Застава, 17. 04. 1910., стр. 1

Напоље с рачунима.

По читавом српском народу проноси се глас, даје самосталски одбор за помагање пострадалих породица српских великоиздајника, примио силне новце из земље и са стране. Неке су своте јавно саопштене, но силан примљени новац нису никад на јавност изнели. Шапуће се стидљиво, да су породице по ! страдалих врло мало окусили. берићета од тих силних потпора, него да су лавовски део новца тога нестали у џеповима бранилаца самосталских, од ко-| јих су највећи дрекавци поплаћали своје силне дугове. Крајње је време, да господа самосталска изиђу већ једном на јавност са тачним рачунима о примању и издавању. И српски народ и остала дарежљива публика има права дачује: Колико је отишло на пор о д и ц е пострадалих великоиздајника, а колико на друге невидовне стране. Не сумњамо у ничије поштен>е, само молимо врло учтиво: де’тв ГОСПОДО, малко јавна рачуна-

ЗАСТАВА

Моје белешке

(Иа твмишвароаог владичанотва) ш. „ Ја, браћо, нисам заслепљен.. Ја не припадам ни једној странци. Ја сам само Србин и желим српском народу добра и помажем оно, што је најбоље.“ Са овим речима почињу своје говоре сви свештеници и учитељи, који припадају ма којој подрепашкој странци. Зазорно им је и стид их је да кажу: Ја сам либерал, или алмажан, или демократа! Али сви ти, који бајаги не припадају ни једној партији, страсно мрзе радикале, и распростиру најглупље лажи против те наше народне странке. Доцније, стерани уз дувар, они понајвише изјављују, да се њих не тиче што су радили по ав тономији Полит и либерали, јер су они демократе. Разуме се, да онда народ виче: Па што си говорио мало час, да не припадаш ни једној странци ?! Свештеник Варачки у Св. Ђурђу преврнуо се неколико пути преко главе. Прво је и он^ почео с тим, како је само добар Србин и не припада ни једној странци После је изјавио даје самосталац. Па онда у једу рече: Ако хоћете баш да знате, ја сам клерикал и то онај ватуцани Германовац. Напослет ку је ивјавио, да он цпак највише ужива у истераним радикалима. Човек не би веровао да се ва четврт сата оволико пута може прернути преко главе) свештеник пред својим народом. А кад се народ смејао, он до^е ван себе. Кад смо после вбора седади

на кола, он узвикну: Да бог да ногу скр’али! А неко му с ко ла ловикну: А ти, попо, врат! На то је народ бурно дуго викао гостима: Живели! Сретан пут! Ми ћемо већ иврадити што треба! । Кад су се кола кренула, кроз маглу од прашине вздимо како свештеник маха песницом, . а народ се смеје и одмахује ј । рукама. . I Ово су на сваки начин пло। дови „смиреног рада“ епископа Летића. * * Ј * I У темишварској епархији народ је запањен због оних сил' них незаконитости. И у толико се већма чуди јер вна, где је извор тим незаконитостима. Кад на пр. буде избор у Кикинди, па до^е радикал да гласа, онда прота Влаховић вели бирачу у очи: — Не позна јем те! Ти ниси тај! Ти си чини ми се ив Мокрина. И он то говори људма, ко је повнаје 30 и више година. То он говори људма, с којима је говорио стотинама пута и светио им водицу. Где су год они у одбору, направе бирачку листу такву да радикали не могу победити, а кад се у рачуну преваре, он да најдрскије прете. Недавно је гласао у Кикин ди и један кравар. Марко Вогдан је рачунао сигурно, да ће кравар морати уз власт, јер зависи од његовог брата градског начелника. Зато га и метуше у листу. Но кравар је дошао са бичем о рамену и гласао против. । Марко Богдан рече му јавно пред свпма на биралишту: Нећеш више бити кравар! А кравар мирно скиде са ( леђи бич, пружи га Марку Богдану и рече: — Па, ево, буди ти! Ја не морам бити. Ко мисли, да ово овако може дуго остати, вара се. * « * Кад не помогну никакве не . законитости, никакве претње, те победи радикална странка, онда постају господа мекана. I Онда покушавају с лепим. Онда чује народ из њихових уста прву лепу реч и види, да би они могли и тако. I Кад су прошли ивбори из^борника у Беодри и изабрани су све сами радикални изборници, онда их поче преклињати: । — Слушајте, драги и мили моји парохијани и честита браћо! Та ваљда тек нећете дозволити, да ја на избору одем сам на једну страну, а сви ви на другу. Па хајдете с нама! кажу му. Тако би и требало. Та знате ви да то не могу и не смем. Него пустите половину да гласа са мном. А поло | вину на част вам. Нека има ствар форме. Кад неће да му даду половину, а он моли бар једнога — лека ради и „угледа“ његовог ради.

— „Оставите ми ма самоједнога а — кука као . оно царица Милицацару Лазару. Алч сваки изборник одговара, као оно Бошко Југовић: „А ја ти се не би прикључио, Нити изд’о иоје радикаде, Па ма зиао глазу изгубитиЛ

Изборно кретање у Равном Срему.

