Застава

за се мпого боље урадио био, да сам са одговором почекао, »ли ја уопште нисам хтео никако више порицати оно што сам раније казао био, и тако ћу сад одговор госп. Грофа Голуховског накнадно саопштити онакав, ааквог га будем добио. Аш и ако’ у крајњем случају одговор госп. Голуховског не би потврдио моје раније сазнање, ја ћу ипак за се за-< држати право да о целој овој ствари мислим онако, како ме моје познавање људи и прилика и моја’ логика догађаја учили буду. С поља пред светом' извући ћу међу тим сам одмах све конзеквенцЕЈе, тЈ ј. ставићу с места мој деликатни положај краљевог посланика на страни на расположење и драговољно' прикити пензију (не закл^њајући се ни часа за мој мандат народнога посланика). Моје писмо г. Љуби Стојановићу кавршио сам* латинском изреком: Платон ми је исгина пријатељ,' али ми је још већи пријатељ истина! На тој девизп био сам, стојим и остајем! У Берлину, 12. маја 1907. Др. Мих. Вуји^. Телеграм гласи: ј Берлин, 27. (14.) маја. ; Добио сам и накнадно уеерење да сте ириеатним иутем изјављивали жељу, да будете иримљени код грофа Голуховског. Иако сам дакле иуну истину казао, ииак услед конфликта стојим на расаоло жењу за иензију. ВујиИ ;

Политички преглед.

Угарски министар-председник Бечу. Угарски министар председник Векерле био је Јуче у Бечу. Пре подне састао се са аустријским министром-председ ником Беком и ваједничким министром спољних послова бароном Еренталом. С њиме се саветовао о питању поравнања изме^у Угарске и Аустрије. Са Веком го ворио је нарочито о томе, када ће поново отпочети преговоре. Овога пута нису »још утврдили време, када ће преговоре отпочети, но ће се ових дана поново састати и тада ће то учинити У г /а2 сата отишао је Векерле у краљев двор, где га је краљ примио у аудијенцију. Аудијенција је тра јала до 3 сата. Министар председник Векерле поднео је краљу иввештај о текућим стварима, затим о прослави крунисања, о спору са Хрватском и Славонијом и о уре^ењу учитељских плата Политички кру гови тврде, да је овом приликом било речи и о другим врло важним стварима и да ће ова аудијенција имати врло важних после I дица. Које су ово важне ствари, о томе извештаји горњих листова не говоре Спов Угарске и Хрватске и Славо ‘ није. Као што смо већ јавили, преговори су између угарске владе и хрватско- 1 српске коалиције у познатом спору због језичког питања код државних железница, прекинути. Ти се преговори неће више ни отпочињати Ствар је та дакле сада у застоју и доће поново на дневни ред тек 1 приликом расправе законског предлога о < железничарској службеној прагматици у ( угарском сабору. У погледу даљег држа- ’ ња хрватско славонских посланика дознаје 1 се, да ће они учествовати у опћој распра 1 ви на угарском сабору и тада ће многи ' од њих обележити своје становиште Када 1 угарски сабор усвоји тај предлог, прочи- 1 таће они у сабору протестну деклараци- 1 ју и изићи из саборнице. На хрватско сла- ’ вонском сабору неће обзнанити тај закон- 1 ски пр длог. 1 Клуб хрватско-српске коалиције издао 1 је извештај о прекинутим преговорима са * угарском владом и у томе извештају са ( опћава предлог угарске владе за спора Ј зум, који су хрватско славонски посланици Ј одбили Тај предлог угарске владе гласи: 1 Натписи на зградама угарске државнеже-' лезнице на пругама у Хрватској и Славо ! нији да буду на српско-хрватском језику. I Железничке наредбе издаваће се на срп- ( ско-хрватском језику. Спољашњи службени ( језик код железница у Хрватској и Сла-'] вонији био би српск^ хрватски. На пруга- I ма у Хрватској и Славонији употребља« ( вали би ва чиновнике што више Хрвата^ и Срба Наређење у погледу језика у 4 ] § у службене прагматике не прејудикује । коначном уре^ењу језичког питања. Авто- I номне власти и ваједничка звања у Хр- ( ватској и Славонији могу на српском је-!]

