Застава

иста побуђујв веровање, да је г. парох, сувише вешт доћи до туђи писама и туђег рада, па зато хоћу да претпоставвм, опет да претпоставим, да он има у оригиналу оба горња писма внез Мзхаилова, и оно од 30. августа 1842. (а не, лажно 1843) писано Милошу Богићевићу, и оно од 20. септембра 1844., писано Малом, а тако исто, да има и писмо од некаквог Чемера, писано истом Малом. Али, во је тај Мали? Ко доказује, да су Стојана Јовановића, на двору Обреновића звали: Мали, вад он ни растом ни духом, није био мали. Госи. парох вочопери се описом једне буне, па већ мисли да је постигао степен историчара, а не заа, да је несавесно унети у историју нешто вао позитивно, без доказа, а докази нису само живи сведоци, него и логичка извођења, али тога нема ни трага у свом трабуњању г. пароховом, како се буна спремала у биртији његовог оца, између Стојана и други завереника. Он мисли, да публика треба да верује његовој бради, да су Стојана на двору Обреновића звали: Мали. Ја сам узео рђав начин, да све поиуштам госп. пароху, претпостављајући да је истина ово, да је истина оно, и хоћу да останем доследан томе мом рђавом начину, довле год здрава памет дозвољава, да се може веровати, па хоћу и да одобрим, да су доиста Стојана звали Мала, и таво да су оба писма и од внез Михаила, и

од Чемера, писана Стојану Јовановићу Цувићу, и хоћу да одобрим, да Чемер, није нико други, до Медазоввћ, и најпосле да је Медаковвћбио секретар, или већил, вњаза Милоша, ази не одобравам г. пароху, да писмо књаза Михаилово од 20. септ. 1844. наопако тумачи: да се новци код Петроввћа, трговца у Земуну, разуму новци вод Богдановића, а рачуни о добрима внежевии да је то рачун оца пароховог Дише, што је на Стојанове момке трошио. То је просто на прзсто рећи, лудост. Писмо књаз Михаилово, ма од воје га руке сматрали, нема апсолутно накакве везе са буном и са Стојановим плановима, а друго, оно је писано 20. септ. 1844. у Теплицу (у Чешкој), а Стојан је прешао у Србију у петак 22. септембра у зору; по томе, оно није могло ни затећи Стојана у Руми, да би се у оно време пошта шиљала данашњом жељезницом, а некамо ли, што је пошта до скорашњи година, делижанцем на воњма ношена, и од Теплице до Руме је требала осам дана. Да су онда та писма, били пред превим судом, и ако су судије сви до једног, били прави Вучићевци, и наравно непријатељи Обреновића, неби ни на ум пало да их употребе вао доказ ПрОТИВ Михаила. (Наставаће се.)

