Застава

ЗАСТАВА

МИНИСТАРСКА КРИЗА.

Будимпешта 30. јануара. У полвтичким круговима влада велико уабуђење; оппзте је мишл>ен>е, да је наетупила мввиетарсха жриза, а говори се в о томе, да је мввиетар председвжк Тиса подвео већ оставку. Колвко је вствве у овој последњоЈ вести не знам, алв је взвесно, да парламеитарнв ред захтева, да Ткса одступи. Не учвни ли то, свда је он погазко и последњу Формалност парламентарвзма, а до сад је гледао, да б»р Формално буде парламевтаран, жад у стварв то НЕкад бво ввје. Узрсцв, ксјв гсве мвнвстар-председввка да даде сставжу врло еу простг. У клубу владвве стравке взјавио је mi нистар-председнвк, да се предлог обранбеног закова мора у целости усвојитв, и то се мора усвојити велвксм већвисм, јер ће вначе датв оетавку. У сабору је н&гл&ш&в&о то исто, У CBBKOM CBGM говору. Но опозвцвја, која се подвгла протвв §.§. 14. в 25. обракбеног закока, захватила је све кругове. Та се опозвцвја појаввла на улвци, појаввла се међу опозвцвјонвм пославицвма, појаввла се у редоввма владвнвх пославвка, па ва псслетку в међу члановвма горњег дома Према тој опозицији псказао се Тисе иемоћви, а то увидеше и у Бечу, те су првсталв ва то, да се §. 14. промеве, т. ј. да се у том парагрсфу каже јасво, да сабср вотвра број новака, регрута, еамо за 10 гсдвна. ПарагрŁФ 25. којв говори о једногодвшњим сБојевсљцвмв веће се жзменутв, елв he се дсиети закоиски предлог, који ће дсцввје бвти пстврђен сд круие, д& ie у Угарској полагатк једисгодвњњи својевсљци сФисврски испвт на м&ђ&рском језвку. Још нвје извесно, како ће гласвтв тај зеконевв предлог, али многв посл&неци з&хтевају, да свакв, који у Угарској полаже сфвсврски вспвт, па ма бво Немац, мора полагати тај испит на међврском језвку. Ако то теко буде, онда је то велвка неправда. Посланвцв угарсксг сабора тужвли су се, како је Мађару тешко, управо немогуће полагатв встит на страиом, немачком језвку. Оми су дсказивали, да велики део једногодвшњвх својевољаца мора пасти на сФвсврском вспиту, не због тога што је меспособен, иего затс, што не уме тачно на страиом језику, да изрази своје знање. А кед по иовом закону једногодишњи својевољвц п&две на вспиту, оида му је будућност пољуљаиа, јер мора још годииу даиа служвтн. Ми смо ове разлоге потпуно увжђали. Но кад то важв за Мађаре требадаважи

и за друге. И ми ме мсжемо да верујемо, да се иде и. пр. тако далеко, да ее ии Немцу, који је у УгарскоЈ* рођен, неће дозеолвти да испит пслаже на свсм матерњем језвку, а овамо је зваивчгн језик у војсци немачки. Не можемо да верујемо да ће се тако далеко вћв, да се н. np, Србиму иеће дозволитв, да полаже у Угарској испит ОФксврски на сном језвку, ксји му је згодмкји, ио да мора баш ва м&ђарсксм језику тај Есвит полагати. Има код иас Срба правввка, ксји на крају свсјвх ваука науче пот пуно али у прво греме, док су једвогсджшњи својевгљци ј*ош не владају довољно м»ђ»р(крм jfSFKOM. Зашто њвма због тога да <е убаја буд)ћност? Но као што рекосмо, мв у ово за сад још ие можемо да верујемо, те иећемо даље ии говорвти. Што се твче МЕНЕСтарске крвзе, она је као што рекосмо, ссвсвава. §. 14. ће се промевутв, в пошто је мввистар-председвек Твса Езјавво, да ов ие прЕстајеиииа какву пром(ну, то му је гарламентарна дужисст да одступв. Има ех који веле, да ће клуб владвне стравке, а то је већвва, взјаввти миивстарпредседввку псверење, молвти га да и деље остане и си ће остати јер је то жеља ве ћвве. Оетаће твм пре, што ее говорм, да ће се в круиа првдружЕТв твм назорвма в веће прЕмвтв сставку. Но то би био упр&во нечувен случ&ј. Мвввст&р, који постеви у једној ствари кабгнетско пвтање, па не продре, треба да сдступи. А Тжса је поставио то пвтање, ако ие за целу владу, оио бар за своју оеобу. У взгледу је дакле, да ће ее народи Угарске, после 15 годкна, једва једаред ослободвтв садашњег министер ■ председнвка. Само на жалост, цела та прсмеиа бвће од малог звачеја, јер ће досадања владвва стравка остати и деље на управи, остаће мсжда са взузетксм Тиее цео досадгњи кабввет, те тако цела мвнистарска крвза иоси на себн печат лвчне а не н&челне промене. Но оно што би взвукло Угарску из садањег иесносиог стања, нвје промеиа личиости, него промева система. Толеко за сад, а кад се сва крвз& двље разввје, бвћемо оишврввји. —и.

