Застава

да Русија мисли тамо са својом војском прећи Дунаво, те ући у Румунију односно Бугарску. Но данас тавве вести не узбуњују, као пре. И сам ,П. Лојд“ вми, да Русзја има права у4инити, што је учинила. Она се спрема sa сваки случај, а то још не значи рат, нит јој то спремање може ко завратити. Види се даххе, да код нас сви вругови о руском спремању ххадније суде но пре. Пре кратког времена тражили су неки ндши листови да се одмах објави рат Русији, ако је само са некохико батаљона повећала војску на граници.

Обрачун између Угарске, и Хрватске и Славоније за 1889.

У трзједаичзом сабпру примљен је на ззаве медећи обрачун међу Угарском и Троједнацом за годину 1889. А. У погледу трошкова унутрашње управе. Прииање: Издавање: Одпремни порез 2 498'28 1 079’74 1 / г Војно-овростне таксе .... 202.510 717, 2.317’20'/, Лукно 20.738 12 Ивравни порез одбивши . . . 225.747 06 •/, 3.396 95 Укупно. .4,943.975’96 7, 259’312’35 7, Потрошарине . 142 585-23 7, Шећер, кава, 9.091-66 пиво и кам уље 135.980 35 '/, + 577.715’27 7, Биљег - 81 68 577 633 59 7, 8.145 95 Правне пристојба и таксе: Примање: Издавање: Прав. пристојбе 762.416’79 7, 48.771-61 Уреди за одмј. пристојба . 1.74450 38 269 64/, Укупно. . 764.161-29 7, 87.041.25 7, Друмарива, мостарина и скехарина .... 95’19 Дуван 2,388.679-14'/, 1.165.324’76 Лутрија .... 134.281’23 65.099’27 Со 989.747-88 169.627-25 Држввна дсбра 63.587’15 7, 25-743-31 Државне зграде 8.672 48'/, 3 635-88’/, Разно 10.201 09'/, 4.708-42 Доходак из продаједрж. добара настајућег фонда 1484’46 Прииање: Издаваое: Редовни .. . 186 972 50 87 046 76 Инвестициони. ЗГIO 4.381-92 Држ. шуме: Без прорачуна . . 18.134-73 Укупно. . 187.003-60 109.563-41 Рудно пристојбе 12.937-20 7, Свеукунно 10 361.025 86 1,907,293’52 Одбгв издатак 1,907.293-52 Остаје чисто 8,453 732’34 Од тога 55°/ 0 за покриће заједничквх издатака 4 649.552-78 Остаје 45% за похриће тр?- — ' шкова унутарве управе ... 3 804.179-56 К томе у подручју беховарске жупаније са изравним порезима побрано хукно 20.738’12 Одсечнвна у име опремног пореза, жељевничке биљеговне пристојбе, бкљеговне пристојбе поштанских возних карата и код оправника осигуравајућих друштва унпшхе биљеговне пристојбе 20.000 Заједно 3 844.917.68 Под насховом потрепштине унутарње управе краљевина Хрватске и Схзвоније у години 1884. фавтично пхаћено . . . 3,908 280’93'/, Према томе имају краљеване Хрватска и Славонија за годину 1884. надокнадити .. . 63.363’25'/,

Невидовна беда.

Оомбореког учитељв г. С. Г. заиета је године 1885. смашла велика беда, које ни даиас још никако да се опрости. За то има највише да се захвали школ. реФереиту бачке епархије Стеви В. Поповићу, који му је ту беду на правди бога на врат натурио, а кад му је натурио мије се више етарао, да је опет јадном учитељу скине са врата. Жалоет је, заиста је велика жалоет, да имамо таквог школеког реФврента, који никаква добра еам школн не доиосеки, кр’а још вредним и ваљаним учитељвма у подручју му врат. Шта је овај школеки реФерент урадио еа учитељем С. Г., ево од речи до речи доиосимо то из „Бачванина*: Године 1885. за време избора посланика на српски црквено народни сабор, беху у Сомбору два кандидата, дакле и две странке. Из невине и добре воље појединаца створише се љути тигри, те се бврачи окомише један на другог душмански и радише један другом о глави. Првдградскп Се-

