Застава

бечки Дневник’ па после и Шепсов „Бечки Дневник" покрај свег обећања од стране уредништва не хтедоше да је пусте на јавност иа да је уме рено била наоисана. Ево те изјаве: Шт. г, уредниче! У 138. бр. вашег цењеног листа изашла је од „једнога ђака из краљевине Србије 0 бајаги „у име свију осталих другова" белешка, у којој се између осталога вели, да смо ми против краља Милана због тога демопстрирали, да покажемо своју мржњу против самосталне Србије, која неће да се пода славофилској политици московског опшчества, као што би то Н. Сад и Задар желили. Сваки ће доиста без многог размишљања моћи увидети, да демонстрација против особе краља Милана не значи то исто што и израз мржње против самосталне Србије. Наша су рођена браћа као добровољци у српско-турском рату своју драгоцену крв проливали за независност и самосталност Србије те смо с тога без сумње и ми проникнути искреном љубављу према тој заједничкој крвавој тековини српског народа. А о томе, да ли ми желимо, да се Србија пода славсфилској политици московског опшчества немамо воље овде да расправљамо. Инфамне потворе тог непознатог »патријоте** не заслужују у осталом наше пажње и ми би за цело с гнушањем прешли преко свега тога, да се тај господин није усудио, да на своју сопствену браду,без знања и одобрења својих земљака напише нешто, што ј е са свим противно њиховом убеђењу. Овај поступак непознатог извртача туђих убеђења (Gesinnungsverfalscher) побудио нас је шт. г. уредниче, да вас замолимо, да ових неколико речи примите у свој цењени лист. Српски ђаци из АустроУгарске и Далмације, који су поздравили српску враљвцу приликом њеног поласка из Беча. Изнели смо ову ствар пред српски свет само ради тога, да се види, какве је све грдобе од карактера кадра да створи чак и међу омладином сила и „ввша власт.* Ради себе не би у овој ствари ни узимали перо у руке, јер смо уверени, да ће свави свестан Србин признати, да смо ми у оној прилици радили поштено и да љага није на нами него на оном непознатом клеветнику. Војвођани. Будимпешта, о Духовима. (|МитаПоповић). У суботу 9. јуна саранисмо на будимском гробљу песника Миту Поповића, који је умрво у својој 49. год. у Шварцерову заводу за умоболне. Жалостан свршетак песников учиниће на свакога жалостан утицај, а у онима који гледаше последњу појаву те жалосне игре оста трајна горка успомена, а свакако и клетва на наше садашње књижевничке прилике. Нека праведна оцена изриче свој суд о песмама његоввм како хоће, жарког родољубља није му одрекла нити ће му одрећи; али у последњем тренутку песникова живота човек се одриче сваке оцене, и у њему се јавља само осећај превелике туге и жалости над утрнулим животом песника и вредног радника на јавном пољу народном. Крајња сиротиња, у које је допао са несрећне болести своје, нанела је успомени песниковој и нашој књтжевности и народу грдну срамоту: песник Мита Поповић умрво је у највећој беди. Срамота та била би још грђа, да у последњем тренутку не прискочи у помоћ „Коло младих Срба“, јер Мита Поповић био би иначе сарањен као просјак, на грдну срамоту свију нас! „Коло младих Срба" приредило је скромав, али леп погреб, у нади да ће му се добровољним прилозима вратити трошак. Тело песниково опојало се у заводу др. Шварцера. Опело обавише г. Сима Костић парох пештански и г. Рајић, капелан будимски, и то из пијетета према песниву бесплатно. Видесмо око гроба 3—4 универзитетска ђака, неколико личних пријатеља и поштовача песниковвх; у најлепшем се броју одазвала наша занатлијска омладина (чланови згнатлијске читаонице), која је увећала тужну свечаност својим складним појањем. Та малена дружина и ојађепа љуба песникова беше сва пратња несрећном песнику. На сандуку је било више венаца. Над гробом опростио се с песником Ст. В. Поповић као пријатељ му из младости. Занатлијска омладина отпевала је по том и на гробу Корнелија Станковић „вечнаја памјат". »Коло младих Срба“ издало је позив на народ, да притече прилозима у помоћ, како биседруштву вратио трошак око укопа, како би се платило др. Шварцеру, који је у своме заводу 17 месеца на божју вересију неговао болна песника и како бисе по могућности притекло у помоћ удовици песниковој и састарало за споменик песнику. На народу је, а нарочито на пријатељима песниковим, да бар после смрти његове збришу колико-толико љагу, што нам ју је општа немарност нанела. Жалосна судбина Мите Поповића указује на горући значај питања о књижевничком фонду, о којем би се озбиљно требало постарати, да се бар то може постићи, да нам песници не дотерају од лаворике до просијачког штапа, да нам не умиру под туђим плотом! Земун у јуну. Чудновато ми је да се до данас није нашла вештија рука, да вам и од нас овде новости донесе, те да се чује, дал ми јоште овде живимо. Навршава се већ скоро и 25 год. нашем српско црквено певачком друштву, које се броји прве, али на жалост још нисмо дочекали овако ала времена као сада. Где се гед до еад тицало

