 75 н., рафиниран 28 ф. ( 75 н., цена на попуштању. Шишарке српске нове ) 9ф. 50—10 ф., угарске 11—11 ф. 75 н. од 100 кгр. i Пасуљ бели 7 ф. 25—8 ф. 25 н., жути 7 ф. Ј 50 н., пасуљица 10 ф. 25 н. Грашак 9 ф. 50—10 ф. ( 50 н. Сочиво 9 ф. 50 —18 ф. Проја влашка 5 ф. 1 65 н., угарска проја 6 ф. Мак сиви 23 —24 ф, Ј плави 25—27 ф. од 100 кгр. Вуна. Свега продано 400 м. ц. Плаћана бачка . средња за штофове 70 ф., боља 100 ф. једна нар- i тија друге стриже по 75 ф., боље врсте 90 —130 ф.; Ј од 100 кгр. 1 Коже. 10.000 ком. овчијих је кожа продано. ] Плаћане немачке 2 ф. 20—60 н., бачке и банатске ' 2 ф. 10 —30 н. од пара., српске и бугарске 95 —105 ф. од 100 ком., босанске 60—62 ф. од 100 кгр. Јагње- , he 70—75 ф., банатске 60—65 ф. од 102 ком. Ја- i реће босанске 130--150 ф. од 120 ком. > * У Будимпешти 19. (31.) октобра. Шенипу умерено нудише, воља за куповање добра, тенденција I чврста, промета на 20.000 м. ц. цене се потпуно ; одржале. Остала зрна слабо промета, цене без про мепе. Плаћана шенпца потиска тешка 81. 7 ф. 30 ' н. 80.5 7 ф. 30 н. 80.5 7 ф. 35 н. 80. 7 ф. 30 н. : 79 57 ф. 27 1 /« н. 81. 7ф.35 н. 78.5 7 ф 20 н. Пештанска 81. 7 ф. 35 н. 80. 7 ф. 25 н. Банатска , 3300 м. ц. 79.5 7 ф. 30 н. 4000 м. ц. 79. 7 ф. 30 н. 600 м. ц. 81. 7 ф. 32% н. Сенћанске 2750 м. ц. 79.5 7 ф. 32% н. Бајска 300 м. ц. 78.7 7 ф. 15 н. Бачке 79.5 7 ф 20 н. Поморишке 81., 79., 78.5 по 7 ф. 20 н. Све на три месеца. Јечам 5 ф. 15 н. 5 ф. 40 н. и 5 ф. 60 н. Зсб 5 ф. 40 и 5 ф. 60 нов. Шеница за јесен 7 ф. за пролеће шеница 7 ф. 29 н. Кукуруз за мај-јуни 5 ф. 11 н. Зоб за јесен 5 ф. 29 н. за пролеће зоб 5 ф. 65 н.

Различности.

