Застава

Политички преглед.

Накнадни избори у Троједници, који су се обавали у Србу, у Саву и Петровом Селу испали су у владиву иорист, јер опозиција званично није ни истицала кандидате. У Србу је изабран Грлич, у Севу Јелачаћ а у Петровом Селу поштар Лорак.

Наши јади.

Штета, коју је нанела овогодишња поплава врло је велика. По званичним извештајима, поплављено је на 1 милијон катастралних јутара ораће земље, а целокупну штету од поплаве цене на 15 —2O милијона форината. Но то још није све. Данас се тек види, да су јесењи усеви на многим местима које прозебли, а које од силне влаге иструнули. Нуз то са свију страна наше отаџбине стижу сваког дана вести о новим ударима и несрећама. Бура, снег и лед од прошлог четвртка починише у многим пределима чуда, а из појединах крајева јављају, да голубачке муве, гусенице, бубе, мишеви и црви тамане стоку, воће и усеве. Нема ии једног зла, које није ове године наишло на нашу државу и то у таквој мери, како то скоро није било. Овде ћемо примера ради да изнесемо неке взвештаје о разним јадима, који задесише поједине крајеве наше отацбине: Из Карансебеша јављају од 16. тек. мсца ,Б. X.* ово: Већ од два дана појавиле су се голубачке муве у грдним ројевима. За та два дана у Карансебешу 8 комади рогате марве стаманиле су те муве. Из Макове јављају: „Овде се појавило ми лијардима гусеница. Преплавише поља, те поједо ше жита. Људи су разорали, те посејали кукуруз. Но и кукуруз поједоше. Гусенице редовно попасу жиле, те биљка изумре. Дању су једно три палца под земљом, а ноћу излазе, те се успузају на биљке. Становници су јако узнемирени због ове беде*. Из толнанске жупаније јављају: „Поједини предели наше жупаније упропашћени су. Рана жита су се лепо показала, но навђоше црви, те их савршено опустошише. Сад су становници засејали на то место кромпир. Из ђурске и Залањске жупаније јављају, да је жук јако опустошио воћњаке. • У бач-бодрошкој жупанији, и околини Баје, усеви су слаби, но црви су поред тог још учинили грдну штету. У Мункачу и околини пољски мишеви упропастише већу половину целокупнвх усева. Негде је остало тек 10 процената на миру. Појавиле се већ сад и зле муве, те је више комади марве угинуло. Из тамишградске вармеђе јављају, да је 6. априла било мраза, који је много нашкодно воћу, а појавиле се и голубачке муве. Пз Вел. Варадина јављају, да јетамо прошлог четвртка тако јака бура била, да су са много кућа кровови попадалп, па и са самих цркава. Шта је прозора и врата полупано, о томе скоро и нема рачуна. Тарабе и плотови су разнесени, а најјача дрва су из земље извађена. И у виноградима је бура много штете направила. Штета иде у много хиљада. У Хајо и Конто-у стоје читави редови кућа без крова. У Бихарвони ветар је оборио са торњ> црквеног куглу и звезду, у Тамашу срушио се цео тороњ, У Б. Уј-Хељу срушила се штала и у њој погивуло 28 волова. У Араду је било олујине са севањем и грмљавином, а после са бујном кишом. На обали Мориша били су зидови за зграду девојачке школе већ готови. Бура је порушила те зидове сад из темеља. Ту је погинуло и доста раденика, а многи су тешко рањеии. У Кечкемету било је бујне кише са тучом. У Сегедину је бура такође разнела кров са многих кућа. У Шопроњу вије, истина, било земљотреса, као што је Фалб предсказивао, али је зато скоро цео дан падао снег.

Д о п и с и.