товог поступка. Нека се рукоположени разјуре. Нева уђе у записник скупштинска осуда. Састанак је почео у 10 сати а свршен је у 2 по' подне. * * ♦ ДВАНАЈСТА РЕДОВНА СЕДНИЦАБеоград 12. децембра. (ив.) Прозивају се посланици. Предс. изјављује да мало има посланика. Треба уредније долазити. Биће примером да предложим, да онај који на време не дође, неће добити дневницу. (Врло добро.) Сад не можемо радити јер нема довољан број посланика. Да сачекамо док још који дође. Чека се неких четврт сата. Долазе посланици и седница почиве. Читају се предлози: Читају се питања на министре: На мипистра војног у погледу инвалид' ке иотпоре за рањенике из српско-бугарског рата. 4cTijy се многа питања и предлози посланика а молбе и жалбе од приватних особа, општина, задруга и др. упућује се разним одборима. Предсодник: прелазимо на дневни ред. Изв. чита извештај фин. одбора: о предлогу Мил. Милојевића да евака општина држи шумадинско нерасте. Одбор не усваја тај предлог. (Смеј.) Мил. Милојевић: Ми сечесто смејемокад не треба. Смејалисмо се на понуду 10.000 добровољаца у српско-бугарском рату, а свакивојникнам је требао. Смејемо се и сад кад је реч о напредоваљу једне грапе сточаретва Српска стока била је некад прва у Езропи, ранили смо сву Европу, а сад се та стока изметла. Немојмо ову ствар узимати олако и с „вишег гледишта.“ Одборова је одлука неправедна. Наше коњарство, сточарство било је некад на најбољем ступву, то показују грбови наших покрајина и народне песме. Молим да се усвоји предлог. Таушановић: Наша је погрешаа, да се у озбиљним стварима бацамо на поетско гледиште, као и г. Милојевић. Министар народне привреде поднеће о свему вак. предлог, те је овај предлог излишан. Нема спреме код садашњих општвна, јер би опи расу могли само упропастити. Одбор је све то знао, а министар ће се постарати, да буде од свега тога ствар користи. Мил. Милојевић: 0 поетском гледишту пе може бити говора кад је реч о воловима и свињима. Моли да му се предлог усвоји. (Скупштина одбија Милојевићев предлог ) Предлог Мил. Милојевића и др. да се у новоослобођеним крајевима оснују угледна пољопривредна добра о трошку свакога среза. Одбор предлаже тај предлог. (Прима се.) Расправља се предлог о оснивању виноде.лске школе у крајини ман. Букову. Одбор финансијски предлаже да се упути влади на одлуку, јер неможемо располагати са манаст. имањем. Љуба Новаковић говори о важности виноделства. Скупштииа је већ решила да се оснује једна ввноделска школа, ма да је у буџ-ту 60.000 дин. за то, школа се ипак није подигла. Министар нар. привреде помишљао је на виноделску школу. Нема се новацз, то је нзјвећа сметња. Није за среске подруме, већ за винарско друштво и школе. За друштво треба 2 мил. дипара а тога нема. Предузете су мере против филоксере. Ради се на пресађивању американске лозе. Промислиће о свим предлозима. Арсеновић: Нека се имање манастира уступи држави или нека се узме под закуп. Поп Новак: Најдобротворнија је цељ дизање народног благостања, зато за ту цељ нека послуже манастири. Нада се, да се томе неће противити духовневласти. Све стоји до владе. Ако она поради, духовна власт неће бити противна. Спасоје Радосављевић: Кад манастирска имања тако опадају, да не могу по-

резу на плаћају, ваљају се употребити бар да што корисно. Треба у њима основати школе, угледна добра. 0 штедњи неможе бити говора, кад је у питању пар. привреда. Треба тражити изворе привредве. Зло кад они пресуше. Минист. привреде: Нису довољне жеље треба ставити за то и новаца на расположење. (Претрес је свршен, усвајањем предлога.) Предлог попа Аврама и ђ. Брачинца да се измене закон о учит. платама. Одбор каже да је измена излишна јер је закон јасан. Поп Аврам говори о штети коју трпи учитељство са кривог тумачења овог закона. Због српско-бугарског рата изостала је ревизија, те учитељи нису добили белешке, те им је по овом закону пропала једна година за унапређење. Оцбор је растумачио закон и он је задовољан тим. Садањи мин. просвете још већма упропаштава учитељстзо, но пређашњи. Мин. просвете. Законје јасан. Чипио је да учитељима не буде криво. Поднеће зак. предлог, који ће регулисата ствар о оценама у унапређењу. Поп Новак: Скупштина је надлежна, да тумачи закон. Неправедно је схватање г. министра. Нека се унапреди онај, којије радио. Живан Живановић чита спорни чл. 6. §. тумачи га. У споровима нека решава министар просвете. Мин просвете:Ја сам већ рекао да ће се о свему поднети нарочити зак. предлог. Поп Марко: Учитељи су биле жртве за време оба рата. Смањивале им се плате. Премештено је 500 учитеља. Све због нерасположења њихових претпостављених а за њихово деловање у њиховом јавном грађанском животу. (Тако је) Таушановић: Министар је криво тумачио. Закон је збиља јасан, ал га нису добро тумачили. Нек се да учитељима задовољење. Андра Николић: Тражи да се изостави реч ,узастопце.“ Аналише ту реч, која носи шкоде при оцењивању учитељз. Треба изнети питање, како може и бити године без ревизије? Свака година за себе треба да је оцењена. Учитељи имају праго на повишицу и са три оцене у четир године, јер учитељи нису избегавали ревизију. Што ревизор није дошао? Да се усвоји мишљење одборово. (Врло добро.) После још неког објашњења, примљен је предлог одбора. Чита се краљев указ, који овлашћује мин. фин. да поднесе зак. предлог о новом зајму, после чега се чита писмено објашњење министра финансија о тој ствари. Ту севели: Затекли смо дуг: сталан 254, привремени 32 милијона. Лањски зајам није покрио сав прив. дуг, још га има 20 мил. дин., а привремени су дугови најскупљи и штетни по кредит државни. Ониее не могу даље т’рпети, За то се узима овај зајам. Узет је по 76®/ 0 . Да се заком као хитан прогласи. (Не усваја се као хитан. Иде одбору). Председник чита кандидацију војеног одбора. Изабрани су у њега: Риста Поповић, Мих. Богатинчевић, ђока Брачинац, Св. Блазнавац, Цветковић, Ст. М. Петровић, Мвх. К. ђорђевић, Влад. Вујевић и Радисав Митровић. Састанак је закључен у 1 сат. Председавао је председник Туцаковић. • * * Београд, 13. децембра. У данашњој скупштинској седници било је бурнвх призора. У мало што не доби министар просвете: А. Васиљевић неповерање. Карактеристично је то, да му је овај колач спремао Карапешић либерал. Све је било због постављања неких професора на вел. школи. Остало је на томе, да је Карапешић изјавио да ће поднети скупштини предлог да се министар просвете оптужи. ,Одјек“ доноеи у данашњем броју чланак

