Застава

Дож су жита стојаЛа управо, већ опда је слабе наде било, да ће битн берићетна година. Нежаква рђа била попала по слами и класју, (и лед је местимице жита прозврцао) али се опет за то ратар тешио, што је рђа само споља била, а није кроз пробила. Више се тешио, што рђа није ухватила жита у цвету. И сва утеха забадава. Сад, кад је чинио прве покушаје, да види колико крст даје, он је етао замишљеп и уздануо је, а кроз главу прођзше му свих оних деведесет и- девет брига, за које ваља да се збрипе за годину дана. Стала му је памет и запитао се. хоће ли тажо за дуго ? А сам је већ измерио своју снагу и одговор му се наметнуо, да дуго не може тако издржати. Жита cj нам сва рђава. Нема ту ни налик на лањски берићет. А знамо сви, да је и лањска година била само средња. У пшенице је зрно разлачито. Има га нешто једрог и здравог, али врло много ситног и учмалог. Па само да га има и таког за доста. Но то је баш оно. Зрно не ваља, а мало га има. Зоб је већином црна и слабо плаћа. Јечма такође нема. Све и сва очекује се још од кукуруза. Не прихвати ли кукуруз, као што нису остала жита, глад је ту. Сиротиња и голотиња умножвће се и онда благо ежзежутору и Чивутину. Не бих волео да погодвм, но вако сви знаци казују и како многи озбиљни мислилац схвата, и ратару је преко јего. Има до душе појединаца, ксји могу бити задовољни поред овгх нероднвх година, а то су они, који су имгли више кише и у своје време, кад је најпотребнвја била. Но такви су ретки као беле вране. Ако овгка буде само још једна година, кажу даће добошар за многу жућу и земљу казати чија је. Код нас се црввв бојадисала, и данас је са свим готова. У недељу су стручњаци и црквени одборници прегледали рвд. Стручњаци се нису похвално изрвзвли о ргду, али га опет препоручише, да се усвоји, јер нису гмали жуд. Кад је једанпут нешто свршенс, не да се вз нова радити. А ту је одмах у ночетку радње учињева велика погрешка и то се сад не да поправити. Кривац вије хтео да иризна своју погрешку, али га ми знамо. Подузимач неки Чивутин, Шнвцер, није се придржавао уговора. Црквеви одбор нвје вашао за вредво, да опомене подузимача, да ее строго држи уговора, ма да су неки одборнвци, жоји ty надгледали рад и првморани дали ва том оставку, одмах у првој седнвци изреклв, да креч није по гласу уговора са сввм скинут и после да зидови вису врелим уљем намазани, него ладним. Ко разуме све ствари, знаће и каква јето разлвка, радити оввко, а радвти онако. После тога се сваки час уговор обвлазио, но о том није вредно ни говорити. Вредно је само рећи, ко је тај госпо* дар, што је донустио, једном Чивутвну, да прекра ja уговор важс хсће, и да се са једном православном опћвном титра. То су неколико господара одборвике. Међу њима вма и тажових, што су се сами утутнули у надзорнвке у тим раду, а овамо су ,лиsepoßßßB b псдузвм&чу уље и боје. Како се то сад слаже: надгледати подузимачев рад и уједно му а лифероввти* потребне ствари. Овако што могу само севтомашжи а родолуби“ взмајсторисати. Онисурекли на прве примедбе прегледача: добро јето,лепо he то бити и одсбравали су у очи подузвмачу рад. И сткуд онда да тај чивутски посао буде на свом месту. Одборнвци, који треба према подузимачу да заступају опћиву, кокетврају с њвме и допуштају му, да прекорачава уговор. Тако је заступање више, него безобзврност. И ти људи хоће по што по то да заслепе народу очи онвм шаренвлом у цркви, ксје баш не одговара православљу. Позваће још и благоутрсбног г. Василвјана, да цркву освети.

Вести из места и са стране.