Ада, 17. априла. За кратко време расписаће се код нас стечај на једно подбележничко место које је тек пре две године попуњено, а тада га је заузео г. Лаза Јовановић. Он нас сад оставља, јер му се појавила боља прглика, није му дакле ни замерити. Нами је врло жао што нас г. Јовановић оставља, тим више, што смо у њему имали баш оно, за чим смо тежили, а то је, тачна званичника, ваљана Србина добра и исћрена пријатеља. Колико је г. Јовановић био код нас уважен сведочи то, што је одмах изабран био за подпретседника цркв. општине, а доцније и за представника жупанијског. Намера ми је управо та, да упозорим браћу Србе који су за ово звање оспособљени, да не пожале труда на ово место компетирати, јер, и ако није илата већа од 600 фор. у готовоме новцу, има споредна доходка јамачно још толико и више. Што се тиче наше женске задруге, још једнако траје уписинање, и могу вам са задовољством јавити да врло лепо напредује. 0 овоме други пут више. А.

Вести из места и са стране.

Новинарске лажи. Бечке и пештанске новине неће никако да заћуте но и даље протурују гласове о томе, како је Јаша Томић уредник ,3аставе“ заиста протеран из Београда. Нуз то су постали опширнији, те донашају „поуздана факта“. Међу осталом пишу о томе ово: »Какво је стање владало у последве време између радикалне владе и краља Милана сведочи најбоље овај чин. Томић, уредник „Заставе" непријатељ краља Милана, који под окриљем угарске владе ради у својим новинама на томе, да се протера краљ Милан, с којим ми у пријатељству живимо; био је у Београду. Тамо је отишао са својом женом у скупштину, те је пустио да му тамо праве овације. Краљ Милан, без да се о томе договарао с министрима, заповедио је полицији, да Томића одмах протерајуиз Београда. Један полицијски часник нашао је Томића баш код министра-председника Грујића, оданде га је изазвао напоље и отпратио га је преко савског моста. Какав је то министар и саветник краљев, који са отвореним краљевим непријатељем држи конференције.* Цела ова вест, већ по самом саставу таква је глупост, да у љу нико не може веровати. Томић је био два дана у Београду, оданде је отишао у Ниш и вратио се у Н. Сад, без да је имао с полицијом икаква сукоба. У осталом вест о протеривању Томићевом опровргао је у своје време и „Одјек*. Ми доиста не знамо, шта се мисли с растуривањем тих гласова. Та баш меродавни кругови у Србији најбоље знају да није било ничега у ствари. t Пера Вуков адвокат из Перлеза. Јављају нам из Перлеза, да је тамо 16. тек. месеца преминуо Пера Вуков, адвокат, о коме веле да је једини у Перлезу, ксји је од све тамошње интелигенције остао веран народним начелима. Лакаму црна з е н љ а! Србима Новосађанима. У смислу §. 18. највише кр. уредбе од 1868. г. предузеће се на летњег св. Николу 9. (21.) маја о. г. у 9 сати пре подне у општинској дворани избор једне трећине скупштинара ове срп. православне црквене општине. Поводом тим иставља се списак бирача на углед у општинекој парохијалној писарници, почињући од Лазареве суботе до ђурђева дана, тј. од 16, (28.) априла до 23. априла (5. маја) о. г. свагда само пре подне од 9—12 сати. У случају, да у овај списак није ко уведен у бираче, а има no закону бирачко право, или је други ко уведен у бираче, а нема тога права, то се оставља свакоме, да може то своје право тражити или против другога приговоре чинити пред одређеним рекламационим одбором, који ће то други, трећи и четврти дан Ускрса, т. ј. 25. 26. и 27. априла (7. 8. и 9. маја) ове године свагда пре подне од 9—12 сати у истој општинској писарници примати. Право бирачко има у смислу §. 13. горехваљене уредбе сваки члан ове општине, који је паИршио 24. годину живота свога и који уз то опредељене прилоге за ову општину уредно подмирује и не дугује ништа за нрошлу годину 1887. Искључени су пак они, који су због каквог злочинства осуђенв или тога ради оптужени и под истрагом стоје, и сви они, који оиштини овој имају да полажу рачуне какове, па ни после одређеног им рока за пун месец дана нису то извршили. За свупштинара може бити изабран сваки, који у смислу §. 13. горехваљене уредбе има прописана својства, а притом је навршио 30. годиву живота свсга. Новине у Србији. Од кад дође Христићева влада, занимљиво је читати новине у Србији. Мислите, да је могуће извадити из њих, шта оне пишу о тој промени ? Боже сачувај! Не пишу нИшта, ама ни — беле. Са изуз тком м Видела“, коме увек сване, кад се смрчи Србији, остали лиетови само бележе факта. Либерална „Небависност* изгледа као да се ништа вије ни десило. Нигде и не спомиње, да је пала влада, нигде, шта је било о скупштини, само тамо негде остраг има краљев указ о постављању нове владе, без речи, без примедбе, па и без увода. До сад је писала против радикалне владе, као да је та влада из самих Турака састављена, писала је без бриге свакојаке подвале. А свд? Заиста би било завимљиво знати, шта мисли сад тај лист. Преметачина. Јављају нам из Земуна: ,Ноћас у очи Цвети је земунска кр. држ. полиција без писмене мотивације, одржала преметачину у штампарији Милоша Грабовачксг, и конфисковала 37-ми број „Србинових Записника* с додатком „Јавна тајна*. Извршилац преметачине захтевао је, да се одма у његовом присуству цео слог разложи. Словбнски cafop у Прагу године 1848. Почетком идућег хесеца маја изиће кодЈ прашког књижара, М. Кпапа у Карлину историчко-политички спие историји средоевропсквх Словена, о словенском сабору год. 1848., у којем су учествовали upваци и изасланици свију словенских народа тадаве Аустрије а такођер Словени неаустријски. Ова чешха брошура садржаће рад, акта и имена свију чланова ове словенске скупштине. Будућ су у овом сабору участвовали и Срби (свију Југословена било је на овом сабору 42), међу њима Атасијевић ђорђе, Даничић-Поповвћ ђорђе, ДраЈосављевић Ад., Јанковић ђорђе, Карацић Вук, Лазаревић из Београд , Ристић Никола, Суботић Јован, Стаматовић Павао, то ће тај спис тим више занимати наш српски свет. Исељавање у Америку трговина. Ово дана су у Бечу ушли у траг једној гадној трговини.

