Застава

ВеЦЗЦп И ЈаЧање МОрНЛНШ' Ц ГсЛсСНОГ ЗДрГЊЉа целокупиог народа, Соколство се протеже за то на целокупан народ. 3. Протежући се на целокупан народ, Соколство обухвата сва племена, све вере, све сталеже, све сполове и сва дсбз. 4. Народ Срба, Хрвата и Словенаца је славенски народ, Соколство његово је за то „Славенско Соколство“ и чини интегрирајући део целокупног и уједињеног „Соколctb&“. 5. Славенство је део човечанства, идеали човечанства су једни, Славенско Соколство и у њему Соколство Срба, Хрвата и Словенаца тежило je, тежи, и тежиће за остварењем тих идеала. 6. Као идеја, Соколство је жива борбена, активна, слободна и самосгална идеја и руководи се једино на челу телесног и моралног јачања целокупног народа Срба, Хрвата и Словенаца. 7. Као друштво, Соколство је установа приватне иницијативе целокупног народа Срба, Хрвата и Словенаца, те је независна потпуно и демократска потпуно. 8. Са другим друштвима у народу која се баве гимнастиком и спортом, играма и т. д. Соколство ,нема везе.

В е с т и.

Забава новосадске Зише Девојачке Школе. На Спасовдан после подне одржана је пред лепо искупљеном публиком овогодишња забава Више Девојачке Школе. Време за припреме било је кратко, но зато је програм врло лепо изведен. Свирка, песме појединих ученица и целога кора задовољиле су свакога. Жива слика, Апотеоза Србији и нашим ослободиоцима, је изванредно успела. Саставила ју је наставница Више Дев. Школе, гђца Нада Павловићева. У њој је изразила нашу бескрајну захвалност Србији и српској војсци, што су Нам скинули окове од дугих CTo.ie.ha. Дивна сценерија, режија, игра, складно пегање и лепо кретање младих ученица нас је пријатно изненадило. После програма је настала расположена игранка. ?Ia забави је био и војвода Бојовић са својом ћерком и приличан број наших официра. Било је дивно гледати сакупљену нашу женску омладину, у свечаном руху. Ово је подмладак који има да дође после нас и да насгави велики рад око сређивања наших прилика. Ту смо могли видети крепкост, чистоту и лспоту наше српске расе. У нама је много способности, много енергије, само треба то развити. Зато, да бисмо показали своју потпуну снагу, и да бисмо својим способностима дали више маха, потребно је да се школске забаве баш у народно-васпитну сврху прошире, те да добију већи и општи карактер, да заинтересују цело грађанство, да буду прави и савршени израз наше културе. Таквс забаве школске омладине треба да имзју карактер великих доживљаја, за оне младе душе у развоју. Јер се тим приликама, са тим дубоким утисцима, стварају велики и свесни духови. А. сви ми, и наставници, и родитељи, и и град, највећу бригу и много љубави треба да посветимо баш женском подмлатку, јер каква нам је жена и мати, тДква нам је и породица, и држава, и култура. Реморкер ~Цар Душан Силни". Некада је под аустро-угарском заставом пловио Дунавом један од најјачих реморкера повлашћеног аустро - угарског Дунавског Паробродарског Друштва, ~Drau“. И тај је реморкер, поред осталог богатог бродског парка, победоносна Србија на мачу отела од АустроУгарске. Али ~Drau“ беше и престаде. Данас тај силни реморкер носи славно име: „Цар Душан Силни“. И под тим именом, под поноситом срлском тробојницом прошао je тај реморкер на Спасов-дан поред Новог Сада, пловећи за Бају. Ко се у тај мах од Срба

дссио аа дућавској обали, тај је с вонисом гледао оно славно име на боковима реморкера, који се достојанствено лелујао на валима набујалог нашег Дунава... Венчање. Сад у недељу 1. јуна вен чаће се у новосадској саборној цркви у пола 12 часова Милана Ивошевићева са капетаном Јевремом Симићем. Сретно! Српска Читаоница у Каћу. Вредни раши Каћани основали су српску читаоницу којој треба да приступе наши ратари, занатлије и сви без разлике, да би се писменост у нашем народу што више ширила. Нов ред у једној фризерској радњи. У овдашњој фризерској радњи г. Милана Суботина, Ћурчијска ул. бр. 33., ступио је од јуче, 30. о. м., нов ред. Наиме, укинута je напојница радној снази, а цене су за послугу исте као и до сада. Радници без посла, чиновници, трговачки и занатлијски помоћници имају знатан попуст. Ђаци и војници исто тако. Држимо, да би укидање напојнице ваљало свуда спровести, као што је ево учинио овај млади Србин занатлија, јер није достојно свесног радника да од напојнице живи. Преминуо. У Вршцу је преминуо у 70. години дугогодишњи заслужни потпредседник вршачке српске прав. црквене општине Жива Поповић.

Господину Министру правде у пажњу.

