Зборник радова

elazi 40 cm i može se reel da su to mlade šume podignute poslednjib 40 godina. Čisto brastovu u selu Paštriću /šuma Ambarina/ i u selu Breždgu /Оад/ . U obe šume izostage sprat žbunga. Sumska stelga sastogi se iz debelih /do 20 cm/ naslaga istrulelog lišća. Travni pokrivac vrlo slabo ge razvigen. Nagčešće bilgke u prizemnom spratu su mabovine. One na pogedinim mestima grade gust pokrivac i onemogućavagu rast, inače oskudnog, vegetacigi zelgastib bilgaka. Pored mabovina zagedno su_ zastuplgene gestive glgive; rugnica ivrgang. Iduči ka Ribnici i senovitim padinama šume hrasta su izmengenog sastava sa sve vise stabala belog graba. Guma gde su brastovi /сег i granica/ ravnopravno zastuplgeni sa grabom oznacena ge u literaturi kao; zagednica brasta i belog graba /Querceto-carpinetum/. Ove šume ne zauzimagu veće površine i cine prelaz ka bukovim šumama. Pored graba i brasta u prelaznim šumama mogu se susresti klen, gasen, klokočika idr. Zagednica bukve /Fagetum-montanum/ Ove šume razvigene su po garugama i nagsenovitigim padinama gde ge zemljište duboko /slika 2./. Gume bukve su vlažne i bladne. U ngima ge sveže i onda kada vladagu letnge žege. U ngima Sunce retko kad obasgava podlogu. S toga u ovakvim šumama nema sprata sa žbung'em. Šumska stelga sastavlgena ge od debelib /50 cm/ naslaga lišća. Mabovina /lasak/ ima na_ busenoyima zemlge oko samib stabala. Od zelgastib bilgaka gavlgagu se ranoprolećne vrste u vreme kada bukva nige olistalaižkopitngak, trozupka, pseći zub, breberina i paprati /bugad/. Šume bukve su čiste sastogine bez pratecih vrsta. Retko se graniče sa čisto brastovim šumama. Izmedgu ngib ge po pravilu šuma brasta i belog graba.