За част америчког Српства

ша = ==

мовини не очекује само подитича и народносна елобода, већ и слободна земља, која Бе му зајамчити независан живот, живот србијанскот "Ђиде!"

То што су радиле наше новине, радиле су и-наште организације и наши јавни радници.

И то је затекао г. пп. М. Прибићевић, када је, пре четрнајест месеци, дошао у Америку.

НАШЕ УСЕЉЕНИШТВО.

Наше усељеништво у Америци потиче од нашег сељаштва које је остало без земље. Два су основна узрока, која су довела да тота. Једно је стварна оскудица у земљи, изазвата или непло; ношћу земљишта самог, што је сжтучај у Шрној Гори, или пренасељеношћу, што је случај у Војводини. Други узрок су феудални односи у пољопривреди, кла што је до балканског рата био случај у Старој Србији и Маћедонији и као што је јоши данас случај у Босни и Херцеговини. "Ро је порекло нашег усељениттва,. Њетово данашње стварно стате је ово: оно, у Америци, сачињава најнесигурнији део индустријског надничарства такозвану “индустријску резервну војску. 5

Има људи који не верују у то да нолитичари треба да воде рачуна о овим стварима. То су обично они људи који пишу читаве славопоје — нашем сељаку! Ми, међутим држимо: када једни услови малеријалног живота, земљораднички, остављају тако силне упечатке на душу чо-

векову, то исто чине и други услови материјалног живота, индустријски. Можда о том “јеретичком“ схватању не би ми ни водили толиког рачуна, да није било, од 1908. године, “јеретика', који су изашли пред нашег човека и почели да говоре: Кад си ти радио још на твојој земљи, јутро земље вредило је два нута мање него. што је данас. Знаш ли од куда је тог И знаш ли што то значи» То је отуда што у привреди данас постоји оно. "што ми зовемо револуцијом. И земља, као и индустријска средства за производњу подлезжв тежњи да се сабира у што мање руку, да се прикључује веБим носедима. Неки говоре да се мали посед ипак одржава. Али неће да објасне, зашто тако птагло скаче цена земљи. А за нас је то највеће питање. Јер, ре цимо, да се ја и ти одржимо на носелу на коме смо сада, како Беме теци нашој сутра купити вемљу нову... Па како ћеш ти, кал уттедиш што од ове наднице, сутра купити земље довољ нб дв св посветиш понова послу са кота си дошао овамог Земља. Вита га дана у дан скупља. Од наднице се из дана у дан све то мање уштеди... Остави све то штто ти ови други причају, па нослушај нас: наша су средства. за независан живот одузета развојем једне силне привредне револуције, и биће нам повраћена само развојем једне силне друштвене револуције...“ И тако дазве. Прича се ова “јеретичка" посланица међу нашим светом;