какове добротворне цели, то се наше певачко друштво прво одазвало, те и другима пут показало, али на жалост ово последње време остало је у назад. Колико сам пута читао, да су друге задруге и то тек почетнице приредиле забаве да ублаже страдајућу браћу давајући у корист њихову села и беседе, па ипак наша срп. цр. певачка задруга оста непомична, те изгледа као да и непостоји више. Сваки ће запитати за узрок томе ћутању. Ни ми је намера вређати поједине чланове исте, јер их има заиста и заслужних, али има их ко]има не хасни ни када их човек и по три до четир пута позове у школу па не дођу, те кад би се држали наших штатута то би се преко половице морало чланова истерати, и тада не би било скоро никакве задруге. Већим делом је узрок странпутици једне задруге ,неслога и раздор" али овде је неуредно похађање школе, која хасна што имамо ваљанога председника задруге и доброг коровођу, као и састојећи се одбор, кад није у стању решење истих и остварити па које крив само су чланови криви. Већ је уопште почело и незадовољство код подпомажућих чланова, од којих има задруга леп приход, те до данас не имадоше буд забаве још ни мајалеса, који је скоро сваке године даван. Напоменути морам да је земунска штедионица даровала ове године 100 фор. за набавку новог гласовира и уједно је и црквена општина обећала награду па ипак не прихватише се чланови да се покажу задовољни, незадовољство је већ толики ма преотело, да су ђаци са овдашње велике реалке позвати да суделују при литургији о Духовима у горњо-варошкој цркви јер даље су са певањем под нашим коровођем успели него наша задруга, а што је најглавније, било је прилике да је било наређепо да ће задруга више пута певати у цркви те због мало чланова или се није могло певати или ако је певало то је испало на опште незадовољство. За сада оволико, надам се да ће уредништво уврстити ово неколико редака не би ли се за задругу на боље окренуло и бољим путем носила. Фелдварац 31. маја. (Из црквене општине.) Јуче нам је био прота г. Јован Борота, поради годишње визитације своје. Провео је цео дан, од ујтру па до у вече, испитујући ред и стање у општини црквеној. Познато вам је како је било пре неколико месеци код нас. Највећи неред; проневера и расуло. Чудо и покор на све стране! Радио је шта је ко хтео. Извесни људи, који се градише за пријатеље цркве и школе; који мислише да су једини позвани да усреће ову општину; којима је свака друга трећа реч на језику била: напредаж, благостање, величина, сјај и подобнеречипремда су у ствари биле сасвим неискрене. Тек срећним удесом испало је за руком да се општина из тога кола извуче. Као што знате да је зимус организована нова општина; она је свим могућим прегла; да у што краћем времену исправи колико толико и други правац свему даде. И хвала одважности јој. Постигла је цељ. Истина, за ово вратко време делања свога није могла бог зна шта урадити. Али је ипак толико учинила, да са својим радом данас није постидна. А да је тако, томе намјеживи сведок наш прота. Испитујући јуче стање иред у општини, нашао је у свему да је закон у највећој чистоћи својој очуван. А тиме је све речено. Ко закон поштује, тога закон и штити. А нова општина се тога и придржавала. И данас са нзјавом пречасног г. Бороте може потпуно задовољна бити! Општина се материјално напред креће. Администрација је без сваког приговора. Све je у свом реду. Ако се у томе истраје до краја за мало времена исправиће се све што су а велеуми“ и „први људи“ у себичном заносу своме починили. А нема сумње, да се то неће постићи. Само и даље добра воља и одважност, пак ће све бити! Оволико за сад у хатар истине, шат нам се дадне прилика мало доцније, да вам са више речи изнесемо и опишемо слику вишегодишњег автономног живота нашег. Уверен сам унапред, да ће вас занимати, јер ће бити пуно занимљивости. А то ће доћи као згодна студија скупштинарима епархије наше; јер држимо, да је свакако време, да се једаред и код нас епарх. скупштина одржи. До виђења! Т. К—ћ. Мраморак 22. јуна. Између понедеоника и уторника 18. и 19. о. м. ноћу догодио се овде код нас грозан дстеђај. Још уторак, 19. разнео се глас по селу да је овдашњег бележника Микшића, од понедеоника у вече нестало. Но, ипак се мислило, да се где год позабавио и, да ће опет доћи. Тек у среду ујутру потресе овдашње житеље ужасна вест, да је натарош у општинском бунару мртав пађеп, и да га је овде на штацији налазећи се момак војник, код ајгира у понедељак ноћу, усљед неке размирице цепаницом смртно ударио и у бунар бацио. Покојник је био силан и немилостив. Приликом овом да споменем да је ових дана на овдаш. основним школама с приличним а код најмлађе учитељске снаге с’ врло добрим успехом испит обављен. Није ми намера да неке мане и недостатке овд. местног школског одбора набрајам, но само хоћу да речем да би се могло с’ правом очекивати па баш и захтевати да им рад буде живљи, јер допустити мора сваки да је „кретањеживот, а застој, непомичности мртвило •

