Зборник радова

вам је каква мука”. Хлеб и лук се баца преко воде, окрене се и иде кући али не сме да се осврће вшпе. Када дете треба да прохода прави се дрвени дубак а када дете добије први зуб, онај ко га први види треба да дарива дете. Прво пшшање обавља ујак, и та се коса чува, а ујак треба да да новац детету. Када деца често умиру, мора да се мења кум. Тражи се од кума да опрости, па се изађе на пут и ко први наиВе постаје нови кум. Раније се рођендани нису славили. Тог дана је мајка обично давала детету неки слаткиш или мали дар. Овај обичај постоји од пре отприлике 20 година. СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ Свадбени обичаји су се доста мењали. Много старих обичаја је нестало, а јављају се и нови. Наводаџије (проводаџије) су некад имали велику улогу. Преко њих су се девојке и младићи упознавали. Y ствари њихов задатак је био да момка хвале код девојке, односно да убеде девојку да се уда за тог младића. Ако се свадба спроведе, новодација добија дар (продаџилук). Некада је било доста случајева, да девојка побегне од родитеља и уда без њихове сагласности. Свадбени обичаји у овом случају, не разликују се од обичаја када се девојка уда уз сагласност родитеља. Y прошевину иде Јмладожења и његова ближа родбина: отац, мајка, брат, сесхра и др. При прошњи, просци дарују девојку и она њих; погађају се за девојку и договарају с њеним родитељима шта ће да донесу у младожењину кућу (говоре о миразу). Девојка није обавезна да донесе мираз у младожењину кућу то је ствар договора. Ако је јединица, онда у мираз најчешће добија очево имање, а ако има брата дукате. На прошевини се пева и игра, а врше се и договори за свадбу и испит. После прошевине долази испит (поп испитује). Дешавало се, да се на испиту младенци први пут виде. Поп их пита да ли су добровољно решили да се узму, да их неко није натерао и у крштеницама гледа да нису у крвном сродству. Вереник посећује вереницу и пре венчања. Када се на прошевини одреди термин за свадбу онда се позивају сватови. Сватове позива свекар. Прво се позивају стари сват и кум, а затим остали сватови. Они се позивају чутуром (буклијом), a у њој је ракија. Сватови стављају дарове на буклију (кошуље, пешкире, ћебад и др.). Сватови приликом позива сипају мало своје ракије v буклију. Главни сватови су; стари сват, кум и домаћин. За старог свата се обично узима најбољи младожењин друг, а може и неко из родбине. Девер је неко из младожењнне родбине (може бити мушко или женско). Његова улога је да чува младу. Главну улогу на свадби има заова. Дужност осталих жена на свадби је да кувају и да служе сватове (такозване редаре). Ашчије су мушкарцн који имају задатак да кољу стоку и секу месо, и да примају прасиће које добију као поклон од сватова. Увече, уочи свадбе у младожењиној кући се спрема вечера, долазе свирачи и играју се народна кола и певају песме.