Будимпештанска полиција дознала је, да неки Со к л врбује људе, да се селе у Америку. То су признали вазда њнх, који се хтедоше да иселе, али их је полиција у Будимпешти зауставида и вратила натраг. Неки адвокат Мандл из Будимпеште хтео је ту згоду да употреби, да дође до мало новаца, па оде у Беч Соклу и стане му говорити, да може израдити, да му не буде ништа, само нека му он (Сокл) да две хиљаде форината, од којих ће новаца једну четвртину за себе задржати, а остало ће дати полицајном комесару X. у Будимпешти, ком је поверено, да води истрагу против Сокла. Овоме се то учини и сувише много, а после зар је и посумњао у Мандла, те оде у полицију и пријави га. Полиција дође и затвори Мандла због измамљивања новаца. Је ли Мандл збиља ишао на превару, или је заиста био у договору са споменутим полицајним комесаром то ће се тек видети. За сад је пак главно, што видимо, да се већ нашло људи, који употребљују беду и сиротињу других у своју корист. Сокл је заиста агент „северо-немач ког и имао је заиста везе у Будимпешти. Да боме, да није Сокл први, што то ради, т. ј., да врбује сиротињу за исељавање у Америку; има у Угарској вазда таквих агената. Нећемо да кажемо, да се и због наговарања многи исели у Аме рику, али опет нису ти агенти криви, што се из Угарске тако много свет сели. На здраво тело не налећу муве, већ на рањаво. Да нашем свету није већ догорело до ноката, не би га нико могао наговорити, да се сели. Овако су пак створене прилике, да могу и за то агенти постојати. За то мислимо, да је узалудан труд владиних људи и владиних лвстова, који силом хоће, да нам представе, као да су сами ти агенти криви, што се толико света исељује. Знамо се. Свадбе у Будим-Пешти. За последњих 10 roдина било је у Будим-Пешти 32.345 свадба. Преко 40 година венчало се њвх 1704 човека, а било је њих 50 који су имали и преко 60 година кад се венчали. 376 девојака венчало се испод 17 година. Од 17 до 19 година венчало 3600 девојака; од 20—23 године ; било је 8471 млада Удовица је било, што се преудале близу 6000

Т р говина.