У предмету службеног одношаја трговачких помоћника и чиновника индустријских и трговачких предузећа изашла је министарска наредба под бр. 4951./1918. М. Е., која је ступила у живот 24. новембра 1918. §. 18. ове наредбе гласи: „Правни спорови, који на основу ове наредбе између послодаваца и намештеника настају, спадају у делокруг обртничког суда, који ће се нарочитом наредбом установити." Приватни намештеници су с радошћу дочекали ову наредбу у нади, да he своје правне односе са послодавцима у ред довести, но установљење нарочитог обртничког суда до данас није извршено. Приватни намештеници, да би дошли до својих, горњом наредбом осигураних потраживања, обраћаху се досадањим првостепеним обртничким властима, но све, позивом на горњу наредбу, изрекоше своју ненадлежност, услед чега у много случајева бездушним послодавцима пође за руком, да са својим намештеницима, злоупотрсбивши њихов јадан положај у своју корист, учине поравнање. Од колике je штете дакле одуговлачење успостављања обртничког суда, нужно доказивати. То је увидео велики жупан суботички и за решавање оваких спорова овластио је био варошког главног фискала, који је и донео неколико пресуда; но наша влада је, дознавши за то, одредила привремену суспензију ових рочишта и екзекуција, те је напослетку г. министар наредбом својом под бр. 4450. од 5. маја о. г. известио варош Суботицу, да докле не установи обртне судове, дотле решавање спорова између трговаца и њихових намештеника додељује у делокруг варошког фискалата. Док се дакле у Суботици оваки спорови решавају, дотле у осталим варошима и срезовима чекамо као озебли сунце, ко he решавати спорове бедних трговачких намештеника. Заиста, не можемо да схватимо, зашто се та наредба није применила на читаву окупирану Војводину, кад на све стране чекају намештеници, да им се спорна питања реше. Време је већ одавно наступило, да се приступи озбиљном уређењу правних установа, особито оваких, које не захтевају нити већег особља, нити материјалних жртава. У општем интересу молимо дакле г. Министра правде, да ово питање што пре реши и уверени смо, да he то и учинити. Адвокат.

Моје шетње по српској Атини

11. Први утисци. (Продужење) Господину Конту Меду Половићу Кнезу од Сан Ђовани ди Недува Дубровник. У свом последњем писму писао сам Ти нешто о спољашњем изгледу наше Српске Атине. Данас ти пишем нешто и о некојим културним установама, којима се, са пуним правом, поноси ова варош. Међу ове спада, на првом месту, установа Матице Српспе. Али коме ли пишем ја о томе? Зар не Теби, драги ујо и славни кнеже, који си са толико жара побијао скептичке доказе нашега пријатеља Стијепе Бравачића, који је у нашој славној Атини видео више абдеритизма но атинизма; зар не Теби, који си му увек доказивао да је већ самом установом Матице Српске ова варош достојна назива Српске Атине. И заиста, ова установа мора да импонира сваком Србину па и сваком Несрбину. Ту се најјасније испољава културна снага и животоспособност овостраног Српства. Доста је проћи кроз просторије „Матице Српске“ те видети оне силне портрете народних добротвора и дабротворака, ону богату библиотеку, која сама заузима цела два спрата, па да се човек увери да је ово заиста она Матица, где се је стицао и где се стиче цео културни живот оног дела све до јуче потлаченог Српства. Зграда „Матице" стоји на најлепшој и најживљој улици вароши. Горе, на фронтону, је рељефно начињена златна кошница са натписом златним словима: Матица Српска ! А на балкону, на првом спрату, стоји дугачка табла са натписом: Српско-француски клуб. Club franco-serbe. О овој новотарији (сасвим савременој) hy ти мало опширније да пишем, јер она то потпуно заслужује. Мој пријатељ уредиик „Атинских Званичних Новина" узео је на себе труд да ми покаже „Матицу" и „Клуб“, који је ћривремено смештен у здању Матице. У свима просторијама клуба, свима виднијим местима падају у очи штампани натписи: On est prie de ne parler que le frangais (Умољава ce да ce само француски говори). Наравно, да смо и ја и мој пријатељ, придржавајући се тога позива, говорили само на језику Волтера. У клубу смо застали доста чланова цивилиста. Но, чудновато, готово нико од њих није хтео да самном говори француски, и ако ја тим језиком доста добро владам. Тек ако су ме двојица тројица удостојили одговором на том лепом језику, прелазећи после првих, љубазних речи на наш рођени српски' језик. Међу собом су разговарали искључиво српски. Зато дуго нисам могао да разумем сврху оних многих натписа, све док се није појавила група француских официра, који су живахно и весело проговорили на свом лепом језику. Ти су, опет, само француски говорили, те ми није ништа друго преостало него да мислим да се сни натписи само на њих односе. У клубу има доста француских и готово све српске ћовине. Видим ја: Французи читају само француске а Срби само српске новине, а тек неколицина „Франко-Срба“ и француске новине. То ме је навело на мисао да француски језик није овде баш Бог зна како распрострањен. Тим више сам био изненађен, кад сам приметио да је енглески језик овде веома распрострањен. Било је то приликом једног „матинеја“, даног у почаст великог пријатеља Срба, американског мајора X., у свечаној дворници Клуба (т. ј.- „Матице".) Г-ца А. С. је држала предавање о американском песнику Хвитману. Предавање је било лепо и могло се је видети да се је нашем американском госту веома допало. Али тек присутној публици (mesdames et messieurs) се је морало ванредно допасти, јер још никад