Зборник закона правила и наредаба по струци царинској

3858 15. Извршивање опште царинске тарифе

тељства Фипансије од 17 Фебруара 1858 године. ПБр. 4584, и распис Министарства Финансије од 11 јула 1874 год АБр. 3926.

Одредба 5. 108, закона о устројству ђумрука, ') да се кантарина од једнога еспапа само једанпут може наплатити, остаје и даље у снази.

8. Ношевина се, по правилу, плаћа само на еспапе из страних земаља донесене, и само код оних царинара, код којих се држе стални носачи, под платом из државне касе, или се за ношење еспапа и опет о државном трошку најмљују нарочити људи.

Али и код ових царинара ношевина се неће паплаћивати на угаљ, грађу, дрво за гориво, со, песак, храну у зрну, земљу, камен прости за зидање или калдрмисање, живу животињу која се носи, цигље, цреп и ћерамиду, — све кад се истоварује ван редовног царинског стоваришта, па се царипеки носачи ту никако не употребе.

Исто тако ношевина се не ће наплаћивати ни на пртљаг путнички без разлике тежине, као ни на ситнице до 25 килограма, које би путници сами собом или о своме трошку у царинару донели.

Извозни еспапи и еспапи што се из једног места Орбије у друго, Дунавом, Савом и Дрином преносе, плаћају ношевину само онда кад би се на захтев имаоца или по потреби, среством царинских носача сместили на царинско стовариште, или у царински магацин.

За еспапе, стоварене по потреби и дозволи ван редовног царинског стоваришта, царинаре,

ђ Штампан у [. делу овог Зборника на страни 226.