= Нови Сад 18. (30.) априла. Свршетком прошле недеље је на горњим пијацама цена шеници, бељој и средњој роби се унапредила. Знатне је коликоће пазарено за инсземство на станицама на Тиси и Дунаву. Зоб је са неколико новчића изгубила од своје досадање вредности. Кукуруз јејако тражен но цена му није напредовала. На нашој је пијаци слаб довоз са раном, пошто су у блиској околини нашој два годишња вашара на окупу. Шеницу наши млиаи радо пвзаре и цена је бољој роби унапређена. Данас плаћају за шеницу 6 ф. 60—70 н. ванредно и до 6 ф. 80 н. Наполица 5 ф. 70 —80 н. Јечам 4 ф. 50 н. Зоб 4 ф. 60 —7O н. Кукуруз 5 ф. 60—70 н. Све од 100 кгр. Посао са производи је сасвим застао. Ни маст ни сланина се не тражи. Застала је продаја и роби наших вртара. Осим што се пасуљ одржо на цени остало је све попустило ценом. Маст на више 66 ф. на мање 68 —70 ф. Сланина 66—68 ф. Пасуљ 12 до 13 ф. Лук 2ф. 50—3 ф. Кромпир 2ф. 50—3 ф од 100 кгр. Угојени свињи 47 —50 н. од 1 кгр. ♦ У Будимпешти 16. (28.) Шеница уз добру понуду и добру вољу за куповање, боља врста п средња и са напредном ценом пазарена. Плаћана потиска тешка 81 5 7 ф. 60 н. 81. 7 ф. 60 н. 80. 7 ф. 57% н. 80. 7 ф. 55 н. 79.5 7 ф. 55 н. 79. 7 ф. 50 н. 78.5 7 ф. 45 н. 78. 7 ф. 40 н. Петтанска 81. 7 ф. 55 н. 80. 7 ф 55 н. 79.5 7 ф. 50 н. 78 5 7 ф. 40 н. Бачка 80. 7 ф. 55 н. Банатска 78.5 7 ф. 30 н. Сивачка 78.5 7 ф. 45 н. Све на три мсца. Термини. Закључена шеница за пролеће по 7 ф. 29—31 н. за мгј-јуни шеница 7 ф. 15—17 н. за јесен шеница 7 ф. 44—46 н. КукурЈЗ за мај-јуни 6 ф. 32—34 н. за јули-август кукуруз 6 ф. 31 —33 н. Зоб за јесен 5 ф. 41—43 н. Продано је 3800 м. ц. кукуруза по 6 ф. 25 н. за готов новац.

БРЗОЈАВИ »ЗАСТАВИ « (Стигли 18. априла j вече.) Земуи, 18. априла. (Од нашег нарочитог извештача.) Риста Иванов бивши проФевт ввдипсви, ксји се до садналбзио у емиграцији, претеран је јуче од Христићеве пОлиције у Земун, но вечерас мора и Земун оставити. Београд. Јуче, вао па дан предаје Београда била је свечана служба у саборној цркви. У вече је варош била осветљена. (Напсмемућемо овде рсчи једног од нвших дописника. који нае взвештава о тој народној светковинн. Он вели: „Светкевина на Цвети изгледала је као