ПЕДАГОШКИ МУЗЕЈ У ПЕТРОГРАДУ.

Петроград, 25. јануара. Мало нвс јс Срба, којима је познато, да у Петротраду постоји гоћ 25 годвва „педагопЈВимузеум* воме вема рввва у свету. Свд, ввд ie тај музеум грсз воји дан, т. ј. 9. ф(бруBра о. г. слвввти свој 25-годешњи опстевак, вредво је, да се ввш српски свет, бар у eckojeko сбевссти о русвом „педагсшком музеуму*. 1875. гсд бгла је у Шргву мсђувврсдва гесгргфсга ЕВЈгжбв, га гојсј је русвс гесгрефско дууштво I'вјсжгло веве вуедмсте „петроградсвог педагсгввсг уувеума*. Овда је тцсњпачвв fcme ија вргвнвЈа мувеју вајвгшу ввгрвду, и ствсрево је гргзвала, шо вв једва сд гастуглегвх држвва всма свога, што је русгв „ПСДBГСШВИ мувеум* езлсжео. Ксмвсвја ва сцеву и негреду гзјввиЈа је свдв, ваво би по веуву г. вгвве бвго грго всрисво, ВBд би се у свгм европсвгм држввама, по русвсм иргмсру, зB(есгBји псдЕгсшви музејв. Твга мгсво и жсл>B вздсжбеве вомвсвје у Парвву, Егшга је сдввгв, и звсвсввни су подсбви мувејв у БрвсЈу, Паргву, Цгргху, ђеbcif, Бергу, Ргму, ПвЈпгрму, ФвЈBде.’фг, Вашгвгтсву, га ввјввд и у Јвпаву. У Шргву тзјсжпјв је Немачка, уз Русију геге гедггсшге предмете, в вад се увери/а.

вако су Руси Немце, као и све остахе у том вадмашили, овда су Немци своје оделење одмах звтворили, јер је то за горде Немце срамота билв, што су их „варварски* Руси надмашили. Још већма је било Немцима криво, пгго руски „педагошви музеум* стоји под управом и руководством русвих војвичквх школа и што му је главви управитељ генерал Коховски. Русви „педагсшки био је ваступљен и езлсжио је многе предмете ва взложбвма у Бриселу, Ловдову, Венецији и Филвделфији и добио је свуда не свмо најећву награду, него је свуда уверио руске противникс, како је русви гарод, што се вауве и звања тиче, аво ве ввпрсдЕији, а ово бар ива друггх ве взостаје. Од фрвгцусксг мивистврства за мросвету добгла је русва ксмигвја ва тој гзлсжби почаству ДЕПЛсну ,Le palmes de Г instruction publiquel* взвсвсву >oficier de Г instruction publique* e >olicier d’ Academiel* Бгвши гемачви престслоЕасљеднив, који је ту гзлсжбу у Лондсву посетио, јавно је признао, и русвсм генсралу Коховском ласваво приметео, ваио вије веровао, да су Руси у том тако далеко дсшли, и да вмају, што свн остали ЕBпредви нврсди вемају. Немачви престолонасљедвив наложио је професору Офенхајму, да руске предмете добро проучи, па да се у БсрЈвну по русвом сбравцу „педагошви мувеум“ устроји. Прсфесор Офевхајм је све вопврао, пссетио је после Брисел, видио, ваво је оввмо пг русгом прхмеру ,педагош?гв му.