Руде У Србији. Србија је увек била на гласу као богата у рудама; а зна се и из историје да су > Римљани изнели велике количине злата, сребра и бакра из земље. Њихови радови још се познају по Србији. Мљечани су дошли после Римљана, и цео један век обрађивали успешпо златне и сребрне руде. Грдне гомиле шљаке, остале иза Римљана и Мљечана, и сад се налазе у разним пределима Србије. Најзнатнији су рудници у Србији ови: Рудник (сребро и бакар), Рипањ и Авала (сребро, оло во и жива), Крупањ (олово и антимон, до скоро обрађивани српском државом), Мајданпек (бакар и гвожђе), Мајдан Кучајна (бакар, сребро и олово), Сење, Сиколе и Вршка Чука (угаљ). „Рудник* се рачуна као набогатији рудник у Србији, али треба огромног капитала да се обрађује, јер ваља копати дубоке ходнике. Рипањски је рудник једног енглеског друштва, које намерава у велико обрађивати га. У овом су руднику нађене богате жице живе. Сребро-оловни рудник Авалски обрађује једна група српских капиталиста, и, како чујем, добро ради. Мајданпечке руднике обрађивала је држава пре једно 20 година, без великог успеха; после их узме неко француско друштво, па и то предузе-■ ће пропадне. Пре пет година дата је концесија за 50 година за обрађивање тих рудника г. Џони Хуловуе, из Лондона. Овај господин, пошто је по трошио грдне новце на том предузећу, 1885 г. пренесе концесију на г. Огиста Шодоара, из Беча, кокоји и сад ради. Да споменем још и да то друштво гради сад једну узану жељезничку пругу од рудни: а до Доњег Милановца на Дунаву. Мајдвн Кучајна (богат у бакру) до скора је била у рукама једне енглеске куће. која је утрошила ту грдне новце, без икаке добити. Угљени мајдан Сењски у рукама је берлинског. Кажу да је тај угаљ врло добар, и изгледа да he успети, јеЛ је рудник врло близу 12 километера од ћуприје, станице на Београд-Нишкој железници. Угаљ Сиколског рудника такођер је врло добар, и по мом мњењу, овај би се рудник показао врло добар за улог капитала, јер је близу Дунава (једно 30 километара. Пре једно годину дана једно белгијско друштво добило је концесију за обрађивање угљеног мајдана у Вршкој Чуци. Оно ће да сагради железницу, на једно 72 килем. у дужини од Рудника до Дунава и то ће стати на 3.000.000 динара. Рудник је у Тимочкој долини, уза сами Зајечар; и кажу, да је угаљ и обилан и добре каквоће, и може по времену бити извор великог богаства за земљу. Близу Ваљева има један богат рудник литографског камена, који би такође могао бити користан за улог енглеског капитала. Железница је пројектирапа да прође кроз тај предео. Таки је извештај о рудницима поднео енглески конзул својој влади.

оце Димићг, ђоке Ф. Недељковића, дра Хока, гђ( [арије Давидовац, Стевана Барако, гђе Јелеш тајић ђоке Ракића, Доброслава Миљковића, Стев< имитријевића, гђе Јелене Натошевић, Панте Јо ановића, Тоше Стаића, гђе Марине Завишић, Ми ана Андрића, Тоше Вуковића, Фраве Обермилера Iаве Ст >јковића, Петра Матића, Петра Дамјанови а, Петра Попадића, Јоце ђорђевића, економа; гђ( шјновићке, Паје ћурчића, гђе Милеве Милованов 'оше Николића-Црногорца, гђе: Драгиње Матић Бубице Велимировић, Јелисавете Брановачки, Ка ице Критовац, удове Дера, Јелене Николић, г.г [осте Стојановића, Вукомановића, умировљено' [ајора, Аугуста Циглера, Саве Петровића, гђе Ма ије Новаковић, г.г. Самуела Хиршла, Михаила Гун Iиколе Лукића, гђе Ане Добрић, пречасног господ Iавла Балте, г.г. М. П. Шилића, Паје Гостовића ,ра Паје Јапковића, Франца Тушла, гђе Јорговићке ће Марије Јовановић. г.г. дра Александра Коде Канике Дере, Петра Керчевића, гђе Марије Ви :ански, г.г. Саве Аврамовића, Јована Марића, Ј Iлића, Стеве Гавриловића, гђе Теофане Бекић, r.i [азе Јеремића, Ниволе Димовића, Димитрија Сави ш, гђе Софије Пушибрк, г. Владе Стратимировића ђе Јулије Стојановић, г.г. Мите Стефановића, Ју [иуса Берковића, Максимовића, гђа Софије Бипа шћ, Еме Мудрох, г. дра Левингера, Петра Капа гаџије, Л. К. Манојловића, из Сентомаша, гђе Мил ’адовановић, гђце Миле Бојшићеве, г. Мите Је > 'ића, гђе Милице Кимпановић, г. Гавре Плавшићи Тиколе Гавеле, из Загреба, Лоренца Шпилера, ђо ;е Поповића, Тоше Мартоношког, ђорђа Петровића [о 60 новч.: од г. Дамјаиа Дудварског, гђе Перси [е Николић, Душана ћирковића; по 50 новч.: о, Iлексе Аничића, Т. Радишића, М. Обеокнежевићз laje Булића, гђе Јелене Хорват, гђе К. Оберкне кевић, г. Јосифа Сдјиела, Морица Ледерера, гђ đappje Брадић, г. Петра Марвуша, Давида ћурчи ia, гђе Адамовић, гђе Терезије Стојковић, стакла >а Цвибаха, Милана Руп; по 40 новч :од Јован Јавића и по 30 новч.: од гђе Максимовића, свег Iакле 148 фор. 70 новч. Овоме кад се дода за про ;ате улазнице добивених 77 фор. 50 новч, то чи 1И своту од 226 фор. 20 новч., од које кад с >дузму издатци са 90 фор. 29 новч., чист прихо [зноси 135 фор. 91 новч. Напослетку, захваљујући се овим како прилага [има добровољних прилога, тако исто и посетис ;има беседе, изричемо овим у име српског ново :адског читаониччог певачког друштва наше захвалн [ризнање књижари Браће М. Поповића, која па: е како позивнице, тако исто и улазнице бесплатн ia своме папиру печатала, v. господ. А. Клусин !ком, који нам је свој гласовир за „беседу" бе шакве наплате на употребу уступио. У Новом Саду, 27. (15.) октобра 1887. год. ђока С. Николић, Л. В у к о в, потпредседник.