„Накнадни избори«. Ту се жестоко напада на министра унутрашњих дела, који је поред свих ћања скупштини, дозволио незаконитости при на надним изборима, а у корист либерала Железничка конвенција између Србије и Iурске потврђена је од султана.

Вести из места и са стране.

Српско певачко друштво у Бвлој Цркви. Из Беле Цркве добили смо опширан допис о раду друштвеном и приликама, у којима се ово налази. Друштво је приредило 29. нов. (11. децембра) беседу, а о Божићу и св. Сави приредиће такођер беседе са дилетантским представама. То је друштво у оном крају од велика значаја, па то већина друштвених чланова и схваћа, те свом снагом и настоји око истакнуте своје задаће. Но, на жалоет, поодавно већ појавило се зло једно у друштву, које никако да се угуши. То је, да неки чланови мисле, да се не слаже са њиховим положајем, што при представама, бе .едама и т. д. долазе у додир са другим члановима и са овима на поредо раде на решењу друштвеног задатка. Услет тога су више таквих чланова иступили из друштва, мислећи, да тиме већ нашкоде друштву. Но друштво остаде да живи и даЉе, а они, видећи то, почеше да га подривају с друге стране. Почеше пањкати и клеветати друштвену управу, а неки чак одоше, па се уписаше у романско певач' ко друштво. Да ли је истина, што наш дописник , вели, да има још „незадовољни* чланова у друштву, ! па остали у друштву, да кваре овоме поеао скоро да посумњамо. Но ако је ипак истина, онда је то заиста жалосна појава! Ми не можемо допис у свој његовој опширности донети, већ донесосмо из њега само ово, што до сада рекосмо. Ако је за опомену биће и толико доста. У осталом, молимо г. дописника, да нас од сада тачно извештава 0 даљим догађајима у друштву, па ако и не буде никакве вајде од тога, бар ће српски свет знати, ко су та господа у Белој Црвци, што тамошње срп. пев. друштво подривају и поткопавају. Нешто о Ротшилду јављају из Беча: Барон Ротшилд и његова жена, (играла је некад у циркусу на пајвану) добили су право да могу бити звани у двор. До сад је зато требало 16 племенитих предака. Но овде је учињена изнимка на предлог министра Тисе. Неки веле, Тиса је Ротшилда предложио због његових заслуга по подизање мађарског државног кредита, а неки веле, да је то Тиса предложио због будућег подизања државног „кредита* и да та цела ствар иде некако у „ратне изгледе’. Ево како. Питали некад грофа Андрашија, хоће л бити рата ? Он је одговорио: Чекајте да питам најпре Чивуте, хоћел нам дати новаца? Заиста, ми смо дотле дошли, да ако нам Чивути не дају више новаца, не можемо никуд ви камо. Напаст од курјака. Јављију из Павлиша (село код Вршца): Газде, које имају стоку, не знају шта ће, јер су се појавиле гомиле курјака, који им тамане њвхово добро По пољанама лежи пуно овчијих костурева и издераних кожа, а пастири причају чуда о томе, шта чиџе цоћу гладни А курјаци. Сад се образовао одбор, који ће спремити велику хајку на курјаке, не били им тако доскочио.