Свечакост на Стражилову. Пвшу нам вз Карловапа: Идуlе неделе 8. тек. мес. по подне приређује свдашви »сдбор за чуваше Бранковог споменижа“ на Стрежилсву забаву. Одбор овим псзвва српски свет, да се искупи на Стражилову, а нада се, да ће одзив бвти достојан спомена неумрлог нашег кесника Бранка Радичеввћа. „Човекова трагедија’ од Мадача, коју преводи Змај-Јован Јовановвћ псзив на претплату изашао је у свгма нашим листовима као да ће наћи достсјна одзгве. У Н. Саду су се гг. ђ. М. и Б. С. латили свуплева претплате, а одзив је такав, да ће скупити сколо 100 претплатника. У Сентомашу и Панчеву вупи се таксђе претплата са добрим успехсм, а по свој прилици угледаће се и друга нзша места на ове примере. Било би време, да бар ово мало одиста добрих квига које се појавлују код гес, нсlју достојпе потпоре, јер у последве време смо се у том псгледу сасвим запустили. Ни врваика, ви скупљачи, ви публика не чине оно, дто треба да чвве према добрим књигама, те су већ псчеле у нас да се највсћма шире само лоше ввиге, јер су те обично јефтиве, а и нађу некако заузимливе издаваче. Док тажо буде, само ће вћи у вззад а не у напреднаша квижевност. Овај обрт га бсље ми искрено псздрављамо. Прослава видовданска у Америци. Од одбора срвсксг друштва „Мнлош Обилвћ® у Чигагу добили смо cFe редове: »Свечаност за прсславу петстогодвЈвввце косовске битке није се само међу европским Словенима елавила, већ и у далекој Амергци пргредише свечаност, само да прославе што легше и дсстсјанствевије тај толи зваменити дан у српсксј историји. Сви овде се валазећи Срби потадли <у зу жесес, а овдашве друштво »Милсш

Обилић попримило се тога посла и извело га је како га изводе само много већи и много напред нији народи од нас. На дан 15. јуна похрлише на ту свечаност не само чланови горе наведеног друштва, већ и сви овдашњи Срби. Особито нам је драго било видети код ове свечаности и наше суплеменике, нашу браћу Хрвате и Чехе, који ако и у маленом броју, ипак дођоше, да заузму свој део код ове свечаности. Зато им хвала у име свих овде се налазећих Срба! Дворана, у којој је одржана свечаност, била је украшена српским тробојницама, американским заставама и цвећем. Особито се истицала красна слика дичнога нашега кнеза црногорског, Николе 1., која је била смештена у прочељу дворане. Са стране пак биле су слике: аДушана Силнога", „Задња вечера цара Лазара", „Бој на Косову", „Девет Југовића", а била је и слика „Ослободитеља Словена на Балжану", једном речи: дворана је била украшена да не може боље бити. Свечаност је отворио кратким говором тајнвк одбора г. Иван Вучетић. После говора тајникова узео је реч г. Крсто Гопчевић,за њим пак уредник ческог листа „Зворност", г. Јечински, који је том приликом прочитао лист, послат од ческог друштва „Сокол" СЕојој браћи Србима. У истоме листу изрежују нам вредна ческа браћа особиту наклоност. За тим је узео реч г. Нико Полвћ, председпик овдашњег друштва »Славенска Слога", а при свршетку проговорио је г. Вјевцеслав Марцеглиа. Декламације су биле бурним пљескањем пропраћене. За тим је била отпевана красна песма а Онам’, онамо, за брда она..." уз пратњу музике. Свечаност је трајала мал’ не до 5 сати у јутру. То вам је опис ове дивне свечаности. Срби у Чикагу извели су то загрејани родољубвввм заносом, који се у сваком честитом срцу наћи мора. Сећање ово принешено успомени палвх јунака на пољу косовскоме, хвале је вредно " Ми се придружујемо овој хвали, али наспако, да је и било друкчије...

