За част америчког Српства

ка 6. марта 1917, из кога се јасно види да није само он радио на овим размирицама — што је утврђено из раније објављених докумената — већ да су на томе врло живо радили, и то на самом почетку, људи који стоје

._ под његовим непосредним на-

дзором:

“Драги г. Јевтићу, нишем вам приликом када Канцеларија Од бране шаље ове белешке и молим вас следеће:

“т) (Овде тражи да се објаве те белешке)

|| Ја незнам шта је Перуну. (т. П. Џеруновићу). Шисао сам му данас и озбиљно га опоменуо. (Онај њетов чланчић који вам је послао није опортун. Опоменуо сам га озбиљно да вите не пише онако: зашто износити имена људи који иду и остворено рећи куда иду и зашто 2 То је противно мојој тактици. Боље и мање људи а сачувати учтивост према земљи у 500 смо и тиме сачувати и слободу кретања, него због већег броја људи давати непријатељским тужбама подлоге...

»3) Што'се тиче Душана Богдановића, он долази данас или сутра с пута. Он такођер суви-

ше је истрчао. Штампао је тамо!

у Чикагу неки позив на збор са речима, да је мене послао цар Петар да ортанизујем Народну Одбрану. Сувише се показао врућ. Опоменућу га када дође за то и због неких других ствари.

»А+) Што се тиче Америк. Србо брана замерио сам писмено два пута, а у недељу усмено и лич-

но, овде г. Граховцу због тога што не доноси у листу потпуно тачно обавештење. о Народној (ООдбрани и што истиче у листу г. Михаиловића и мене. Опоменуо сам га да тиме чини непријатност нама обојици и штету послу. Убеђен сам да то више неће чинити.

„Примите знању, да све те грешке Перуна, Душана Богдановића и Граховца учињене су противно мојим интенцијама и да их више бити неће. (Те интенције биле су јасне још онда, када је, на југословенском з6оРу у Џитсбургу г. пп. Прибиће_ вић објављивао да је Проф. Пупин изгубио парницу коју су не пријатељи (авеза Слоге водили у то време — и ако то није било истина! — Пр. ур. Срп. Дин.)

»5) Вама захваљујем на вашој уздржљивости и стрпљењу и лепој сарадњи у потпомагању моје ствари, што показује све откако утврдисмо споразум..."

Суд о односима који су, након

ових очитовања (манифестаци-

ја) личних врлина г. пп. М. При бићевића, наступили између Ср

· паког Дневника и њега, оставља

мо мирне савести нелпристрасним читаоцима. Зар смо ми, на које јег. пп. М. Џрибићевић по кушао ударити жиг издајица и плаћеника аустријских, могли с њиме разговарати на други начин него што смо разговарали:

Скрећемо пажњу само на ову ствар: г. пл. М. Прибићевић употребљава Хрватски Свијет за свој први напад на Српски Дне вник, за свој први покушај да

= ===