Трговина.

= Нови Сад, 14. (26.) децембра. Време ведро сунчано. Снег лако покријо земљу. Путеви се нису поправили, те је посета у вароши нашој слаба, довоза са раном је врло мало. На житним пијзцама је врло мало промета. Цене су рани се одржале досадање. На нашој пијаци је данас цена рани ова: Шеница 6 ф. 40—50 н., ванредна каквоћа до 6 ф. 60 н. Наполица 5 ф. 80 н. Јечам 4 ф. 40 н. Зоб 4 ф. 50 н. Кукуруз 4 ф. 70 н. Све од 100 кгр. Брашна се задоста троши; цене су пређашње. Пасуљ бели крупан 9 ф., жути 9 ф., пасуљица ситна виноградска 10 ф. Кромпир 3 ф. Лук црн 3 ф од 100 кгр. Маст на више 58 ф., на мање 60 ф. Сланина 55—57 ф. од 100 кгр. На свињској пијаци се тражу тешки свињи. Плаћа се за добро урањене 42—44 п. Овци B—l3 ф. од пара. Теоци 10—24 ф. од ком. Вино бело ново 7—lo н., шиљер 10—14 н. Старо бело 10—16 н., шиљер 12—18 н Комовица чиста 15—181 н., шљивовица 18—26 н., стара шљивовица 32 —48 н. Све од 1 литре. * У Будимпешти, 12. (24) децембра. Шеница слабо нуђена; воља за куповање због празника божићних ограничена, промета до 7000 м. ц. Цене без промене. Остала зрна се слабо траже. Шеница потиска тешка BVS 7 ф. 50 н., 81’ 7 ф. 47*/ e н., 80. 7 ф. 45 н., 79 5 7 ф. 40 н., 79- 7 ф. 35 н. Пештанска 80 5 7 ф. 45 н., 79‘ 7 ф. 40 н., 78’5 7 ф. 35 н. Банатска 79 5 7 ф. 40 н. Бачка 76’5 7 ф. 32‘/ e н. Све на три месеца. Раж 5 ф. 60—70 н. Јечам 6 ф. 40—80 н. Зоб 5 ф. 40—60 н. Кукуруз банатски 5 ф. 15 н. Све за готов новац. Шеница за пролеће 7 ф. 50 н., за јесен шеница 7 ф. 70 н. Кукуруз за мај-јуни 5 ф. 85 н. Зоб за пролеће 5 ф. 78 н. • У Араду, 12. (24.) децембра. На житној пијаци је слабо довоза са раном. Шеница 6 ф. 20—6 ф 50 н. Кукуруз 4 ф. 90—5 ф. Зоб 4 ф. 70 н. од i 100 кгр. Спирит без промене. ♦ У Бечу, 12. (24.) децембра. На житној берзи овладала беспоелица. Закључена шеница за пролепо 7 ф. 75 н. Зоб за пролеће 6 ф. 13 н. Кукуруз нов 6 ф 33 н. Раж за пролеће 6 ф. 23 н. _ ' давадддм l ". , ,i ■■

Брзојави "Застави"

(Стигли 14. децембра у вече.) Цариград. Руски посланички саветник Ону протестовао је вод турске владе због поновљених упадаја Курда на руско земљиште и одлучно захтевао да предузме сходне мере против тога на граници. Код Исмида било је сукоба између Турака и Черкеза. Рим. Река Тибер расти још Једнако. Нижа места у вароши поплављена су. Рекаш. Влак на аустро-угарскоЈ жељезници испао из шина. Од путника није нико страдао.