леначки учитељ г. С. Г. беше у свом предграђу популаран, те већина бирача пође с њим. Противници устремише се на њега, а како им је лични пријатељ и стари друг чика-Стева, то намиелише путем овом сиротом учитељу поред огромне му породице и ваљгне службе кроз пуних 15 година скрхати врат. У овој вреви и гунгули сачинише тужбу, те испослаше једног поузданика свог коме је данас жао тог јадног посла да покупи потписе на речену тужбу против горњег учитеља. Наравно, да је тешко било наћи грађане чиста срца, праве свести и племенитог осећаја да тако што подпише. Но ипак се нашла неколицина худе сиротиње који крстове метнуше, можда и незнадоше, на што, и међу њима позната злогласна коњокрадица Јован Јовандић-Поздер, који је лане у крађи ухваћеп те у обрани од жандарске кугле погинуо. Тужба се базира на потвори, од једне прљаве особе, која је хтела да лаким начином до новаца дође, а која је морала бити од истих противника научена, усљед чега беше, допао речени учитељ кривичне истраге. Но краљ. судбени стол сомборски на основу истраге, без коначне расправе, пошто јеистрага доказаза да учина нема, донео је одлуку под бројем 3721 ех 886 да се тужени од оптужбе коначно ослобађа, пошто се учин, за којн се тужи, тај учин отлучно искључује. Тужба горњих послана је управо славном епарх. адм. одбору; и по сваком административном појму требала је да иде путем местног школ. одбора слав. епарх. одбору но дотични су знали, да би овдашњи школски одбор морао упозорити, ко су и каква су лвца тужитељи, а уједно и пропратити саму оптужбу. Госеодин епарх. референт, обавештен шта треба да учини са учитељем рсченим, држао је да су му задоста судска акта, он ће из њих искинути оно, што тужба терети туженог учитеља, а Бог му је дао језик да може са сваке стране оглаголати оптуженог, те није предлагао, нвти је тражио од сомборског местног школског одбора кондуиту за оптуженика, као што је то радио код једног другог сомборског учитеља г. В. Ч. у исто доба, који је сам првзнао свој неморалан учин али који је ипак сасввм опроштен, ма да то још ни данас не зна сомборски местни школски одбор. У седнвци епарх. школског одбора од 15. дец. 1887. г. чика-Стева је отпирио оно из судских аката, де се каже да се оптужени когачно ослобађа; а нашао је да је довољно доказана кривица истога (јер није сиромах учитељ кортешовао за његове патроне) те предлгже и иеумолвмо пледира замилостиву казан: Губитак учитељског звања у епарх. бачкој! Овај предлог је примљен. Како је у то доба епарх. перовођа био болестан, то је чика-Стева водио записник, и он је тај број, којим се учитељ г. С. Г. суспендира уз према подпис подпредседника доставио школском одбору у Сомбор, који је реченог учитеља суспендовао и поставио му заменика, а истог увутио да учини призив на високо сл. школски савет. Онај пак број записника, којим се онај други учитељ од самовољно признатог неморалног учина ослобађа, није чика-Стева послао школском одбсру, да свај опет не може против закључка рекурирати. Но како се помогао и онај сиромах г. С. Г. коме је остало слободно поље рекурса? Исти јеу законитом року поднео свој призив на високо сл. школски савет, али која вајда, када исти ваља да псђе путем слав. епарх. адм. одбора, са записником и осталвм на исту ствар спадајућим списима; а занисника и списа нема, јер како веле тамо у Новоме Саду, чика-Стева је био 15. дец. 1887. год. уседници школ. епарх. одбора, да прегази једног срп. учитеља и силну му породвцу заборавио је да Бог богује па га више до данас не беше уседници, епарх. школс. одбора. Ввљда је и намерно забацио речене списе. Јадви суспендовани учитељ жељно је погледао, вада ће се одржати седница школског савета, пун уверења у своју неввност, да ће одмах бити опроштен од страховите и грозне казни, којсм је притегнут. Но вако се изненадио, када је после седнгце школ. савета дознао, да његова ствар није предузимана. Напослетку дсбије вест, да се његова апелата находи у прашини епарх. канцеларвје и да нема записника и списа, који треба уз апелату да сепошљу у Карловце. Сиромах учитељ, кад није свискао од јада. Отац стар, жена болна са дечицом вриште шта ће од њвх бити. Молили су зам. главног школ. референта, а он их је обнадеждио, да то стање може трајати и две године. Бедном учитељу не оетаде ништа друго већ се обратити своме првјатељу у Нови Сад, др. П. Ј. изамолити га да се заузме за њега несрећника, што је овај из свег срца учинио, али нереду и несавесности чикаСтевиној нема мере, па с тога није могао ни овај пријатељ ништа испословати. Напослетку подиже се сам патник учитељ у Нови Сад; и ту му беху сви меродавни и одлични мужеви на руци, те уђоше у канцеларију чика-Стевину, којим начином и како, нађоше тамо списе, о томе нећемо да говоримо, доста тога, да је апелата сад тек у Карловци. Ако је речени учитељ одиста крив, онда би га елав. краљ. еуд осудио, и онда би за тај учин референт школски вмао свету дужност да предлог поднесе на губитак званија и то не само за бачку епархију, већ за сав образован свет; али кад славни суд ослобађа оптуженог, јер нема баштогаучина, откуд да епарк. гласт, која ннје баш пикакву