зеум* устројен, држао је у Берлину јавна предавања, опширно је нацртао и предочио, шта је у русвом „педагсшвом музеуму* видео и с каввим се средствима Руси за очување народног здравља служе. У Немачвој се од то доба још и данас труде, да у томе Русе аво не баш престигну, а оно бар достигну. Далеко би отишао, вад би вам подрсбно све описао и изложио, ваво је русви „педагошви музеум* устројен, јер то није у самој ствари само музеј, где су смештени равни предмети, него је то авадемија за научност и народно образовање. У том музеју налазе се сва могућа спомоћна средства за педагошве и друге науке. У пространој вгради смештене су равне мапе, цртежи, научне справе, књиге, модели, взлупи, ап&рати, инструменти и т. д., и све врло занимљиво и уметно. Кад се узме опширан опис и баци поглед у-њ, то се свавом тев онда предочава, ваво је ту све сввршево. Свави предмет има своје оделење, вао ва математиву, физику, хемију, астрономију, геогр₽фију, ва руски језив и књижевност, за стране језике, за очување здравља, за мувиву и пјеније, ва почетну наставу, антропологију и т. д. У том музеју предаје се из невих предмета бесплатно, особкто фравцусви језик и музива, а јввна предавања о равним предметима и дисвусије научног света, бивају своро сваког дана ж СВ7КOМ је присгуп слобшн.

Саразмерно сваке године држи се ту 50 —60 научних предавања; ва војнике и прости свет вајмање 50, за црквено пјеније 25, а још других научних, забавних и популарних читања и предавања најмање 20 пута. Осим тога свега, предаје се свави дан бесплатно поучавање у музвци и многим другим предметима. По иввештају посетило је ва годину дана тај музеј и учествовало је на јавним предавањима, расправама и забавама преко 100.000 људи, и долази на свако предавање саразмерно од 500 —600 душа из свију слојева народа руске престолнице. Музеј има свој капитал, издржава се сам и не треба више државне потпоре. За разне предмете, нерачунајући, што је поклоњено од државе, корпорација и појединаца, потрошено је више од 150.000 рубаља. Музеј има своју велику стручну вњижницу, за коју су сви писци своја дела поклањали, а много је и страних вњига купљено. Не би згорег било, кад би се нево од српсквх педагога и учитеља нашао, па да оде на прославу руског „педагошвог музеума* и да учествује у тој руској прослави, а уједно, да проучи ту установу и опширније о свему прозбори Ја нисам у томе стручњак, но хтедох само да свренем пажњу на ту ствар. П. У— ц.

Како је у Босни и Херцеговини.

Много је зло већ извесено, многа је беда и иевоља описана, али еве то нвје још ни десети део зала и невоља, што тиште иарод у Боеии и Херцеговвии. По томе и сада ие може бити о другом чему говора већ опет о злу, о ужае-1

ном стању, у коме се босанеки и херцеговачки иарод иалази. Не треба далеко да вдемо; да остаиемо опет само при примерима, из јадног ж бедног живота иародног. Неки Тодор, Србии сељак из села Вннограда блмзу Блажуја на Сар»Ј*евеком пољу живи к&о кмет те парче земље од прилике 1 кв. километар. Са те је земље добво ои лане 360 ока вшенвце, 300 ока кукуруза и 170 ока npoea. Процеиитељ је међу тим проценио пшеницу на 430 ока, кукуруз на 360 ока а просо на 180 ока. Влада је одредила цену пшенмци са 50 пара, а међутвм исти еељак пшеницу своју ввје могао у Сарајеву екупље продатн оку од 40 napa. Р&чун взлази оваКBВ. Сељак нвје вма своје коње, иего је морао кола иајмити, да однесе пшенвцу на пвјацу. За то је платио 1 Фор. У Сарајеву нвје могао одмах продати пшенвцу, иего је морао заноћвти, те је за ноћвште платио 2 пвјастра (16 нов.). На еебејепотрошво 4 нсв. (купио је комад проје). Други дав продао је вшеивцу по 40 пара оку, те је по томе за 360 ока добио 28 Фор. и 80 иов. Но прсцевитељ је проценво да је било 430 ока пшеивце, те по томе иа десетвву отпада 43 ске, што чвни (ока по 50 пара) 4 Фср. 30 вов. Д&кле сељак до бво свега 28 Фор. 80 нов. Од тога је платио он пореза 4 ф. 30 и. За кола —* 1 ф. За ноћвште и храну 20 н. свега 5 ф. 50 и. Ост&ло му је дакле 23 Фор. 30 нов. Нс од тог ост&тка половвна првпала је госв 4Bia је земља, а то чвнв 11 Фор. 65 нов. Овамо ие дол&зи- у рачуи семе, које је пссеј&о прошле годвве, и ксје је морао ос' таввти да спет noceje. За 11 Фср. 65 н, трудие ее и мучио јадан сељ&к целе године са своја три сива, ћерком и свајом. Тај етар&ц к&д је дсшао вз Сарајева еа пвјаце, взашла је пред њега снаја, да га дочека и да првми поклсн. „Немој ме, снајо, љубвти у руву; боље би било, да мемртвог љубвш! Нвшта ти нвсам доиео! Није т&ко прошао само овај еељак. Има вх хи-1 љадама и хиљадама таквих. Срез лукаввчки у округу сарајевеком је свромашан, једва да ако цео срез пл&ћа 1500 Фор. порезе. Прошле гсдвие потукао је у том ерезу лед поље, а осим тога било . је в суше, т&ко да дееетвиа ие би изнела i ни 1200 ф. То је влади врло добро позиато I бвло, јер је ерез молио, да му ее пореза опрости. Но управитељ Фииавција Давид, да покаже Калају, који ее баш тада бавио |у Сарајеву, како пореза редовио пада,