Како се кују лажи против радинала! Алекса М. Костић „бивши чиновник кр. срп. министарства граћевина* наштампао је у пештанском „Лојду", изјаву и тај на двлеко чувени „бнвши чиновник" каже у взјави својој: „приморан од власника садање владајуће странке у Београду, да дам лажну сведсџбу како је господин Гарашанин убио Михаила Мвшковвћа што сам у први мах бво и учинио но како висам хтео заклетвом потврдвти тај мој исказ, и како ми се почело претити, ја сам морао због те афере побећи вз Србвје", и т. д., па после брани Гарашанвва, за ког вели да се валазиоутаком положају а у жојем му је немогуће било пуцати; и да је према тсме у тој ствари са сввм невин." „П. Љ>јд“ и друге њему подсбне новвне гракнуше ва то. ,Ето шта могу радввали®. Но 182. број „Ећетертеша* од 18. јуна вма о том господину Коствћу ово саопштење: „Данас је у Пешти уапшен лепо одевен младвћ Алежса Коствћ. Он је на улици отео вз руву једве жене кесу„ са новцвма, па вадао бегати. Пелицвја га ухвати и предаде суду, где взјави да је чвновнвк српскога министарства граћевине. Тужи се да је морао побећи из Србије, јер су га српски „силници на влади приморали" да сведочи да је Гарашаввн убио Мвшковвћа, што је и учвнво а после опровргао. 0 томе је дао изјаву у једноме пештанском листу („Пестер Лојду",) и то баш онога дава квд је Гарашавин прошао кроз Пешту за Глајхенберг. После је ухваћен у крађа." Бечка а Н. Сл. Преса" у 8929 броју своме саопштава депешу из Пеште, у жојој се јавља да је бранилац Гарашанвнов господвн Алежса Коствћ ухваћен на крађи жесе. а Одјек“ на све то велиово: „Колико ми дсзнајемо. власти се заиста само јавило, као сведок прствв Гарашаввна, једно лвцекоје се назвало Алежсом Коствћем, а нико га ннје тражво ви звао. Власт му је по дужности и примила сведсџбу, и сн отишао. Но кад на иротест оца пок. Мијаила,г. Мгшжовића, да неко купи противу његове воље неже прилоге за његову кућ у поче власт трагати ко то ради, и кад дознаде да то чини главсм Алекса Коствћ, који осетивши потеру, измаче са неколико стотвна взваранвх динара у Пешту под скут напредњачког брата а П. Лојда", тамо се издао за српског чиновнвка, дао изјаву у „П. Лојду" кад је Гарашанвн прошао кроз Пешту да Гарашанин није убио Мишковвћа, и украо кесу, а овде био осуђвван због лажних исправа као што се пссле сазнало. Ми се надамо да ће наша власт поискати да јој се пошље ова варалвца пршто издржи казну за крађу. Страшан дан. Пвшу нам из Сент Андрвје да је и у Ст. Андрији 2. јула било страхоте и несреће од бесне олује. Исти дан око */e 6 с- увечедгжесе од југо-запада страшан ветар са кишом и такови је прсх у вароши подвгао, да се није ништа могло ввдети, и све је јаче дувао док нвје у вече око 6 с. и тороњ саборне цркве срушио. Испочетка се тороњ од свлпсг ветра само љуљао, и кад је олуја најжсшће беснила, псче се грађа страшно кршвти и паде према истоку на средину цркве. Срећа што ввје и свод провалио, него је исти самс мало попуцао. ГјЈ.ђа и цео крсв како на цркви тако и на торњу сасввм је унвштена. Дољни део тороња лежи на своду, а горњи део са влатном јабуком и крстсм пао је према северо-истоку у порту. Прв падању тороња није се ништа могло видети од силне врашвне, него се само чула страшња ломњава. Сва је грађа на парчета изломљена, а тако исто в бакар, којим је торсњ бво покрввев. Кад се узме у обзир да је висвна шлог торња бвла ожо2oхватв,