истрагу водила сме и против самог краљ. суда казати да има учина и да је учитељ крив ? Те га тако грозно оеудити. И опет велимо, чика-Стево, да Бог богује. Ваља се размислити, да проста сумња, нема права па одмазду. А што прљави људи радо другог из освете у зло увалити смерају, томе не треба и не смеју власти на руку да иду. Кад је краљ. суд одбио сумњу, тиме је више требала то епарх. власт да учини. Ако шволска власт неће заштићавати учитеља; прост свет заиста га неће. Ми о чика-Стеви ништа више не сумњамо, и опет нема суда да му суди. Но заото ипак верујемо да иде коло наоколо. Пуно смо уверени, да ће школ. савет ову ствар у првој седници коначно решити, те бедног учитеља г. С. Г. са породицом му обрадовати, повративши га на своје место.

Народна привреда.

Подружница пољопривредног друштва у Gp. Карловцима. Прогледамо ли наше економско стање у Карловцима данас и некад, наћићемо велике разлике, Некад се је код нас могло видети врло много необрађене земље и парлога на све стране, а данас све више тога нема, него се обрађује земља на све стране. Данас можемо видети лепих винограда још од филоксере не заражених; некоје необрађене земље претворене су већином осим винограда у оранице, детелишта, и т. д. Тсме је свему узрок велики непријатељ винограда „филоксера," која нам свакпм даном показује све већу вропаст. Откад се је овај гад код нас угнездио, лаћају се наши људи свега онога, што им и најмењу корист донаша. Наши виноградари постали су већ и орачи, они узимају сад већ и земљу у закуп, те ју раде или вао своје или ју обра-I>ују на пслак. Исто то мсжемо видети данас и на нашим Јарковцвма. Давно је већ то било, како је био гсвср, да се у Карлсвцвма освује виноградарска шксла; било, па на томе и остало. Сад се опст покревула та лсгв мисао па хрватско-славонском сабору у седници од 20. новембра 1888. год., пошто су фрушкогорски вивоградари молили, да се у Ср. Карловцвма подигве виноградарска школа. Овај предлог веља сада примити и не престати мировати, док се та школа не оснује. Погледајмо мало у суседну ћсжегу, ту ћемо видети лепу ратарницу, коју су Псжежани подигли, да би се њом сељаштво користило. Па заиста и видимо, да се вредно сељаштво тиме и служи; оно хита сваким даном онамо, да види и научи, како се разумно економише, квко се ради на пољу и код куће, како стоку одгајати треба, како се са успехом земљораднички стројеви употребљују и т. д. Све то помогло је тамошљем становништву, да се сада може видети разлика пређашњег и садашвег вапретка. Но код наших људи све то ништа не вреди; ако им не даш одмах у новцу, или ако им не помажеш тако, да они сами на счиглед виде напредак у својој економији онда је све бадава, а то је жалостан знак, томе свему је узрок велика себичност и злсба једног напрам другом. Оввм пребацивањем не мислим никог вређати, већ шта више желим грађанству дати правац, којим да иде, ако хоће да се у злу колико-толико помогне. Сваки од нас добро знаде, да економија без стоке или мало или ништа не вреди. Пошто се сваке године скида плод за земљишта, то се тиме осиромашује и земља, с тога се мора земљи надокнадити оно, што смо јој узели. А то бива само ђубретом, ког добијамо од наше домаће стоке. Ако се обазремо само на земљу, која је властништво карловачко, видићемо осим винограда и лепих пашњака, који се жалибоже, немилице иштећују. Ту се само од себе квже, да имамо овде лепу прилику да се латимо неговања стоке. За то треба да се угледамо на друге, који