ПO3 и в НА ПO3OРИШНУ ПРЕТПЛАТУ. Доласком српске народне позоришн« дружине у Нови Сад отвара се претплатЈ ва 24 позоришве представе. Цева је меетима: 1. Седиште у кругу ... 20 Фор 2. , I. реда ина страни 16 Фор 3 ) „П. реда ина страни 14 Фор 4) , 111. реда ива страви 12 Фор Претплата се полеже или у једаи пуз или у две рате, и то: прва рата при по четку а друга поеле 12. пред втаве. Из љубави према нашем иародиом по зоришту примили су на себе да купе прет плату : Подначеоник А. Xаџ и fe и чла! упрбвнога одбора Ђока М. Поповић. У Новом Саду 16. (28.) октобра 1887 УПРАВА српског народног позоришта

Јавна благодарност г. др. Војиславу Суботићу у Земун. Г. др. Војислав Суботић оперирао је у 70 roj !тарој матери пашој несретну и опасну болест ' в. р а к а вештачки и тако сигурно, да нам је мат тша брзо и без болова потпуно оздравила. Ко је само елушао за грозне посљедице те опа :не и страшне боље, вероваће и нама и свима онг ia, који до данас имадоше прилике, да се уз невс ку своју диве вештини и пожртвовању учс ior г. доктора, да му сви ми дугујемо дуг вечит Јлагодарности. Ми му је ево и овим путем изричемо и одајем< ге би ли то уједно подстакло наш српски свет, л sehy пажњу обрати нашем српском капацит» гу, који многом туђем ни мало не уступа, а ка Зрбин много више осећања има према болеснив гего туђинац. Нека би нам обилатијом својом праксом на ш ioc био у Српству целом даровити син велик‘Т oi звог, покојног др. Јове Суботића. Хвала му овим од свију нас! Горњи Товарник, октобра 1887. Јоца Поповић.