рече да лукавички срез може 1500 '®ор. и ове године платитв, и иа томе остаде. Проценитељ је за то вршио своју „дужиост.“ Све је двоструко процењивао, а оеим тога почео је сељаке тужитв, да крвју летвиу. Народ ивје могао да плаћа и за то се егзекуцвјом истеривао новац. Многвма је продато све, па чак и даеке из кревета. Неком сељаку Риети Ж. одведоше за порезу поеледње благо његово — краву и ои оде у Сарајево, да моли, да му краву натраг даду, иначе ће заједио са жеиом и троје деце скапати од глчди. Кад за три даиа ие дсђе кући, пође жеиа са одојчетом иа руци да га трежи. У Сарајеву је ухватм полиција и „због екитње" затвори. Жена се разболе и вз затвора пренесу је у болницу. Кад је иеко запвтао лекара шта је са том жеиом — одговорио је: „Сжрота мати иије имала више млека у прсима, дете је од глади умрло и ено га лежи у мртвачкој соби.* А ево шта прича еам један Турчии: Тако ми вере, сви ћемо пропаети, крај иам је ту већ. Ја сам по Тешњу купио мовац за кирвју вакуфеких кука и уверио сам се, да не само да немамо новаца, већ немамо ии спавати на чему. Од 1200 породвца, што живе по вакуфским домовмма, оетаће до Дмитрова-дме њих 700 без хлеба. Питао сам их зашто је то. Плачуки ми одговорише: Све нам однеше још за прошлогодвшњи порезни дуг. Турквња једма водвла цео дан по Сарајеву коња, тражећи да га коме прода. Најпосле иавђе на једиу позненицу своју. „Ако бога знаш, купи ти коња, већ га цео даи водвм, а не могу да га продам!" — „А зашто га продајеш?* — „Четвр еам већ продала, а ово је сад пети. Продала сам вх све да платвм порезу, да ми не одведу краву. Боље и коња него краву, јер кад би вам краву одвели, ие би вмали шта јести.* И то иеколвко примера јасио показује, да Босна и Херцеговвна под овом управом не напредује. Под турском управом народ је плаћао трипут мање иего што плаћа даиае. Ако при томе узмемо у обзвр још и то, како се летвна за дееетак процењује, како се одређује цеиа рани за 1 десетак, може се узети, да еада иарод и пет ‘ пута више плаћа. А што је још горе. Пре је иовац оетајао у земљи и живљење било јевтинвје. А сада се новац изноеи из земље. А чвиовииштво ?! Како је оно сада скупо! Цивилаи адлатуе има 16.000 Фор., управитељ и саветници имају еваки 10,000.; тајннци подтајници, коициписте, протоколиете, дијурмисте — еви су добро на П даће-

„ЗАСТАВА 8 ивлави рвдовно: средом, петвом и недељом иа цвлом табаку а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА 8а Аустро-Угарсву: на целу годину 14 ф. н. на по године, 7 ф. н. на четврт године 3 ф. 50 н. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у злату) на годину 32 дин., ва пола године 16 дин., на четврт године 8 динара.

лист целокупне српске народне слободоумне странке. БРОЈ 18. у Новои Саду у среду 1. Фебруара 1889. ГОДИНА XXIV.

ОГЛАСИ рачувају ce по 6 новч. ед сваве врств оваких ситиих слова, ’ва жиг ce илаћа по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шалу ee уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад. НЕНАПЛАђЕНА ПИСМА не примају ое. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.