Вести из места и са стране.

Испит зрелости на српској великој гимназији У Новом Саду довршен је 16. о. м., али са врлотраљавим успехом. Најпре су од њих 24-рице осмошколаца припуштени том испиту само њих петнајсторица. Од ових су опет на писменом испиту одбијени на годину дана њих тројица, те су тако усменом испиту припуштени били само њих дванајсторица од којих су њих четворица положили тај испит са добрим, шесторица са довољним, а двојива њих морају га поново полагати. Као што се види, заиста траљав успех. Грозан случај. Ноћу између другог и трећег дана Духова десио се у нашој вароши грозан случај, у толико је грознији, што се збио баш међу младим интелигентним људима. Заподела се нека мала препирка и гостионичар да би отклопиодаљу свађу уклони двојицу, који су били узрок свађи из своје гостионе. После једног сата дојури истерани Милутин Чакра са својим млађим братом и још једним другом у исту гостионицу и одмах с врата noјури оном столу за којим су седели они, с којима се он пре кратког времена препирао, и са држаљетом од мотике удари посред главе Миту Стефановића, сина нашег грађанина В. Стефановића, и то га је двапут ударио тако, да је исти у тешким мукама трећи дан Духова у 8 сати пред вече издануо. Милутин Чакра је затворен а сведоци су већ преслушани. Овај је случај произвео у нашој вароши велику узбуђеност и опште жаљење за убијеним, који је био ваљан и обљубљен младић. Велик лед. Пишу нам из Брода на Сави: ,Лицем на први дан Духова била је у Броду и околини велика непогода. После лепа, али јако топла дана, навукоше се око 4 сах. после подне густи и црни облаци, а наскоро затим удари у вароши ужа сан пљусак помешан с ледом, а по брдима бродским јак лед, који је силна квара починио. Добар део бродских виногради сасвим је лотучен, а и по осталима је лед доста квара починио. Штету рачунају на 50.000 фор. Говоре, да је и по околини било леда“. Православије. ,Pyccßiž Паломпикl;“ доноси ове податке о ширењу православија. Од Чеха у Русији примили су православну веру ово дана 546 људи. Од Еста лутерана у Прибалтији примило је православље 100 душа. Руски митрополит. „Руски Паломник“ јавља да је кијевски митрополит Плато н оставио 15,000 рубаља за оснивање уточишта за свештенике, занатлијске школе и болнице за душевне болести. А наше владике ?!... Хрват сликар. листови су пуни хвале како у Риму живи један мађарски сликар, који је већ стекао лепа гласа. Он је израдио и слику за папин јубилеј „св. Стеван пред мајком божијом." Међутим тај сликар кога они својтају, није Мађар, већ Хрват Фрањо Солдатић. Тако исто својтају Мађари и Србина сликара Павла Јовановића из Вршца. t Др- Тео Фил Махницки, пољски родољуб у Галицији, отровао се из непознатих узрока. Лакаму земља! Словаци се опет у већој количини почињу исељавати у Америку. Многи су прешли да раде на великом панамском каналу. Тамо их гони сиротиња и мађарски шовинизам. Др. В. Богишића чувеног нашег правника и творца црногорског законика, изабрао је пододбор „Славј. опшчества“ у Одеси за свог почасног члана. Словеноки новинари у Паризу. Новинарска задруга у Паризу позива нарочито словенске новинаре, да дођу на париску светску изложбу 1889. г. Они словенски листови, који мисле слати своје извештаче на изложбу, нек се обрате на задругу a Association litteraire et artistiqu internationale" у Паризу (17. Rue du Fanboure Montmartre.)