су до тога дошли, основавши у свом месту „псљопривредну подружницу." Има еигурно међу читатељима доста њих, који ни не знају, шта су то пољопр. подружнице и чему оне служе ? Зато ћу ја у кратко покушати описати ово друштво, да се лакше разумемо. Многима ће бити познато, да у Загребу и у Осеку постоје такозвана ж госп. друштва", која вмају своја потвј ђена правила Ова друштва имају своје филиале, такозване ,госп. подружнице." Задзћа тих госп. друштава јесте, да ради свестрано на економсксм унапређењу, како у пољодељству тако и сточарству, вртарству, пчеларстгу, виноградарству и т. д. по читавој земљи. Пошто му то није могућно све извести самим тим друштвима, еу основане »подружнице® у оним местима, где се потреба по вазала. да је сељаштву нужно у помоћ притећи, пошто су почели назадовати у економији или бар у некојим гранама економије. Такова једна подружница сачињава једно тело односно друштво, које само слободно ради, имајући свога претседника, потпретседника и шест одборника, од којих се бира још тајник и благајник. Но ипак је сбвезано слати извешћа, важније предлоге, статистичке податке и т. д, господ. друштву као средишњем одбору на увиђење и решење. Ово друштво сазива седнице у којима се договара око бољитка народног благостања и т. д. К®д се оважовн шцружжца оспује у једном

месту, то јој и земаљска влада одиосно господ. друштво притиче у номоћ, нешто у новцу нешто у самим потребним им стварима као н. пр. у биковима за побољшавање домаће стоке или за производ нове пасмине, која се има увести; оплемењеним воћкама за свој воћњак, нужним стројевима, плуговима и т. д. Осим тога добива и разно семење по ниску цену да продаје својим члановима тако рећи буд за што. Зар оваково друштво нема племениту цел ? Зар се оваковим начипом не може подићи благостање народа? Ја мислим да мсже. Но са овим није још све речено. Након неколико година по оснивању држи друштво економске изложбе; ту се могу видети сваковрсни производи пољоделства, ту се може видети лепих младих бикова племените пасмине, затим крава, јуница, телади, коња, ждребаца и т. д. Том приликом се деле и награде по заслузи или у новцу или дипломом, колајнама, признаницама и т. д. оним вредним економима, који су показали труд, излсжив на изложби најлепше ствари, које-год гране целокупне економије. Овим наградама жели друштво побудити вољу код оних, који нису том приликом награђени, да се труде за другу изложбу; а награђени да добију бољу вољу за економијом, те да настоје на другој изложби још боље се показати. Овим оснивањем не би се занимали само одрасли него и школска деца; друштво би определило место, на ком би се имао основати школски врт, где би се деца вежбала у каламљењу воћака, у пресађивању, обрезив&њу и т. д. Овакога школа би много вредила, пошто би у њој било и американске лозе, те би се могао сваки вежбати у оплемењивању исте са нашом домаћом пошто је ово при данашњем нашем стању нужно знати. С’ ово неколико редака нека буде у вратко описана „госп. подружница." Ја сад питам: Зар овако шта није племенито и зар се оваковим начином не да до нечег доћи и зар се тим начинсм не да подићи благостање народа ? Ја мислим да је то све могућно. Овако племенито друштго дало би се и код вас лако основати, које би вам сввма служило на корист и дику. Ту не треба много труда и муке, само треба да се позвани, а то су они, који стоје на управи варсшкој, тога лате и око тога приону. У Карловци 12. (24 ) новембра 1888.