а кров од зида до крста 7 хвати висок, онда се може претставити како је то страшно било. Овако што било је у Ст. Андрији и 20. дец. 1842. г. када је такође од силног ветра тороњ оповачке (св. Николајевске) цркве пао. Осим саборне цркве претрпиле су и све остале цркве квара по кровови а и многе првватне зграде. Исто тако су претрпила наша српска места у околици Пеште Калази Помаз силну штету од страховитог оркана. И од летине по пољанама учињена је велика штета, сва је летина разнешена и разбацана. На Дунаву беху таки вали, да је многе сплавове однело. д. Ајдуци у Србији. У Србији се с највећом енергијом гоне ајдуци. Брзојави јављају, да су ајдуци из београдског, пожаревачког и крајњског округа одреда ил поубијани ил похватани. Они су се свуда очајно бранили, но није им помогло. Да народ има пушака, друкчије би било. Код убијених, рањених и ухваћених ајдука наћеио је врло много новаца. Утврђење Сарајева. Из Боснепишу: „Сарајево је у пола утврћено, а тврђава је саграћена као она око вароши Парвза. Цели свхат даљине у наоколо обухваћено је Сарајево са једном огромнсм зиди нсм од 50 см. дебљиве. Иста тврћ ава ћеимати пет (Паргз има седам) фортвцв; и то: једва ће бити од истока ловрх потока Бенбаше, друга северонсточно на брду Бакијзма, трећа северо-западно на Горици, четврта западно у сарајевсжом пољу ожо „Омерове каве" а пета ће бвти саграђена на југу псврх Требеввћа. У тој тврћави је и једна пространа касарна пројектирана, а две велике касарне још су пре годину дана у сарајевсксм пољу саграђеве. За утврђење вароши Сарајева одредила је заједничжа влада 10 милијона фсрината." Неко, који је „извукао лутрију". Пре десетаж дана метвуо је Мелхијор Фаркаш, из Будимпеште на темишварсжу малу лутрију 100 ф. Сви су му редови изашли он је из 5 бројева саставио 10 редова и сва 5 броја изаћсше те је тако добио 480.000 фор. Он је метнуо новац у Бечу, и по уговору који постоји взмећу угарске и аустријске лутријске упрзве, сав губитак и добвтак сноси она државна половина, где је новац метнут, па ма се у којој државној половини вукли бројеви. Према томе су Фражашу у Бечу исплатили сав новац, но пре тога су се упитали у Темвшвару на меродавном месту: је ли извлачење бројева ишло у реду. Одговор је стигао да је било у реду. Но мало по мало, па је взашло на видело, да није све бнло у реду. Кад је взвлачење по реду, онда бвва овим начином. Пред управвтељем и ввше одрећенвх чиновника мора бити вучење, ксме присуствује и публика. Прво се покзжу публвци јавно сви бројеви од I—9o и метне се свави број у дрвеној кепелв, као што јетокодготшебера(,кучебера“). Тибројеви дођу у једно решето, које је с обе широке стране покривено стаклом, те се цела справа провиди. У тој се справи промешају бројеги, жоји су у црнвм дрвенвм жапслама и онда ез тог решета взвлвчи једно дете број по број, док не извуче пет. Чвм дете гзвуче број, вредседнвк га отворв, прочита гласно; и другвм чиновнвцвма да се увере, да је тако; број се забележи у записник и беци се међу публвксм, да се и она увери. Кад се извуку тако 5 бројева, овда је дужно чвнсввиштво да прегледа осталих 85 бројева вз решета, да види, је су ли невзвученвх 85 бројсва тамо. Првмећујемо, да дете које вуче бројеве треба да буде вз а завода за сироту децу". При извлачењу сбуку детету кошуљу, која нема десног ружавв, теко, да се види детвња рука гола до рамена. За то извлачење, труд, добије дете вз сиротињсжог дома 2 фор. Но кад је било оно вучеве, при жсме је Фаркаш добио скоро пола милијона форината, (а то је свота, какву није још вико ни взблвзу добио, од кад постоји мала лутрвја) пронашле су веке темишварсже новине, да нвје све било у реду. Прво и прво се дознало, да оно дете вз сиротињсжог дома, које је било одрећено да вуче бројеве, нвје вужло бројеве, јер мује на вратвма дао један роми господин 2 фор. и рекао му, нек иде кући, вући ће друго дете. Па које је дете вужло бројеве? Онај роми господин тврди, (а то је био чвновнвк код лутријског завода) да му је дошла једна женсквња обучена у црно, тега молила, да допусти нек њен син вуче бројеве, јер је сањала, да ће она добити, ако њен син вуче. Она је и дала 2 фор. оном детету, које је било опредељено да вуче бројеве. Чвновник је попустио, а председввк и други нису ни знали за то. Ово је већ био основ подозрења. Дсцније седознвло,да је обично детету облачио кошуљу слуга, ал оног пута послат је слуга кући, те је други један чиновник обужао детету ксшуљу. За тим се дознало, да кад су взвучена 5 броја, оних 85 бројева који су заостали нису прегледани (а то се у Темишвару и иначе није радило у последње врсме, што је про* тив правила). За тим се дсзнало, да је нека жена У прном оделу, с дететом једним, одсела била два три дана пред вучсњем у једној гостионици, и да ју је тамо поеетио нежи роми господин, онај исти ченовнек, ксји је оно дете, које је требало вући бројеве, послао кући. На основу свију ових основа подсзрења, нарећена је истрага, и Мелхијор Фаркаш, уашен је заједно с два чиноввика с онвм, који је послао кући дете из сиротињског дома, и онај, који је послужитења отпремио, а сам облачио другом детету ксшуљу. Истражви судац је пронашао, да се онај први чвновник доиста договарао с оном женом у црном о делу, он то и сам признаје, ал вели, да жену не поацаје. Нижо од затворених ие лризнаје, ш да ндп

