Застава

ЗАСТАВА

НОВОСАДСКИ ИЗБОРИ ПРОТЕ И ПАРОХА.

Цео псштен српски свет обрадовао ее, кад је недавно новосадека општина нзабрала једноглаено проту, свештежике и ђакона. Из еввју српских крајева зачу се похвална реч, која је гласила: ,Живели! Тако треба!“ Има ли кога, ко је у оно време могао и помиелити, да ће се замало зачути друга реч, која ће гласити: „Не треба тако! Бврајте друкчије!* И зачу се таква реч! Конзисторија бачке епархије уништи сва четир избора, уиишти вх зато, јер беху једногласии, једнодушии. Конзисторвја бајаги заступа мишљење, да су ти взбори требали бити цедуљицама, а не једнодушним узвиком. Општина новосадека била је мишљења. да гласање с цедуљицама има само тамо места, где се не може постићи једиодушиост. А где се може поетићи једиодушност, ту је излиш-

но свако гласање, било јавно поименично, било тајно цедуљвцама. Рескрипт у осталом не забрањује избор једиогласан, избор с акламацвјом. Он га не спомиње, али га не забрањује. Ми зиамо нзбора, где се такође бврао прота с акламацијом, па су ти избори потврђеив. Ми знамо взбора, где су се општвнари делили у две гомиле, лево и десно, па ее и ти избори потврдили. Но sko ико, новосадска општина зацело не тр*жи, да јој се гледа кроз прсте. Али баш ковосадска општииа може тим мање гледатв, да ioi крње њено право, па ма то био ко. Ми вдемо тако далеко, те ћемо да признамо, да може бити о томе разговора: М( ра ли се гласати без цедуља и онда, кад поетоји једногласност? Ми мвелвмо да не мора, али своје мвшљење нећемо ивкоме да натурујемо. И да је наша конзисторија хладно, достојанетвено заступала своје протввно мвшљење, и ми би били хладнн и рекли: „Добро је, нек реши виша власт ко има право, општина, или конзисториј а.“ Али је овде друго нешто. Конзвсторија бачке епархвје, показала је, да она не брани иачело, показала је, да њојзи није до ресжрнптв, иего до виата. Или зар нвје тако, кад ввдвмо, где кожзисторија под иајнвштаввјим взговором, вскључује вз новог взбора баш она два свештенвка, која је Нови Сад прошлог пута једногласно изабрао. Невиди ли се из тог поетупка јаено, да конзисторија неће ни за убудуће она два свештеиика, која је Нови Сад изабрао, неће вх, па ма они и цедуљвцама били бврамв, неће вх проето ивкако. И кад је тако, нисмо ли ми приморани сумњати и у то, да коизисторија и онде где брани бајаги реекрипт, ие чвни то по уверењу, не чиии ради рескрипта, него ради другог чега, рецвмо ради тога, што јој се ие допада в о љ а и то једиодушна воља Н. Сада. Па зашто сад забрањује коизисторвја, да се смеју прв новом избору бирати опет оиа два свештемика, која су већ прошли пут изабрана? За г. СтеФановића се вели, да је он међутим већ изабран и потврђен у Оеит-Ивану за пароха, Г. СтеФамовић је прво компетовао за Сент-Иван, па онда за Нови Сад. Он је већ био изабран у Сент-Иваиу већииом гласова, кад га је