Један пријатељ народа.

Вести из места и са стране.

Српско девојачко друштво у Великој Кикинди. , Пишу нам гз Кикивде: „Из наше Кивинде, која је i одвећ на злу гласу са мртвила, које влада у њој, i како на народно-политичком псљу, тако и на просветном пољу, па и друштвени живот да богме . српски је у нас мртав, сеоски, као у Парага , из те Кикинде јављам вам радосну вест, да се овде основало вре краткога времена: српско дево, ј’ачко друштво. Појава ова је нова, не само овде, него у опће у Српству, бар што се тиче , правца. Сијнула је искра, скромна, али се види . добро, јер је сијнула посред таме; и ми радосно, , топло псздрављамо српско девојачко друштво, чије , чланице се удружише (без штатута), да се недељно двапут: недељом и четвртком састају, на саставцима својима да читају одабране српске књиге и да негују српски језик. Поздрављамо га тим пре, што ту нема мушке трудбе ни заслуге, јер и мисао, да се покрене друштво и остварење те мисли присвајају себи пуним правом младе Српкиње. Држим, да се нећу огрешити о скромност тих свесних и родољубивих младих Српкиња, ако им имена изнесем преко овога листа пред српски свет, (оне се, истина ни надале нису, да ће икад доћи што о њиховом друштву на јавност) њима на дику, а другвм сестрама им на углед и подстрек... Друштво има за сад шест чланица, а тосу овегђце Чедица Пачу-ова (синовица уметника дра Јов. Пачу-а), Јулка ђаковићева, Милева Видакова, Теза Кнежевићева, Даница Телечкова (ћерка пок. глумца Лазе Телечког) и Даница Јорговићева. Неправду би учинио, кад не бих поменуо, вредног учитеља г. М. Косића, који је понудио своје услуге нашим младим Српкињама, те присуствује на састанцима. До сад се показао добар избор при читању (приповетке Лазе К. Лазаревића, српске народне песме: „Косовска девојка" и т. д.) и желити би било, да се и на даље остане при њему...“ Руски цар, Александар 111. обдарио је ове француске квижевнике: Камила Дусета и Емила Ожјера звездом ордена; А. Димаса и 0. Фељета крстом I. реда а Мељака и Ем. Блавета крстом 11. реда истог ордена. „Слмпатије цара према Француској, додаје к овсме париски „Фнгаро," расте из дана у дан.“ Право женскиња. У Белгији се у овај мах пред апелним сенатом претреса врло важно пвтање. Једна девојка, Поплен, ноложала је адвокатски испит са одличним успехом и тражи да joj се дозволи, да може водити парнице и да је као сваког другог адвоката закуну. Генерални прокуратор се опире томе, јер вели: где год је у закону о адвокатима реч, свуда се говори само о мушкима, а осим тога гсвори, да су женскиње мање способпе но мушки, те вм не треба дати то право. Бивши председник сабора, Гвилри, бранио је право женскиња ватрено. Суд још није решио. У Лондону еу за члзнов.е шдолског соега дзаброе четнри