Трговина.

= Нови Сад, 16. (28.) јуна. Житарска радаа, , Промета са раном није што знатнијег ни на гор, њим ни на доњим нашим пијацама житарским. Старој шеници неирекидно попушта цена, извоза је мало а млинови су сад пред жетву како умалили израду брашна. На нашој је пијаци новога јечма дневно а неће ни недеља дана проћи биће и нове шенице. Цена је рани код нас ова: Шепица 6 ф. 20—50 н. Наполица 4 ф. 50—60 н., нов јечам 4ф. 20—30 н. Зоб 4 ф. 60 н. Кукуруз 6 ф. 20—25 н. Све од 100 крг. Брашно. Наши су млинови издали нов ценовник, црно је брашно са 20—30 а беле сорте су са 40 до 60 н., нвжом ценом обележене него што с’ пролећа. Данас је цена Број 0 1 2 3 4 5 6 ф. 14.40 13.80 13.20 12 80 12.20 11.80 1060 7 8 8 1 /. 8 3 / 4 9 10.20 9.60 8.80 7.60 6.40 11. 7 ф. 40 н. Мекиве ситне 3 ф. 80 н., крупне 3 ф. 50 н. Грис А. 14 ф. 60 н., В. 14 ф. 60 н., С. орд. 13 ф. 80 н., од 100 кгр. с’ џаком заједно постављено на пароброд или јжељезничку станицу. (Парни млин В. Фајта). Маст се на мање коликоће тражи но пошто месо слабо иде мало је масти на пијаци, цена је на више 67 ф. 68 ф. на маве 69 до 71 ф. Сланина 67 до 70 ф. од 100 кгр. Мршавих је свиња мало на пијаци плаћа се за полугод. 14 ф. 18 ф. годишааци 24—32 ф., двогодиш. 42 ф. 50 ф. од пара. Теоци 8 ф. 16 ф. од ком. Јагањци 5 ф. 50— 10 ф. од пара. ♦ У Футогу је у прошлу недељу одржан годишњи вашар. Светаје биломного па окупу но продаја jel текла са сважсм робрж врло слабо. је