конзисторија пропустила и за избор новосадски. Па откуд сад промене? Г. Стефановвћ нвје повукао своју молбеиицу за Нови Сад натраг, конзиеторија га је пропуствла, и он има права да буде изабрат. Та и други молитељи имају данас парохије, исто као и г. СтеФановић, па њих коизисторија не дира. Исто је тако чудаи случај са г. парохом Заријом Станковићем. Његове сведочбе су забачене код вршачке конзисторије. Да г. Станковић нема испита, нема пропиеане квалиФвкацвје, он ие би могао постати парох. Ал он је парох од много годииа. Кад се г. Станковвћ молио за место иовоеадског пароха, ои је у својој молби навео, да су му сведочбе забачене код вршачке коизисторвје. Та је молба ишла преко вршачког епнскопа и вршачки епископ је ту молбу пропустио, он ие написа под њом: »Овај свештеивк говори неистину*. Бачка епархија је веровала молбеиици, управо морала је веровати, она пропуети г. Стаиковвћа у кандидацију, а сад кад је взабраи, вели: „мора поднети оригмналие сведочбе.“ Нашто! Код иас може неко постати парох само омда, кад има сведочбе, а кад је једном парох, може бити изабрам за то, ма у ком меету. Могуће је, да г. Станковић неће моћи поднети оригииалие сведочбе. Пре иеког месеца била је у Вршцу епархвјска скупштвна, и она је једногласио вотирела неколвко стотвна Форвната, да се архива доведе у ред. Тамо еу забачене ие само свлне сведочбе, ио нема чак ни онвх протокола иа месту, у којима је бележено, какве су сведочбе прошлих година вздаваие. Па не само то. Hero ако славна конзиеторија бачке епархмје ме зиа, ми јој ево кажемо да зна, да су у Н. Саду забачеме или украдеие биле све оригиналне сведочбе оних, који су се молили последњи пут за протопрезвитереко место. Па зар су због тог молитељи криви, што у епархвјсквм квнцеларијама нема реда? На послетку и г. Балта није подиео никакве еведочбе, јер су и његове негде забачене, па од њега се не траже сведочбе јер је већ толикогодишњи парох и морао је еведочбе иекада имати. Па зашто се тако право ие поступа и са другима? Види се дакле, да се славиа коизисторија јако пребацила. Њеио решење је не-

законито, а из њега се види уједио и то, да сл. конзисторија баш оие свештенике неће, које је Нови Сад већ нзабрао. Да ли иовосадска општина да прогута све то мирно и хладно, да ли све то да отрпи, а да се и не жали вишој власти ? Неће ли се рећи, да она ие уме или неће да брани своје право, ако све ово ћутке отрпи? То су питања, која у овај мах занимају новосадске општинаре и која ће се питања скоро морати и решити. Ми се надамо, да ће Н. Сад учииити што треба, и то ће учинити и опет једногласмо. Ми дознајемо чак и то, да епарх. коизисторија није управо ни решила у еедници да имеиована два г. пароха не припусти у кандидациЈу, ио да је то самовољно решење г. епископа. Но ми никако ие можемо да верујемо да је то тако, јер би то био просто кримииал, Фалзификовати записник епарх. конзисторије. Зато ћемо се још боље обавестити о тој ствари, те ћемо поиово о њој иајекорије писати.

„Матица Српска."

I Оаотанак књижевног одељења 2. (14.) септ. 1888. Председник Милош Димитријевић поздравља чланове и нозива их, да изберу подпредседника књижевнога одељења на годину дана. Досадањи потпретседник Новак Радонићзахваљује се на тој почасти и моли, да се у место њега бира ко други, заслужнији од аега. Бира се на ново једногласно за подпредседника књижевном одељењу Новак Радонић. Председник позива, да се избере на годину дана књижевни одбор од десет чланова. Већином гласова бирају се тајним гласањем у књижевни одбор ови чланови; Јован Грчић, А. Хацић, Др. Илија Огњановић, Стеван Лекић, Др. Милан Савић, Андрија М. >Матић, Милан А. Јовановић, Сава Петровић, Миша Димитријевић и А. Сандић. Др. Милан Савић подноси своју оцену на трагедију у 5 чинова с натписом: „Андрија" од непознатог писца. У својој оцени наводи, да је песник узео предмет из историје српске а из доба првих Неманића. У тој трагедији износи писац борбу велике властеле, независних жупана против српске државне мисли, да се раскомадани и поцепани народ споји у једну снажну државу. Песник је бистрим оком и сретном руком изабрао предмет за израду, у ком је у првом реду истакнута суштина трагичности, а

ЛИСТАК. „ТИ НЕМАШ СРЦА!“

Арабеска Јана Неруде.