Пишу нам из Руме: Самосталци и њихови безбројни са:везници имају нарочиту тактику. Они не истичу као друге политичке странке свој програм, не указују на недостатке у । адикалном програму, не пишу и не говоре, шта би они учинилп, жад би им народ дао већину, не кажу, шта би место манастирске уредбе донели и које би друге законске чланке и уредбе автономне изменили. Место свеI Ј ‘га тога они водају од места до места Валеријана Прибићевића, запрете му јаднику да не сме пити колко му срце иште и да мора скрушено и смирено и ту жно лице направити. Водају та ко трезног великомученика оца Валеријана и грде на сва уста радикале. Пlто који од њих боље уме да грди радикале, то већи углед ужива у свом друштву. Али осим грдње им»ју здружени противници радикала још једну битну особину. Они се хвале. Н>их испљују и исте рају из једног села, а они, чим ивађу на ледине, причају где год кога стигну, да су били о душевљено дочекани и да су освојили то село од радикала. Уверили су се хиљаду пута, да народ српски није луд ни слеп код очију па ипак бунцају о сигурној победи њиховој при изборима. Њихово пона шање личи на држање оногачовека, којииде по пустој и мрачној ноћипаодстраха — вв иж д и. Самосталци и сви многобројни савезници њихови: калу- 11 ђери, Димитрије Руварап, подрепаши, алмажани и либерали осећају, да им се губи земља испод ногу, пробија им страх кроз кости и они евижде, они се хвале, како добро стоје, протурују у свет лажи о сигурној победи својој у овом и оном среву, да тиме сами себе окураже. Тако су протурили вести, ка ко је у Равном Срему народ срп ски напустио радикалну стран ку и листом ступио у редове са мосталаца, калу^ера, владинова ца, либерала и других душмана народних. Мада ми је та вест дошла невероватна ипак чуда ради упутим се у неколико села, да извидим шта је у ствари. Прошао сам Буђановце, Брестач, Суботиште, Товарник и Огар. Народ ме је свугде радосно дочекивао и уверавао ме, да жељно оче кује радикалне кандидате; пи тали су ме по свугде, кад ћемо моћи поздравити у нашој сре II „ ■■ —— ... .?

Карловачки самосталци.

Карловачки самосталци су врло опасни људи. Али опасни * — сами себи. Може се рећи да: \у политици један другом одгри зају уши. Сад су навалили нарочито на двојицу својих. Зна се како су удесили оца Валеријана кад : се вратио из затвора. У „нај бољој намери“ изазвали цео свет против њега. Па и сад га воде по Срему. Он обори главу, преврће очима као јагње кад га кољу, у руку му даду један цвет који он притисне на груди те изгледа као, боже ми опрости, света Геновева. Трче деца око њега и све скачу од радости. Други, коме сад одгриза ; у уши, то је др Лаза Поповић — кандидат. У потаји говоре, да је сад власт уз њих, те могу изабрати ако хоће и чизму. И кандидоваше др. Лазу Поповића. Лепа препорука. Др. Лава Поповић не зна ни сам куд иде, нит куд га воде. Таман се мало заборавило о оном његовом делу „0 се к суалној хигијени“, која књига до душе вреди нешто али није његова; и таман се мало заборавило од оном другом његјвом делу: „Б ор б а ва изр а з‘, која је књига до душе његова, али не вреди, а већ га наново потрзају пред јавност. Па како кортешују за њега?! Износе да ће бесплатво лечити сиротињу; износе како је бесплатно давао серум, а сви знају да је онај серум давала општи на, а не општински лечник. Изгледа, да је онима из Загреба мало криво на др. Лазу Поповића. Јер он прошлог са бора није ни речи говорио. Зна се да је он такозвани: Ново кл<рикал. Он је био да самосталци отворено изјаве да су клерикали. Но загребачки самосталци нису хтели да обуку отворено мантију. Та калуђери их знају, па их помажу и бев тога. Али они хоће да их помаже и народ Ако не обуку отворено мантију, помагаће их бар један део народа, који не може да их провиди. Због тога загребачки самосталци држе, да др. Лаза Поповић није толико бистар као они, па га не кандидују у Лици, где би био сигуран, него су га метли у Ср. Карловце. Да у Ср. Карловцима имају ибле изгледа, они би кандидовали Лазу Обреновића *ли би истакли Светозара Прибићевића, да он обори председника радикалне странке, али овако најзгодније им је да падне у Карловцима др Лаза

л Поповић. А он и његови карловачки самосталци, ништа не виде и ништа не чују. Имају своју Геновеву, па ће имати и свога политички убогог Лазара. Нама то може бити само право.

Врој 85 > Нмш Оадђ у суботу 17. (30 , апроа 1910 Годаа XXV

»Васт&аа* ивдави сваки д&н дв&пута, а иедељом I»ецем « данима нва недеље н свеца једаред «Х> Цена је аа Угарску кад се јутарњи и вечерњи ■?ист ваједно шаље за један месец 2 круне 70 пот. а за три месеца 8 круна. Воједини јутарњв бројеви етају

2 потуре 2 потуре ДИСТ СРПСКЕ ВАРОЈНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ. ЈуТ3 р Њ И АИСТ. ИЗДА&Е „РШ“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ

8в огласе пдаћа се 12 пот. од сна«« впсее оваких снтних слова. «><• Уредништво »Заставе* је V кући г: Ј. Чавкћа Администрација »Заставе* налази се у кући гд* је Милетићева штамиарија у главној ул. бр. 28 «><•> ПоЈедини Јутарњи ђројеви етај>