За част америчког Српства

радничку борбу у Америци, да нашем радништву предоче тешку судбину која их чека овде, у аргатији. Још буднијим очима пратили су наши новинари сваки покушај ју старом крају за решење аграрнот питања у (Старој Србији и Маћедонији, све законске предлоге о насељивању а слободном земљишту. Уз то још искоришћавали су у пуној мери непоштено поступање аустро-утарских власти у Босни и Херцеговини при решавању тамошњег аграрног питања.

На тој основици створен је диван покрет за сеобу у стари крај и он се тако живо изарзио у силном броју наших добровољаца. Све је то чињено, као што зна сваки наш човек у Србији, не само без новчане помоћи од Српске Владе, већ и без — икаквих упутстава с те стране.

Чинили смо то сами, о свом руху и круху, следећи своме властитоме схватању како општих српских националних интереса, тако и интереса наших радника у Америци.

Колико ми знамо, и ово је јединствен пример у историји. У овом случају, ово је највернији доказ политичке зрелости нашег исељенот света у Америци, Аме ричког Српства. :

И то је, дакле, затекао г. пл. М. Прибићевић, када је, пре четрнајест месеци, дошао у Америку. И ШТО ЈЕ ЈОШ ЗАТЕКАО М. ПРИБИЋЕВИЋ 2

И т. пп. М. Шрибићевић, када

је, пре четрнајест месеци, дошао у Америку затекао је и ово:

Од 1906. године наметнуто је Америчком Сршству такозвано црквено питање. Нас се овде не тиче, ко је то питање наметнтуо. Ми овде не описујемо што је која странка учинила, већ што је г. пп. М. Прибићевић затекао — учињено или неучињено од стране Америчког Српства као целине. Нас се код овог питања тиче оно на што се оно свело, а оно се свело на ово:

Под чију власт треба да припадне наша црква у Америци" До оног дана, када је т. пп. М. Прибићевић дошао, пре четрнајест месеци, у Америку, на то питање било је три одговора: Српска црква у Америци треба да припадне: 1) под власт Карловачке Патријаршије, 2) под власт Руског Светог Синода, и 3) под ону црквену власт којој је одређено да обнови Џећоку Џатријаршију — српску цркву у Краљевини Србији. Према томе постојале су три странке; све три у своје време, необично јаке. Услед тога биле је силних борба. Како су оне текле види се најбоље из рада такозване “руске странке" : она је запопила, без богословије, без обзира на каноне православне цркве, читаво туце људи, који ће агитовати за ту ствар — за потчињење српске цркве у Америци Руском Светом Синоду, који се ових дана претворио |у патријаршију са сврхом да све православље потчини себи. По тој сврси и данас се налази у А-