За част америчког Српства

"На овом лепом успеху искре но честитамо г. Џрибићевићу. А ово је заиста леп успех. Од 1912 тодине залећу се ови српски и хрватски ждралови из Америке. Поло је читаво јато, велико па бројно — преко петнајест хиљада. Ишти су сами, по оној нашој пословичкој — “на глас пушке и на мирис барута.“ Други су пошли на позив наше штампе. Треће су покупили Матановић и Ђурашковић. Четврте је позвао вапај Београда—- почетак страшних борба пред је-

сен 1915. Ово је пета “ставња“, пето "врбовање' Шрема томе треба мерити и овај успех г.

Прибићевића; мерити и увидети да је он превазишао свако очекивање оних — којима су биле до у танчине познате наше прилике у Америци и оно што се, у овом правцу до сада радило у Америпи. ж

“Ну наша младост у Америци не сме да сматра да је овим завршена ова ствар. Џрибићевић

није дошао само да попише и!

крене оне који се њему пријаве. Прибићевић је дошао за ово: да пред наш свет изнесе право стање наше народне ствари и

да нашем свету покаже пут —

за повратак у домовину. То је главна ствар и она остаје с нама чак и онда када Прибићевић

скине са себе капут,а обуче Своју војничку доламу, припаше сабљу и уђе у шанац. А та је ствар ово: Оној мученичкој војсци нашој потребно је и појачања и одмене. Три године тра-

је само овај рат, без она прва два крвава. А у рату не коси само сабља ; бије невреме, коси болест, туче чама шуста. Хоћемо ли дозволити да та шака хероја, које је судба до сад сачувала, сасма ископниг Не смемо. У тој војсци је многи отац — у насу Америци има још доста младића. Није им користи тражити ика:-ва изговора; сваки од њих сутра ће одговарати на питање српске сирочади: а где бејаше ти, када се мој родитељ рани на Гучеву, разболи у Проклетијама, а погибе на Бабуни: Пред дверима на нашој отаџбини сто јаће сутра хиљаде српских удовица и матера и питати: “На која врата ти уђе у ову нашу цркву ; на покајничка врата или на царске двери:"' А кроз царске двери улази се само с пушком у руци.

“Друго што је г. Прибићевић испоручио нашем младом свету у Америци гласи овако: Нашој домовини потребан је сада сваки младић. Али нашој домовини потребан је сутра сваки наш човек. (Ово није само сабирање добровољаца — ово је сеоба на старо огњиште наше. После овог рата неће остати ни трећина наше мушке снаге. Биће места изобиља за сваког нашег човека — да му ни унук не помишља на сеобу у туђину. Биће земље да се од ње праве “везирски тимари". У питању је само једно; како и коме да се та земља дајег Српска влада сада јамчи известан број хектара свакоме

ко сада крене у Србију. Даваће