против њих пуно сумње да су учинили необичнб дрсжу и вешту превару. Сад је главно, да се пронађе она жена и њено дете. Јавно мњење је уверено, да је ту доиста учињена превара. Многи тврде, да оно »дете" није онако младо као шт? изгледа, него да је старије, само кржљаво. Држ' да су бројеви који су извучени, били сакривени кошуљи, а да је оно дете било можда дуго и дугвреме обучавано, да вешто а шанжира* бројеве. Т' не би било ништа необично, сваки „мађионичар" t „ескомптер" могао би то учинити. Врло је дажле могуће да је била превара и да ће Мелхијор Фаркаш извући и по други пут лутрију.

Нови Сад, 6. јула.

У уторак, 4. јула имао је административни одбор епархије бачке своју редовну седницу. У главном ура|ено је ово: У ствари фелдварске црквене општине решено је, да се сви односећи списи пошљу на захтеваље министарству, усљед призива учитеља Летића. Одобрени су неки куповно-продајни уговори. Лалићској црквеној општини дозвољен је зајам од 3000 фор. Иоднесени су прорачуни и рачуни црквених општина. Позваће се свештенство епарх. бачке на прилагаље sa подигнуће цркве у Кнезу. Призиви усљед прекомерног разрезаног парохијала уважени су. У ствари бирачког права др. Милана Вожеског и Живка Вулетића решено је, да се испита да ли су се исти кад су дошли у Нови Сад пријавили црквеном одбору, па ће се на основу тога испитивања донети коначно решење (по налогу саборског одбора.) Данас, у четвртак била је конзисторијална седница. Осим других ствари, постављени су кандидати ва парохију Дољно-ковиљску.

Трговина.