зику дописивати ондашњим органима државне железнице. Из угарског сабора У јучерањој сед ници посланичке куће настављена је специјална расправа ваконског предлога о служинчади. Јуче су расправили 12 параграфа, дошли су данас до 16. §-а. Најживља расправа је била код 5. §а, који Товори о уговору изме^у газда и слугу и о издавању путних листова. Говорили су врло многи посланици и поднели су изме не. Министар Драњи усвојио је само измену, односно допуну Навајија и Петрогалија. С тим изменама усвојио је и сабор тај оараграф. Остали параграфи су такође усвојени, неки са незнатнијим изменама. । Краљ и избори у Аустрији. Говоре, да се краљ јако изненадио, што су при последњим изборима у Аустрији иза-ј брани социјалдемократи у тако великом броју. Када му је министар-председник Бек јавио, да је 83 социјалиста изабрано, веле, да је краљ учинио озбиљне опаске Бек га је умирио да овај успех социјалдемократе имају захвалити само случајном расположењу при овим изборима и неслози осталих грађанских странака. Даље је тврдио, да социјал - демократе неће правити већих сметња влади ни у погледу прорачуна ни давању новака У томеправцу токујавнзх ствари не прети никаква опасност. С друге стране велики број социјал демо ј кратских посланика је јамчевина, да на ј родносна борба неће бити одвећ жеетока.’ Веле, да је министар-председник поднео и своју оставку у том случају, ако у царе : винском већу не буду имале конзерватив-' не странке јаку већину, но сигурно је, да ће је ове имати После тих изјава краљ није примио оставку му.

Вести из места и са стране.

Ч и т у љ а. Данило Марковић, краљевски надлоручик у миру, умро је 22. маја о. г. у Оееку, те је тамо онојан уз велико учешће осечког грађанства и сфи цирског кора и уз уобичајене војничке почасти. Из Озека је 24. маја нренееен у Бешку и тамо у пороличној гробницд сахрањен. Покојник је био одушевљен Србин; за целог свог живота живо се интересовао за све наше јавне ствари а у просуђивању нашик јавник прилика умео је увек бистро и објективно да суди. Као човек био је добра срца и узорна поштења, те је уживао опште поштовање. Због љубави према народу, правичности и реда, што га је заводио у сремским граничарским опћи’ нама, које су му на управу биле поверене било као граничарском офациру било доцније као начеонику нлрод га је свугде волио, те чува о њему лепу успомену! Лака му била земља! Поплава Рудолфсгпада. Јавили смо већ, да је онћину Рудолфсгнад, у торонталској жупанији, у недељу поплавио Дунав. Ово је већ пета поплава те опћине, од како је на сељена. Поетедњи нут је поплављена 1895. године. oлћина и сав хатар јој под в<>дом су. На месгу, где је била опћина, вире из воде само аровови порушених кућа, пливају лешине подављених животиња и виде се само врхови дрвећа. Између рушевина плове чамци, да би притекли у помоћ, ако је ко у невољи, али и чамаца је врло мало. Становништво, које је остало без хлеба и крова, збегло се на лочме са оно мало втвари што јо могло да понесе. Ту н< долмама нашли су збег и људи и марва. Многа марва пропала је у шталама. На лице поплаве изаслата је војска, жандармерија, лађари, али помоћи не могу, но пазе само на ред. За сада се није нико удавио, јер је 'становништво за времена утекло. Међутим сва опћина је упропашћена до просјачког штапа. Штета прелази 18 милијона круна. До сада се 280 кућа срушило. | Штајнбах. Бивши аустријски министар финансија и први председник главног судбеног стола, др. Емил Штајн-, бах умро је у недељу у Пукерсдорфу. Штајнбах је био прво адвокат и приватан професор на трговач-1 кој школи, затим је доспео у министарство правде, где је брзо напредовао. Важио је као први финансијер у Аустрији и његови финансијски радови још дуlo ће остати као јаки темељ економског живота у Аустрији. За време Тафеова кабинета, од 1891. до 1893. године био је министар финансија, а после пада Тафеове владе дошао је на чело највишег суд беног стола. Последњих година много је побољевао и више пута га је ударила капља. На погребу му