п. Тихо гробље, које је на другој страни варошвце лежало, обасјаваше месечина. Само један буцак од гробља беше засењен врбама и другим жалосвим дрветима, део тај одређен је људвма, који и природу у жалост довести могу; иначе свуда по гробљу се могао распознати на белој (ветлости сваки упали гроб, свака неиспуњева јама, шта више и свака травчица. Тај је део бво свромах и пуст, и наличио је при бледој светлости више на пешчану пуствњу. Само овде овде се подизао по који сив крст, и сагнуо се земљи као у дремежу. Тек около црввгце беше веколиво старвх дрвета, а поред црввгце мали вућерак гробарев повривев вгЕОвом лсзсм и опкољен живвм лејама. Дрвеће око црвве ни да зашушти, свуда техо, мртво само код прсзора грсбарева вућерва шапат, зли упшен и уздрхтали. Прсзор беше отворен, а унутри је стојала женсва у бело сбучена, коју вије било могућно дсбро распозвати вроз сен од лсзе. Пред прсзсрсм млад чсвев, наслоњен на зид. „Драга Лидувво,* шапутао је младвћ тужвим глассм, зар ме збвља ви вајмање не би мсгла волети? Лидувва! зашто ве одговараш?* „Ах, ти си још овде? Ја сам на тебе већ заборавила. * „Лидунко!* уздахне младић. ж Па вар ве видвш, меви (рце не пуца за тсбсм, гао и ЕЕ знвгм друггм; баш вато нећу да те угредгм, барем овда не, квда себе штедећи, тсбе ве Ти си преда-мном вао и

сви други немој се за бамбадава мучити и напрегати! Мени, додуше, ништа не сметаш са том твојом љубављу, али сам себи шкодиш и аво ја то не разумем, шта то управо има да буде та ваша љубав. Мени се чини, да ви љубављу називате болести душевно слабвх људв; ја сам здрава, и не равумем то. Кад бвх се у опште могла смејати, мсжда бвх се засмејала на то ваше пренемагање.* „Та ти си учена, па зваш ввше него ми, сељзци. Била си дуго времена ва школама у вароши, а отгц ти је —• Тргве се, и ревне молећи: „Оврости ми, Лидувво, што сам —• па опет заћутв, сплео се, вао што то обично бива са прсствм човексм, кад му ко протввуречи, јер осећа, да ће се са свим оштро ивразити. „Што си празноверан, као и остали! А шта ја марвм за то ? Ја вас баш нввад и не питам, шта мислите о меви.* „И ти беш збиља не можеш волети?* вапита опет после мале почивке. „А шта да вам говсрим, ви то и онако не резумете! Ја ве звам, да-ли је то код мене хладноврвност, вао што ви то назгвате, но то звам, да је меви цео свет равнодушан, и да меве ни најмање ве једи, што сам и ја целом свету равнодушпа. Другвх болова, осим телеснвх не осећам, но ни других радости. Не могу се насмејати, вад се ви смејете, но не могу ни плакати, вад ви плачете. На ваш плач гледам вао на кишу, а смех не утиче на мене, јер се мало о(врћ(м ва исти. Не једим се на те мајушне ствари, јер ја вас тако исто не разумем, као што ви мене не разумете.* „Па то тсби није било жао ви Јосифа, ви Карла, кад су од туге за тобом умрли? И вад то пс би било, ти не би била дозволила, да их

баш под твоје прозоре сахране!* одговори младић уздрхталим гласом, и седне при том, као да је био уморан, на један бусењем покривен гроб, јер су баш код његових ногу била два гроба. „Па ја то нисам хтела, то је била очева всља, да овде леже. У осталом нећу дакажем, да дела твх младвћа држим за глупа или ивлишва нека ради вајпосле свако вако хоће но то мсжда није морало бити. Не знам барем, шта су твм псстигли, што је Јосвф отишао у војнвве, па се после вратког времена ва смрт болсстан кући вратио, или што се Карло удавио.* „Ти немаш срца!“ узввкне опет младвћ, подигне се, бев и једне речи, и удаљавао се полдгано са спуштеном главом од вућерва гробарева. „Не иди забадава’ преко зида,* повикне за њвм Лидувка равнодушно; „мсжеш и вроз врата. Али пази, да не наиђсш на штогод, јер тамо је у засенву вабзцвно којекавввх алата.“ Младвћ је брзо корачао, одмвчући даље издаље шврипвуше врата, и опет беше свуда тихо мртво. После неког времена узвирне девојачка глава из прозора. Равнодушио је разгледала по гробљу, наслонила главу на руку, па се загледала у месец, тако да је месечина главу јој обасула. Беше то дивна глава. Облик сасвим оваљан, носвћ диван, уста мала и њежва, чело високо, а очи велике и црне. Но очи оне беху некако помрачене и без сјаја, тако је бар изгледало спрам месечине. Светла плава коса беше до потиљка очешљана, а сада већ распуштена, тако, да се таласећи по раменима изгубила у засенку прозора. Неко време је пеиомично гледала у месец,