СРПСКО НАРОДНО ПO3OРИПIТЕ. НЕДЕЉНИ РЕД ПОBОРИШНИХ ПРЕДСТАВА. У уторак 15. декембра: „Отвло“. Трагедија у 5 чинова, написао В. Шекспир, прва 4 чина превео Г. Гершић, а пета А. Хзџзћ, за српску позорницу удесио А. Хеџаћ. У четвртак 17. дек?мбра: »Честитам*. . Шаљива игра у 1 чиау, сп вањен, од Костз Трифковића. За тим: „Љубавно писмо*. ; Шаљива игра у 1 чину, од Коете Тргфтовићз. , На посдетку: „Пода вина пола воде“ Шаљива игра у 1 чину од Косте Трифковића. У петак 18. декеибра по други пут: : „Фуршамболови“ Позоришна игра у 5 чиi нова, вапасао Е. Ожвје, превао Б. Мушацки. У недсљу 20. декембра: „СвОСКа ЛОЛа.“ i Позорлшна игра у 3 чина, с певањем, од Е. Тота, За Српску позорницу прерадзо Ст. Дескаi шев, музика од Д. Јенка. (С новим песмама од Р. Толингера.) i У уторак 22. декембра први пут: „Мој ЏBП “ Шлљива игра у 3 чина од М. Калића.

Многопоштованом и врлоуваженом господину Дру МЛАДЕНУ ЈОЈКИIIУ . На својском заузимању и огромном труду вашем приликом љуте и опасне бољетсца мога слна, које га од извесне смрти спасосте и у потпуно здравље поврлтисте, изричем овим моју најтоплију благодарност. С дубоким поштовањем I А. Лазаревић

Свима сродницима и пријатељима јављамо тужну вест, да нам се, непрежаљена и нигда незаборављена ћерка, односно сестра МИЛЕIА ЦВЕЈАНОВИћЕВА 7. децембра т. г. у 8 сахата у вече, у 26. год. живота свога, у вечност нреселила. Уједно исказујемо овом приликом и своју вајтоплију захвалност г.г. свештеницима ваиме: преч. г. протопрезвитеру Вукашиновићу, г. гароху Бошковићу и г. ђакону Петровићу, а особито г. Трбићу капелану, који је својом сходном надгробном беседом губатак нам живо представио, али уједно и тужном нашем Срцу мелема и утехе пружио; свима госпођицама и господи младићима и осталим пријатељима, који при тужном спроводу суделоваху изричемо такође најтоплију захвлалност. Вршац, 12. децембра 1887. Коста и Јелена Цвејаповић отац и мати, ђорђе и Сава Цвејановић браћа, сестра Драгиња, удата Николић.

ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. Усљед одборског закључка српске православне црквене општине ез седнице од 21. новембра бр. 133/1887. расписује се стечај на једно стипендијско место из добротворне грг.ђанске закладе Јована Остоића и супруге му Терезије рођ. Зозук; за ученика средњи или виши школа. У смислу 9. тачке 111. одсека основног писма стипендија ова за ученика средњи школа дзк je у месту родитеља или старатеља износи 100 фор. ауст. вред. ван места своји родитеља или старатеља на страни 250 ф. а слушаоц академије или свеучилишта добија годишње 400 ф. Првенство имају у првом реду имају суботички i сродници са завештатељима, у другом реду ван Суботице, у трећем реду суботички синови а напослетку Срби православне вероисповести ма из ког краја Аустро-Угарске монархије. Проситељи своје мол'енице снабдевене са крштеним писмом, сведочбом о свршеним школским наукама, лечничким изказом о стању здравља и развитку тела, а сродници и са сведочбом сродства најдуже до 14. (26.) јануара идуће 1888. година подписаноме нек поднесу. У Суботици 2. (14.) децембра 1887. год. Стеван Манојловић 2—2 управитељ Остоићеве вамаде.

Код долепотписаног може се 1 кила леба за 9 новч., 1 литра вина ван куће за 18 новч. добити. ПЕТКО ГРУЈИћ, __ Lr B дунавека улица, број & <

_ , ~ r ц » -r- д . 1-в дунавска улица, opojj м »дамллц Ммлмца Томмћ Одгоморма Ј т ТоивЛ. Cpnei шкмциржја дра Онетовара Мнлетаћ*’*’