Јаван рачун. Српско новосадскочитаопичко певачко друштво, приредивши 22. (10.) октобра т. г. „беседу с игранком* у корист своје благајне, добило једобровољнихприлогаитопо 10 фор; од госп. Лазе Дупђерског, велепоседника; по 5 фор: од благајне „Матице Српске"; по 3 фор: од пресветлог господина Феликса Парчетића, жупана: Косте Рајића, адвоката; Паје Панаотовића, трговца из Митровице; по 2 фор: од пречасног господина Евлогија Кузмановића, архимандрита из Хопова; г. Стевана Пеције Поповића, градоначелника; Александра Вулка, инжеаера; Мише Димитријевића; дра Мише Полита-Десанчића; ђоке Камбера, тђе Марте Станојевић, господ. Веселина Поповића, уредништва „Заставе**, Васе ђ. Милутиновића; дра Јована Грујића, пречасног господина Милана ћирића, свештеника, Николе Нинковића из Инђије, Светислава Николића, Душана Јсвановића, А. 0.; по 1 фор. 50 н.; од гђе Александре Стефановвћ; по 1 фор. 20 нов.; од г. Васе Димитријевића; по!фор: одг.г.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Изишао је 43. број стрдзшлевд са овим садржајем: Наја. Приповеда Ксавер Шандор ђалски. (На ставак.) Мара. Песма Јосипа Берсе. Ето т< је био крај! Приповетка Стане М. Стевановићеве (Свршетак ) Бура у заветрини. Новела из сло вачкога живота. Нанисао Светозар Хурбан Вајан ски. Бранич српског језика. Пише Јован Жи. вановић. Сунце и н.егова својства. (Наставак. Листак. Писма Лукијана Мушицког ђорђу Мага рашеввћу 11., 111. Ковчежић. Гласник. Књи жевне белешке.

Mgp ИЗАШАO ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ „ОРАО“ I *ВШВ клигамж® ; ЗА ГОДИНУ 1888. уз сарадњу српских књижевника уређује Стеван В ПоповиК мг ГОДИНА ЧЕТРНАЕСТА. o BBj највећи, ввЈбо«, најлепши апо тове и.ЈЈе.тиниЈ. српеки у више од 170.000 ко.нда по свижа .раЈеви.а где год има Срба, штампан je и ове г ’ Санднl; Овај део доКалендарски део „0₽л 8 “ уредио Је највештиј. знадац овогв послв у Алекс А нос.и: знаиените годиие српске в опште, годишња вреиена, поираче ~в аком поједином лепии знацима урешеном месецу небесне знакове, сунце и планете, брижљиво описану планету владарку. мвсеЧ не на дому и у пољу, иародне и стари и нови календарион, иене месеца, гатан.е о вреиену, предзнаке о години радве месечне доиу У У, зеиаљске светковине, разне белешке, ys то чисто изрубрициране листове за ел Забавно-иоучни садржај ,Орла в за годину 1888. грана се на ове одељхе: 1. НАРОДНИ ДОБРОТВОРИ: Дмитар Анастасијевић-Сабов, осниввч « а Р loва ’ ке ™™™Тшњlиа текелијиног за’ СВЕТНЕ СВЕТКОВИНЕ: а) Прослава 25-годишњице српског народног позоришта. 6) fl ед ес рАВЉЕ . Ј д on .» о , СВ П 3 ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА: Лука ГрабиИ, од С. В П. 4. НАРОДНО ЗДРАВЉВ алкохо вод , . . . . нарллна ПРИВРЕЛ.А •аЈ Тешка времена, 6) Златно црневље за пчеларе, од лизам, осми чланак од дра ђ. Натошевића. 5. НАРОДНА НРИБГЕДА. aj Iешка ; Јовпнп Жнввновића. в) Буквица за ратаре r) Шта се може против Филоксере, од М. Пет Р ови ћа ■ *'' ' се ’ ждоебне иобиле и мала ждребад. е) Зашто опажамо још увек толико рђаве детелине и 6) НАРO Ј НА HAt , ■ Хе децу певати п ; белошкама f Дра $. Натошевнћа. М. П 7. БЕЛЕШКЕ. 8. ПОКОЈНИЦИ У ГОД. 1887. а) Др. НатошевиБ б) Никанор ГруЈић - Срб Милутин. 9. УЗ НАШЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ. Уз оваЈ садржаЈ иду Вашари и Огласи. Илустрације ! за „Орла“ израђене су у првим уметничким заводима. I Насловну слику: 1. Др. ђ- Натошевић. 11. /икове: 2. Дмитар АнастасиЈевић-Сабов. 3. Сава Iекели ЈB . 4. Ника, нор ГруЈић 5. Др. Јован рЈстић. 6. Др. Лаза Стано Јевић. 7. Антоније Хеџић. 8. Јован Живановић 9. Тодор Павловић. 10. Гига Гершић 11 Јован Драгашевић. 12. Јоаким ВуЈић. 13. Јаков Игњатовић. 14. Максми ЛудвЈић. 15 РаЈковић. 16. ) 111 Слине из наших крајева: 17. Врандук у Босни. 18. Фоча у Босни. 19. Манастир Морача у Ц Р ној Гори. у ■ манастиру Морачи 21. ₽ Народна прослава подизања споменика Филипу Вишн.ићу: Срби око певача. 22. Кула ЧенгиЈћ-аге у ■ ™^>цеговини. ₽ 23. Српски сватови у Херцеговини. 24. Херцеговачка пастирка у врх „гомиде«. 25. Босанска и херцеговачка руI котрина. 26. Варош Алексинац у Србцји. I „Орао“ за год. 1888. стоЈи само 50 новч. или 1 динар. . . . 25»/ Из cbhiv осталих Наручбине из Србије прииа књижарница Велимира Валожића у Београду aoja рабатуЈв 20 ■ крајева упућују ее наручбине на потписану штампарију. Растуривачима и купцима за готово даЈемо највећи уобичајени рабат. ; Ha „Орлови- крили узмтио је „ЦДРИЋ" мали календар са мииама за г. 1888. Цена му ie 20 новч. или 2 гроша. Рабат и наруџбина као у .ОрлаШТАШАРИЈА А. ПАЈЕВИћА У Н. САДУ издавалац .Орла“ и „Царића I*. 1 *. >