а затим јој се уста полагано отворила и шапутала је као у премишљању: „Ја немам срца? А како —• Није довршила, руку и нехотице срцу принесе, и опет је гледала девојка у дубоком размишљању у месец и пратила је бледу месечеву светлост како путује својим слободним путем. Из даљине се зачу журни коњски тапат брзо престане девојка није ништа опазила. Месец је већ заилазио за даљне брегове. Шкрипнуше опет врата, и кораци зашушташе гробљем и упутише се кућерку. Девојку изтрже то вз мисли и познаде свога оца. Гробар је спазио вћер код прозора застане и повикне: „Брзо пробуди Франћика и тетку. Франћик нека не оклева, нека узме носила, и одмах да дође за мном на насип. Упалите свећу!* иопет се окрене, и отиде. После неколико минута је већ корачао висок човек, носећи на раменима носила, журио се за њим. Прозори од кућерва се осветлише. Није трајало дуго, врата се широм отворвше, и гробар унесе опрезно са својим помагачем некога на носила положена човека на гробље. За њвма уђе остављен коњ, застане и захрже као у највећем страху. Носачи метну носила на земљу, па док је гробар врата затворио, онај други привеже коња за неку резу у зиду. „Тресе се као јасика* приметиће овај. Гробар није ништа одговорио, приђе к носилима, и да знак за полазак. Врата се од кућерка отворе, носачи уђу, и метну носила на сред пространог предсобља Лидунка им је осветљавала. На носилама лежаше младећ виткога стаса бев дисања, без ик»вв-.«г вмкажшшш-Сна-

Позив на претплату. Крајем овога месеца истиче ров претплате свима опима, који претплатише ,3aставу“ на трећу четврт године. Овим позивамо пријатеље „Заставе“ на даљу претплату. Ко је и шта је „Застава", то је она довољно показала. Она ће се и на даље лепршати у слободном табору нашег народа, па бедему народносном и напредном. И кад то кажемо, ми се позивамо ва свој досадаљи рад, који нас не може утерати у лаж. У данашвим данима, где је силом прилика главви део наших обрана снао на плећа новинарска, „Застава* зреба још одлучнију потпору својих пријатеља. И она се са пуно наде обраћа својим пријатељима, да је не само духовном снагом, него и у купљењу претплате помогну. Цена је „Застави“ обележена па челу листа. Обраћамо и опет пажњу наших пријатеља и претплатника на бројеве „Заставе“ од петка. Ти су бројеви удешени sa најшире кругове нашег народа, а нарочита претплата на њих стаје 3 sop. годишње. У Новоме Саду, 16. септембра 1888. г. Уреднмштво „Заставе*.

„ЗАСТАВА* ивлави редовио: гредом, потвом и иеделом на целом табажу а уторнивом иа по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА е а Аустро-Угарсву аа целу годину 14 •. в. на по године 7 ♦. - н. ga четвртгодине 3 •■ 50 н ва 1 жеоец 1 ♦. 20 н. За Србију (у алату) еа годииу 32 дин. на пола годиие 16 дин. иа четврт године 8 динара.

лист целокупне српске народне слободоумне странке. ВРОЈ 147. у Новом Саду у среду 21. септембра 1888.- ГОДИНА XXIII.

ОГЛАОЕ рачунаЈу е« ио 6 иовч. од вввжв ipc-те овавжх еитиих мова, ва жигве илаКа по 80 новч. еваки пут. ДОПИСИ ш&љу се уреднипгтву, а претплаиа в огласи админиетрацији „ЗАСТАВЕ* 1 у Нови Оад. НЕНАПЛАћЕНА ПИСМА не примају 0( РУКОПИСИ не враКају се натраг. Поједиии бројеви стају 10 иовч