по нешто бољој цени плаћана него пре месец дана што је у нашој околини јој цена била. Плаћани волови 140 ф. 150 ф., средњи 180 ф. 200 ф,, старији 220 фор. 260 фор., тешки за месаре 280 ф. 320 ф. од пара. Коња је само обичних за радњу било плаћани су од 40—80 ф. од ком. Јагањци 5 ф. 50 7 ф. 50 од пара. Свиња мршави мало беше и доста су скупо плаћани. Занатлијска роба слабо пролазила. Дрвенарија и гвожђарија сад пред жетву тражена је задоста али само све појевтину је цену продавано. ♦ У Будимпештк, 15. (27.) јуна. Шеница умерено нуђева; воља за куповање ограничена, али је тенденција ипак чврста. Цена се шеници одржала, није попустила. Плаћана шеница потиска тешка 80 87ф. 15 н., 80'5 7ф. 15 н., 79'5 7ф. 12 1 /, н., 79* 7 ф. 10 н. Пештанска 79-8 7 ф., 79*5 6 ф. 85 н. Поморишка 79- 6- ф. 85 н. Банатска 78 5 6 ф. 80 н. Бачка 80’ 7 ф. 28 н. Све на три месеца. Термини: Шеница за јесен 7 ф. 19—20 н., за пролеће шеница 7ф. 55—56 н. Кукуруз за јулиавгуст 6 ф. 38 н., нов кукуруз 5 ф. 45 н Зоб 5 ф. 38 н. Репица за август-септембар 10 ф. 75—11 ф. « У Штајнбруху, 14. (26.) јуна. На окупу је у оборима 107.782 ком. угојених свиња. Посао се није променуо. Цена је угар. мат. тешки 49 —50 н., млади тешки 50—51 н., средњи 49—50 н., лаки 48—49 новч. Сељачки тешки 49—50 н., средњи 48 У в —49 1 /, н., лаки 48—49 н. Српски транзито тешки 49’4— 59*/ t н., средњи 48 1 /,—49 у, н., лаки 47—48*4 н. Све од 1 кгр. * У Будимпешти, 15. (27.) јуна. Производи. Вуна. У Лондону је и Берлину одпочео вашар са вуном. Аустралијска вуна у Лондону, па и у Берлину је еа 6, 8 до 10 марака јефтиније плаћана, него лане у ово доба године. На Будимпештанској се пијаци појавио један знаменит купац из иноземства, али ипак цена се нвје што боље унапредила. Продано је 400 м. ц. чешљане вуне по 72—78 ф., по м. ц. лошије робе за штофове по 67—68 ф., по м. ц. боље од прве стриже по 100 ф., 200 м. ц. славонске друге стриже по 60—62 ф. од м. ц. Коже. Продано је 20.000 ком. овчијих кожа. Плаћане српске 88—92 ф. од 100 ком., хрватске и босанске 52—54 ф. од 100 кгр. Јагњеће коже банатске и ердељске 55—62 ф. од 102 ком. 15 000 ком. је ове робе продано. Шљи в е. На пијаци је робе готове мало. Термински је посао са попуштеном ценом обављен. За октобар-новембар закључене: босанске 85 ком. у по кгр. по 19 ф. 64 н., српске 90 ком. 17 ф. 84 н., 100 ком. босанске 12 ф. 95 н., српске 12 ф. 50 н. Готова роба: босанске 85 ком. 17 ф. 20 н , 100 ком. 12 ф. 95 н., српске ситне 10 ф. 25—9 ф. 50 н. Маст 2 ф. скупља. Готова са буретом 62—62 ф. 50 н. Сланина 56 ф. 50—58 ф. од 100 кгр. Спирит 28—28 ф. 50 н. * Течај златног и сребрног новца на пешт. берзи од 16. јуна. 4% угарска златна рента 10Г80 s®/ e , папирна , 88’65 Дукати 5-80 Наполеондори (20 франака) —— _ 992 Немачке држ. марке _ _ _ 61’45

Најновије вести.

У хрватском еабору подмела је влада закоиски предлог о ур еђен>у задруга. Тај ће предлог бити упућен привременом одбору, који ће еабор у суботу мзабрати. У предлогу се колико најмање земље мора имати задруга, па да ее дели, па за тим да већина чланова приетају иа деобу, па оида да не може нико ни једно парче земље без допуштења од страие власти бриеати из грунтовнице н најпосле, да члаиови задружин ие могу иа своју личпоет узајмљивати. Нови немачки цар Виљем 11. у престоиој беееди, којом је у среду отворио пруски земаљски сабор рекао је, да ће пазити на уетав, па да ће по уставу н по закоиима владати. Из СоФије јављају, да је принц Фердинаид потврдио прееуду против мајора Попова. Вели ее, да ће ратни министар молити принца Фердинанда да опрости Попову затвор.

БРЗОЈАВИ „ЗАСТАВИ. 4 (Стигли 16. јуж* у вече.) Будимпешта, Седнице аустријске делегације у подне а у 5 сати по ; подне закључене. Берлин. Новине „Национал Цајтунг“ пишу: „Довде год руски цар буде пазио на пријатељство према Немачкој, неће Немачка запасти у мрежу мађарског шовинизма и да ради против законитог уплива руског на балканском полуострву. Положај руског цара на балканском полуострву није тако лако пољуљати као што мисле ватрени Мађари, пошто је тај положај Русија стварно извојевала. Кад би Немачка и Аустро-Угарска покушале да уклоне уплив руски са Балкана, наишле би одмах у Србији на врло велике тешкоВе, а и у Румунији је тако, да би такмаци Русцјини морали да напусте најпосле своје смерове, који прете миру. Држање немачке владе потиче из поверења, што га ужива Бизмарк, а уједно и из поштовања, што га Немачка гаји према ру'ском уплнву на бмканскомлолуострву*