i ■ ’ Изишао је: ДЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ. Уређује Д. Хаџић. Књига 151. (Свесва трећа за годину 1887.) У овој КН.ИЗИ налвзи се овај садржај: I. ђорђе Магарашевић, српски књижевник. оснивач и први 5 уредник »Српског Летописа*. Од ђ Магарашевића. i (Свршетак.) 11. Фрушкогорски извори и помени о њима у старијој књижевности. Од М. Петровића. 111. Неколико ријечи о тасту Немањину бану Борићу. Историјска студија, од Синише. IV. Смрт ■ Периклова. (430. пре Христа.) Од Војислава. V. • Српске народне приповијетке из Горње Крајине. . Скупио Владимир Красић: 13. Колико ваља кра љева брада. 14. Три брата. VI. Говори у ' овечавим седницама књижевног одељења .Матице Српске’ : У спомен дру Милану ђорђевићу о в. Сави 1885. год. говорио Светозар Савковић. VII. ■ Опет неколико нагодних игара. Прибрао проф. Мојо Медић. - VIII. Гласник из српског и словенског . света: Постанак и рвзвитак српског позоришта (приликом свечане про лаве 25-годишњице српског народног позоришта у Новом Саду г. 1887.) IX. 1 Књижевност: Хемијска технологија. Први део. 0 води и гориву, израдио С. М. Лозавић. Оцена М . Петровића. —X. „Матица Српска в : Изводи из записника књижевног одбора и одељења 1886. године. У овој књизи штампане су ове оцене: 1. Оцена Светозара Савковића на спев: .Едварда Јунга миели у ноћи или облици живота“, превео Светозар Вујић. 2. Оцена Милана А. Јовановића о спису Синише под насловом: „Родослав династије Беле Павлимира и Тјехомила." 3. Оцена Аркадије . Барађанина на спис Мите Нешковића под насловом: ,Змај-Јован Јовановић као педагог. 4. Оцена i Паје Марксвића и Милана Андрића на дело: „Роман украђеног детета," од непознатог пиеца 5. - Оцена Јована Грчића и дра Милана Јовановића- Батута о трагедији „Кринка." 6. Оцена Јована - Грчића и дра Милана Јовановића-Батута о шаљивој игри : „Мој џеп," од непознатог писца. 7. з Оцена Мише Димитријевића и Милана Савића о трагедији: „Цар Јован’, од М. Боповића. 8. 0цена ђ. Малетића о позоришној игри Мите Попоi вића под насловом: „Наши сељани.“ Сваки члан, који j’e одговорио својим чланским u дужностима, што се тиче плаћања чланарине, доу бија „Летопис" бесплатно. Члановима у месту доставља се „Летопис® у а кућу, а чланови са стране добијају „Летописе, 1 * који им припадају, поштом.