• био је и сам краљ и изјавио је своје саучешће псродици покојниковој. Завера против руског цара. Јављају из Петрограда, да су због учешћа у за^вери против цара ухапсили и државног саветника Ечеја, који је био од главних чиновнина у министарству унутрашњих послова. Руски лист „Свјет“ ■ пише, да су завереници свој план хтели да изведу : на овај начин: Један део завереника би продро у летњи парк и тамо би надигао вику. Док би сва >стража отрчала онамо, други део завереника би на■валио у царски двор, где би убили цара и малог Јпрестолонаследника. Но хвала случају. овај им се ' зликовачки план осујетио. I 3 а 6 а в а. Удружење Српске Православне Трговачке Омладине у Ст-Бечеју приређује у недељу 20. маја (2. јуна) 1907. године у дворани велике гостионице јзабаву са дилетантском представом Кухинскп закон у Анану. Анам је држава у Стражњој Индији под про'текторатом француским. И ту су, Бога ми, веома ; строги закони — кухински. И, како пише „Жил Блаз“, тамо се строго казни кувар, кад поквари .само један — сос. А нарочито су строга наређења, што владају у царској кухини. — Кад кувар тамо ■ спреми за влацареву трпезу јела, што се не могу јести једно за другим, јер једво другом служи на > штету (н. пр. суиу после слаткиша) — буде кажњен Јса ототину шиб&. А нису ли јела чиста и укусна, Iдобије осамдесет шиба. Ако какав лек, што је одјређен за владара, доспе случајно у кухину, тида 'казне мандарине, пехаринке, као и куваре са по 'стотину шиба, а осим тога морају сами попити ме« дицину. А за маслене куваре, који туре своје прсте •у умокац, постоји посебан апс. А кувари, који обмањују краља при куповању кухинских потреба, без милости се вешају. Доиста веома строги закони. Али на што све није потребно пазити, ради очувања свога здравља. К. М.

Брзојави „Застави‘. Стигли 15 маја. Поравнање између Ауотрије и Угароке. Вудимпешта. Аустријски министарпредседник Бек долази у суботу овамо. да се саветује са угарским министром-председником Векерлом у погледу поравнања, Све више се распростире верзија, да ће аустријска влада пре но што се упусти у даље преговоре, најпре разложити своје становиште у новоизабраном аустријском царевинском већу. Из Хрватоке и Олавоније Будимпешта. Пролетња скупштина вировитичке жупаније управила је на земаљски сабор петицију у корист опћег би рачког права. При саветовању о пројекту за железничку пругу Нашић—ЂаковоОсек—Винковце залључили су, да одобре ту железничку пругу само под условом, ако код железница буде уведен као зва ничан језик српско хрватски. Загребачк д лист „Обзор“ у своме члан ку одбија напада е на хрватскославонску владу због мађарских школа Хрватско славонска влада издала јеједнаку наредбу у погледу наставног плана и школских књига за ма^арске и немачке школе у Хрватској и Славонији. Железничарока олужбена прагматика. Вудимпешта- Правни одбор угарског сабора завршио је специјалну расправу о службеној прагматици Руока државна дума. Петроград. Положај думе је тако по љуљан, да ће дума по свој прилици бити распуштена Дворски кругови означавају думу као гњездо револуционарних агитација. Ауотријоко царевиноко веће. Iј6Ч. Пропао је смер, да се немачки слободоумни посланици на аустријском' сабору уједине у један заједнички клуб. Ипак ће се за искључиво националне ствари склопити немачки савез. Афера Пашић-Вујића. Београд. (Угар. кореспод. биро.) Гово ■ ри се, да ће расцеп између Пашића и Вујића повући за собом пад Пашићеве владе. Главни уредник: Јаша Томић. Одговорни уредник: Константин Брадваровнћ.