29. мај 1868. годиме. (Дам убијетва киез* Михајла.) Све ее еневеселило и сиуждило. Свако око иекако преплашено погледа, а куд год се окреиеш, виднш само бледа лица .. .* Пр. УР®Д- »оаставе.) Бордо. Председник републике Еарно на јучерањем банкету, њему у почаст приређеном, рекао је, да би се поштовала закони, треба водити политику мирно, промерено и мудро и пазити на слободу. Таква је политика јемство ла мир споља и изнутра. Он ће такву политику водити. Тулуз Синоћ су опет ђаци демонстратовали у корист Булапжеа. На пострадале од поплаве. Уредништву „Заставе* стигли су ови приловз на пострадале од поплаве. ЗА ВИЛОВЧАНЕ: К. М. из Ковиља 1 ФД. М. из Ковиља 1 ФДр. Миша Михајловвћ из Ср. Карловаца 5 ф. Свега 7 ф. ЗА БОРЧАНЕ: Др. Миша Михајловић из Ср. Карловаца 5 ф. Свега 5 ф. Мојим пријатељима на знање! Моје крсно име ђурђев-дан елавићу ове године други даи Ускрса. Ма да наше цр. квене власти, ииеу нашле за вредно да у том погледу ма шта објаве, ја сам нашао за добро држати се закључка, кога је у погледу овогодишње славе Ђурђев-дана обнародовала митрполитска власт у Србији. У Новом Саду, 16. априла 1888. Сава Стојковић, обућар. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Ивашао је из штампе „ЈАВОР“ БРОЈ 16. ЛИСТ ЗА 31БАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ. Властник: Уредник: Змај Јован Јовановић. Др. Илија Огњановић. Оадржај: Из првог дела »Бламенова*. (Омладини на Бмкану) Песма од Радована Кошутића. ■— Милче. Приповетка из Јчитељског живота. Посвећена госпођици Мари Поштићевој. Од В. Милана Марвна. ! (Наставав.) Баба-Јана. Од Бладимира Тројановића. Опис п ц. к. генервла Србаља од 1759. —1810 и ц. к. обрстера Србаља од 1744.-1810.“ од фмл. 1 Саве Продановића. Прионштио, исправио и допуf нио Димитрвје Руварац. (Наставак.) Подела топлоте на земљиној површини. Црта из клвмато’ логије од дра П. Пвдејског. (Наставак.) Листак. ' Црте из најноввје вталијанске вњвжевности. Пише Мар. Ко. (Наставак.) Књижевност. Белешке. Разно. Нове књиге. Одговори. ,Јавор“ излази сваке недеље на читавом табаку а стаје на 3 месеца ф. 1*25. За стране земље ф. I'so. У Н. Саду 16. априла 1888. Лука Јоцић, издавач „Јавора.* ДАНИЛО ГЕРГУРОВ У СОМБОРУ пбФребује за своју гвожђарску трговину једног помоћвика. Рок ступања је 3. (15) мај т. г. Вични српском, мацарскок и пемачком језику имају првенство. з-з 0 Г Л А с. Моју ново сазидану гостионицу хотел .Салоник* која још није под закуп издавана, издајем под заку п за годину или две дава. Иста гостионица налази се у сред вароши на најжигљем тртовачком месту, поред реке Ветарни’ це, најфиније је измолована, ва горњем боју седам ■ гостинскрх соба са балконом, на доњем спрату три ( собе, кафана са трапезаријом, кујна, подрум, штала , и башта у авлији са леденицом напуњеном са ледом. Гостионица је снабдевена са елегантним намештајем у собама и у жафани, а кујинеке ствари и стакларвју као и друге ситнице дужан ће бити закупац сам набавити. Цена је за овај хотел заједно са леденицом пу ном леда 160 дуката цес. Ко је вољан да узме ову гостионицу, нека се сбрати на потписаног. У Лесковцу 10. априла 1888. год. 2-з Емин Пашагић.

Издавање риболова под закуп. Тителско друштво за подизање насипа издаје под закуп t путем лицитације свој риболов у тителском 4-том заливу на три године. Лицитација ће се држати у канцеларији ритске управе i англо-аустријске банке у Новоме Саду (ХеФнеров млин) 24. апри- i i ла (6. маја) пре подне у 10 сади. Вадијум је 300 sop. ' i- 8 С« ХАЈ, у Новом Саду.

Кд*4Шжк ж »здажадац Мжлжц* Мметак