За јединство и слободу

14

Час чек'о си, кад ћеш, с Божјом вољом поћи, Да походиш браћу с Вардара и Саве. —

И тај час је лошто. срећнога тренутка: Пошао си с војском прво ка Вардару. Да однесеш радост сред тамошњег кутка, И повратиш славу Немањина стару.

Твоја војска с Тобом, узданица жива, Скрхала је ланце из тамница груби; Пустила је робље да слободно снива, И да своју драгу Отаџбину љуби. |

“ Ти, узвишен, дизан, на врхунцу славе, На Вардару тада, напојивши белца, уздахом си гледо' тамо преко Саве, На нашега брата Хрвата, Словенца.

Ат не беше време да се њима стиже, Изнурени бесмо од дв: љута рата,

Брегалница хучна, мрачни вео диже, 5

Да у Бугарима не имамо брата.

И победа наша свуда триумф слави,

Јер с нама је правда и Божија воља,

Ти се гордо враћаш са Круном на глави, С Брегалнице, Дрима и Косова Поља.

Аустрија подла, отровница света,

Завидећи нашој победи и слави,

Ко грабљива птица кад на жртву слета,

Са хордама својим примиче се Сави, ,

Уцени слободу: ал Ти ниси хтео, Дати оно за чим од увек си снив'о, Већ одважно, хладно, слободан и смео, Примио си борбу а не ропство живо.

. !