РЕД ПЛОВИДБЕ пароброда I. ц кр. прив. дунавског паробродског друштва. (Важи од 12. октобра 1887. до даље наредбе.) Из НОВОГ САДА у СЛАНКАМЕН-ТИТЕЛ и ПОТИСКЕШТАЦИЈЕ: средом, петком и недељом у 1 */. сата после подне. Из НОВОГ САДА у ЗЕМУН-БЕОГРАДОРШАВУ: средом, петком и недељом у 1 */ t сата после подне. Из НОВОГ САДА у ПЕШТУ: понедељнзком средом и суботом у 1 сат по подне. АГЕНЦМЈА. "" 111 "" ' = * 11

ОГЛАСИ. , ФРАНЦУСКИ $ ВИКС СА УШТЕДОМ ЗА ПАТОСЕ Ј најјефтвније, најпростије $ средство, којим можемо сами да ма- r жемо тврде и мекане паркетиране па- г тосе, за тим r атосе од мекана дрвета F и лакиране Ј МОТО: Лепота, целисходност, двогуба ј Ј трајност и највећа јеФтиноћа. IШIАЈДЕР И ДР. У БЕЧУ. СЛОЖИШТЕ У ВОВОМ САДУ: код г Љубе Стефановића и Д. Ноде Ј L B—lo м

ЈИИМ OKfeO Вмк ЧОКОЛАДА VICTOR ScHMIDT & SoHNE која је на првој бечкој изложби куварске вештине са највећом наградом, са почасном дипломом одликована, може се добити, чиста и права са нашом влашћу регистрираном „шуцмарком** и фирмом, код свих реномираних гг. трговаца и трговаца с деликатесама, у Новом Саду код гг. Д. Коде и Емериха Дицгеиа. Пошиљке са поштанским поузећем (Nachnahme) у провинцију. VICTOR SCHMIDT & SOHNE, ц. кр. зем. фабрвканти. Фабрика и средишно одправништво у Бечу ffiien, IV., SlUeegaffe 9lr. 48. (nW

РЕД ВОЖЊЕ ЖЕЉЕЗНИЧКИХ ВЛАКОВА ВАЖИ ОД 1. ЈУНА 1887. П. Н. Полази из Новог Сада у Београд: Брзи влак у 8 сати и 18 м. у вече. Особни влак у 5 сати 55 м. по подне. Мешовити влак у 9 сати 6 м. пре подне. Полази из Новог Сада у Будимпешту: ’ Брзи влак у 7 сати 44 м. из јутра. Особни влак у 8 сати 12 м. у вече. Мешовити влак у 9 сати 54 м. пре подне. Муњевити влак из Новог Сада у Ниш сва' ког петка у 10 с. 51 м. пре подне; из Новог . Сада у Будимпешту сваке суботе у 4 с. 23 м. из јутра. —■ •’■;—•’• 1 - -__ - ....

Власник м издавалац Милица Томић рођ. Милетић. Одговорми уредмшс Јаша Томић. Сроска штамдармја дра Световара Ммдетмћа.