= Нови Сад 6. (18.) јула. У јеку жетвене радње довоза је рвдњвм давом ва ввјвцу вашу са равом мало. Недељом и празнвком језнатнвјег довоза са шенвцом, јечмом и кукурузом докле зо(и никако амо ве вриспева. Цена је рани у нас напредна и чврста. Ća горњвх пијаца житарских по најновијим из. вештајима одтуд, цена шеници и сваком оеталом Је зрну у нвпредовању а све усљед учестаних взвс-1 штаја вз целе земље по којима је овогодишња жетгз, i сжоро на све стране веома лоша. И кукурузу је на горi њвм нвјацама оввх дана цена порасла са 15 —20 j н., по м. ц. ма што је кукуруз бар ове године у ' пољу у добром стању. На нашој је пијаци житној данас цена рави ова: Шевица стара 7 ф. 90 н. 8 ф., нова шеница 7 i ф. 60—80 н. Наполвца 6 ф. 20—40 н. Јечам 5 ф. t 60—70 н. Зоб 5 ф. 40 н. Кукуруз 4 ф. 70 н., на t мање и 4 ф. 60 в. Све од 100 кгр. Брашно је још данас по досадањој цени али без 1 сваке сумње ће за који дан поскупити. 1 Радња са производи је на нвшој пијаци слаба. Странвх је купаца мало на пијаци. Роба нашихбоставција изврсне каквоће је по врло умереној цени. Маст свињска на више 60 ф. на мање 66. Славвва сушена тавка и средња 60 ф. 64 ф., тешка паљена слвнвна 66 ф. 68 ф., од 100 кгр. Угојепи сввњи 42—47 н., од 1 кгр. Јагањци 8 ф. 50—10 ф. 50 н. од пара. Теоци млади 12—14 ф., срењи 16 ф. 18 ф., старији тешки 22 ф. 24 ф. од ком. Вино. И ако су виногради у околини нашој они, који су здрави добар род понели старо вино је на доста чврстој цеви јер се истог задоста потрошило. Цена је вива код нас ова: лањско бело 10 до 14 н., шилер 14—16 н., црно 20—24 н. Старо бело 12—16 н., шилер 16—18 н., црно 32—42 н. Комовица чиста првва 15 —18 н. Шљввсввца 20 до 26 н., стара шљивоввца 36—48 н. Све од 1 литре. Време ведро товло. Вода у Дунаву и Тиси у непрекидвом опадвњу на сввма стацвјама. Сава у Свску надолази под Митроввцом опада. ♦ У Араду 4. (16.) јула. На житну пијвцу довоз са рвнсм слаб. Цена је рвви ова: Шеввца 7 ф. 30 до 7 ф. 40 н. Кужуруз 4 ф. 30—40 н. Раж 5 ф. 10 н. Јечам нсв 4 ф. 60—70 н. Спирит без промене. ♦ У Будимпешти 5. (17.) јула. Провзводи. Радва са производи врло слаба. Маст и сланина са напредном ценом. Маст готова 56 ф. 75 н., за август 57 ф. 25—75 н. Шљвве и пежмез без прсмене. Восак 118 ф. 119 ф. Мед цећен 37 ф. до 38 ф., од 100 кгр. Спврвт прост 13 ф. 13 ф. 25 н., рафвнвран и псрезан 51 ф. 51 ф. 50 и. * У Будимпешти 5. (17.) јулв. На житној берзн цена шенвци вапредна. Шенице задоста воља за жуповање усљед све то више цене ограничена; покрај промета од 17.000 м. ц. Цена са 15 —20 новч. порасла. Кукуруз 15 нов. скупљи. Плаћана шеница потисва 81.5 81. 79.5 8 ф. 70 н., 79.5 и 79. 8 ф. 60 н., 78 5 8 ф. 50 н. Пештанска 76.5 8 ф. 25 н. Подунавсжа 79. 8 ф. 45 н. Панчевачка 75. 7 ф. 85 н. Бачка 79, 8 ф. 62’/ а н. Банатска 77.5 8 ф. 10 н. Са горње Тисе 81. 80. и 79.5 8 ф. 62 ’/ g н., Све на три месеца. Раж нова 6 ф. 65 н., 6ф. 67 J / S н., и6ф. 70 н. Зоб 6 ф. 10 н., 6 ф. 60 и 6 ф. 77‘/, н. Кукуруз 5000 м. ц. 5 ф. 8 н. Све за готов новац. Термини: Шенвца за пролеће 9 ф. 2 g ф, 4 н., за јесен шеница 8 ф. 43 8 ф. 45 н. Кукуруз за мај-јуни 1890. г. 5 ф. 48 5 ф. 50 н., август септембар 5 ф. 14 5 ф. 16 н. Зоб за јесен 6 ф. 14 6 ф. 17 н. Репица кол за августсеотембар 18 ф. 35 18 ф. 50 в.